Vremeplov Sakriven u Piramidi

    Legenda kaže da su Atlantiđani posle propasti njihove civilizacije izgradili Veliku, to jest, Keopsovu piramidu i njen ulaz zaštitili jedinstvenim vibracionim poljem uz pomoć neke nepoznate energije. Zidovi su se činili čvrstim i jedinstvenim i to su bili, osim na jednom mestu na koje je sveštenik, kada je poželeo da uđe, trebalo samo da stavi ruku da bi se vrata pred njim otvorila.

Ako 'energetska vibracija' nekog sveštenika ne bi bila prepoznata, on nije mogao da otvori ulaz.
    Činjenica je da 'ulazna vrata' Keopsove piramide nikada nisu pronađena i da je u VIII veku Al-Mamun, sin Haruna-al-Rašida, uz mnogo truda, probio zid i napravio tunel koji se i danas koristi. Dugo su njegovi najučeniji ljudi obilazili građevinu, premeravali i kuckali, ali ulaz nisu mogli da otkriju. Razbiti kamen i prokrčiti prolaz kroz masu kamenih blokova uobičajenim alatom pokazalo se kao uzaludan trud, pa se Al-Mamun dosetio kako da postigne svoj cilj: naredio je da se na jednom mestu naloži jaka vatra, a zatim kamen naglo poliva hladnom vodom. Posle više puta ponovljene operacije, stena je pukla i radnici su uspeli da stignu do kraljeve pogrebne odaje.
    Ne treba, naravno, posebno naglašavati da je Al-Mamun bio ubeđen da unutrašnjost piramide krije ogromno blago do kojeg će ovaj osvajač prvi uspeti da dođe. Razočarenje je bilo veliko jer dragocenosti nisu pronađene, pa je čak vojskovođa, tvrde istoričari, u strahu od gneva i pobune svojih ljudi, dao iz sopstvene riznice da se tajno, noću, po hodnicima razbaca nešto blaga kako bi zagovoljio njihovu pohlepu i sačuvao sopstvenu glavu. Da li danas, kao i Al-Mamun, istraživači, ponajviše 'piramidolozi', veruju pogrešno da će u tajnim odajama u piramidi ili ispod nje jednoga dana biti otkriveni materijalni dokazi, pre svega tekstovi koji će baciti svetlo na tajnu gradnje piramida i poreklo njenih pravih graditelja? Ili, takođe, da će svet iz tih rukopisa saznati o neverovatnim naučnim otkrićima kojima su Atlantiđani, vanzemaljci ili čak i stari Egipćani, raspolagali pre mnogo hiljada godina? Drevna znanja su, najverovatnije, skrivena u unutrašnjosti piramide - ali je veliko pitanje da li su materijalne prirode.
    Velika piramida je jedno od sedam svetskih čuda starog sveta, o njenoj prošlosti pisalo se mnogo, ali veliki broj pitanja i dalje čeka odgovore. Drevni kolos je enigma i posle mnogo vekova, ali malo ko se setio da se zapita: 'Ima li tajanstvena građevina i neku ulogu za budućnost? Da li će, možda, u vremenu koje dolazi predstavljati još veće čudo nego što je danas? Maks Tot i Grig Nilsen u svojoj provokativnoj knjizi 'Moć piramida' kažu: 'Nema sumnje da je svaka civilizacija koja je gradila piramide to radila uz pomoć visoko razvijenih matematičkih i astronomskih proračuna i naizgled nemogućim ovladavanjem veštinom graditeljstva u kamenu. U civilizacijama razdvojenim ne samo hiljadama kilometara već i hiljadama godina, kamene gromade teške mnogo tona u davnini su podizane sa beskrajnom preciznošću da bi se dobila piramidalna struktura.'

    Autori napominju da je, što se tiče Keopsove piramide, bila potrebna velika inženjerska agilnost i veština u manevrisanju ogromnim granitnim blokovima da bi se stavili na mesto, a kako se u tome uspevalo, još uvek je misterija.

   
    Bez obzira što je 'otac istorije', Herodot, zakasnio na gradilište piramida najmanje dve hiljade godina, ipak je 'izvestio' o tome kako je najmanje stotinu hiljada robova mukotrpnim fizičkim radom podizalo teške kamene blokove da bi faraonu obezbedili siguran put u večnost. Od njegovog 'viđenja' kako su nastali kolosi na platou Gize, čini se, nauka do danas nije mnogo odmakla. 'Dokaz' je pronađen na nekim slikama iz vremena XVIII dinastije na kojima se vide scene podizanja velike statue pomoću užadi, saonica i rampi. Ostaci slični rampi, doduše, mogu da se nađu na nekoliko mesta na području Gize a nagib tih rampi, od kojih su neke otkrivene u blizini piramida je 15 stepeni, što je prema mišljenju naučnika idealan ugao za podizanje velikih kamenih blokova.
    Kako to (ne)bi moglo da funkcioniše u praksi, utvrđeno je još 1954. godine u eksperimentu koji je organizovala londonska kompanija BBC. Radnici ove kompanije su ustanovili da je potrebno storinu ljudi da bi se kameni blok težak 15 tona stavio na valjke a još 100 da bi kamen mogao da se pomiče na valjcima. Prema rezulatatima tog eksperimenta, za prebacivanje 80 kamenih blokova iz kamenoloma na gradilište udaljeno 32 kilometra bi bilo potrebno 1000 ljudi i njihov posao bi trajao nekoliko godina. A Keopsova piramida je sastavljena od 2,5 miliona kamenih blokova! Koliko vekova su ih radnici modali da podižu?

    Prave zagonetke vezane za izgradnju piramida još uvek čekaju da budu rešene, a ovo se ne može postići bezuslovnim prihvatanjem crteža iz XVIII dinastije. Kada razmišljamo o gradnji Keopsove piramide, nameće se bezbroj pitanja i mnoga su vezana za način obrade kamenih blokova. Pretpostavlja se, naime, da su blokovi od krećnjak zabijanjem drvenih klinova i polivanjem vodom da nabubre lomljeni u kamenolomima na istočnoj obali Nila, a od granita u Asuanu, i  da su odlomljene gromade klesari oblikovali u skoro savršene kvadrate. Čime?
    Da li bakarnim alatom kakv su posedovali, mada ni od njega nisu pronađeni neki značajni ostaci. Ovo dovodi u sumnju takvu pretpostavku. Da sve bude zamršenije, ni dan danas se ne može napraviti toliko tvrd bakarni alat da bi njime mogao da se lomi i obrađuje kamen. Čvrstinu tog pretpostavljenog egipatskog alata nemaju ni današnja svrdla za bušenje naftnih izvora, iako su od najkvalitetnijih i najtvrđih legura!

   
    Očigledno je da nema pravog odgovora na pitanje kako su Egipćani lomili i obrađivali kamen za svoje piramide. Nema ni odgovora na pitanje kako su ga dopremali na gradilište? Iz nekih kamenoloma na obali Nila blokovi su se transportovali uzvodno, a iz nekih nizvodno. Još bi donekle bilo shvatljivo da je ogromno kamenje dopremano nizvodno, ali ne i kako je to činjeno u suprotnom smeru?
    Stručnjaci misle da su kamene blokove graditelji mogli da transportuju samo za vreme visokog vodostaja Nila. Ali, onda treba odgovoriti i na pitanje kakvi su morali da budu brodovi kojima preteški blokovi mogu da se prenesu. Osim toga, predanja ne govore ni o kakvim brodovima, a pronađene lađe bi se mogle okarakterisati kao krhki čamčići kojim bi mogla da se prenese samo faraonova duša, čemu su i bili namenjeni.
    Pretpostavlja se da su kamene gromade ukrcavane na lađe za vreme sušnog perioda i teret je morao da bude savršeno centriran da se brod ne bi prevrnuo kad zaplovi. A ćudi Nila su i tada bile nepredvidive. Ako se i prihvati mogućnost da su stari Egipćani prepreku oto utovara kamenih blokova na brod savladali, nameće se drugo pitanje. Kako su istovarali ovaj ogromni teret? Za to su im bile potrebne dizalice slične savremenim, inače bi takav poduhvat teško mogli da izvedu. Sa današnje tačke gledišta, izgleda da su Egipćani rešili - nerešiv problem.
    Ono što danas mnogi pretpostavljaju je da je upravo taj oblik piramide odgovoran za sve što se događa u njoj ili njenoj blizini i što ostaje izvan opsega naučnih objašnjenja. Poznati su izveštaji o neobičnim pojavama u vezi sa magnetnim poljem piramide, povećanjem količine takozvanih negativnih jona koji su izuzetno važni za zdravlje, o uticaju piramide na očuvanje materijalnih supstanci, kao i na podsticaj buđenja životne i duhovne energije - sve do iniciranja meditacije i duhovnih spoznaja! A to važi i za Keopsovu piramidu kao model u srazmernoj veličini.

    Odskora neki piramidolozi izjavljuju da veruju da je moguće da su piramide rezonatori ili čak skladišta energije. Teorija kaže da polje zračenja same Zemlje, uključujući i magnetne sile i kosmička zračenja kroz konstrukciju piramida, proizvodi kao krajnji rezultat pulsirajući frekvenciju - isto kao što dva klavirska ključa kada se udare simultano produkuju treći.
    Od famoznog i pomalo banalnog oštrenja žileta, koje je patentirao češki inženjer Karel Drbal, preko raznih isceliteljskih delovanja i iniciranja buđenja životne energije, došlo se do eksperimenta koji je izveden u SAD kada se ispitivao uticaj na boravak dobrovoljaca unutar odgovarajućeg modela piramide na njihovo stanje i svest. Evo šta je jedan izjavio: 'Bilo je to iskustvo povlačenja od površine svesti prema jednom unutrašnjem središtu pomoću jedne blage, premda čvrste snage... Neka vrsta kaleidoskopske energije bila je oko mene. Osećao sam potpunu opuštenost a misli su mi bile jasnije i sređenije nego ikada ranije. Kao da nisam bio sam u toj piramidi. To nije bilo prisustvo čoveka, već prisustvo neke blagotvorne snage. Osećao sam potrebu za meditacijom i bilo je to tako lako, no uvek sam bio svestan prisustva, koje se oseća kao neka vrsta 'belog šuma'... Biti tamo znači kao da ste otkrili sveži izvor, blistav u svetlosti, i uvek treba da idete ka to izvorištu'.

   
    Doktor Pol Branton (1898-1981) je pisac, mistik i filozof, koji se u godinama pred Drugi svetski rat posvetio proučavanju spiritualnih tajni drevnog Egipta i svoja iskustva objedinio je u knjizi 'U potrazi za tajnom Egipta'. Deo knjige odnosi se na iskustvo koje je doživeo kada je jednom prilikom, posle mnogo peripetija sa administraciom i egipatskim vlastima, uspeo da izdejstvuje dozvolu da jednu noć provede sam u Keopsovoj piramidi. Posle njega to nikome više nije pošlo za rukom!
    Upućen u određene religiozne i tehnike meditacije, doktor Pol Branton dugo se pripremao za taj poduhvat, a poslednja tri dana pred ulazak u piramidu je postio. Nakon dužeg lutanja hodnicima, uz pomoć samo baterijske lampe, istraživač je dospeo do Kraljevske komore. Smestio se u blizini sarkofaga i ugasio lampu. Sedeći leđima oslonjen na veliki sarkofag, osetio je neko nepoznato, negativno prisustvo a zatim veoma jak poriv da napusti komoru i povuče se. Kao čovek od iskustva sa natprirodnim i duhovnim zbivanjima, naterao je sebe da ostane čvrst čak i kada je pred sobom video groteskne i izobličene pojave. Boreći se protiv narastajućeg straha, pomislio je kako je siguran da više nikada neće provesti još jednu noć sam u Velikoj piramidi!
    Iznenada, kao što je naišla, negativna atmosfera je nestala. Dve figure ispred njega izgledale su kao drevni egipatski sveštenici. Njihove reči je čuo telepatski, u sopstvenom umu. Prvi ga je pitao zašto je došao ovamo i zar svet smrtnika nije dovoljan za njega. Upozorio ga je zatim da će ga 'put snova odvesti suveiše daleko od polja stvarnosti'. Ali, pošto je Branton ipak insistirao da ostane, sveštenik koji mu je to govorio okrenuo se i nestao. Drugi sveštenik je nakon toga zahtevao da doktor Branton legne u sarkofak. Pošto je to učinio, neka energetska sila se nadvila nad njega i za nekoliko sekundi našao se van svog fizičkog tela. Bio je u drugoj dimenziji, sa mnogo manje stresova i napetosti. Video je 'srebrnu nit' koja je povezivala njegovo telo sa onim u sarkofagu. Doživeo je osećaj slobode.
    Jedan od sveštenika mu je rekao: 'Znaj sine, da u ovom starom hramu leže izgubljena znanja o staroj ljudskoj rasi i Ugovor koji je ona stvorila sa Stvoriteljem. Znaj takođe da će izabrani ljudi doći ovde da bi se mogli sa Ugovorom vratiti svojim sledbenicima i očuvati tajnu živom. Vrati se sa upozorenjem da kada ljudi izdaju Stvoritelja i gledaju svoje sledbenike sa mržnjom, kao što su to uradili prinčevi Atlantide u čije vreme je piramida izgrađena, oni će biti smoždeni težinom svoje pokvarenosti, kao što je narod Atlantide bio uništen'.
    Posle tih reči, Branton se ponovo našao u svom materijalnom telu. Ustao je i pogledao sat. Bila je tačno ponoć. Spoznao je da je prava svrha podizanja Velike piramide bila zapravo misterijska, kao mesto gde se održavaju inicijacije u tajna znanja i iskustva sveštenika starog Egipta.


    Edgar Kejsi, čuveni okultista i vidovnjak, rekao je da Velika piramida u Gizi nije bila konstruisana da bude grobnica faraona, već mesto gde mogu da se čuvaju informacije o njenim graditeljima i prošlosti čovečanstva uopšte. Mejnli Palmer Hal, istraživač i međunarodno priznati autoritet za misterijska učenja tvrdi: 'Kroz mistične prolaze i odaje Velike piramide kročili su posvećenici drevnih vremena. Ulazili su kao ljudi, a izlazili kao bogovi'.

    Prema mišljenju Hala, autora knige 'Tajna učenja za sva vremena', piramidu su izgradili došljaci sa Atlantide, kada je uništena, i u njoj su sakrili svoje ezoterične tajne 'zapisane' simboličkim jezikom sa namerom da ih otkriju i protumače samo oni koji su dostojni da usvoje i primene tajno znanje. Nastojeći da protumači ezoterični jezik piramidalne konstrukcije, Palmer Hal kaže da kvadratna osnova znači da Velika piramida čvrsto počiva na prirodnim i nepromenjivim zakonima. Uglovi simbolišu tišinu, dubokoumnost, inteligenciju i istinu. Južna strana piramide označava hladnoću, severna toplotu, zapadna tamu a istočna svetlo. Trouglaste strane simbolizuju trostruku božansku spiritualnu snagu. Znanje će se otkriti ljudima sa svetim i spiritualnim karakteristikama, u stvari, reinkarniranim Atlantiđanima koji će se vratiti u Veliku piramidu i otkriti njene tajne odaje...
    Patrik Flangana, autor knjige 'Piramida i njeni odnosi prema biokosmičkoj energiji', smatra da piramida ne samo da akumulira energiju u sebe već je i širi u podnožju i na vrhu. 'Piramida' znači - 'vatra u sredini', tvrdi ovaj autor, što je izraz za kosmičku energiju. 'Piramida u Gizi proizvodi milimikrotalase već time što ima pet uglova, četiri na osnovi i vrh. Ti su uglovi, u stvari, tip novotalasnog izvora zračenja. Život je, kao i energija, bezgraničan: svest, energija i materija su jedno. Naučnici tvrde da je Velika piramida, u stvari, energetska tvorevina, koju, davno, nisu uzalud nazivali 'Put svetlosti'. Ima ih koji već danas misle da je ona most ka večnosti, koji čovečanstvo tek treba da otkrije.