Životinje Nam Se Vraćaju
U savremenom svetu u kojem vlada otuđenost, ljudi se sve više okreću druženju sa kućnim ljubimcima, a to su uglavnom psi i mačke. Imati ljubimca je postao trend, a 'Tajm magazin' još 2009. godine doneo je podatak da je za poslednju deceniju i po suma novca koju vlasnici troše na njih čak utrostručena!
Osmeh na lice:
Vezanost čoveka i životinje jača je nego ikada, a kada dođe kraj, mnogi to ne mogu tek tako da prihvate i veruju da četvoronožno biće koje su voleli na neki način nastavlja da egzistira, pa čak im se i vraća kroz – životinjsku reinkarnaciju!
Doktor Brus Goldberg, ekspert za regresiju, u svojoj praksi susreo se sa ženom koja je nedavno izgubila svog psa i zbog toga pala u duboku depresiju. Goldberg ju je posebnom tehnikom, koju je nazvao „unutrašnje telesno iskustvo“ (IBE – Inter Body Experience), doveo u promenjeno stanje svesti. Žena je nedvosmisleno tvrdila da je za to vreme srela svog ljubimca i taj susret, koji je bio ispunjen dubokim emocijama, izveo ju je na put potpunog ozdravljenja od depresije. Priča ima još čudniji kraj – uskoro je našla drugog psa, koji je neobjašnjivo sedeo u njenim zaključanim kolima kada se vratila iz kupovine! Ona ga je odvela kući i primetila frapantne sličnosti sa njenim umrlim psom.
Priče koje iznose osobe sa ovakvim i sličnim iskustvima mogu da zvuče zabavno i ukazuju na to koliko su ljudi, naročito u takvim situacijama, podložni autosugestiji i tumačenju vrlo često beznačajnih 'znakova' u vidu telesne sličnosti i ponašanja životinja njihovom 'reinkarniranošću', a nekada naprosto izazivaju jezu. Jer, ulazak u kuću mačke koja je pre mesec ili dva uginula i bila propisno 'sahranjena', podseća na scenu iz nekog horor filma!
Aleksis Bruks je slobodni novinar (freelancer) i najčešće piše o metafizičkim i duhovnim temama. U februaru 2012. godine, kada je bila udaljena tri hiljade milja od kuće da bi intervjuisala upravo doktora Goldberga o seobi duše i prošlim životima, kod kuće joj je uginuo dugogodišnji ljubimac, persijski mačak Šapa (Paw). Nekoliko meseci kasnije, došla je na ideju da nabavi novog mačka i svakodnevno je razgledala ponude na sajtu odgajivača životinja.
'Jednog dana, primetila sam ponudu koju nisam videla ranije – osam meseci starog mačka, lutkastog lica, bakarne boje očiju i persijskog imena Detelina (Clover), koji je na nuđenju već mesecima. Jedva sam mogla da verujem sopstvenim očima, izgledao je identično mom Šapi! Bila sam na tom sajtu više puta, kako mi je promakao?', upitala se Aleksis, a njen suprug jednako je bio iznenađen sličnošću mačka sa njihovim uginulim ljubimcem.
Iako su prethodno pregledali na stotine fotografija belih persijskih mačaka sa sličnim karakteristikama, samo ovaj je ličio na Šapu, pa su pozvali odgajivača.
'Podaci koje smo dobili bukvalno su me zalepili za stolicu. Detelina je rođen sa malom, sivom oznakom na vrhu glave, koja je vremenom izbledela, baš kao i Šapa! Jasno je da postoje neke pasmine belih Persijanki koje imaju slične karakteristike, ali nikada nisam videla takvu pre Šape. Detelina je bio jedini mužjak u tom okotu, kao i naš mačak, a onda završni udarac: na svet je došao prošlog februara, manje od sat vremena nakon to je Šapa uginuo! U tom trenutku, sličnosti su za mog muža i mene prevazišle slučajnost – da li je duša mog Šape prešla iz njegovog beživotnog tela u novo, čekajući na nas da ga otkrijemo?', začudila se Aleksis Bruks.
Supružnici su došli do zaključka da ne žele da veruju u mogućnost da je Detelina reinkarnirani Šapa i da za sve sigurno postoji racionalno objašnjenje, samo ga treba pronaći. Ali, kada je mačak, posle satima dugog leta avionom iz Kanzas Sitija u Misuriju za Hjuston, a zatim Boston, stigao u njihovu kuću, bili su šokirani.
'Nismo ga uzeli zato što smo mislili da je Šapa, nego zbog toga što je veoma ličio na njega. Ali, na moje veliko iznenađenje, Detelina se s vrata zaleteo u Šapinu omiljenu fotelju u trpezariji, a onda počeo da skače po stolu od mahagonija, od čega smo Šapu uzalud odvikavali! Pratio me je svugde, s onim istim pogledom 'hajde da se igramo', i prosto kao da je nastavljao tamo gde je pre devet meseci stao. Složila sam kockice: kratko nakon Šapinog odlaska imala sam živopisan san u kojem sam izlazila iz našeg kupatila na spratu. Kada sam otvorila vrata, Šapa je bio tamo, čekajući me kao i uvek. 'Kako možeš da budeš ovde, pa ti si mrtav?!', rekla sam. On mi je odgovorio ljudskim glasom: 'Morao sam da se vratim, jer si jako ožalošćena. Ali mogu da ostanem samo kratko, moram da se vratim, jer sam sa svojom majkom', rekao je. Kada sam saznala o rođenju Deteline, shvatila sam da je u to vreme njegova sadašnja majka vodila brigu o njemu', zaključila je Aleksis Bruks.
'Moj ljubimac Keva bila je moj život. Ona je bila engleski bul terijer i znala je da me zasmeje i raspoloži, mada se užasno ponašala – ispuštala je gasove, podrigivala, jela kao svinja i hrkala. Sve što je mali debeljko želeo bilo je da se igra, čitav dan i svakog dana sa bilo čime što se kreće. Takođe je volela da mi sedi u krilu i da je milujem. Nikada je neću zaboraviti', piše Kej o svojoj ljubimici. Posle godinu dana, Kej je nabavila mače po imenu Moli, koja se nije ponašala kao mačka!
'Bila je koješta od mačke. Nije mjaukala, nije mogla da uvuče lako kandže, molila je za hranu i aportirala. Uvek me je podsećala na Kevu jer je puštala gasove, podrigivala i brljala sa hranom, a igra joj je bila opsesija. Mačke bi trebalo da su umiljatije od pasa, ali Moli nije imala nimalo umiljatosti. Kao i Keva, nije volela da ostane sama i svugde me je pratila. Bila je takođe mali debeljko. Sada ja ne znam da li sam budalasta ili je to samo slučajnost, ali sam sigurna da je Moli pas zarobljen u mačijem telu – ima duh divnog terijera po imenu Keva', tvrdi Kej.
Slična iskustva sa kućnim ljubimcima imaju i drugi. Jedna od takvih priča glasi:
'Moja majka je donela Sejdi kući kada sam bila u trećem razredu. Bila je mršavo mače. Imala je divne svetlozelene oči i njuškicu pola belu, pola crnu. Zvala sam je Sejdi bejbi. Sve do odlaska na studije ona je bila moj najbolji prijatelj. Lizala bi mi usne kada bih tražila da me poljubi, spavala je na jastuku iznad moje glave i čekala me na prozoru kada bih otišla. Kada sam 1998. doživela jedno traumatično iskustvo, Sejdi je nestala. I nikada je nismo našli.
U staroj seoskoj prodavnici u Tenesiju, u koju sam dolazila svaki dan, 2011. godine videla sam mršavu mačku. Vlasnik je rekao da se ona naprosto pojavila tog jutra i da mora da je neko tu izbacio iz kola. Izlazeći, okrznula sam je pogledom. Žute oči su me gledale i ja sam iznebuha rekla: 'Sejdi bejbi!' Mačka je nakrivila glavu i mjauknula. Uplašena, napustila sam prodavnicu i otišla kući, ali posle pola sata ponovo sam bila tamo.
Mačka mi je skočila pravo u ruke i liznula mi usne! Nisam religiozna, ali sam to protumačila kao znak. Odvezla sam je kući. Di-di i dalje radi stvari koje je moja Sejdi radila – spava mi iznad glave na jastuku, čeka me na prozoru. I svako malo okreće glavu i gleda me tim žutim očima koje bi trebalo da su zelene i mjauče kada je zovem Sejdi. Posle skoro trinaest godina bila sam šokirana kada je ona pronašla mene. Možda ne izgleda isto, ali ja verujem da je to ona'.
Jedna od svakako najbizarnijih priča o ovoj temi je ispovest majke koja veruje da je njen novorođeni sin, u stvari, reinkarnirani kućni mačak po imenu Mančkin.
'Našla sam napušteno mače koje nije bilo dovoljno staro da bi se samo hranilo, pa sam mu davala mleko iz flašice. Smatrala sam ga kao svoje rođeno dete, a on mene kao majku. Pratio me je svuda, spavao sa mnom u krevetu. Mančkin, kako sam ga zvala, imao je zaista duge, sabljaste očnjake. Kada sam rodila prvog sina, Mančkin se silno obradovao i preuzeo ulogu njegovog zaštitnika, mada se njegov život uveliko promenio, jer više nisam imala toliko vremena za njega.
Kada sam bila trudna sa petim detetom, Mančkin je dostojanstveno i mirno napustio ovaj svet u 14. godini. U istom času, do tada nepokretno, dete u mom stomaku se pokrenulo.
Ponovo sam rodila dečaka, istog datuma i u isto vreme kao prvu bebu! Kako je dete raslo, stvari su postajale čudne. Njegova kosa podsećala me je na Mančkinovo krzno. Kada bi sisao, dečak bi to činio uspravljeno i trljao je nosom kako to životinje čine njuškicom. Glasovi koje je ispuštao bili su identični Mančkinovom mjaukanju. Odbijao je bilo gde da spava, osim sklupčan pored mene. Svi su mi se smejali što sam pominjala da mi se mačak vratio u ljudskom telu, ali kada su detetu izbili zubići, to su najpre bila dva očnjaka, dugačka i sabljasta, s kojima je upravo izgledao kao Mančkin!'
Da ljudi veruju u zaista čudne stvari, potvrđivala je i poznata glumica i zaljubljenik u reinkarnaciju i onostrano Širli Meklejn, koja je tvrdila da je u jednom od prethodnih života živela u starom Egiptu, a da je njen minijaturni terijer po imenu Teri bio otelotvoreni antički egipatski bog - šakal Anubis! Poznati ekspert za životinjski život posle smrti i reinkarnaciju Brent Etvoter kaže:
'Posle smrti ljubimca i za vreme vaše žalosti za njim, zadržite veru u vašem srcu da je životna energija vašeg ljubimca i njegova ljubav bez kraja. Proces reinkarnacije je prihvaćen u mnogo najstarijih svetskih religija. Čak i ako ste skeptik, šta možete da izgubite razmatrajući tu mogućnost? Ako je to ono što vas privlači da radite, biće samo pitanje vremena kada će vam se voljena životinja i drug vratiti da bude sa vama!' Izvor: Treće Oko
Divni Svet Životinja - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Priče koje iznose osobe sa ovakvim i sličnim iskustvima mogu da zvuče zabavno i ukazuju na to koliko su ljudi, naročito u takvim situacijama, podložni autosugestiji i tumačenju vrlo često beznačajnih 'znakova' u vidu telesne sličnosti i ponašanja životinja njihovom 'reinkarniranošću', a nekada naprosto izazivaju jezu. Jer, ulazak u kuću mačke koja je pre mesec ili dva uginula i bila propisno 'sahranjena', podseća na scenu iz nekog horor filma!
KAKO JE ŠAPA POSTAO DETELINA
Aleksis Bruks je slobodni novinar (freelancer) i najčešće piše o metafizičkim i duhovnim temama. U februaru 2012. godine, kada je bila udaljena tri hiljade milja od kuće da bi intervjuisala upravo doktora Goldberga o seobi duše i prošlim životima, kod kuće joj je uginuo dugogodišnji ljubimac, persijski mačak Šapa (Paw). Nekoliko meseci kasnije, došla je na ideju da nabavi novog mačka i svakodnevno je razgledala ponude na sajtu odgajivača životinja.
'Jednog dana, primetila sam ponudu koju nisam videla ranije – osam meseci starog mačka, lutkastog lica, bakarne boje očiju i persijskog imena Detelina (Clover), koji je na nuđenju već mesecima. Jedva sam mogla da verujem sopstvenim očima, izgledao je identično mom Šapi! Bila sam na tom sajtu više puta, kako mi je promakao?', upitala se Aleksis, a njen suprug jednako je bio iznenađen sličnošću mačka sa njihovim uginulim ljubimcem.
Iako su prethodno pregledali na stotine fotografija belih persijskih mačaka sa sličnim karakteristikama, samo ovaj je ličio na Šapu, pa su pozvali odgajivača.
'Podaci koje smo dobili bukvalno su me zalepili za stolicu. Detelina je rođen sa malom, sivom oznakom na vrhu glave, koja je vremenom izbledela, baš kao i Šapa! Jasno je da postoje neke pasmine belih Persijanki koje imaju slične karakteristike, ali nikada nisam videla takvu pre Šape. Detelina je bio jedini mužjak u tom okotu, kao i naš mačak, a onda završni udarac: na svet je došao prošlog februara, manje od sat vremena nakon to je Šapa uginuo! U tom trenutku, sličnosti su za mog muža i mene prevazišle slučajnost – da li je duša mog Šape prešla iz njegovog beživotnog tela u novo, čekajući na nas da ga otkrijemo?', začudila se Aleksis Bruks.
Supružnici su došli do zaključka da ne žele da veruju u mogućnost da je Detelina reinkarnirani Šapa i da za sve sigurno postoji racionalno objašnjenje, samo ga treba pronaći. Ali, kada je mačak, posle satima dugog leta avionom iz Kanzas Sitija u Misuriju za Hjuston, a zatim Boston, stigao u njihovu kuću, bili su šokirani.
'Nismo ga uzeli zato što smo mislili da je Šapa, nego zbog toga što je veoma ličio na njega. Ali, na moje veliko iznenađenje, Detelina se s vrata zaleteo u Šapinu omiljenu fotelju u trpezariji, a onda počeo da skače po stolu od mahagonija, od čega smo Šapu uzalud odvikavali! Pratio me je svugde, s onim istim pogledom 'hajde da se igramo', i prosto kao da je nastavljao tamo gde je pre devet meseci stao. Složila sam kockice: kratko nakon Šapinog odlaska imala sam živopisan san u kojem sam izlazila iz našeg kupatila na spratu. Kada sam otvorila vrata, Šapa je bio tamo, čekajući me kao i uvek. 'Kako možeš da budeš ovde, pa ti si mrtav?!', rekla sam. On mi je odgovorio ljudskim glasom: 'Morao sam da se vratim, jer si jako ožalošćena. Ali mogu da ostanem samo kratko, moram da se vratim, jer sam sa svojom majkom', rekao je. Kada sam saznala o rođenju Deteline, shvatila sam da je u to vreme njegova sadašnja majka vodila brigu o njemu', zaključila je Aleksis Bruks.
PAS ZAROBLJEN U TELU MAČKE
'Moj ljubimac Keva bila je moj život. Ona je bila engleski bul terijer i znala je da me zasmeje i raspoloži, mada se užasno ponašala – ispuštala je gasove, podrigivala, jela kao svinja i hrkala. Sve što je mali debeljko želeo bilo je da se igra, čitav dan i svakog dana sa bilo čime što se kreće. Takođe je volela da mi sedi u krilu i da je milujem. Nikada je neću zaboraviti', piše Kej o svojoj ljubimici. Posle godinu dana, Kej je nabavila mače po imenu Moli, koja se nije ponašala kao mačka!
'Bila je koješta od mačke. Nije mjaukala, nije mogla da uvuče lako kandže, molila je za hranu i aportirala. Uvek me je podsećala na Kevu jer je puštala gasove, podrigivala i brljala sa hranom, a igra joj je bila opsesija. Mačke bi trebalo da su umiljatije od pasa, ali Moli nije imala nimalo umiljatosti. Kao i Keva, nije volela da ostane sama i svugde me je pratila. Bila je takođe mali debeljko. Sada ja ne znam da li sam budalasta ili je to samo slučajnost, ali sam sigurna da je Moli pas zarobljen u mačijem telu – ima duh divnog terijera po imenu Keva', tvrdi Kej.
Slična iskustva sa kućnim ljubimcima imaju i drugi. Jedna od takvih priča glasi:
'Moja majka je donela Sejdi kući kada sam bila u trećem razredu. Bila je mršavo mače. Imala je divne svetlozelene oči i njuškicu pola belu, pola crnu. Zvala sam je Sejdi bejbi. Sve do odlaska na studije ona je bila moj najbolji prijatelj. Lizala bi mi usne kada bih tražila da me poljubi, spavala je na jastuku iznad moje glave i čekala me na prozoru kada bih otišla. Kada sam 1998. doživela jedno traumatično iskustvo, Sejdi je nestala. I nikada je nismo našli.
U staroj seoskoj prodavnici u Tenesiju, u koju sam dolazila svaki dan, 2011. godine videla sam mršavu mačku. Vlasnik je rekao da se ona naprosto pojavila tog jutra i da mora da je neko tu izbacio iz kola. Izlazeći, okrznula sam je pogledom. Žute oči su me gledale i ja sam iznebuha rekla: 'Sejdi bejbi!' Mačka je nakrivila glavu i mjauknula. Uplašena, napustila sam prodavnicu i otišla kući, ali posle pola sata ponovo sam bila tamo.
MAČKA U TELU DETETA
Jedna od svakako najbizarnijih priča o ovoj temi je ispovest majke koja veruje da je njen novorođeni sin, u stvari, reinkarnirani kućni mačak po imenu Mančkin.
'Našla sam napušteno mače koje nije bilo dovoljno staro da bi se samo hranilo, pa sam mu davala mleko iz flašice. Smatrala sam ga kao svoje rođeno dete, a on mene kao majku. Pratio me je svuda, spavao sa mnom u krevetu. Mančkin, kako sam ga zvala, imao je zaista duge, sabljaste očnjake. Kada sam rodila prvog sina, Mančkin se silno obradovao i preuzeo ulogu njegovog zaštitnika, mada se njegov život uveliko promenio, jer više nisam imala toliko vremena za njega.
Kada sam bila trudna sa petim detetom, Mančkin je dostojanstveno i mirno napustio ovaj svet u 14. godini. U istom času, do tada nepokretno, dete u mom stomaku se pokrenulo.
Ponovo sam rodila dečaka, istog datuma i u isto vreme kao prvu bebu! Kako je dete raslo, stvari su postajale čudne. Njegova kosa podsećala me je na Mančkinovo krzno. Kada bi sisao, dečak bi to činio uspravljeno i trljao je nosom kako to životinje čine njuškicom. Glasovi koje je ispuštao bili su identični Mančkinovom mjaukanju. Odbijao je bilo gde da spava, osim sklupčan pored mene. Svi su mi se smejali što sam pominjala da mi se mačak vratio u ljudskom telu, ali kada su detetu izbili zubići, to su najpre bila dva očnjaka, dugačka i sabljasta, s kojima je upravo izgledao kao Mančkin!'
Da ljudi veruju u zaista čudne stvari, potvrđivala je i poznata glumica i zaljubljenik u reinkarnaciju i onostrano Širli Meklejn, koja je tvrdila da je u jednom od prethodnih života živela u starom Egiptu, a da je njen minijaturni terijer po imenu Teri bio otelotvoreni antički egipatski bog - šakal Anubis! Poznati ekspert za životinjski život posle smrti i reinkarnaciju Brent Etvoter kaže:
'Posle smrti ljubimca i za vreme vaše žalosti za njim, zadržite veru u vašem srcu da je životna energija vašeg ljubimca i njegova ljubav bez kraja. Proces reinkarnacije je prihvaćen u mnogo najstarijih svetskih religija. Čak i ako ste skeptik, šta možete da izgubite razmatrajući tu mogućnost? Ako je to ono što vas privlači da radite, biće samo pitanje vremena kada će vam se voljena životinja i drug vratiti da bude sa vama!' Izvor: Treće Oko
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Divni Svet Životinja - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
