Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDesilo Se u Ovaj Dan - 02. August
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 02. augusta! Šta se sve nekada dešavalo drugog augusta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice: ■ - Danas je Ilindan, dan svetitelja Ilije, među pravoslavnim Srbima jedan od najpoštovanijih praznika. U narodu se veruje da sveti Ilija upravlja munjama i gromovima, pa ga zovu i Gromovnik; tog dana se ne radi u polju jer se veruje da bi rad mogao da navuče gnev svetitelja. Sveti Ilija je rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin.
■ 338. pre nove ere - Bitka kod Heroneje kojom je Filip II Makedonski nametnuo dominaciju Grčkoj.
■ 216. pre nove ere - Kod Kane u Apulieniji Hanibal je nanio najveći poraz rimskoj vojsci u povijesti. Unatoč brojčanoj premoći, Rimljani koji su imali čak 80.000 vojnika izgubili su bitku.
■ 461. - Zapadnorimskog cara Majorijana svrgao i posle pet dana pogubio vojskovođa Ricimer.
■ 1100. - Umro je Vilijam II Riđi, engleski kralj, sin Vilijama I Osvajača. Ubijen je strelom u šumi tokom lova.
■ 1492. - Kristifor Kolumbo je isplovio iz Lisabona ka Indiji prema zapadu. Otkrio je Bahame, Amerika 10. oktobra 1492.
■ 1552. - Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548., a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na saboru u Augsburgu 25. septembra 1555.
■ 1589. - Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman.
■ 1589. - Umro je Henrik III, francuski i poljski kralj.
■ 1667. - Umro je Francesco Borromini, italijanski arhitekt i kipar.
■ 1696. - Rođen je Mahmud I, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1717. - Imotski oslobođen od turske vlasti.
■ 1788. - Umro je Tomas Genzboro, engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.
■ 1789. - Francuska Ustavotvorna skupština izglasala je Deklaraciju prava čoveka i građanina; stvorena je pod uticajem ideja prirodnog prava, po ugledu na deklaracije prava koje su pojedine države SAD donele ranije. Deklaracija proklamuje izvesna osnovna, prirodna i nezastariva prava čoveka kojih ga nikakva vlast ne može lišiti. Uticaj ovog akta bio je veliki, ne samo na ustavnu praksu Francuske nego i mnogih zemalja sveta. Mnoge sadašnje deklaracije imaju za osnov rešenja iz ove deklaracije, ali ih proširuju novim, posebno socijalnim i ekološkim pravima.
■ 1799. - Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje, koji je sa bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
■ 1802. - Napoleon Bonaparta proglašen je 'doživotnim konzulom' Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.
■ 1830. - Šarl X Burbonski, francuski kralj, abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu. Julska revolucija je izbila zbog kraljeve odluke o ukidanju slobode štampe, raspuštanju parlamenta i promeni izbornog zakona.
■ 1832. - Rođen je Carl Justi, nemački filozof i istoričar umetnosti.
■ 1858. - Britanski parlament usvojio je zakon - India Bill, kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.
■ 1870. - London otvorio prvu podzemnu željeznicu na svetu.
■ 1873. - Rođen je Geca Kon je bio srpski knjižar i izdavač.
■ 1876. - Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960. i član svih slovenskih akademija. Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise 'Južnoslovenski filolog' i 'Naš jezik'. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom SANU je izdala prvu knjigu velikog 'Rečnika književnog i narodnog jezika'. Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza. Dela su: 'O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku' (dva toma), 'Pravopis srpskohrvatskog jezika', 'Dijalekti istočne i južne Srbije', 'O dvojini u slovenskim jezicima', 'Galički dijalekat'.
■ 1880. - U Sarajevu počela s radom 'Tvornica duhana Sarajevo'.
■ 1893. - Donesen je propis kojim se prvi put u vojsku Kraljevine Srbije uvodi 'vazdušna sila'. Dokument je potpisao kralj Aleksandar Obrenović i njime je predviđeno da se pri 'indžiniriji', u svakoj diviziji 'po mogućstvu', obrazuju još i 'vazduhoplovska i velosipedska odeljenja' balona, jer se prvi avion, letelica braće Rajt, pojavio tek desetak godina kasnije. Današnji dan slavi se kao Dan avijacije Ratnog vazduhoplovstva i odbrane Vojske Jugoslavije.
■ 1903. - U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobođenje od Otomanskog Imperija tokom kojeg je stvorena Kruševska republika. Republika se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.
■ 1903. - U Beogradu je održan osnivački kongres Srpske socijaldemokratske partije i Glavnog odbora Radničkog saveza. Srpska socijaldemokratska partija i Glavni radnički savez delovali su u Srbiji do drugog svetskog rata. Obnovljeni su 1918. godine. Aprila 1919. godine ova partija se ujedinila sa drugim jugoslovenskim socijaldemokratskim strankama u Socijalističku radničku partiju Jugoslavije.
■ 1920. - Završio je Valonski rat, sukob italijanskih okupacijskih vlasti i Albanije.
■ 1920. - Rođena je Marija Bursać, prva žena narodni heroj Jugoslavije.
■ 1921. - Umro je italijanski tenor Enriko Karuzo, veoma poznat i van granica svoje domovine. Karuzove interpretacije spadaju u red najstarijih snimaka zabeleženih na fonografu i gramofonskoj ploči.
■ 1922. - Umro je američki fizičar, pronalazač telefona, Aleksandar Bel. Bel se bavio istraživanjem mehanike govora. U Bostonu je osnovao školu za učitelje gluvonemih. Godine 1876. patentirao je svoj izum - telefonski aparat - koji će nekoliko godina kasnije naći primenu u mnogim zemljama sveta. Prva telefonska linija u Beogradu uspostavljena je 1883. godine.
■ 1923. - Umro je Warren G. Harding, američki političar i predsednik.
■ 1924. - Rođen je Džejms Baldwin, američki pisac.
■ 1928. - Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.
■ 1932. - Rođen je irski pozorišni i filmski glumac Piter O'Tul, kome su aristokratska krhka i uznemirujuća pojava i majstorska gluma omogućile da nenadmašno tumači uloge senzitivnih i ambivalentnih ličnosti. Filmovi: 'Lorens od Arabije', 'Beket', 'Lord DŽim', 'Zima jednog lava', 'Noć generala', Ja, Petko', 'Doviđenja, gospodine Čips', 'Vladajuća klasa' ...
■ 1934. - Umro je nemački predsednik feldmaršal Paul fon Hindenburg, u Prvom svetskom ratu načelnik Štaba nemačke Vrhovne komande. Kancelar Adolf Hitler je istog dana proglasio sebe 'firerom' - vođom, preuzevši apsolutnu vlast, što je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle nemačkog poraza u Prvom svetskom ratu.
■ 1936. - Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo La Manš. Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac - ornitopter, ali je brzo odustao od te ideje i 1903. je konstruisao prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu je proizvodio avione za francusko ratno vazduhoplovstvo, koji su bili među najuspešnijim u to vreme.
■ 1935. - Velika Britanija je donela zakon prema kojem je reformisan sistem upravljanja u Indiji, odvojeni su Burma i Aden od Indije, garantovana veća lokalna samouprava u provincijama i formirano centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.
■ 1939. - Albert Ajnštajn upozorio je američkog predsednika Ruzvelta da nemački naučnici rade na proizvodnji bombe sa uranijumom, posle čega su u SAD počeli (početkom 1940.) istraživački radovi za proizvodnju nuklearne bombe.
■ 1942. - Rođena je Izabela Aljende, čileanska književnica.
■ 1944. - Završena jedna od najvećih sovjetskih ofanziva u Drugom svetskom ratu. Počela je 23. juna i za 38 dana sovjetske divizije su oslobodile celu Bjelorusiju, stupile na tlo Poljske i istočne Pruske i stigle blizu Varšave.
■ 1945. - Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Staljin, predsednik SAD Truman i premijer Velike Britanije Atli postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.
■ 1960. - Tina Tarner debituje sa pesmom 'A Fool In Love', koju snima zajedno s partnerom Ikeom - ne zna se jesu li bili službene venčani u to doba.
■ 1964. - Severnovjetnamski patrolni čamci su navodno otvorili vatru na američki razarač Medoks.
■ 1970. - Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.
■ 1980. - U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. To je bio najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata i izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.
■ 1989. - Ukinuta trgovinska ograničenja između Velike Britanije i Argentine, zavedena poslije Foklandskog rata 1982.
■ 1990. - Iračka vojska je napala Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Ovaj događaj je bio povod za ostvarenje aspiracija SAD, korz Zalivski rat, o stacioniranju velikog broja vojnika na Bliskom istoku zarad očuvanja dominacije nad proizvodnjom i distribucijom nafte.
■ 1992. - Alžirske snage bezbednosti uhapsile su 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je pronađeno 150 bombi.
■ 1994. - Pod pretnjom pooštravanja međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.
■ 1997. - Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u zemlji.
■ 1999. - U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, a ranjeno oko 300 ljudi.
■ 2002. - Snage pokreta UNITA u Angoli su rasformirane, njenim generalima su oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole.
■ 2003. - Sud u Ruandi osudio 11 osoba na smrtnu kaznu, u okviru najvećeg suđenja na kojem su optužene ukupno 142 osobe koje su učestvovale u genocidu u toj zemlji 1994. godine.
■ 2004. - Umro je Francuz Anri Kartije-Breson, svetski priznati fotograf.
■ 2005. - Avion Er Fransa, Er Frans let 358 je sleteo sa piste u Torontu, Kanada. Svi putnici su preživeli nesreću a avion je totalno izgoreo.
■ 2007. - Ruska istraživačka podmornica sa ljudskom posadom postavila rusku zastavu na dno okeana ispod Severnog pola.
■ 2008. - U ciglani na jugu Poljske paleontolozi pronašli ostatke dinosaurusa, za koga se veruje da je do sada nepoznati predak tiranosaurusa reksa.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 216. pre nove ere - Kod Kane u Apulieniji Hanibal je nanio najveći poraz rimskoj vojsci u povijesti. Unatoč brojčanoj premoći, Rimljani koji su imali čak 80.000 vojnika izgubili su bitku.
■ 461. - Zapadnorimskog cara Majorijana svrgao i posle pet dana pogubio vojskovođa Ricimer.
■ 1100. - Umro je Vilijam II Riđi, engleski kralj, sin Vilijama I Osvajača. Ubijen je strelom u šumi tokom lova.
■ 1492. - Kristifor Kolumbo je isplovio iz Lisabona ka Indiji prema zapadu. Otkrio je Bahame, Amerika 10. oktobra 1492.
■ 1552. - Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548., a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na saboru u Augsburgu 25. septembra 1555.
■ 1589. - Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman.
■ 1589. - Umro je Henrik III, francuski i poljski kralj.
■ 1667. - Umro je Francesco Borromini, italijanski arhitekt i kipar.
■ 1696. - Rođen je Mahmud I, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1717. - Imotski oslobođen od turske vlasti.
■ 1788. - Umro je Tomas Genzboro, engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.
■ 1789. - Francuska Ustavotvorna skupština izglasala je Deklaraciju prava čoveka i građanina; stvorena je pod uticajem ideja prirodnog prava, po ugledu na deklaracije prava koje su pojedine države SAD donele ranije. Deklaracija proklamuje izvesna osnovna, prirodna i nezastariva prava čoveka kojih ga nikakva vlast ne može lišiti. Uticaj ovog akta bio je veliki, ne samo na ustavnu praksu Francuske nego i mnogih zemalja sveta. Mnoge sadašnje deklaracije imaju za osnov rešenja iz ove deklaracije, ali ih proširuju novim, posebno socijalnim i ekološkim pravima.
■ 1799. - Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje, koji je sa bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
■ 1802. - Napoleon Bonaparta proglašen je 'doživotnim konzulom' Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.
■ 1830. - Šarl X Burbonski, francuski kralj, abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu. Julska revolucija je izbila zbog kraljeve odluke o ukidanju slobode štampe, raspuštanju parlamenta i promeni izbornog zakona.
■ 1832. - Rođen je Carl Justi, nemački filozof i istoričar umetnosti.
■ 1858. - Britanski parlament usvojio je zakon - India Bill, kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.
■ 1870. - London otvorio prvu podzemnu željeznicu na svetu.
■ 1873. - Rođen je Geca Kon je bio srpski knjižar i izdavač.
■ 1876. - Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960. i član svih slovenskih akademija. Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise 'Južnoslovenski filolog' i 'Naš jezik'. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom SANU je izdala prvu knjigu velikog 'Rečnika književnog i narodnog jezika'. Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza. Dela su: 'O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku' (dva toma), 'Pravopis srpskohrvatskog jezika', 'Dijalekti istočne i južne Srbije', 'O dvojini u slovenskim jezicima', 'Galički dijalekat'.
■ 1880. - U Sarajevu počela s radom 'Tvornica duhana Sarajevo'.
■ 1893. - Donesen je propis kojim se prvi put u vojsku Kraljevine Srbije uvodi 'vazdušna sila'. Dokument je potpisao kralj Aleksandar Obrenović i njime je predviđeno da se pri 'indžiniriji', u svakoj diviziji 'po mogućstvu', obrazuju još i 'vazduhoplovska i velosipedska odeljenja' balona, jer se prvi avion, letelica braće Rajt, pojavio tek desetak godina kasnije. Današnji dan slavi se kao Dan avijacije Ratnog vazduhoplovstva i odbrane Vojske Jugoslavije.
■ 1903. - U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobođenje od Otomanskog Imperija tokom kojeg je stvorena Kruševska republika. Republika se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.
■ 1903. - U Beogradu je održan osnivački kongres Srpske socijaldemokratske partije i Glavnog odbora Radničkog saveza. Srpska socijaldemokratska partija i Glavni radnički savez delovali su u Srbiji do drugog svetskog rata. Obnovljeni su 1918. godine. Aprila 1919. godine ova partija se ujedinila sa drugim jugoslovenskim socijaldemokratskim strankama u Socijalističku radničku partiju Jugoslavije.
■ 1920. - Završio je Valonski rat, sukob italijanskih okupacijskih vlasti i Albanije.
■ 1920. - Rođena je Marija Bursać, prva žena narodni heroj Jugoslavije.
■ 1921. - Umro je italijanski tenor Enriko Karuzo, veoma poznat i van granica svoje domovine. Karuzove interpretacije spadaju u red najstarijih snimaka zabeleženih na fonografu i gramofonskoj ploči.
■ 1922. - Umro je američki fizičar, pronalazač telefona, Aleksandar Bel. Bel se bavio istraživanjem mehanike govora. U Bostonu je osnovao školu za učitelje gluvonemih. Godine 1876. patentirao je svoj izum - telefonski aparat - koji će nekoliko godina kasnije naći primenu u mnogim zemljama sveta. Prva telefonska linija u Beogradu uspostavljena je 1883. godine.
■ 1923. - Umro je Warren G. Harding, američki političar i predsednik.
■ 1924. - Rođen je Džejms Baldwin, američki pisac.
■ 1928. - Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.
■ 1932. - Rođen je irski pozorišni i filmski glumac Piter O'Tul, kome su aristokratska krhka i uznemirujuća pojava i majstorska gluma omogućile da nenadmašno tumači uloge senzitivnih i ambivalentnih ličnosti. Filmovi: 'Lorens od Arabije', 'Beket', 'Lord DŽim', 'Zima jednog lava', 'Noć generala', Ja, Petko', 'Doviđenja, gospodine Čips', 'Vladajuća klasa' ...
■ 1934. - Umro je nemački predsednik feldmaršal Paul fon Hindenburg, u Prvom svetskom ratu načelnik Štaba nemačke Vrhovne komande. Kancelar Adolf Hitler je istog dana proglasio sebe 'firerom' - vođom, preuzevši apsolutnu vlast, što je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle nemačkog poraza u Prvom svetskom ratu.
■ 1936. - Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo La Manš. Isprva je pokušavao da napravi avion mahokrilac - ornitopter, ali je brzo odustao od te ideje i 1903. je konstruisao prvi avion, a 1906. avion s motorom koji je imao tri cilindra. U Prvom svetskom ratu je proizvodio avione za francusko ratno vazduhoplovstvo, koji su bili među najuspešnijim u to vreme.
■ 1935. - Velika Britanija je donela zakon prema kojem je reformisan sistem upravljanja u Indiji, odvojeni su Burma i Aden od Indije, garantovana veća lokalna samouprava u provincijama i formirano centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.
■ 1939. - Albert Ajnštajn upozorio je američkog predsednika Ruzvelta da nemački naučnici rade na proizvodnji bombe sa uranijumom, posle čega su u SAD počeli (početkom 1940.) istraživački radovi za proizvodnju nuklearne bombe.
■ 1942. - Rođena je Izabela Aljende, čileanska književnica.
■ 1944. - Završena jedna od najvećih sovjetskih ofanziva u Drugom svetskom ratu. Počela je 23. juna i za 38 dana sovjetske divizije su oslobodile celu Bjelorusiju, stupile na tlo Poljske i istočne Pruske i stigle blizu Varšave.
■ 1945. - Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Staljin, predsednik SAD Truman i premijer Velike Britanije Atli postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.
■ 1960. - Tina Tarner debituje sa pesmom 'A Fool In Love', koju snima zajedno s partnerom Ikeom - ne zna se jesu li bili službene venčani u to doba.
■ 1964. - Severnovjetnamski patrolni čamci su navodno otvorili vatru na američki razarač Medoks.
■ 1970. - Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.
■ 1980. - U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. To je bio najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata i izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.
■ 1989. - Ukinuta trgovinska ograničenja između Velike Britanije i Argentine, zavedena poslije Foklandskog rata 1982.
■ 1990. - Iračka vojska je napala Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Ovaj događaj je bio povod za ostvarenje aspiracija SAD, korz Zalivski rat, o stacioniranju velikog broja vojnika na Bliskom istoku zarad očuvanja dominacije nad proizvodnjom i distribucijom nafte.
■ 1992. - Alžirske snage bezbednosti uhapsile su 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je pronađeno 150 bombi.
■ 1994. - Pod pretnjom pooštravanja međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.
■ 1997. - Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u zemlji.
■ 1999. - U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, a ranjeno oko 300 ljudi.
■ 2002. - Snage pokreta UNITA u Angoli su rasformirane, njenim generalima su oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole.
■ 2003. - Sud u Ruandi osudio 11 osoba na smrtnu kaznu, u okviru najvećeg suđenja na kojem su optužene ukupno 142 osobe koje su učestvovale u genocidu u toj zemlji 1994. godine.
■ 2004. - Umro je Francuz Anri Kartije-Breson, svetski priznati fotograf.
■ 2005. - Avion Er Fransa, Er Frans let 358 je sleteo sa piste u Torontu, Kanada. Svi putnici su preživeli nesreću a avion je totalno izgoreo.
■ 2007. - Ruska istraživačka podmornica sa ljudskom posadom postavila rusku zastavu na dno okeana ispod Severnog pola.
■ 2008. - U ciglani na jugu Poljske paleontolozi pronašli ostatke dinosaurusa, za koga se veruje da je do sada nepoznati predak tiranosaurusa reksa.
� Klik Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
