Desilo Se u Ovaj Dan - 29. August
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 29. augusta! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset devetog augusta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1189. - Grad Dubrovnik sklopio je ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u ovom regionu.
■ 1300. - Umro je italijanski pesnik Guido Kavalkanti.
■ 1521. - Turci su pod komandom sultana Sulejmana Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.
■ 1523. - Umro je Ulrich von Hutten, nemački humanist i pesnik.
■ 1526. - Osmanlijski sultan Sulejman I pobedio je na Mohačkom polju češko-ugarskog kralja Ludwiga II, koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Jovan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.
■ 1541. - Trupe Otomanskog Imperija osvajaju Budim - današnja Budimpešta.
■ 1615. - Grad Novi Vinodolski stradao je kada je posada grada Novoga išla u pomoć Uskocima za što su saznali Mlečani te napali slabo čuvan grad. Toga su dana Mlečani barbarski pobili starce, žene i decu sve za slavu Venecije.
■ 1619. - Rođen je Žan Batist Kolber, francuski državnik. ministar finansija kralja Luja XIV od 1661. godine, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.
■ 1632. - Rođen je Džon Lok, engleski filozof, osnivač empirizma, poznat u istoriji filozofije po odricanju urođenih ideja (Nihil est in intellectu quod non fuerit in sensu). Glavno delo: 'Ogled o ljudskom razumu'.
■ 1755. - Rođen je Jan Henryk Dabrowski, poljski general.
■ 1756. - Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10.2.1763. mirom u Parizu.
■ 1758. - U SAD-u je napravljen prvi rezervat za Indijance.
■ 1780. - Rođen je Jean Auguste Dominique Ingres, francuski slikar.
■ 1792. - Najmanje 900 ljudi udavilo se na britanskom ratnom brodu 'Rojal Džordž' u kanalu Spithed kod južne engleske luke Portsmaut, gde je bio na opravci.
■ 1820. - U Portu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.
■ 1825. - Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.
■ 1842. - Završen je prvi Opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.
■ 1862. - Rođen je belgijski pisac flamanskog porekla Moris Meterlink, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. Dela su mu: pozorišni komadi 'Peleas i Melisanda', 'Mona Vana', 'Plava ptica', 'Princeza Malen', dela filozofsko-lirske inspiracije 'Mudrost i sudbina', 'O smrti', 'Život pčela', 'Život mrava', zbirka pesama 'Topli staklenci' ...
■ 1871. - Rođen je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena.
■ 1873. - Završen šahovski turnir u Beču pobedom Džozefa Henrija Blekburna.
■ 1885. - Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.
■ 1904. - Umro je Murat V, osmanlijski sultan.
■ 1915. - Rođena je je Ingrid Bergman, švedska filmska i pozorišna glumica izuzetnih umetničkih kvaliteta. Počela je u švedskom filmu i pozorištu, ali se proslavila u SAD-u. Ostaje upamćena po filmovima 'Kazablanka', 'Trijumfalna kapija', 'Anastazija', 'Stromboli'... Za ulogu u filmu 'Plinsko svetlo' dobila je Oskara 1944. godine. Umrla je na svoj 67. rođendan.
■ 1920. - Rođen je Charlie Parker, američki jazz glazbenik.
■ 1923. - Rođen je engleski filmski i pozorišni glumac, producent i režiser Ričard Semjuel Atenboro, koji je igrao u više od 60 filmova i ostvario niz sjajnih uloga. Filmovi su mu: 'Mladi Vinston', 'Nedostižni most', 'Magija smrti', 'Gandi'.
■ 1936. - Rođen je Džon McCain, američki političar i senator.
■ 1943. - U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.
■ 1944. - Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.
■ 1944. - Započeo slovački narodni ustanak u kojem je 60.000 slovačkih trupa ustalo protiv nacista.
■ 1945. - Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.
■ 1947. - Rođen je Džejms Hant, engleski vozač formule 1.
■ 1949. - SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe. Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.
■ 1958. - Rođen je američki pop-pevač afričkog porijekla Majkl Džozef Džekson, poznat po ekstravagantnom životu, koji je stekao svetsku slavu, ali i prezir crnaca kad je nakon niza hirurških zahvata postao 'belac'.
■ 1960. - Haza el Madžali, jordanski premijer poginuo je u eksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.
■ 1964. - Kompanija Volt Dizni izbacila je film 'Meri Popins'.
■ 1965. - Američki vasionski brod 'Džemini V', sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u žemljinoj orbiti.
■ 1970. - Prvi let McDonell Douglasovog DC-10, konkurenta Boeinga 747.
■ 1975. - U prevratu oboren predsednik Perua general Huan Velasko Alvarado, a vlast je preuzeo premijer - general Fransisko Morales Bermudes.
■ 1978. - Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o 'kulturnoj revoluciji' u toj zemlji u avgustu 1966.
■ 1991. - Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).
■ 1995. - Pokrenuta je NATO-ova vojna operacija protiv bosanskih Srba.
■ 1995. - Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.
■ 1995. - Predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze samo ogreban u snažnoj eksploziji automobila-bombe ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju.
■ 1996. - Ruski avion 'Tupoljev 154', koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).
■ 1997. - Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je od najgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.
■ 1998. - U nesreći kubanskog aviona pri poletanju sa aerodroma u Kuitu (Ekvador) poginulo je 79 ljudi.
■ 1999. - Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja, izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.
■ 2001. - Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.
■ 2003. - U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali u iračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, među kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.
■ 2003. - U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.
■ 2004. - Princ Aleksandar Drugi Karađorđević otkrio spomenik voždu Karađorđu, postavljenom u blizini manastira Dobrun, kod Višegrada.
■ 2004. - U Čečeniji održani prevremeni predsednički izbori na kojim je pobedio Alu Alhanov.
■ 2005. - Uragan Katrina pogodio je američku obalu Meksičkog zaljeva i gotovo potpuno poplavio grad New Orleans u saveznoj državi Louisiani. Poginulo je više od 1,000 osoba a 500,000 moralo je napustiti svoje domove.
■ 2008 - Gruzija je prekinula diplomatske odnose s Rusijom zbog odluke Kremlja da prizna gruzijske separatističke oblasti Južnu Osetiju i Abhaziju.
■ 2010. - Aktivirao se vulkan Sinabung na indonežanskom ostrvu Sumatri zbog čega je evakuisano više od 12.000 stanovnika. Indonezija leži na Vatrenom pojasu Pacifika i ima oko 130 aktivnih vulkana, a Sinabung se aktivirao prvi put u poslednjih 400 godina.
■ 2015. - Mađarska je podigla ogradu s bodljikavom žicom na granici sa Srbijom kako bi sprečila priliv izbeglica. Više od 100.00 migranata stiglo je tokom godine u Mađarsku preko Balkana u pokušaju da se domognu bogatijih evropskih zemalja Nemačke, Švedske ili Velike Britanije.
■ 2016. - Umro je Džerom Silberman, poznat pod pseudonimom Džin Vajlder, američki glumac i komičar, nominiran za nagradu Oscar.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1521. - Turci su pod komandom sultana Sulejmana Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.
■ 1523. - Umro je Ulrich von Hutten, nemački humanist i pesnik.
■ 1526. - Osmanlijski sultan Sulejman I pobedio je na Mohačkom polju češko-ugarskog kralja Ludwiga II, koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Jovan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.
■ 1541. - Trupe Otomanskog Imperija osvajaju Budim - današnja Budimpešta.
■ 1615. - Grad Novi Vinodolski stradao je kada je posada grada Novoga išla u pomoć Uskocima za što su saznali Mlečani te napali slabo čuvan grad. Toga su dana Mlečani barbarski pobili starce, žene i decu sve za slavu Venecije.
■ 1619. - Rođen je Žan Batist Kolber, francuski državnik. ministar finansija kralja Luja XIV od 1661. godine, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.
■ 1632. - Rođen je Džon Lok, engleski filozof, osnivač empirizma, poznat u istoriji filozofije po odricanju urođenih ideja (Nihil est in intellectu quod non fuerit in sensu). Glavno delo: 'Ogled o ljudskom razumu'.
■ 1755. - Rođen je Jan Henryk Dabrowski, poljski general.
■ 1756. - Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10.2.1763. mirom u Parizu.
■ 1758. - U SAD-u je napravljen prvi rezervat za Indijance.
■ 1780. - Rođen je Jean Auguste Dominique Ingres, francuski slikar.
■ 1792. - Najmanje 900 ljudi udavilo se na britanskom ratnom brodu 'Rojal Džordž' u kanalu Spithed kod južne engleske luke Portsmaut, gde je bio na opravci.
■ 1820. - U Portu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.
■ 1825. - Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.
■ 1842. - Završen je prvi Opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.
■ 1862. - Rođen je belgijski pisac flamanskog porekla Moris Meterlink, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. Dela su mu: pozorišni komadi 'Peleas i Melisanda', 'Mona Vana', 'Plava ptica', 'Princeza Malen', dela filozofsko-lirske inspiracije 'Mudrost i sudbina', 'O smrti', 'Život pčela', 'Život mrava', zbirka pesama 'Topli staklenci' ...
■ 1871. - Rođen je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena.
■ 1873. - Završen šahovski turnir u Beču pobedom Džozefa Henrija Blekburna.
■ 1885. - Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.
■ 1904. - Umro je Murat V, osmanlijski sultan.
■ 1915. - Rođena je je Ingrid Bergman, švedska filmska i pozorišna glumica izuzetnih umetničkih kvaliteta. Počela je u švedskom filmu i pozorištu, ali se proslavila u SAD-u. Ostaje upamćena po filmovima 'Kazablanka', 'Trijumfalna kapija', 'Anastazija', 'Stromboli'... Za ulogu u filmu 'Plinsko svetlo' dobila je Oskara 1944. godine. Umrla je na svoj 67. rođendan.
■ 1920. - Rođen je Charlie Parker, američki jazz glazbenik.
■ 1923. - Rođen je engleski filmski i pozorišni glumac, producent i režiser Ričard Semjuel Atenboro, koji je igrao u više od 60 filmova i ostvario niz sjajnih uloga. Filmovi su mu: 'Mladi Vinston', 'Nedostižni most', 'Magija smrti', 'Gandi'.
■ 1936. - Rođen je Džon McCain, američki političar i senator.
■ 1943. - U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.
■ 1944. - Započeo slovački narodni ustanak u kojem je 60.000 slovačkih trupa ustalo protiv nacista.
■ 1945. - Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.
■ 1947. - Rođen je Džejms Hant, engleski vozač formule 1.
■ 1949. - SSSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe. Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.
■ 1958. - Rođen je američki pop-pevač afričkog porijekla Majkl Džozef Džekson, poznat po ekstravagantnom životu, koji je stekao svetsku slavu, ali i prezir crnaca kad je nakon niza hirurških zahvata postao 'belac'.
■ 1960. - Haza el Madžali, jordanski premijer poginuo je u eksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.
■ 1964. - Kompanija Volt Dizni izbacila je film 'Meri Popins'.
■ 1965. - Američki vasionski brod 'Džemini V', sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u žemljinoj orbiti.
■ 1970. - Prvi let McDonell Douglasovog DC-10, konkurenta Boeinga 747.
■ 1975. - U prevratu oboren predsednik Perua general Huan Velasko Alvarado, a vlast je preuzeo premijer - general Fransisko Morales Bermudes.
■ 1978. - Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o 'kulturnoj revoluciji' u toj zemlji u avgustu 1966.
■ 1991. - Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).
■ 1995. - Pokrenuta je NATO-ova vojna operacija protiv bosanskih Srba.
■ 1995. - Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.
■ 1995. - Predsednik Gruzije Eduard Ševardnadze samo ogreban u snažnoj eksploziji automobila-bombe ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju.
■ 1996. - Ruski avion 'Tupoljev 154', koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).
■ 1997. - Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je od najgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.
■ 1998. - U nesreći kubanskog aviona pri poletanju sa aerodroma u Kuitu (Ekvador) poginulo je 79 ljudi.
■ 1999. - Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja, izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.
■ 2001. - Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.
■ 2003. - U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali u iračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, među kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.
■ 2003. - U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.
■ 2004. - Princ Aleksandar Drugi Karađorđević otkrio spomenik voždu Karađorđu, postavljenom u blizini manastira Dobrun, kod Višegrada.
■ 2004. - U Čečeniji održani prevremeni predsednički izbori na kojim je pobedio Alu Alhanov.
■ 2005. - Uragan Katrina pogodio je američku obalu Meksičkog zaljeva i gotovo potpuno poplavio grad New Orleans u saveznoj državi Louisiani. Poginulo je više od 1,000 osoba a 500,000 moralo je napustiti svoje domove.
■ 2008 - Gruzija je prekinula diplomatske odnose s Rusijom zbog odluke Kremlja da prizna gruzijske separatističke oblasti Južnu Osetiju i Abhaziju.
■ 2010. - Aktivirao se vulkan Sinabung na indonežanskom ostrvu Sumatri zbog čega je evakuisano više od 12.000 stanovnika. Indonezija leži na Vatrenom pojasu Pacifika i ima oko 130 aktivnih vulkana, a Sinabung se aktivirao prvi put u poslednjih 400 godina.
■ 2015. - Mađarska je podigla ogradu s bodljikavom žicom na granici sa Srbijom kako bi sprečila priliv izbeglica. Više od 100.00 migranata stiglo je tokom godine u Mađarsku preko Balkana u pokušaju da se domognu bogatijih evropskih zemalja Nemačke, Švedske ili Velike Britanije.
■ 2016. - Umro je Džerom Silberman, poznat pod pseudonimom Džin Vajlder, američki glumac i komičar, nominiran za nagradu Oscar.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
