Desilo Se u Ovaj Dan - 31. August
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 31. augusta! Šta se sve nekada dešavalo trideset prvog augusta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 12. - Rođen je Gaj Julije Cezar Germanik - Kaligula, poznati rimski car.
■ 1056. - Nakon iznenadne bolesti par dana ranije, vizantijska carica Teodora je umrla bez naslednika. Time je izumrla Makedonska dinastija.
■ 1290. - Kralj Edvard I objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.
■ 1354. - Srpski državni sabor je u Serezu proglasio Dušanov zakonik u celosti, čiji je prvi deo donesen u srpskoj prestonici Skoplju 1349. Najznačajniji pravni dokument feudalne Srbije - 'Zakonik blagovjernago cara Stefana', kako je glasio zvaničan naziv - utvrdio je opšta načela državnog uređenja najmoćnije države na jugoistoku Evrope. Pored ustavnih, sadržao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Rađen je na osnovu običajnog, crkvenog i vizantijskog prava i odlikuje se humanošću, jer je štitio prava i najnižih staleža. Proklamovao je načelo zakonitosti - zakon je jači i od suprotne volje vladara.
■ 1422. - Umro je engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro od dizenterije, a na prestolu nasledio ga je devetomesečni sin Henri VI.
■ 1688. - Umro je engleski pisac i baptistički propovednik DŽon Banjan, koji je 12 godina proveo u zatvoru zbog toga što je držao propovedi bez dozvole verskih vlasti. U tamnici je napisao duhovnu autobiografiju i započeo 'Poklonikovo putovanje', svojevremeno najčitaniju knjigu u Engleskoj.
■ 1724. - Umro je Luj I, kralj Španjolske.
■ 1795. - Umro je Fransoa-Andre Filidor, francuski kompozitor i šahista.
■ 1808. - U Beogradu je otvorena Velika škola, prva visokoškolska ustanova u Srbiji. Među dvadesetak studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka Đorđa Petrovića Karađorđa, i Vuk Stefanović Karadžić. Škola je prestala da radi 1813, posle propasti ustanka.
■ 1811. - Rođen je francuski pisac Teofil Gotje, preteča parnasovaca i protagonist doktrine 'Umetnost radi umetnosti' (l'art pour l'art). Zahtev za autonomijom umetnosti izneo je u predgovoru romana 'Gospođica de Mopen' (1836).
■ 1837. - Rođen je Jean Marie Edouard Stephan, francuski astronom.
■ 1867. - Umro je Šarl Bodler, jedan od najvećih francuskih pesnika XIX veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka 'Cveće zla' (1857) jedno je od najznačajnijih lirskih dela XIX veka.
■ 1876. - Dvorska klika smenila je turskog sultana Murata V pod izgovorom da je lud, nekoliko meseci nakon što je došao na vlast i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.
■ 1880. - Rođena je Wilhelmina I, holandska kraljica.
■ 1887. - Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909. postao član Međunarodne streljačke unije, a strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.
■ 1887. - Tomas Edison patentirao je kineskop.
■ 1888. - Pronađena je prva žrtva londonskog serijskog ubice prozvanog Džek Trbosek, prostitutka Meri En Nikols. U toku narednih nekoliko meseci, u istočnom Londonu pronađeno je još pet njegovih žrtava, usmrćenih na prepoznatljiv način, ali policija nikad nije uspela da uhvati ubicu. Ceo slučaj zaključen je 1892. godine.
■ 1897. - U Bazelu počeo Prvi svetski cionistički kongres. Izaslanici koje je sazvao austrijski novinar Theodor Herzl zahtijevali su osnivanje židovske države u Palestini. Dvadeset godina poslije počeli su pregovori cionista i Velike Britanije o posedu u Palestini pod britanskim mandatom.
■ 1898. - Rođen je srpski pisac Dušan Matić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, pripadnik beogradskog nadrealističkog kruga. Dela su: zbirke pesama 'Buđenje materije', 'Laža i paralaža noći', 'Knjiga rituala', 'Pisma - ipak su stigla', 'I tako, kad ostanem sam', eseji 'Položaj nadrealizma u društvenom procesu', 'Jedan vid francuske književnosti', 'Anina balska haljina', 'Proplanak i um', 'Na tapet dana', 'Breton iskosa', romani 'Gluho doba' (s Aleksandrom Vučom), 'Kocka je bačena'.
■ 1907. - U Petrogradu je potpisan englesko-ruski sporazum kojim su Velika Britanija i Rusija podelile interesne sfere u Persiji, Avganistanu i Tibetu.
■ 1908. - Rođen je američki pisac jermenskog porekla Vilijam Sarojan, koji je naglašeno originalnom tehnikom pripovedanja najviše pisao o životu američkih 'malih ljudi', često jermenskih i drugih doseljenika. Verovao je da su hrabrost i humor najdelotvornija sredstva za savladavanje životnih nedaća. Detinjstvo je proveo u sirotištu, a zatim emigrirao u SAD, gde je stekao reputaciju najvećeg humaniste savremene američke literature. Dela su mu: zbirke priča 'Zovem se Aram', 'Pet zrelih krušaka', 'Smeli mladić na letećem trapezu', 'Mama, ja te volim', 'Tata, ti si lud', 'Jedan dan u popodnevu svijeta', romani 'LJudska komedija', 'Doživljaji Veslija DŽeksona', 'Predmet smijeha', drame 'Vrijeme vašeg života', 'Moje srce je u gori' ...
■ 1920. - Prve radio vesti emitovane su na stanici 8MK u Detroitu u Mičigenu.
■ 1920. - Umro je Wilhelm Wundt, nemački filozof i psiholog.
■ 1930. - Umro je Vladan Đorđević, srpski lekar, književnik i političar.
■ 1933. - Umro je Theodor Lessing, nemački filozof.
■ 1939. - Propali pokušaji francuskog i britanskog premijera - Eduara Daladjea i Artura Nevila Čemberlena - da pregovaraju sa nemačkim vođom Adolfom Hitlerom. Nemačka je izvela lažni napad na radio-stanicu u Glajvicu, što joj je poslužilo kao izgovor da sledećeg dana napadne Poljsku i započne Drugi svetski rat u Evropi.
■ 1941. - Četnici su posle jednodnevne borbe sa Nemcima oslobodili Loznicu.
■ 1942. - Nemački general Ervin Romel obnovio ofanzivu protiv Britanaca kod Alam Halfe u Egiptu u Drugom svetskom ratu s namerom da izbije na Suecki kanal, ali je pokušaj propao.
■ 1944. - Sovjetske trupe i tenkovi ušle su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih građani oduševljeno pozdravili.
■ 1945. - Rođen je Van Morrison, engleski kantautor.
■ 1946. - Pred Međunarodnim ratnim sudom u Nürnbergu 22 optužena imala su završnu reč. Svi optuženi izjavili su da se ne osećaju krivima, a nekadašnji maršal Gering tvrdio je kako je hteo sprečiti rat.
■ 1948. - Umro je Andrej Ždanov, sovjetski političar.
■ 1949. - Povlačenjem Demokratske armije Grčke u Albaniju posle njenog poraza na planini Gramos okončan je Grčki građanski rat.
■ 1949. - Rođen je Ričard Gir, američki glumac.
■ 1955. - Demonstriran je prvi automobil na solarnu energiju.
■ 1957. - Neovisnost Malezije od Velike Britanije.
■ 1962. - Trinidad i Tobago su postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.
■ 1962 - Umro je francuski slikar Žorž Brak, jedna od dominantnih ličnosti Pariske slikarske škole. Uporedo s Pikasom uveo je likovni izraz 'kubizam' (1908).
■ 1962. - Trinidad i Tobago postali nezavisna država.
■ 1963. - Umro je Džordžs Braque, francuski slikar.
■ 1969. - U avionskoj nesreći je poginuo američki bokser Roki Marćano, bivši svetski šampion u teškoj kategoriji. Titulu je osvojio 1952, pobedom nad američkim bokserom Džoe Volkotom, a sa ringa se povukao nepobeđen 1956.
■ 1972. - Ruska gimnastičarka Olga Korbut osvojila je zlatnu medalju u gimnastici na Olimpijskim igrama.
■ 1973. - Umro je američki filmski režiser Džon Ford, autor više od 200 filmova i dobitnik četiri Oskara za filmove 'Potkazivač', 'Plodovi gneva', 'Kako je bila zelena moja dolina' i 'Miran čovek'.
■ 1977. - U Rodeziji je na parlamentarnim izborima pobijedila stranka premijera Iana D. Smitha.
■ 1977. - Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito doputovao je u prvu posetu Kini.
■ 1980. - Poljski radnički lideri potpisali su, nakon dvomesečnog štrajka, sporazum sa vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata 'Solidarnost', a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad jednog nezavisnosg sindikata.
■ 1983. - U Manili je sahranjen vođa filipinske opozicije Beninjo Akina uz prisustvo više od milion ljudi. Ubijen je deset dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.
■ 1986 - Umro je Urho Kekonen, najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Kao predsednik Finske (1956-1982) i pobornik miroljubive politike i svestrane saradnje među državama, značajno je doprineo sazivanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, kasnije OEBS) 1975. u Helsinkiju.
■ 1986. - Sovjetski putnički brod Admiral Nahimov je potonuo u Crnom moru posle sudara sa teretnim brodom Pjotr Vasev, pri čemu su poginule 423 osobe.
■ 1986 - Umro je Henri Mur, jedan od najvećih engleskih vajara XX veka. Njegove skulpture su na mnogim javnim mestima kao što su zgrada UNESCO-a u Parizu i Linkolnov centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
■ 1991. - Uzbekistan i Kirgistan proglasili su nezavisnost od SSSR, čime se broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza popeo na deset.
■ 1994. - Trupe bivšeg SSSR formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.
■ 1996. - U najvećoj vojnoj akciji trupa iračkog predsednika Sadama Huseina od okončanja Zalivskog rata - 1991. vojska Iraka je pomogla Kurdistanskoj demokratskoj partiji Masuda Barzanija da preotme strateški važan grad Arbil na severu Iraka od rivalske Patriotske unije Kurdistana.
■ 1998.- Demokratska Narodna Republika Koreja lansira svoj prvi satelit, živopisnog imena 'Kwangmyongsong'.
■ 2001. - U požaru izazvanom eksplozijom u noćnom baru u tokijskom zabavnom kvartu Kabučiko poginule su 44 osobe, a više desetina je povređeno.
■ 2003. - Na grčkom ostrvu Krfu obavljene komemorativne svečanosti u spomen srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata, najpre u Guviji, mestu gde su se 1916. godine iskrcali pripadnici Drinske divizije, a potom u selu Agios Mateos, gde je podignuto spomen-obeležje stradalim vojnicima i starešinama te proslavljene divizije.
■ 2003 - Kenija je ukinula zabranu rada pokreta 'Mau mau' koji je 1950-ih godina vodio nasilnu borbu protiv britanskih kolonizatora.
■ 2003. - Stravično nevreme, praćeno olujom, pljuskom i velikim gradom, pogodilo Zrenjanin i pričinilo ogromnu materijalnu štetu. Povređeno više desetina osoba.
■ 2005. - U stampedu na mostu al Aljman u Bagdadu poginulo je 1.199 osoba, a preko 460 je povređeno tokom povorke s milion šiitskih vernika na mostu preko reke Tigar, u Bagdadu, u panici zbog glasina da će bombaš-samoubica aktivirati eksploziv.
■ 2009. – Sukobi između vojske Mjanmara i pobunjeničke grupe Kokang na kineskoj granici su okončani. U njim je tokom tri dana poginulo 26 pripadnika snaga bezbednosti Mjanmara i osam pobunjenika kineske nacionalne manjine, a oko 30.000 ljudi je izbeglo u Kinu.
■ 2010. - Policija je u Moskvi i Sankt Peterburgu privela 130 pripadnika opozicije koji zahtevaju slobodu okupljanja i kojima policija redovno odbija dozvolu za održavanje protesta.
■ 2011. - Umro je prof. dr Radoslav Stojanović, šef Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose Pravnog fakulteta u Beogradu, diplomata, pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova, jedan od osnivača Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije.
■ 2012. – Protiv vodeće švajcarska banka UBS pokrenuta je krivična istraga zbog sumnje da je prala novac.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1290. - Kralj Edvard I objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.
■ 1354. - Srpski državni sabor je u Serezu proglasio Dušanov zakonik u celosti, čiji je prvi deo donesen u srpskoj prestonici Skoplju 1349. Najznačajniji pravni dokument feudalne Srbije - 'Zakonik blagovjernago cara Stefana', kako je glasio zvaničan naziv - utvrdio je opšta načela državnog uređenja najmoćnije države na jugoistoku Evrope. Pored ustavnih, sadržao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Rađen je na osnovu običajnog, crkvenog i vizantijskog prava i odlikuje se humanošću, jer je štitio prava i najnižih staleža. Proklamovao je načelo zakonitosti - zakon je jači i od suprotne volje vladara.
■ 1422. - Umro je engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro od dizenterije, a na prestolu nasledio ga je devetomesečni sin Henri VI.
■ 1688. - Umro je engleski pisac i baptistički propovednik DŽon Banjan, koji je 12 godina proveo u zatvoru zbog toga što je držao propovedi bez dozvole verskih vlasti. U tamnici je napisao duhovnu autobiografiju i započeo 'Poklonikovo putovanje', svojevremeno najčitaniju knjigu u Engleskoj.
■ 1724. - Umro je Luj I, kralj Španjolske.
■ 1795. - Umro je Fransoa-Andre Filidor, francuski kompozitor i šahista.
■ 1808. - U Beogradu je otvorena Velika škola, prva visokoškolska ustanova u Srbiji. Među dvadesetak studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka Đorđa Petrovića Karađorđa, i Vuk Stefanović Karadžić. Škola je prestala da radi 1813, posle propasti ustanka.
■ 1811. - Rođen je francuski pisac Teofil Gotje, preteča parnasovaca i protagonist doktrine 'Umetnost radi umetnosti' (l'art pour l'art). Zahtev za autonomijom umetnosti izneo je u predgovoru romana 'Gospođica de Mopen' (1836).
■ 1837. - Rođen je Jean Marie Edouard Stephan, francuski astronom.
■ 1867. - Umro je Šarl Bodler, jedan od najvećih francuskih pesnika XIX veka, čija je poezija otvorila nove puteve lirike i afirmisala nove oblike pesničkog shvatanja sveta. Njegova zbirka 'Cveće zla' (1857) jedno je od najznačajnijih lirskih dela XIX veka.
■ 1876. - Dvorska klika smenila je turskog sultana Murata V pod izgovorom da je lud, nekoliko meseci nakon što je došao na vlast i dovela na presto njegovog brata Abdula Hamida II.
■ 1880. - Rođena je Wilhelmina I, holandska kraljica.
■ 1887. - Osnovan je Streljački savez Srbije, 36 godina posle formiranja prve streljačke družine. Savez je 1909. postao član Međunarodne streljačke unije, a strelci iz Srbije su prvi put učestvovali na međunarodnim takmičenjima u Londonu i Hamburgu.
■ 1887. - Tomas Edison patentirao je kineskop.
■ 1888. - Pronađena je prva žrtva londonskog serijskog ubice prozvanog Džek Trbosek, prostitutka Meri En Nikols. U toku narednih nekoliko meseci, u istočnom Londonu pronađeno je još pet njegovih žrtava, usmrćenih na prepoznatljiv način, ali policija nikad nije uspela da uhvati ubicu. Ceo slučaj zaključen je 1892. godine.
■ 1897. - U Bazelu počeo Prvi svetski cionistički kongres. Izaslanici koje je sazvao austrijski novinar Theodor Herzl zahtijevali su osnivanje židovske države u Palestini. Dvadeset godina poslije počeli su pregovori cionista i Velike Britanije o posedu u Palestini pod britanskim mandatom.
■ 1898. - Rođen je srpski pisac Dušan Matić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, pripadnik beogradskog nadrealističkog kruga. Dela su: zbirke pesama 'Buđenje materije', 'Laža i paralaža noći', 'Knjiga rituala', 'Pisma - ipak su stigla', 'I tako, kad ostanem sam', eseji 'Položaj nadrealizma u društvenom procesu', 'Jedan vid francuske književnosti', 'Anina balska haljina', 'Proplanak i um', 'Na tapet dana', 'Breton iskosa', romani 'Gluho doba' (s Aleksandrom Vučom), 'Kocka je bačena'.
■ 1907. - U Petrogradu je potpisan englesko-ruski sporazum kojim su Velika Britanija i Rusija podelile interesne sfere u Persiji, Avganistanu i Tibetu.
■ 1908. - Rođen je američki pisac jermenskog porekla Vilijam Sarojan, koji je naglašeno originalnom tehnikom pripovedanja najviše pisao o životu američkih 'malih ljudi', često jermenskih i drugih doseljenika. Verovao je da su hrabrost i humor najdelotvornija sredstva za savladavanje životnih nedaća. Detinjstvo je proveo u sirotištu, a zatim emigrirao u SAD, gde je stekao reputaciju najvećeg humaniste savremene američke literature. Dela su mu: zbirke priča 'Zovem se Aram', 'Pet zrelih krušaka', 'Smeli mladić na letećem trapezu', 'Mama, ja te volim', 'Tata, ti si lud', 'Jedan dan u popodnevu svijeta', romani 'LJudska komedija', 'Doživljaji Veslija DŽeksona', 'Predmet smijeha', drame 'Vrijeme vašeg života', 'Moje srce je u gori' ...
■ 1920. - Prve radio vesti emitovane su na stanici 8MK u Detroitu u Mičigenu.
■ 1930. - Umro je Vladan Đorđević, srpski lekar, književnik i političar.
■ 1933. - Umro je Theodor Lessing, nemački filozof.
■ 1939. - Propali pokušaji francuskog i britanskog premijera - Eduara Daladjea i Artura Nevila Čemberlena - da pregovaraju sa nemačkim vođom Adolfom Hitlerom. Nemačka je izvela lažni napad na radio-stanicu u Glajvicu, što joj je poslužilo kao izgovor da sledećeg dana napadne Poljsku i započne Drugi svetski rat u Evropi.
■ 1941. - Četnici su posle jednodnevne borbe sa Nemcima oslobodili Loznicu.
■ 1942. - Nemački general Ervin Romel obnovio ofanzivu protiv Britanaca kod Alam Halfe u Egiptu u Drugom svetskom ratu s namerom da izbije na Suecki kanal, ali je pokušaj propao.
■ 1944. - Sovjetske trupe i tenkovi ušle su, u Drugom svetskom ratu, u glavni grad Rumunije, Bukurešt, gde su ih građani oduševljeno pozdravili.
■ 1945. - Rođen je Van Morrison, engleski kantautor.
■ 1946. - Pred Međunarodnim ratnim sudom u Nürnbergu 22 optužena imala su završnu reč. Svi optuženi izjavili su da se ne osećaju krivima, a nekadašnji maršal Gering tvrdio je kako je hteo sprečiti rat.
■ 1948. - Umro je Andrej Ždanov, sovjetski političar.
■ 1949. - Povlačenjem Demokratske armije Grčke u Albaniju posle njenog poraza na planini Gramos okončan je Grčki građanski rat.
■ 1949. - Rođen je Ričard Gir, američki glumac.
■ 1955. - Demonstriran je prvi automobil na solarnu energiju.
■ 1957. - Neovisnost Malezije od Velike Britanije.
■ 1962. - Trinidad i Tobago su postali nezavisna država u okviru Britanskog Komonvelta.
■ 1962 - Umro je francuski slikar Žorž Brak, jedna od dominantnih ličnosti Pariske slikarske škole. Uporedo s Pikasom uveo je likovni izraz 'kubizam' (1908).
■ 1962. - Trinidad i Tobago postali nezavisna država.
■ 1963. - Umro je Džordžs Braque, francuski slikar.
■ 1969. - U avionskoj nesreći je poginuo američki bokser Roki Marćano, bivši svetski šampion u teškoj kategoriji. Titulu je osvojio 1952, pobedom nad američkim bokserom Džoe Volkotom, a sa ringa se povukao nepobeđen 1956.
■ 1972. - Ruska gimnastičarka Olga Korbut osvojila je zlatnu medalju u gimnastici na Olimpijskim igrama.
■ 1973. - Umro je američki filmski režiser Džon Ford, autor više od 200 filmova i dobitnik četiri Oskara za filmove 'Potkazivač', 'Plodovi gneva', 'Kako je bila zelena moja dolina' i 'Miran čovek'.
■ 1977. - U Rodeziji je na parlamentarnim izborima pobijedila stranka premijera Iana D. Smitha.
■ 1977. - Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito doputovao je u prvu posetu Kini.
■ 1980. - Poljski radnički lideri potpisali su, nakon dvomesečnog štrajka, sporazum sa vladom o pravu na štrajk i priznavanju sindikata 'Solidarnost', a Poljska je postala prva zemlja Sovjetskog bloka u kojoj je dozvoljen rad jednog nezavisnosg sindikata.
■ 1983. - U Manili je sahranjen vođa filipinske opozicije Beninjo Akina uz prisustvo više od milion ljudi. Ubijen je deset dana ranije na aerodromu u Manili prilikom povratka iz trogodišnjeg izbeglištva u SAD, čime je filipinski diktator Ferdinand Markos uklonio najozbiljnijeg protivkandidata na izborima 1984.
■ 1986 - Umro je Urho Kekonen, najistaknutiji finski političar posle Drugog svetskog rata. Kao predsednik Finske (1956-1982) i pobornik miroljubive politike i svestrane saradnje među državama, značajno je doprineo sazivanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, kasnije OEBS) 1975. u Helsinkiju.
■ 1986. - Sovjetski putnički brod Admiral Nahimov je potonuo u Crnom moru posle sudara sa teretnim brodom Pjotr Vasev, pri čemu su poginule 423 osobe.
■ 1986 - Umro je Henri Mur, jedan od najvećih engleskih vajara XX veka. Njegove skulpture su na mnogim javnim mestima kao što su zgrada UNESCO-a u Parizu i Linkolnov centar u Njujorku. Bio je inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti.
■ 1991. - Uzbekistan i Kirgistan proglasili su nezavisnost od SSSR, čime se broj republika koje su izašle iz Sovjetskog Saveza popeo na deset.
■ 1994. - Trupe bivšeg SSSR formalno su okončale poluvekovno vojno prisustvo u bivšoj Istočnoj Nemačkoj i na Baltiku, ceremonijom kojoj su prisustvovali predsednik Rusije Boris Jeljcin i kancelar Nemačke Helmut Kol.
■ 1996. - U najvećoj vojnoj akciji trupa iračkog predsednika Sadama Huseina od okončanja Zalivskog rata - 1991. vojska Iraka je pomogla Kurdistanskoj demokratskoj partiji Masuda Barzanija da preotme strateški važan grad Arbil na severu Iraka od rivalske Patriotske unije Kurdistana.
■ 1998.- Demokratska Narodna Republika Koreja lansira svoj prvi satelit, živopisnog imena 'Kwangmyongsong'.
■ 2001. - U požaru izazvanom eksplozijom u noćnom baru u tokijskom zabavnom kvartu Kabučiko poginule su 44 osobe, a više desetina je povređeno.
■ 2003. - Na grčkom ostrvu Krfu obavljene komemorativne svečanosti u spomen srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata, najpre u Guviji, mestu gde su se 1916. godine iskrcali pripadnici Drinske divizije, a potom u selu Agios Mateos, gde je podignuto spomen-obeležje stradalim vojnicima i starešinama te proslavljene divizije.
■ 2003 - Kenija je ukinula zabranu rada pokreta 'Mau mau' koji je 1950-ih godina vodio nasilnu borbu protiv britanskih kolonizatora.
■ 2003. - Stravično nevreme, praćeno olujom, pljuskom i velikim gradom, pogodilo Zrenjanin i pričinilo ogromnu materijalnu štetu. Povređeno više desetina osoba.
■ 2005. - U stampedu na mostu al Aljman u Bagdadu poginulo je 1.199 osoba, a preko 460 je povređeno tokom povorke s milion šiitskih vernika na mostu preko reke Tigar, u Bagdadu, u panici zbog glasina da će bombaš-samoubica aktivirati eksploziv.
■ 2009. – Sukobi između vojske Mjanmara i pobunjeničke grupe Kokang na kineskoj granici su okončani. U njim je tokom tri dana poginulo 26 pripadnika snaga bezbednosti Mjanmara i osam pobunjenika kineske nacionalne manjine, a oko 30.000 ljudi je izbeglo u Kinu.
■ 2010. - Policija je u Moskvi i Sankt Peterburgu privela 130 pripadnika opozicije koji zahtevaju slobodu okupljanja i kojima policija redovno odbija dozvolu za održavanje protesta.
■ 2011. - Umro je prof. dr Radoslav Stojanović, šef Katedre za međunarodno pravo i međunarodne odnose Pravnog fakulteta u Beogradu, diplomata, pravni savetnik Ministarstva spoljnih poslova, jedan od osnivača Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije.
■ 2012. – Protiv vodeće švajcarska banka UBS pokrenuta je krivična istraga zbog sumnje da je prala novac.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
