Najnovije vesti -Vesti -
Vicevi o Perici - 3
Sreli Pericu njegovi drugovi i upitaše ga:
- Perice, zašto juče nisi došao da igramo fudbal? Zbog tvog odsustva smo izgubili utakmicu.
- Igrao sam se sa komšinicom u njenom podrumu. Ne znam kako se igra zove, samo mogu da vam kažem da na mene više ne računate za ni za fudbal, a ni za bilo koju drugu igru.
Pita učiteljica učenike:
– Odakle dobijamo struju?
– Iz džungle – reče Perica.
– Kako misliš iz džungle?
– Pa, tako. Svaki put kad nestane struje moj tata kaze: Koji je majmun sad isključio struju.
Dođe mali Perica doma pognute glave, sav uplakan.
- Mama, u školi mi svi kažu da sam mafijaš.
- Nemoj da se zbog toga uzbuđuješ sine. Sutra će mama otići kod direktora škole i sve srediti.
- Hvala ti mama, ali budi oprezna i pazi da izgleda kao nesretan slučaj.
- Deco, smislite jednu običnu rečenicu sa voćem.
Kaže Jovica:
- Volim jesti jagode.
- Dobro Jovice. Marica, sad ti reci jednu rečenicu sa voćem.
Marica kaže:
- Moja mama radi kolače sa jabukama.
- Dobro Marice, sada ti Perice.
A Perica kaže:
- Juče se moj tata napio, mamu je premlatio, ananas se izgalamio.
- Promeni reč 'hleb' po padežima.
Perica poče:
- Ko, šta? Hleb. S kim, čim? Sa salamom. Kome, čemu? Pa, meni.
- Tata, daj mi tvoje čarape, moje su se polomile.
- Uzmi ih, eno ih naslonjene na zid.
- Tata, znaš li koji voz najviše kasni?
- Ne znam sine, koji to?
- Pa, onaj što si mi ga obećao za rođendan!
- Reci nam jednu poslovicu, Perice.
- Bez alata nema zanata.
- Bravo Perice! Reci nam još jednu.
- Pametnom i jedna dosta.
Čuo Perica od školskog prijatelja da svi odrasli imaju svoje tajne, a najbolji način da se od njih izvuče novac jeste da se kaže:
- Znam pravu istinu, čak i kad nije to tako.
Naravno, Perica odluči da odmah isproba taj recept kod kuće, i obrati se mami:
- Znam pravu istinu.
Ona mu odmah da 50 Eura i kaže:
- Ni riječi o ovome tvojem tati!
Zadovoljan lakom zaradom, Perica dočeka oca ispred kuće i ponovi:
- Znam pravu istinu.
Otac brzo izvadi 100 Eura uz uvjet, samo ni riječ o ovome mami.
Ohrabren, Perica pokuša isti plan kod vrtlara. Kad vrtlar padne na koljena, širom raširi ruke i reče:
- Sine! Pa zagrli tatu!
- To je kad lisica zakolje kokoši – odgovori mali Perica.
- To nije katastrofa, to je šteta! – kaže učiteljica.
Sutradan učiteljica postavi isto pitanje.
- To je kada avion u kojem se vozi vlada eksplodira i padne u okean – reče Perica.
- Bravo Perice, to jest katastrofa.
- Ali nije šteta – doda mali Perica. Mali Perica uđe u brijački salon, a brile veli jednoj mušteriji:
- Ovo je najgluplji malac na svijetu! Sad ću ti dokazati.
Brile stavi novčanicu od 10 eura u jednu ruku i dve kovanice od po 2 eura u drugu ruku, zatim pozove malog Pericu i pita ga:
- Koje bi ti htio od ovo dvoje, mali?
Malac uzme dve kovanice i ode.
- Šta sam ti rekao? – reče brile – Taj klipan nikad neće naučiti!
Kasnije, mušterija ode i vidi malog kako izlazi iz slastičarnice sa sladoledom.
- Hej, mali! Mogu li te nešto pitati? Zašto si uzeo kovanice, a ne onih 10 eura?
Perica lizne sladoled i veli:
- Onaj dan kad uzmem 10 eura, igra je gotova!
Dragi deda Mraze,
Mora da si iznenađen što ti pišem danas, posle praznika, ali hteo bih da ti razjasnim neke stvari koje su se dogodile tokom minule godine i to baš od onog dana kada sam ti poslao pismo sa mojim novogodišnjim željama.
Pisao sam Ti da želim bicikl, rolere, Matchbox pistu s autićima i Sony Playstation. Rasturao sam se od učenja cele godine, nijednom nisam zakasnio, a čak sam dolazio i ranije u školu da bih pomagao drugarima oko zadataka. Bio sam najbolji učenik u razredu, a osvojio sam i prvo mesto na republičkom takmičenju mladih matematičara. U celom naselju ama baš niko se pristojnije nije ponašao od mene, ni moj stariji brat Steva, ni mama ni tata, komšije da ne pominjem. Išao sam u crkvu svake nedelje u jedanaest sati, popa samo što nije udarila kap kada bi me ugledao ali sam i to preživeo. Čak sam i bakama i dedama pomagao da pređu preko ulice i dobio značku 'Najbolji mali policajac'. Pošto iz navedenog i najveća budala može da zaključi da sam tokom cele prošle godine bio dečak za primer, sada bih želeo da tebi, dragi Deda Mraze, postavim nekoliko pitanja:
Kako si uopšte imao muda da mi posle svega ispod jelke ostaviš usrani YoYo, i čarape sa znakom Matrix-a i one Lego kocke. Imaš li ti uopšte mozga u toj debeloj glavi? Zar misliš da sam se ja cele godine mučio i trudio nizašta, ti i pokloni. Mene si zeznuo kao da sam ti najgori neprijatelj, lepa ti materina, a onom pederu Jovi od prekoputa, ostavio si najnoviji bicikl iako ih već ima tri, keva mu se kara sa šefom, pa zaradila... Nemoj slučajno da se zezneš pa da naredne godine probaš da se ufuljaš kroz dimnjak u moju kuću. Srediću te kao mladog majmuna, kretenu jedan bradati. A od onog tvog jelena ću kobasice da napravim, pa ćeš morati peške do Severnog Pola, isto kao što sad i ja pešacim jer mi nisi doneo bicikl. Teraj se u onu stvar Deda Mraze i samo da znaš da ja sve pamtim, a sledeće godine ću ti se slatko nasladiti majke, pederu jedan debeli i bradati !
S ljubavlju, tvoj Perica
– Odakle dobijamo struju?
– Iz džungle – reče Perica.
– Kako misliš iz džungle?
– Pa, tako. Svaki put kad nestane struje moj tata kaze: Koji je majmun sad isključio struju.
Dođe mali Perica doma pognute glave, sav uplakan.
- Mama, u školi mi svi kažu da sam mafijaš.
- Nemoj da se zbog toga uzbuđuješ sine. Sutra će mama otići kod direktora škole i sve srediti.
- Hvala ti mama, ali budi oprezna i pazi da izgleda kao nesretan slučaj.
- Deco, smislite jednu običnu rečenicu sa voćem.
Kaže Jovica:
- Volim jesti jagode.
- Dobro Jovice. Marica, sad ti reci jednu rečenicu sa voćem.
Marica kaže:
- Moja mama radi kolače sa jabukama.
- Dobro Marice, sada ti Perice.
A Perica kaže:
- Juče se moj tata napio, mamu je premlatio, ananas se izgalamio.
- Promeni reč 'hleb' po padežima.
Perica poče:
- Ko, šta? Hleb. S kim, čim? Sa salamom. Kome, čemu? Pa, meni.
- Tata, daj mi tvoje čarape, moje su se polomile.
- Uzmi ih, eno ih naslonjene na zid.
- Tata, znaš li koji voz najviše kasni?
- Ne znam sine, koji to?
- Pa, onaj što si mi ga obećao za rođendan!
- Reci nam jednu poslovicu, Perice.
- Bez alata nema zanata.
- Bravo Perice! Reci nam još jednu.
- Pametnom i jedna dosta.
- Znam pravu istinu, čak i kad nije to tako.
Naravno, Perica odluči da odmah isproba taj recept kod kuće, i obrati se mami:
- Znam pravu istinu.
Ona mu odmah da 50 Eura i kaže:
- Ni riječi o ovome tvojem tati!
Zadovoljan lakom zaradom, Perica dočeka oca ispred kuće i ponovi:
- Znam pravu istinu.
Otac brzo izvadi 100 Eura uz uvjet, samo ni riječ o ovome mami.
Ohrabren, Perica pokuša isti plan kod vrtlara. Kad vrtlar padne na koljena, širom raširi ruke i reče:
- Sine! Pa zagrli tatu!
- To je kad lisica zakolje kokoši – odgovori mali Perica.
- To nije katastrofa, to je šteta! – kaže učiteljica.
Sutradan učiteljica postavi isto pitanje.
- To je kada avion u kojem se vozi vlada eksplodira i padne u okean – reče Perica.
- Bravo Perice, to jest katastrofa.
- Ali nije šteta – doda mali Perica. Mali Perica uđe u brijački salon, a brile veli jednoj mušteriji:
- Ovo je najgluplji malac na svijetu! Sad ću ti dokazati.
Brile stavi novčanicu od 10 eura u jednu ruku i dve kovanice od po 2 eura u drugu ruku, zatim pozove malog Pericu i pita ga:
- Koje bi ti htio od ovo dvoje, mali?
Malac uzme dve kovanice i ode.
- Šta sam ti rekao? – reče brile – Taj klipan nikad neće naučiti!
Kasnije, mušterija ode i vidi malog kako izlazi iz slastičarnice sa sladoledom.
- Hej, mali! Mogu li te nešto pitati? Zašto si uzeo kovanice, a ne onih 10 eura?
Perica lizne sladoled i veli:
- Onaj dan kad uzmem 10 eura, igra je gotova!
PERICINO PISMO DEDA MRAZU
Dragi deda Mraze,
Mora da si iznenađen što ti pišem danas, posle praznika, ali hteo bih da ti razjasnim neke stvari koje su se dogodile tokom minule godine i to baš od onog dana kada sam ti poslao pismo sa mojim novogodišnjim željama.
Pisao sam Ti da želim bicikl, rolere, Matchbox pistu s autićima i Sony Playstation. Rasturao sam se od učenja cele godine, nijednom nisam zakasnio, a čak sam dolazio i ranije u školu da bih pomagao drugarima oko zadataka. Bio sam najbolji učenik u razredu, a osvojio sam i prvo mesto na republičkom takmičenju mladih matematičara. U celom naselju ama baš niko se pristojnije nije ponašao od mene, ni moj stariji brat Steva, ni mama ni tata, komšije da ne pominjem. Išao sam u crkvu svake nedelje u jedanaest sati, popa samo što nije udarila kap kada bi me ugledao ali sam i to preživeo. Čak sam i bakama i dedama pomagao da pređu preko ulice i dobio značku 'Najbolji mali policajac'. Pošto iz navedenog i najveća budala može da zaključi da sam tokom cele prošle godine bio dečak za primer, sada bih želeo da tebi, dragi Deda Mraze, postavim nekoliko pitanja:
Kako si uopšte imao muda da mi posle svega ispod jelke ostaviš usrani YoYo, i čarape sa znakom Matrix-a i one Lego kocke. Imaš li ti uopšte mozga u toj debeloj glavi? Zar misliš da sam se ja cele godine mučio i trudio nizašta, ti i pokloni. Mene si zeznuo kao da sam ti najgori neprijatelj, lepa ti materina, a onom pederu Jovi od prekoputa, ostavio si najnoviji bicikl iako ih već ima tri, keva mu se kara sa šefom, pa zaradila... Nemoj slučajno da se zezneš pa da naredne godine probaš da se ufuljaš kroz dimnjak u moju kuću. Srediću te kao mladog majmuna, kretenu jedan bradati. A od onog tvog jelena ću kobasice da napravim, pa ćeš morati peške do Severnog Pola, isto kao što sad i ja pešacim jer mi nisi doneo bicikl. Teraj se u onu stvar Deda Mraze i samo da znaš da ja sve pamtim, a sledeće godine ću ti se slatko nasladiti majke, pederu jedan debeli i bradati !
S ljubavlju, tvoj Perica
Najbolji Vicevi - Ostali Vicevi Po Kategorijama
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu