Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDesilo Se u Ovaj Dan - 14. August
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 14. augusta! Šta se sve nekada dešavalo četrnaestog augusta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice: ■ 1040. - Škotskog kralja Dankana ubio je Makbet koji je potom vladao 17 godina. Makbetova vladavina je inspirisala engleskog pisca Vilijama Šekspira za jednu od njegovih najpoznatijih drama.
■ 1248. - Otpočela je izgradnja katedrale u Kelnu, u Nemačkoj.
■ 1385. - Pobedom u bici kod Alžubarote, portugalske snage osujetile su invaziju kralja Kastilje Huana I, čime je osigurana nezavisnost Portugalije.
■ 1457. - Gutenbergova štamparija u Majncu izdala je prvu štampanu knjigu u boji. 'Majnciški psaltir' bio je štampan u crvenoj i crnoj boji.
■ 1777. - Rođen je danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski učinak električne struje i po njemu je nazvana jedinica za jačinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu (Oe).
■ 1784. - Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana je prva ruska kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara.
■ 1867. - U pokušaju da stvori veliki balkanski savez protiv Otomanskog carstva, knez Srbije Mihailo Obrenović sklopio je ugovor sa Grcima.
■ 1867. - Rođen je Džon Golsvordi, engleski romansijer i dramski pisac. U nizu romana, pripovedaka i drama, optužio je društvo koje je u svojoj udobnosti neosetljivo prema bedi i patnjama siromašnih. U glavnom delu o Forsajtima (trilogije 'Saga o Forsajtima', 'Moderna komedija' i 'Konac dela') pokazao je kako nagomilano bogatstvo, stečeno primitivnim nagonom za posedovanjem, dovodi do mekuštva i degeneracije.
■ 1876. - Rođen je Aleksandar Obrenović stariji sin kralja Milana Obrenovića. srbijanski kralj 1889-1903.
■ 1893. - U Francuskoj su, prvi put u svetu, uvedene registarske tablice za motorna vozila i izdata je prva vozačka dozvola.
■ 1900. - Snage evropskih velesila, SAD i Japana, zauzele su Peking, čime je okončan 'Bokserski ustanak' u Kini. Cilj ustanka je bio proterivanje stranaca iz Kine i domaćih hrišćana, kao eksponenata stranih ugnjetača.
■ 1912. - Američki su se marinci iskrcali u Nikaragvi kako bi zaštitili tamošnju vladu od sve snažnijih revolucionarnih snaga.
■ 1913. - Vatikan je proglasio svetom katoličku redovnicu Bernadette Soubirous koja je proslavila francusko svetište Lourdes.
■ 1920. - U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju 'Male Antante', vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca protiv restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske posle Prvog svetskog rata. Savezu je 19. 8. pristupila i Rumunija.
■ 1926. - Rođen je Rene Gošini, francuski autor stripa Asterix.
■ 1931. - Umro je Zlatko Šnajder, jedan od sedam sekretara SKOJ-a.
■ 1934. - U prvi nacistički koncentracioni logor Dahau, kod Minhena, stigli su prvi zatvorenici, protivnici režima Adolfa Hitlera. Kasnije je, u Drugom svetskom ratu, u tom logoru ubijeno 70.000 zatočenika iz okupirane Evrope.
■ 1936. - Poslije izbijanja fašističke pobune protiv španske republikanske vlade, osnovana je jedna od prvih dobrovoljačkih međunarodnih brigada koja je dobila naziv 'Pariska komuna'. U internacionalnim brigadama u Španskom građanskom ratu borilo se oko 35.000 dobrovoljaca iz 53 zemlje, uključujući 1.700 Jugoslovena.
■ 1941. - Umro je Paul Sabatier, francuski hemičar, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1912. godine
■ 1941. - Britanski premijer Winston Churchill i američki predsednik Franklin D. Roosevelt objavili su Atlantsku povelju koja definira savezničke ciljeve i predstavlja prvi stupanj povelje UN.
■ 1943. - U savezničkom zračnom napadu teško je oštećena milanska Scala koju je 1778. sagradio Giuseppe Piermarini.
■ 1945. - Japan je prihvatio savezničke zahteve za bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat. Kapitulacija je potpisana 2. septembra na američkom bojnom brodu 'Misuri' u Tokijskom zalivu.
■ 1945. - Rođen je Steve Martin, američki komičar i glumac.
■ 1945. - Rođen je Wim Wenders, nemački režiser i fotograf.
■ 1947. - Formirana je država Pakistan, nastala po završetku britanske vladavine u regionu i podele azijskog potkontinenta na islamski Pakistan i Indiju naseljenu pretežno Hindusima. Pakistan je bio podeljen na dva dela, Zapadni i Istočni, koji je kasnije postao nezavisna država Bangladeš.
■ 1947. - Rođena je Daniela Stil, američka književnica.
■ 1949. - U Zapadnoj Nemačkoj su održani prvi izbori posle Drugog svetskog rata. Konrad Adenauer je postao prvi kancelar Zapadne Nemačke.
■ 1956. - Umro je nemački pisac Bertolt Breht, jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta 20. veka. Svetsku slavu stekao je 'Prosjačkom operom', za koju je muziku napisao nemački kompozitor Kurt Vajl. Po povratku u Nemačku 1949, koju je napustio 1933. kada su nacisti došli na vlast, osnovao je u tadašnjem Istočnom Berlinu čuveno pozorište 'Berlinski ansambl' ('Kavkaski krug kredom', 'Majka hrabrost').
■ 1958. - Umro je francuski nuklearni fizičar i hemičar Žan Frederik Žolio, poznat kao Žan Frederik Žolio Kiri, koji je sa suprugom Irenom - kćerkom nobelovaca Pjera i Marije Kiri - 1935. podelio Nobelovu nagradu za hemiju. Prvi su stvorili veštačke radioaktivne supstance: nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost može preobratiti u čestice - stvaranje iz gama-kvanta pozitrona i elektrona. Od 1946. je rukovodio Komesarijatom za atomsku energiju i pod njegovim rukovodstvom je 1948. konstruisan prvi francuski atomski reaktor.
■ 1960. - Rođena je Sarah Brightman, britanska sopranistica.
■ 1968. - Rođena je Hali Beri, američka glumica.
■ 1969. - Vlada Velike Britanije odobrila je ulazak britanskih trupa u Severnu Irsku da bi sprečila eskalaciju sukoba između katolika i protestanata.
■ 1970. - SFR Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida.
■ 1971. - Umro je Mehmedalija Mak Dizdar, književnik.
■ 1971. - Bahrein se osamostalio od Velike Britanije.
■ 1972. - 156 Nemaca poginulo u avionskoj nesreći kod Istočnog Berlina.
■ 1978. - Rođen je Spomenko Gostić. Bio je vojnik i najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Odlikovan je Medaljom zasluga za narod.
■ 1980. - Počeo je štrajk radnika u poljskom brodogradilištu u Gdanjsku. Radnički protesti ubrzo su se proširili na celu zemlju i doveli do velikog društvenog preokreta u Poljskoj, a značajno su uticali i na promene u ostalim komunističkim zemljama istočne Evrope.
■ 1983. - Rođena je Mila Kunis, američka glumica ukrajinskog porekla.
■ 1984. - Umro je engleski pisac DŽon Bojnton Pristli, autor dela protkanih vedrinom i humorom, ali i društvenom kritikom. Dela su mu: romani 'Dobri drugovi', 'Englesko putovanje', 'Ponoć u pustinji', 'Anđeosko sokače', drame 'Opasna okuka', 'Dođoše do grada', 'Inspektor je došao', 'Čaša piva', eseji 'Engleski komični likovi', 'Engleski roman', 'Engleski humor', 'Dikens i njegov svet', 'Književnost i zapadnjak'.
■ 1986. - U Pakistanu je izbila pobuna protiv vlasti predsednika Zije ul Haka. Nekoliko ljudi je ubijeno, a lider opozicije Benazir Buto je uhapšena.
■ 1988. - Umro je Enco Anselmo Ferari, italijanski vozač brzih automobila i osnivač istoimene marke automobila.
■ 1992. - Umro je američki sudija DŽon Sirika, centralna ličnost u aferi 'Votergejt'. On je naredio predsedniku SAD Ričardu Niksonu da preda kompromitujuće magnetofonske trake, koje su ga koštale položaja šefa države.
■ 1993. - U sukobima pred Palatom UN u Ženevi, kada su muslimanski demonstranti kamenjem napali policiju koja obezbeđuje zgradu, povređeno je 16 švajcarskih policajaca. Oko 1 200 Muslimana opsedali su Palatu demonstrirajući protiv mirovnog plana kojim se bivša BiH konstituiše kao unija tri republike.
■ 1994. - Predstavnici civilnih vlasti i Vojske RS, te muslimanskih jedinica i vlade u Sarajevu na sarajevskom aerodromu, uz posredovanje UNPROFOR-a, potpisali Sporazum o eliminaciji snajperskih aktivnosti u oblasti Sarajeva.
■ 1996. - Južnoafrička Nacionalna partija, nosilac politike aparthejda u Južnoj Africi, u parlamentu je prešla u opozicione klupe, posle 48 godina.
■ 1999. - U Metohiji je sistematski opljačkano i potom spaljeno više od 200 srpskih sela, izjavio je vladika hvostanski Atanasije Rakita. Prema njegovim rečima, na Kosovu i Metohiji uništena je najmanje 41 crkva i manastir, uključujući mnoge svetinje iz 13. i 14. veka poput Bogorodičine crkve iz 1315. i manastira svete Trojice u Mušutištu, manastira svetog Marka u Koriši, crkve svetih apostola Petra i Pavla u Suvoj Reci, crkve svete Trojice u Donjem Petriču.
■ 2000. - Ruska pravoslavna crkva proglasila je za svece poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i članove njegove porodice, koji su ubijeni tokom Oktobarske revolucije, 1918. godine.
■ 2000. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo je rezoluciju o formiranju posebnog suda za zločine počinjene tokom građanskog rata u Sijera Leoneu.
■ 2001. - Albanski pobunjenici pristali su da predaju oružje NATO vojnicima koji će biti razmešteni u Makedoniji posle obećane amnestije i političkih reformi.
■ 2003. - Veliki nestanak struje na severoistoku SAD-a i Kanadi.
■ 2004. - Umro je poljski pisac i nobelovac Česlav Miloš, koji je skoro 30 godina proveo u egzilu. Zbirka eseja o totalitarizmu 'Zarobljeni um' donela mu je svetsku slavu i priznanje.
■ 2004. - Tornado 'Čarli' u noći 13. na 14. avgusta opustošio zapadnu Floridu i deo severne Karoline, gde je usmrtio 17 ljudi i naneo štetu između 15 i 20 milijardi dolara.
■ 2005. - Kiparski Boeing 737 srušio se u Grčkoj, pri čemu je poginula 121 osoba.
■ 2006. - U 5 sati po Griniču počelo je primirje između Izraela i Libana koji su prihvatili Rezoluciju 1701 Ujedinjenih nacija i okončali međusobne vojne sukobe. Rat u Libanu izbio je 12. jula kada su gerilci Hezbolaha oteli dvojicu izraelskih vojnika, a Izrael odgovorio napadima na Liban.
■ 2007. - U samoubilačkim napadima kamionima punim goriva na pripadnike kurdske manjine u severnom delu Iraka ubijeno 400 ljudi.
■ 2008. - Poljska i SAD parafirale su u Varšavi sporazum o razmeštanju američkog antiraketnog štita u Poljskoj.
■ 2010. - Umro je fotograf Herman Leonard, poznat po crno-belim fotografijama džez velikana poput Bili Holidej, Đuka Elingtona, Čarlija Parkera, Luisa Armstronga, Majlsa Dejvisa i Frenka Sinatre.
■ 2012. - Umro je šahovski velemajstor Svetozar Gligorić, nosilac 13 medalja sa šahovskih olimpijskih igara (dve zlatne, šest srebrnih i pet bronzanih).
■ 2013. - Vlasti Egipta uvele su jednomesečno vanredno stanje i policijski čas u 13 oblasti zbog sukoba snaga bezbednosti i pristalica svrgnutog predsednika Mohameda Morsija u kojima je oko 200 ljudi izgubilo život.
■ 2014. - Vlasti Gvineje, jedne od zemalja pogođenih epidemijom ebole, uvele su vanredno stanje zbog hemoragične groznice koja je ubila više od 1.000 ljudi.
■ 2015. - Kuba i Amerika su obnovile diplomatske odnose i na zgradi ambasade SAD u Havani podignuta je američka zastava, 54 godine nakon što je spuštena i skinuta usled prekida saradnje dve zemlje.
■ 2017. - U poplavama koje su pogodile Fritaun, glavni grad Sijera Leonea, stradalo je više od 310 osoba.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1385. - Pobedom u bici kod Alžubarote, portugalske snage osujetile su invaziju kralja Kastilje Huana I, čime je osigurana nezavisnost Portugalije.
■ 1457. - Gutenbergova štamparija u Majncu izdala je prvu štampanu knjigu u boji. 'Majnciški psaltir' bio je štampan u crvenoj i crnoj boji.
■ 1777. - Rođen je danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski učinak električne struje i po njemu je nazvana jedinica za jačinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu (Oe).
■ 1784. - Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana je prva ruska kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara.
■ 1867. - U pokušaju da stvori veliki balkanski savez protiv Otomanskog carstva, knez Srbije Mihailo Obrenović sklopio je ugovor sa Grcima.
■ 1867. - Rođen je Džon Golsvordi, engleski romansijer i dramski pisac. U nizu romana, pripovedaka i drama, optužio je društvo koje je u svojoj udobnosti neosetljivo prema bedi i patnjama siromašnih. U glavnom delu o Forsajtima (trilogije 'Saga o Forsajtima', 'Moderna komedija' i 'Konac dela') pokazao je kako nagomilano bogatstvo, stečeno primitivnim nagonom za posedovanjem, dovodi do mekuštva i degeneracije.
■ 1876. - Rođen je Aleksandar Obrenović stariji sin kralja Milana Obrenovića. srbijanski kralj 1889-1903.
■ 1893. - U Francuskoj su, prvi put u svetu, uvedene registarske tablice za motorna vozila i izdata je prva vozačka dozvola.
■ 1900. - Snage evropskih velesila, SAD i Japana, zauzele su Peking, čime je okončan 'Bokserski ustanak' u Kini. Cilj ustanka je bio proterivanje stranaca iz Kine i domaćih hrišćana, kao eksponenata stranih ugnjetača.
■ 1912. - Američki su se marinci iskrcali u Nikaragvi kako bi zaštitili tamošnju vladu od sve snažnijih revolucionarnih snaga.
■ 1913. - Vatikan je proglasio svetom katoličku redovnicu Bernadette Soubirous koja je proslavila francusko svetište Lourdes.
■ 1920. - U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju 'Male Antante', vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca protiv restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske posle Prvog svetskog rata. Savezu je 19. 8. pristupila i Rumunija.
■ 1926. - Rođen je Rene Gošini, francuski autor stripa Asterix.
■ 1931. - Umro je Zlatko Šnajder, jedan od sedam sekretara SKOJ-a.
■ 1934. - U prvi nacistički koncentracioni logor Dahau, kod Minhena, stigli su prvi zatvorenici, protivnici režima Adolfa Hitlera. Kasnije je, u Drugom svetskom ratu, u tom logoru ubijeno 70.000 zatočenika iz okupirane Evrope.
■ 1936. - Poslije izbijanja fašističke pobune protiv španske republikanske vlade, osnovana je jedna od prvih dobrovoljačkih međunarodnih brigada koja je dobila naziv 'Pariska komuna'. U internacionalnim brigadama u Španskom građanskom ratu borilo se oko 35.000 dobrovoljaca iz 53 zemlje, uključujući 1.700 Jugoslovena.
■ 1941. - Umro je Paul Sabatier, francuski hemičar, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1912. godine
■ 1941. - Britanski premijer Winston Churchill i američki predsednik Franklin D. Roosevelt objavili su Atlantsku povelju koja definira savezničke ciljeve i predstavlja prvi stupanj povelje UN.
■ 1943. - U savezničkom zračnom napadu teško je oštećena milanska Scala koju je 1778. sagradio Giuseppe Piermarini.
■ 1945. - Japan je prihvatio savezničke zahteve za bezuslovnu kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat. Kapitulacija je potpisana 2. septembra na američkom bojnom brodu 'Misuri' u Tokijskom zalivu.
■ 1945. - Rođen je Steve Martin, američki komičar i glumac.
■ 1945. - Rođen je Wim Wenders, nemački režiser i fotograf.
■ 1947. - Formirana je država Pakistan, nastala po završetku britanske vladavine u regionu i podele azijskog potkontinenta na islamski Pakistan i Indiju naseljenu pretežno Hindusima. Pakistan je bio podeljen na dva dela, Zapadni i Istočni, koji je kasnije postao nezavisna država Bangladeš.
■ 1947. - Rođena je Daniela Stil, američka književnica.
■ 1949. - U Zapadnoj Nemačkoj su održani prvi izbori posle Drugog svetskog rata. Konrad Adenauer je postao prvi kancelar Zapadne Nemačke.
■ 1956. - Umro je nemački pisac Bertolt Breht, jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta 20. veka. Svetsku slavu stekao je 'Prosjačkom operom', za koju je muziku napisao nemački kompozitor Kurt Vajl. Po povratku u Nemačku 1949, koju je napustio 1933. kada su nacisti došli na vlast, osnovao je u tadašnjem Istočnom Berlinu čuveno pozorište 'Berlinski ansambl' ('Kavkaski krug kredom', 'Majka hrabrost').
■ 1958. - Umro je francuski nuklearni fizičar i hemičar Žan Frederik Žolio, poznat kao Žan Frederik Žolio Kiri, koji je sa suprugom Irenom - kćerkom nobelovaca Pjera i Marije Kiri - 1935. podelio Nobelovu nagradu za hemiju. Prvi su stvorili veštačke radioaktivne supstance: nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost može preobratiti u čestice - stvaranje iz gama-kvanta pozitrona i elektrona. Od 1946. je rukovodio Komesarijatom za atomsku energiju i pod njegovim rukovodstvom je 1948. konstruisan prvi francuski atomski reaktor.
■ 1960. - Rođena je Sarah Brightman, britanska sopranistica.
■ 1968. - Rođena je Hali Beri, američka glumica.
■ 1969. - Vlada Velike Britanije odobrila je ulazak britanskih trupa u Severnu Irsku da bi sprečila eskalaciju sukoba između katolika i protestanata.
■ 1970. - SFR Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida.
■ 1971. - Umro je Mehmedalija Mak Dizdar, književnik.
■ 1971. - Bahrein se osamostalio od Velike Britanije.
■ 1972. - 156 Nemaca poginulo u avionskoj nesreći kod Istočnog Berlina.
■ 1978. - Rođen je Spomenko Gostić. Bio je vojnik i najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Odlikovan je Medaljom zasluga za narod.
■ 1980. - Počeo je štrajk radnika u poljskom brodogradilištu u Gdanjsku. Radnički protesti ubrzo su se proširili na celu zemlju i doveli do velikog društvenog preokreta u Poljskoj, a značajno su uticali i na promene u ostalim komunističkim zemljama istočne Evrope.
■ 1983. - Rođena je Mila Kunis, američka glumica ukrajinskog porekla.
■ 1984. - Umro je engleski pisac DŽon Bojnton Pristli, autor dela protkanih vedrinom i humorom, ali i društvenom kritikom. Dela su mu: romani 'Dobri drugovi', 'Englesko putovanje', 'Ponoć u pustinji', 'Anđeosko sokače', drame 'Opasna okuka', 'Dođoše do grada', 'Inspektor je došao', 'Čaša piva', eseji 'Engleski komični likovi', 'Engleski roman', 'Engleski humor', 'Dikens i njegov svet', 'Književnost i zapadnjak'.
■ 1986. - U Pakistanu je izbila pobuna protiv vlasti predsednika Zije ul Haka. Nekoliko ljudi je ubijeno, a lider opozicije Benazir Buto je uhapšena.
■ 1988. - Umro je Enco Anselmo Ferari, italijanski vozač brzih automobila i osnivač istoimene marke automobila.
■ 1992. - Umro je američki sudija DŽon Sirika, centralna ličnost u aferi 'Votergejt'. On je naredio predsedniku SAD Ričardu Niksonu da preda kompromitujuće magnetofonske trake, koje su ga koštale položaja šefa države.
■ 1993. - U sukobima pred Palatom UN u Ženevi, kada su muslimanski demonstranti kamenjem napali policiju koja obezbeđuje zgradu, povređeno je 16 švajcarskih policajaca. Oko 1 200 Muslimana opsedali su Palatu demonstrirajući protiv mirovnog plana kojim se bivša BiH konstituiše kao unija tri republike.
■ 1994. - Predstavnici civilnih vlasti i Vojske RS, te muslimanskih jedinica i vlade u Sarajevu na sarajevskom aerodromu, uz posredovanje UNPROFOR-a, potpisali Sporazum o eliminaciji snajperskih aktivnosti u oblasti Sarajeva.
■ 1996. - Južnoafrička Nacionalna partija, nosilac politike aparthejda u Južnoj Africi, u parlamentu je prešla u opozicione klupe, posle 48 godina.
■ 1999. - U Metohiji je sistematski opljačkano i potom spaljeno više od 200 srpskih sela, izjavio je vladika hvostanski Atanasije Rakita. Prema njegovim rečima, na Kosovu i Metohiji uništena je najmanje 41 crkva i manastir, uključujući mnoge svetinje iz 13. i 14. veka poput Bogorodičine crkve iz 1315. i manastira svete Trojice u Mušutištu, manastira svetog Marka u Koriši, crkve svetih apostola Petra i Pavla u Suvoj Reci, crkve svete Trojice u Donjem Petriču.
■ 2000. - Ruska pravoslavna crkva proglasila je za svece poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i članove njegove porodice, koji su ubijeni tokom Oktobarske revolucije, 1918. godine.
■ 2000. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo je rezoluciju o formiranju posebnog suda za zločine počinjene tokom građanskog rata u Sijera Leoneu.
■ 2001. - Albanski pobunjenici pristali su da predaju oružje NATO vojnicima koji će biti razmešteni u Makedoniji posle obećane amnestije i političkih reformi.
■ 2003. - Veliki nestanak struje na severoistoku SAD-a i Kanadi.
■ 2004. - Umro je poljski pisac i nobelovac Česlav Miloš, koji je skoro 30 godina proveo u egzilu. Zbirka eseja o totalitarizmu 'Zarobljeni um' donela mu je svetsku slavu i priznanje.
■ 2004. - Tornado 'Čarli' u noći 13. na 14. avgusta opustošio zapadnu Floridu i deo severne Karoline, gde je usmrtio 17 ljudi i naneo štetu između 15 i 20 milijardi dolara.
■ 2005. - Kiparski Boeing 737 srušio se u Grčkoj, pri čemu je poginula 121 osoba.
■ 2006. - U 5 sati po Griniču počelo je primirje između Izraela i Libana koji su prihvatili Rezoluciju 1701 Ujedinjenih nacija i okončali međusobne vojne sukobe. Rat u Libanu izbio je 12. jula kada su gerilci Hezbolaha oteli dvojicu izraelskih vojnika, a Izrael odgovorio napadima na Liban.
■ 2007. - U samoubilačkim napadima kamionima punim goriva na pripadnike kurdske manjine u severnom delu Iraka ubijeno 400 ljudi.
■ 2008. - Poljska i SAD parafirale su u Varšavi sporazum o razmeštanju američkog antiraketnog štita u Poljskoj.
■ 2010. - Umro je fotograf Herman Leonard, poznat po crno-belim fotografijama džez velikana poput Bili Holidej, Đuka Elingtona, Čarlija Parkera, Luisa Armstronga, Majlsa Dejvisa i Frenka Sinatre.
■ 2012. - Umro je šahovski velemajstor Svetozar Gligorić, nosilac 13 medalja sa šahovskih olimpijskih igara (dve zlatne, šest srebrnih i pet bronzanih).
■ 2013. - Vlasti Egipta uvele su jednomesečno vanredno stanje i policijski čas u 13 oblasti zbog sukoba snaga bezbednosti i pristalica svrgnutog predsednika Mohameda Morsija u kojima je oko 200 ljudi izgubilo život.
■ 2014. - Vlasti Gvineje, jedne od zemalja pogođenih epidemijom ebole, uvele su vanredno stanje zbog hemoragične groznice koja je ubila više od 1.000 ljudi.
■ 2015. - Kuba i Amerika su obnovile diplomatske odnose i na zgradi ambasade SAD u Havani podignuta je američka zastava, 54 godine nakon što je spuštena i skinuta usled prekida saradnje dve zemlje.
■ 2017. - U poplavama koje su pogodile Fritaun, glavni grad Sijera Leonea, stradalo je više od 310 osoba.
� Klik Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
