Vanzemaljske Civilizacije - No 5
Ozračila ga 'cigara' NLO, četverometraš iz svemira, vanzemaljci došli po svoj fetus, nepoznato biće u zamrzivaču, trouglasti na mesečini ...
Osmeh na lice:
OZRAČILA GA 'CIGARA' IZ SVEMIRA
Iako je prošlo već 55 godina od ovog 'bliskog susreta' Kanađanina Stefana Mihaleka i vanzemaljske letelice u obliku cigare, još uvek nema objašnjenja zašto njegovo zdravlje nije dobro, ali prema onome što je ipak dostupno javnosti, a što potvrđuju nalazi Centra za nuklearna istraživanja, Sanintetske službe Američkeratne mornarice i Nacionalnog saveta za naučna istraživanja Kanade i još 27 specijalista za razne oblasti, Mihalak je bio žrtva - radijacije.
I to u smrtonosnim dozama, da je samo nešto duiže bio izložen dejstvu izvora atomskog zračenja. U svim tim ispitivanjima, sada se zna, sačinjen je dosije na 130 gusto kucanih strana. Međutim, nedavno, kada je taj dokument, najzad, dozvolom kanadskihslužbi, postao dostupan, utvrđeno je a ječak 113 stranica izbrisano - cenzurisano!
Jer, Stefan Mihalak još od 1967. godine uporno tvrdi kako je te godine, kod Falkon Lejka, u provinciji Manitoba u Ontariu, u podne 20. maja, bio očevidac pojavljivanja dva NLO-a. Oba u obliku velike cigare. Jedan od njih, nakratko, zadržao se nad površinom zemlje, da bi odmah potom, bez ikakvog šuma, otišao i nestao iz vidokruga. Druga, 'cigara', međutim, aterirala je na tlo. Bila je široka nešto preko dva metra i duga oko 20 metara. Obe 'cigare' su bile jarko crvene boje. Mihalak priča:
- Kda je 'cigara' aterirala na tlo, bio sam od nje udaljen oko 15 metara i zaklonjen žbunjem. Uočio sam da se kao hladi, jer njena do tada crvena boja, postepeno je bivala sve svetlija, da bi najzad postala srebrnasta. Ohrabrio sam se i prišao joj. Dodirnuo sam je i rukavica mi se istopila od toplote.
Mihalak ponavlja i to da je obilazeći 'cigaru' uočio da iz nje, na nekoliko mesta izbija neka ljubičasta svetlost. I da mu se pričinilo da iz unutrašnjosti čuje nekakve glasove i nešto što ga je posećalo na prigušen rad motora. On nastavlja svoju priču:
- Na 'cigari' se otvorilo nešto slično vratima. Pogledao sam kroz njih i video sam brojna, raznobojna i pulsirajuća svetla, ali ne i bića. Odmah zatim, otvor je zatvoren. na suprotnoj strani 'cigare', naišao sam na otvor zatvoren nekom vrstom rešetke. Čim sam stao pred tu rešetku, iz nje me je snažno pogodio nalet vrelog vazduha. Od njega, odeća mi se upalila, a istovremeno sam osetio veoma jak bol. Nakon toga, 'cigara' je uzletela, bez ikakve buke, i brzo se izgubila u visini.
Neposredno nakon što ga je pogodio vreli vazduh, Mihalak je osetio mučninu i počeo je da povraća. Zbog toga, potražio je lekarsku pomoć. Lekari nisu uspeli da otkriju uzrok mučnine i povraćanja, ali na pacijentovim grudima su otkrili opekotine prvog stepena u obliku šare podudarne sa oblikom rešetke o kojoj je Mihalak govorio. Ti ožiljci su mu ostali sve do danas. U međuvremenu,.javili su mu se ozbiljni problemi sa bubrezima, počeo je da naglo gubi težinu, jer nije mogao ni da jede, a ono što bi pojeo, odmah je izbacivao. Postao je podložan i raznim infekcijama. Svi su ovo simptomi bolesti zračenja.
Indikativno je da je Kanadsko ratno vazduhiplovstvo, sve ovo u početku proglašavalo neslanom šalom, da bi tek na pritisak mnogih istraživača fenomena NLO-a, omogućilo uvid u ovaj dosije - ali sa 113 cenzurisanih strana. Ako je sve bilo neslana šala, zašto je onda tolika dokumentacija iz dosijea cenzurisana?!
Jer, Stefan Mihalak još od 1967. godine uporno tvrdi kako je te godine, kod Falkon Lejka, u provinciji Manitoba u Ontariu, u podne 20. maja, bio očevidac pojavljivanja dva NLO-a. Oba u obliku velike cigare. Jedan od njih, nakratko, zadržao se nad površinom zemlje, da bi odmah potom, bez ikakvog šuma, otišao i nestao iz vidokruga. Druga, 'cigara', međutim, aterirala je na tlo. Bila je široka nešto preko dva metra i duga oko 20 metara. Obe 'cigare' su bile jarko crvene boje. Mihalak priča:
- Kda je 'cigara' aterirala na tlo, bio sam od nje udaljen oko 15 metara i zaklonjen žbunjem. Uočio sam da se kao hladi, jer njena do tada crvena boja, postepeno je bivala sve svetlija, da bi najzad postala srebrnasta. Ohrabrio sam se i prišao joj. Dodirnuo sam je i rukavica mi se istopila od toplote.
Mihalak ponavlja i to da je obilazeći 'cigaru' uočio da iz nje, na nekoliko mesta izbija neka ljubičasta svetlost. I da mu se pričinilo da iz unutrašnjosti čuje nekakve glasove i nešto što ga je posećalo na prigušen rad motora. On nastavlja svoju priču:
- Na 'cigari' se otvorilo nešto slično vratima. Pogledao sam kroz njih i video sam brojna, raznobojna i pulsirajuća svetla, ali ne i bića. Odmah zatim, otvor je zatvoren. na suprotnoj strani 'cigare', naišao sam na otvor zatvoren nekom vrstom rešetke. Čim sam stao pred tu rešetku, iz nje me je snažno pogodio nalet vrelog vazduha. Od njega, odeća mi se upalila, a istovremeno sam osetio veoma jak bol. Nakon toga, 'cigara' je uzletela, bez ikakve buke, i brzo se izgubila u visini.
Neposredno nakon što ga je pogodio vreli vazduh, Mihalak je osetio mučninu i počeo je da povraća. Zbog toga, potražio je lekarsku pomoć. Lekari nisu uspeli da otkriju uzrok mučnine i povraćanja, ali na pacijentovim grudima su otkrili opekotine prvog stepena u obliku šare podudarne sa oblikom rešetke o kojoj je Mihalak govorio. Ti ožiljci su mu ostali sve do danas. U međuvremenu,.javili su mu se ozbiljni problemi sa bubrezima, počeo je da naglo gubi težinu, jer nije mogao ni da jede, a ono što bi pojeo, odmah je izbacivao. Postao je podložan i raznim infekcijama. Svi su ovo simptomi bolesti zračenja.
Indikativno je da je Kanadsko ratno vazduhiplovstvo, sve ovo u početku proglašavalo neslanom šalom, da bi tek na pritisak mnogih istraživača fenomena NLO-a, omogućilo uvid u ovaj dosije - ali sa 113 cenzurisanih strana. Ako je sve bilo neslana šala, zašto je onda tolika dokumentacija iz dosijea cenzurisana?!
ČETVEROMETRAŠ IZ SVEMIRA
Dva španska policajca, M.Delgado i M.Kabajero, su 9.marta 1997. godine, u 2.55, dok su patrolirali uobičajenim putevima u mestu La Eskala, bili svedoci pojave NLO-a veličine fudbalskog igrališta i u njemu humanoidnog bića visine oko četiri metra. Policajac Kabajero, koji je tada vozio, prvi je primetio narandžastu loptu za koju je prvo pomislio da je ogroman mesec. Delgado je otpočetka sumnjao da se radi o prirodnoj pojavi. Samo nekoliko sekundi nakon toga, ovaj svetlosni objekat je počeo da se spušta sa desne strane puta. Policajci su uključili rotaciona svetla, a objekat se zaustavio na tri metra od zemlje, sve vreme prateći patrolu.
Kada su se kola zaustavila na jednoj raskrsnici, NLO je stao ispred njih osvetljavajući sve oko sebe žuto narandžastom svetlošću. Policajac Kabajero je pokušao da krene u rikverc, ali menjač nije radio, a kola su bila blokirana. NLO je stajao 50 metara ispred njih, mirno i tiho, i na njemu se nisu mogli videti ni vrata ni prozori. Vetar koji je te noći duvao, u tom momentu nije mogao da pomeri nijedan list. Delgado koji je tada bio manje uplašen i hrabriji od svoga kolege, pokušao je da priđe NLO-u, uprkos upozorenju kolege, ali na kraju je odustao i rešio da uzme fotoaparat koji su nosili da bi fotografisali saobraćajne nesreće na putu. Naslonio se na poluotvorena vrata kola i u momentu kada je hteo da pritisne okidač, u unutrašnjem delu objekta pojavila se silueta humanoidnog bića. Nisu mogli da vide crte lica, samo su videli senku mršavog, visokog bića koje je nosilo uski kombinezon koji je prekrivao deo glave. Laktovi su mu bili odvojeni od tela, a šake blizu struka.
Odmah nakon toga, iz NLO-a je blesnulo crveno svetlo. Kabajero i Delgado kažu: 'Sve je oko nas postalo crveno - drveće, polja, naša odela, put...' Ovaj blesak trajao je nekoliko sekundi, a zatim se NLO izdužio i poprimio pljosnati oblik. Uzdizao se dijagonalno prema nebu velikom brzinom, sve dok u očima svedoka nije bio veličine zvezde. Nekoliko minuta posmatrali su nebo na kojem se nalazio objekata, a onda su požurili u stanicu da ispričaju šta se dogodilo. Nakon nekoliko dana, Manuel Delgado, koji dotad nije imao problema sa očima, osetio je blagi gubitak vida u desnom oku. Dugo je bio na ispitivanju u bolnici, ali lekari nisu mogli da utvrde o čemu se radi. manuel Kabajero, koji je takođe bio u kolima kada je blesnulo crveno svetlo, nakon ovoga događaja, izlečio se od srčanih tegoba od kojih je bio bolovao!
Kada su se kola zaustavila na jednoj raskrsnici, NLO je stao ispred njih osvetljavajući sve oko sebe žuto narandžastom svetlošću. Policajac Kabajero je pokušao da krene u rikverc, ali menjač nije radio, a kola su bila blokirana. NLO je stajao 50 metara ispred njih, mirno i tiho, i na njemu se nisu mogli videti ni vrata ni prozori. Vetar koji je te noći duvao, u tom momentu nije mogao da pomeri nijedan list. Delgado koji je tada bio manje uplašen i hrabriji od svoga kolege, pokušao je da priđe NLO-u, uprkos upozorenju kolege, ali na kraju je odustao i rešio da uzme fotoaparat koji su nosili da bi fotografisali saobraćajne nesreće na putu. Naslonio se na poluotvorena vrata kola i u momentu kada je hteo da pritisne okidač, u unutrašnjem delu objekta pojavila se silueta humanoidnog bića. Nisu mogli da vide crte lica, samo su videli senku mršavog, visokog bića koje je nosilo uski kombinezon koji je prekrivao deo glave. Laktovi su mu bili odvojeni od tela, a šake blizu struka.
Odmah nakon toga, iz NLO-a je blesnulo crveno svetlo. Kabajero i Delgado kažu: 'Sve je oko nas postalo crveno - drveće, polja, naša odela, put...' Ovaj blesak trajao je nekoliko sekundi, a zatim se NLO izdužio i poprimio pljosnati oblik. Uzdizao se dijagonalno prema nebu velikom brzinom, sve dok u očima svedoka nije bio veličine zvezde. Nekoliko minuta posmatrali su nebo na kojem se nalazio objekata, a onda su požurili u stanicu da ispričaju šta se dogodilo. Nakon nekoliko dana, Manuel Delgado, koji dotad nije imao problema sa očima, osetio je blagi gubitak vida u desnom oku. Dugo je bio na ispitivanju u bolnici, ali lekari nisu mogli da utvrde o čemu se radi. manuel Kabajero, koji je takođe bio u kolima kada je blesnulo crveno svetlo, nakon ovoga događaja, izlečio se od srčanih tegoba od kojih je bio bolovao!
DOŠLI PO SVOJ FETUS!
Godine 1995. vazdušni prostor iznad Čilea bio je preplavljen NLO fenomenima. Najviše ih je bilo zabeleženo u februaru te godine, kada su se pojavljivali NLO-i najrazličitijih oblika: NLO koji podseća na dim i menja oblik, NLO u obliku obruča, pojave humanoidnih bića visokih oko metar i po. Jedan od najinteresantnijih slučajeva je slučaj Klaudije Fuentes iz San Bernarda, koja je bila žrtva obdukcije vanzemaljaca. Na njoj su vršeni eksperimenti i izvađen joj je fetus za koji ona nije ni znala. Klaudija tvrdi da je znala da će ovo da joj se desi jer su joj vanzemaljci telepatski rekli da će to veče doći po nju da uzmu ono što ona ima, a što njima pripada. Nekoliko dana nakon ovog čudnog iskustva, na Klaudijinom stomaku pojavio se kružić, a zatim i trougao. Klaudija je izjavila: 'Vanzemaljci su mi rekli jednu tajnu k ne smem da otkrijem, jer kada bih to uradila, moja porodica bi mogla da bude u opasnosti'.
Pojave NLO-a u Čileu imaju duboke istorijske korene. Kao i u Peruu, stari narodi sa severa Čilea crtali su na pustinjskoj zemlji poruke koje su vidljice samo sa visine. Pretpostavlja se da su ovi znakovi poruke 'letećim bogovima', kako ih nazivaju u ovim krajevima.
Pojave NLO-a u Čileu imaju duboke istorijske korene. Kao i u Peruu, stari narodi sa severa Čilea crtali su na pustinjskoj zemlji poruke koje su vidljice samo sa visine. Pretpostavlja se da su ovi znakovi poruke 'letećim bogovima', kako ih nazivaju u ovim krajevima.
TROUGLASTI NA MESEČINI
R.Metjus i njiegov sin Daren izašli su u svežu noć da bi malo prošetali na čistom vazduhu. Poveli su i svog psa i izašli iz sela u kom su živeli i lagano se uputili prema poljima. Šta se kasnije događalo, kasnije je ispričao Metjus:
- Idući prema poljima, iznenada smo primetili neku vrlo jaku svetlost, koja je izgledala kao da lebdi iznad tla, da bi zatim poletela paralelno sa obližnjom električnom centralom. Pomislio sam da je u pitanju helikopter, jer je u blizini jedna kasarna. Izgledalo je da se svetlost kreće prema nama. Stajali smo tako i posmatrali je oko jedan minut. Shvatio sam da to ne može biti helikopter, jer on nema takvu brzinu, a kada je svetlost prišla bliže, bilo je očigledno da je bešumna.
Stajali smo kao skamenjeni i posmatrali ovu misterioznu svetlost. Ona se zatim udaljila i poletela u vis. Tada sam na mesečini, u deliću sekunde, ugledao odblesak metala. Pogledao sam na sat i bilo je 22.10 časova. Sledeće što smo ugledali, kada smo pogledali prema nebu, bio je jedan trouglasti oblik ukrašen sa tri svetla, čija je dužina bila oko 20 metara. Pogledao sam opet na sat, ali je displej bio potpuno prazan. Moj sin Daren rekao je kako mu se čini da iz repa letelice seva neki plamen. Nikakvog zvuka nije bilo. Zatim je letelica nestala, a mi smo se znunjeni i u tišini uputili kući. Ponovo sam pogledao na sat i video da je proradio. Bilo je 22.27 časova. Pretpostavio sam da se sat pokvario jer se nekako izgubilo petnaestak minuta vremena. Došavši kući, upitao sam suprugu koliko je sati. Ona je proverila na kućnom satu i vreme se podudaralo sa onim na mom časovniku. To je potvrdilo činjenicu da ne znamo šta se dogodilo u onih četvrt sata 'praznine' u našim sećanjima. Da li smo možda na trenutak bili oteti od stane vanzemaljaca ili se nešto drugo dogodilo, ne znamo.
- Idući prema poljima, iznenada smo primetili neku vrlo jaku svetlost, koja je izgledala kao da lebdi iznad tla, da bi zatim poletela paralelno sa obližnjom električnom centralom. Pomislio sam da je u pitanju helikopter, jer je u blizini jedna kasarna. Izgledalo je da se svetlost kreće prema nama. Stajali smo tako i posmatrali je oko jedan minut. Shvatio sam da to ne može biti helikopter, jer on nema takvu brzinu, a kada je svetlost prišla bliže, bilo je očigledno da je bešumna.
Stajali smo kao skamenjeni i posmatrali ovu misterioznu svetlost. Ona se zatim udaljila i poletela u vis. Tada sam na mesečini, u deliću sekunde, ugledao odblesak metala. Pogledao sam na sat i bilo je 22.10 časova. Sledeće što smo ugledali, kada smo pogledali prema nebu, bio je jedan trouglasti oblik ukrašen sa tri svetla, čija je dužina bila oko 20 metara. Pogledao sam opet na sat, ali je displej bio potpuno prazan. Moj sin Daren rekao je kako mu se čini da iz repa letelice seva neki plamen. Nikakvog zvuka nije bilo. Zatim je letelica nestala, a mi smo se znunjeni i u tišini uputili kući. Ponovo sam pogledao na sat i video da je proradio. Bilo je 22.27 časova. Pretpostavio sam da se sat pokvario jer se nekako izgubilo petnaestak minuta vremena. Došavši kući, upitao sam suprugu koliko je sati. Ona je proverila na kućnom satu i vreme se podudaralo sa onim na mom časovniku. To je potvrdilo činjenicu da ne znamo šta se dogodilo u onih četvrt sata 'praznine' u našim sećanjima. Da li smo možda na trenutak bili oteti od stane vanzemaljaca ili se nešto drugo dogodilo, ne znamo.
ČUDNO BIĆE U ZAMRZIVAČU
Stočar je ispričao Martinu: - Negde oko pola noći, sa obližnjeg brda, iz šume, sišla su četiri bića, ne viša od jednog metra. Ušli su u koral i iz njega izneli jedno tele. Ali ga nisu nosili, već je ono lebdelo iznad zemlje, podržavano sa donje strane nekim svetlosnim zrakom. Telo je delovalo kao da je potpuno ukrućeno i nije se opiralo.
On i njegovi ljudi naoružani puškama, pripucali su i videli su kako jedno od tih bića pada. ostala tri su mu pritrčala, uspravila ga i povela sa sobom prema brdu. usledio je još jedan plotun i troje nepoznatih bića, pobeglo je, ostavljajući pogođenog na zemlji. Jedan od stočarevih ljudi prišao je biću koje je davalo znake života i u glavu mu ispalilo još jedan metak. Telo je preneto u kuću i stavljeno u zamrzivač. Pram istraživaču Martinu, ovaj slučaj nije jedini, jer je u Portoriku, navodno, zabeleženo još nekoliko ubistava nepoznatih, sivih, oko metar visokih, ljudskih bića nalik ovim napadačima na stoku.
Martin veruje da je u zamrzivaču u stvari vanzemaljac. Po Martinu, slično biće ubijeno je i u okolini vojne baze Kamp Santijago, u blizini Salinasa. Usmrćeno je udarcima motkom, kojom se čovek branio od napada ovog bića. Čovek je telo odneo kod apotekara u Salinasu koji ga je potopio u sud sa formalinom. Međutim, od nedavno, nema više traga ni telu vanzemaljca, a ni čoveku koji ga je usmrtio motkom. Niko ne zna gde su nestali, a apotekar i dalje čuva posudu u kojoj je nepoznato biće bilo konzervirano fomalinom.
Ne isključuje se ni da je možda reč o nekim zemaljskim bićima koja su, iz sada nepoznatih razloga, doživela mutaciju.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
NLO i Vanzemaljski Svet - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
