Desilo Se u Ovaj Dan - 24. August
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 24. augusta! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset četvrtog augusta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 410. - Vizigotski kralj Alarik ušao je u Rim. Nakon tri dana pljačke nastavio je prema južnoj Italiji sa namerom da pređe u Afriku, ali je na tom putu umro.
■ 1498. - Rođen je Miguel da Paz. Bio je asturijski princ.
■ 1540. - Umro je italijanski slikar Parmiđanino, portretista koji je težio da izrazi unutrašnji život modela. Radio je freske i oltarske slike u Parmi, Rimu i Bolonji.
■ 1572. - U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota - francuski protestanti, u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u Vartolomejskoj noći dala Caterina de' Medici, majka francuskog kralja Karla IX u dogovoru s papom Grgurom XIII. Hugenoti su se većinom nalazili u Parizu na proslavi povodom venčanja kraljeve sestre, princeze Margaret, i hugenotskog vođe Henrija od Navare. Zato je ovaj dan poznat i kao Pariska krvava svadba.
■ 1572. - Umro je Gaspard de Coligny, francuski državnik i vojskovođa - admiral.
■ 1590. - Umro je Papa Siksto V.
■ 1814. - Britanci su u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington i spalili i razorili grad.
■ 1821. - Španija je prihvatila nezavisnost Meksika. Jedanaest godina od izbijanja Meksičkog rata za nezavisnost, španski potkralj Juan de O'Donoj potpisao je mir u Kordobi kojim je dozvoljeno stavaranje nezavisne Meksičke države kao ustavne monarhije.
■ 1832. - Umro je Nicolas Leonard Sadi Carnot, francuski fizičar.
■ 1853. - Džordž Crum napravio je prvi čips.
■ 1869. - Izmuljena je sprava za pečenje vafli.
■ 1872. - Rođen je engleski pisac i karikaturista Maks Birbum, majstor satire i ironije. Dela su mu: 'Zulejka Dobson', 'Božićni venac', 'Srećni licemer' ...
■ 1891. - Tomas Edison patentirao je kameru za snimanje kino-filmova.
■ 1893. - Požar u južnom delu Čikaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.
■ 1899. - Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih pisaca XX veka, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u celom svetu.
■ 1914. - Završena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.
■ 1920. - Rođen je Miroslav Radojčić, novinar i šahovski majstor.
■ 1922. - Arapske zemlje su na sastanku u Nablusu odbacile odluku Lige naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.
■ 1929. - Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat, koji se posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Zajedno s Abu Džihadom osnovao je 1964. Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO. Pet godina kasnije izabran je za predsednika Izvršnog komiteta PLO.
■ 1936. - U staljinističkim čistkama streljan je ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), pošto je prethodno na montiranom procesu proglašen 'neprijateljem naroda'. Bio je jedan od glavnih lidera Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno je rehabilitovan.
■ 1937. - Mitropolit crnogorsko-primorski, dr Gavrilo Dožić, nazvao je u govoru u Podgorici Krvavom litijom događaj u Beogradu 19. jula 1937, kad su žandarmi napali pravoslavno sveštenstvo koje je protestovalo protiv konkordata. Kao član Velike narodne skupštine u Podgorici, predvodio je 1918. deputaciju za ujedinjenje sa Srbijom, a za patrijarha je izabran 1938, posle smrti patrijarha Varnave. Oba svetska rata proveo je u okupatorskom zarobljeništvu.
■ 1946. - Rođen je Goran Marković, filmski režiser.
■ 1947. - Rođen je Paulo Koeljo, brazilski pisac.
■ 1954. - Predsedik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona američke Komunističke partije.
■ 1954. - Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize u zemlji, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.
■ 1961. - Bivši nacistički vođa, Johanes Vorster, postao je ministar pravde u Južnoafričkoj Republici.
■ 1975. - Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.
■ 1976. - Dvojica sovjetskih kosmonauta su se spustila na Zemlju posle 48 dana provedenih u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.
■ 1989. - Premijer Poljske postao je Tadeuš Mazovjecki, prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.
■ 1991. - Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.
■ 1991. - Parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od SSSR.
■ 1993. - Desio se 'Masakr u Raštanima' u kome su jedinice HVO-a tokom Bošnjačko-hrvatskog sukoba nakon višesatne artiljerijske paljbe upali u naselje i masakrirali 24 bošnjačka civila i 7 nenaoružanih vojnika Armije RBiH.
■ 1994. - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su postigli sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.
■ 1995. - Microsoft u distribuciju pušta Windows 95.
■ 1998. - Hiljade angolskih vojnika ušlo je u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.
■ 2000. - Ustavni sud BiH donio odluku o usklađivanju zakona i entitetskih ustava sa Ustavom BiH o pitanjima jezika, pisma, crkve i specijalnih veza.
■ 2003. - Umro je Vilfred Teziger, čovek koji je prešao pustinje Arabije na kamili i ucrtao na mape kretanja Maršanskih Arapa u Iraku.
■ 2004. - Sud u Indoneziji osudio je muslimanskog teroristu Johonija Hendravana na deset godina zatvora zbog pomoći u planiranju bombaškog napada 2003. na hotel 'Meriot' u Džakarti, kada je poginulo 12 lica.
■ 2004.- Američka Nezavisna komisija, koja je na zahtev sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda od maja vodila istragu, zaključila da su zločini nad zatvorenicima u zatvoru Abu Graib u Iraku bili brojniji nego što administracija Džordža Buša pretpostavlja, ali i da nisu činjeni sitematski, odnosno po naređenju.
■ 2004. - Poginulo 95 članova posade kada su se u Rusiji srušila dva aviona, za šta je odgovrnost 27. avgusta preuzela islamska organizacija 'Brigade Islambuli'.
■ 2006. - Naučnici iz celog sveta usvojili novu definiciju planete, prema kojoj Pluton više ne spada u ovu kategoriju nebeskih tela, a Sunčev sistem će ubuduće imati samo osam planeta.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1540. - Umro je italijanski slikar Parmiđanino, portretista koji je težio da izrazi unutrašnji život modela. Radio je freske i oltarske slike u Parmi, Rimu i Bolonji.
■ 1572. - U noći praznika Svetog Vartolomeja u Parizu je otpočeo pokolj hugenota - francuski protestanti, u kojem je do septembra pobijeno oko 70.000 ljudi širom Francuske. Smatra se da je nalog za pokolje u Vartolomejskoj noći dala Caterina de' Medici, majka francuskog kralja Karla IX u dogovoru s papom Grgurom XIII. Hugenoti su se većinom nalazili u Parizu na proslavi povodom venčanja kraljeve sestre, princeze Margaret, i hugenotskog vođe Henrija od Navare. Zato je ovaj dan poznat i kao Pariska krvava svadba.
■ 1572. - Umro je Gaspard de Coligny, francuski državnik i vojskovođa - admiral.
■ 1590. - Umro je Papa Siksto V.
■ 1814. - Britanci su u drugom anglo-američkom ratu zauzeli Vašington i spalili i razorili grad.
■ 1821. - Španija je prihvatila nezavisnost Meksika. Jedanaest godina od izbijanja Meksičkog rata za nezavisnost, španski potkralj Juan de O'Donoj potpisao je mir u Kordobi kojim je dozvoljeno stavaranje nezavisne Meksičke države kao ustavne monarhije.
■ 1832. - Umro je Nicolas Leonard Sadi Carnot, francuski fizičar.
■ 1853. - Džordž Crum napravio je prvi čips.
■ 1869. - Izmuljena je sprava za pečenje vafli.
■ 1872. - Rođen je engleski pisac i karikaturista Maks Birbum, majstor satire i ironije. Dela su mu: 'Zulejka Dobson', 'Božićni venac', 'Srećni licemer' ...
■ 1891. - Tomas Edison patentirao je kameru za snimanje kino-filmova.
■ 1893. - Požar u južnom delu Čikaga ostavio je bez domova 5.000 ljudi.
■ 1899. - Rođen je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih pisaca XX veka, koji je presudno obeležio hispanoameričku literaturu i snažno uticao na mnoge pisce u celom svetu.
■ 1914. - Završena je Cerska bitka u kojoj je srpska vojska pod komandom Stepe Stepanovića potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.
■ 1920. - Rođen je Miroslav Radojčić, novinar i šahovski majstor.
■ 1922. - Arapske zemlje su na sastanku u Nablusu odbacile odluku Lige naroda da Velikoj Britaniji poveri mandat za Palestinu.
■ 1929. - Rođen je vođa Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat, koji se posle dugogodišnje terorističke aktivnosti opredelio za rešavanje palestinsko-izraelskog sukoba pregovorima. Zajedno s Abu Džihadom osnovao je 1964. Fatah, koji je postao najjača frakcija u okviru PLO. Pet godina kasnije izabran je za predsednika Izvršnog komiteta PLO.
■ 1936. - U staljinističkim čistkama streljan je ruski revolucionar Lav Borisovič Rozenfeld (Kamenjev), pošto je prethodno na montiranom procesu proglašen 'neprijateljem naroda'. Bio je jedan od glavnih lidera Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Posthumno je rehabilitovan.
■ 1937. - Mitropolit crnogorsko-primorski, dr Gavrilo Dožić, nazvao je u govoru u Podgorici Krvavom litijom događaj u Beogradu 19. jula 1937, kad su žandarmi napali pravoslavno sveštenstvo koje je protestovalo protiv konkordata. Kao član Velike narodne skupštine u Podgorici, predvodio je 1918. deputaciju za ujedinjenje sa Srbijom, a za patrijarha je izabran 1938, posle smrti patrijarha Varnave. Oba svetska rata proveo je u okupatorskom zarobljeništvu.
■ 1946. - Rođen je Goran Marković, filmski režiser.
■ 1947. - Rođen je Paulo Koeljo, brazilski pisac.
■ 1954. - Predsedik SAD Dvajt Ajzenhauer potpisao je akt o stavljanju van zakona američke Komunističke partije.
■ 1954. - Predsednik Brazila Žetulio Vargas izvršio je samoubistvo tokom teške političke krize u zemlji, do koje je došlo zbog pokušaja ubistva istaknutog opozicionara Karlosa Laserde.
■ 1961. - Bivši nacistički vođa, Johanes Vorster, postao je ministar pravde u Južnoafričkoj Republici.
■ 1975. - Smrtna presuda šefu grčke vojne hunte Georgiosu Papadopulosu i još dvojici vođa vojnog udara 1967. zamenjena je doživotnom robijom.
■ 1976. - Dvojica sovjetskih kosmonauta su se spustila na Zemlju posle 48 dana provedenih u njenoj orbiti, tokom kojih su u specijalnoj kosmičkoj laboratoriji izveli niz opita.
■ 1989. - Premijer Poljske postao je Tadeuš Mazovjecki, prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od 1940.
■ 1991. - Predsednik SSSR Mihail Sergejevič Gorbačov dao je ostavku na mesto šefa Komunističke partije i zatražio da Centralni komitet donese odluku o raspuštanju partije osnovane pre 93 godine, koja je u tom trenutku imala 16 miliona članova.
■ 1991. - Parlament Ukrajine proglasio je nezavisnost od SSSR.
■ 1993. - Desio se 'Masakr u Raštanima' u kome su jedinice HVO-a tokom Bošnjačko-hrvatskog sukoba nakon višesatne artiljerijske paljbe upali u naselje i masakrirali 24 bošnjačka civila i 7 nenaoružanih vojnika Armije RBiH.
■ 1994. - Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija su postigli sporazum da Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali dobiju autonomiju u oblastima obrazovanja, zdravstva, poreske politike, socijalne zaštite i turizma.
■ 1995. - Microsoft u distribuciju pušta Windows 95.
■ 1998. - Hiljade angolskih vojnika ušlo je u Kongo da pomogne trupama predsednika Lorana Kabile u borbi protiv pobunjenika predvođenih pripadnicima plemena Tutsi.
■ 2000. - Ustavni sud BiH donio odluku o usklađivanju zakona i entitetskih ustava sa Ustavom BiH o pitanjima jezika, pisma, crkve i specijalnih veza.
■ 2003. - Umro je Vilfred Teziger, čovek koji je prešao pustinje Arabije na kamili i ucrtao na mape kretanja Maršanskih Arapa u Iraku.
■ 2004. - Sud u Indoneziji osudio je muslimanskog teroristu Johonija Hendravana na deset godina zatvora zbog pomoći u planiranju bombaškog napada 2003. na hotel 'Meriot' u Džakarti, kada je poginulo 12 lica.
■ 2004.- Američka Nezavisna komisija, koja je na zahtev sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda od maja vodila istragu, zaključila da su zločini nad zatvorenicima u zatvoru Abu Graib u Iraku bili brojniji nego što administracija Džordža Buša pretpostavlja, ali i da nisu činjeni sitematski, odnosno po naređenju.
■ 2004. - Poginulo 95 članova posade kada su se u Rusiji srušila dva aviona, za šta je odgovrnost 27. avgusta preuzela islamska organizacija 'Brigade Islambuli'.
■ 2006. - Naučnici iz celog sveta usvojili novu definiciju planete, prema kojoj Pluton više ne spada u ovu kategoriju nebeskih tela, a Sunčev sistem će ubuduće imati samo osam planeta.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
