Tajna Ostrva Viekes

    Pogubnim posledicama mnogobrojnih proba na ostrvu Viekes izloženo je 9.500 stanovnika, sabijenih na jedva jednoj trećini teritorije ostrva, dok je njegov najveći deo od ukupno 33.000 jutara praktično pod američkom vojnom okupacijom.

    Na delu te teritorije Amerikanci isprobavaju mornaričku artiljeriju, brodske, ali i neke druge vrste raketa i avio-bombe. Takođe, saznalo se da testiraju i razne vrste municije  punjene osiromašenim uranijumom kao i najnoviju vrstu nosača te municije. Reč je o oružju zvanom Palanx blok AB-1 osposobljenom za ispaljivanje čak 2.000 uranijumskih zrna u jednom mahu.
    Te zabrinjavajuće podatke otkrio je portorikanski novinar Horge Martin, a oni iako nisu potpuni, potvrđuju od ranije znanu tvrdnju da je ostrvo Viekes u suštini tajni eksperimentalni poligon, a da su njegovi stanovnici eksperimentalni zamorčići.
    Ima, međutim, osnova proceni koju zastupa ne samo Martin, a to je da Amerikanci na ostrvu isprobavaju i neka druga, u strogoj tajnosti čuvana oružja, koja stanovništvu, ali i flori i fauni Viekesa i okolnom moru nanose fatalne posledice čiji će se dugoročni zastrašujući efekti tek pokazati u budućnosti.


    To prokleto ostrvo dospelo je u žižu interesovanja i pažnje svetske javnosti u aprilu 1999. godine, kada su njegovi stanovnici prodrli na teritorije pod američkom kontrolom i tu se nastanili pod šatorima i drugim improvizovanim zaklonima. Na taj način protestvovali su protiv 'greške mornarice' čiji je jedan avion bombardovao naseljeni deo ostrva Viekes, a istovremeno su pokušali i da spreče nova testiranja svakolikog naoružanja.
    Uz zahtev Vašingtonu da se najzad vojska povuče sa ostrva i da tako stanovništvu, onom koje još nije obolelo od raka i drugih malignih bolesti, omogući da žive koliko-toliko normalnim životom. Protestantima su se pridružila i dva člana američkog Kongresa - Luis Gutirez i Nilda Velaskez.
    Na protest stanovništva Vašington je odgovorio u maju 2000. godine upadom marinaca među demonstrante i njihovim hapšenjem. Posle toga testiranje je nastavljeno nesmetano jer ostrvljani, očigledno zastrašeni grubom američkom reakcijom na protest, više nisu ni pomišljali da nešto slično preduzmu.
    Tim pre, jer su Vašington,a posebno Pentagon, jasno i glasno poručili da SAD i ne nameravaju da napuste ostrvo Viekes jer je ono od 'nezamenljive važnosti'. Novinar Horge Matrin i još nekoliko istraživača onoga što se dešavalo na ostrvu i u moru kojim je ono okruženo, američki stav o nezamenljivosti Viekesa uzimaju kao dodatni dokaz da je on za Vašington izuzetno značajan ne samo kao poligon za ispitivanje novih oružja, već i za ostvarivanje nekih vidova saradnje SAD sa vanzemaljcima. Ta saradnja Americi omogućava pristup novim nepoznatim tehnologijama, a vanzemaljcima nesmetan rad na njihovim projektima na Zemlji.
    Upravo to je objašnjenje zbog čega je Portoriko sa okolnim ostrvima jedna od zona na našoj planeti sa najvećim brojem registrovanih i uočenih NLO fenomena koji su potkrepljeni i materijalnim dokazima. Drugim rečima, SAD imaju sporazum sa vanzemaljcima, po kojem im obezbeđuju toliko potrebne baze na Zemlji i potpuno nesmetani rad u njima, zaštićen američkim vojnim tajnama.
    A da ovo nije samo hipoteza novinara Horge Martina, kazuju svedočenja ostrvljana koji već godinama uporno nastoje da dokažu kako doživljavaju učestale susrete sa vanzemaljskim letelicama, ali i sa njihovim posadama.

    Jedan od očevidaca pojavljivanja NLO-a je i 46-godišnji ribar Anhel Enkarnasion. On i njegovih pet mornara su isplovili uveče kao i obično da bi bacili mreže. Nalazili su se na pučini u visini zapadnog fela američke baze na ostrvu. Nešto posle jedan sat ujutro najpre su uočili veliki svetleći predmet koji se lagano spušta prema površini mora. Kada je stigao na oko 30 metara od površine, zaustavio se i ostao da lebdi nepomično. Tada su ribari mogli da vide da se radi o predmetu u obliku diska, prečnika preko stotinu metara.
    Čim se zaustavio, s njegove donje strane prema moru blesnuo je zeleni zrak svetla i tada je more, bez ikakvog šuma, kao da ga NLO usisava, počelo da biva upumpavano u disk. To je trajalo desetak minuta. Tada je zeleni zrak nestao kada je i more prestalo da 'ulazi u disk' koji se odmah zatim okrenuo i velikom brzinom odleteo prema El Junkeu, šumovitom delu Portorika gde je i nestao iz vidokruga.
    Mesec dana od ovog događaja, Enkarnasion i njegova posada bili su u ribolovu na pučini naspram američke baze Garsija kada su u jednoj od tamošnjih brojnih uvala, na čijem su ulazu bili postavili mreže, videli kako se 'dno osvetljava snažnom lavom svetlošću koja se približavala površini'. Odjednom, izronio je predmet u obliku diska, čiji su prečnik ribari procenili na oko 30 metara.

    Nepunih pet sekundi disk je 'plutao' po površini da bi se zatim velikom brzinom vertikalno podigao uvis kada je prestao da svetli plavom svetlošću. Ovo se dešavalo na očigled američkih naoružanih stražara koji obezbeđuju bazu kao i najmanje dva američka ratna broda koji su stražarili na pučini. Ni stražari, ni mornari, nisu ničim reagovali na izronjavanje tajanstvenog diska za kojim se u more sručila velika količina vode koju je letelica povukla sa sobom kada je uzletela.
    Mnogi drugi ostrvljani, koji se takođe bave ribolovom, ukazuju na činjenicu da se ovakvi i slični fenomeni, uključujući iznenadno pojavljivanje diskova iz mora, veličine od dva do 25 metara koji se zatim vraćaju pod površinu, javljaju samo u blizini i iznad onih delova ostrva koji su pod emričkom kontrolom.
Ostrvo Viekes. U sredini belim je označen deo ostrva koji koriste Portorikanci, a ostali delovi su pod američkom okupacijom.
    Svoj iskaz da dao je i direktor Komunalne poilicije na ostrvu Viekese, Vilfredo Feliciano, koji je obavestio o nizu važnih opažanja koje je doživeo. Prvo njegovo viđenje odvijala se tokom leta 1997. godine. Oko 21:00 Feliciano je vozio njegov automobil na ruti 997, koja ide od Esperanze do sektora Isabel II. Na jednoj raskrsnici postao je svestan da jedna intenzivna žuta svjetlost nepomično lebdi na nebu. Zaintrigiran, on je parkirao automobil na putu i pažljivo posmatrao svetlost. Kaže: 'To je bio pravi veliki trouglasti objekt, u potpunosti okružen jarko žutom svetlošću.

    Činilo se da se nalazi na  visini od oko 500 metara iznad tla, na teritoriji koja pripada bazi Garcia. Ono što me najviše zaintrigiralo je to što je bio tačno iznad područja gde je američka mornarica imala piste za sletanje za svoje avione. U to vreme nije bilo vojne vežbe. No, od tog trenutka, shvatio sam da se nešto vrlo čudno događa na prostorima pod kontrolom američke mornarice. Nekoliko dana kasnije, moja žena mi je rekla da je videla sličan objekat, noću, tačno na istom mestu gde sam ga i ja video. Sledeći vikend, dok smo se vozili automobilom, videli smo jedan od onih trouglova. Ovaj put i naši sinovi bili su sa nama u automobilu'.
    Feliciano je u okviru svojih dužnosti imao zadatak da obilazi zemlju zapadno od Viekesa i viđao je kako NLO-i izlaze iz mora i upućuju se na nebo. To se dogodilo u više navrata, između 9 i 11 sati, a ponekad i oko 2 ili 3 u jutro.


    Kadeti Američke mornaričke akademije, inače svi rodom sa Viekesa, koji se školuju u bazi Garsija, uveravaju kako u okolini baze često susreću humanoidna bića visoka do 120 centimetara, dugih ruku i jajolikih glava. Kadeti tvrde kako ta bića skoro trčeći, a ponekad i čudno skakučući, ulaze u more i nestaju u njemu. Nešto kasnije, iz njega izlaze u diskovima. Gde odlaze i šta rade, kadeti ne znaju da kažu. Ali, te letelice viđaju kada se vraćaju i uranjaju pod more.
    Da njihovi iskazi nisu samo plod mašte ili kolektivne halucinacije, potvrđuju i izjave od nekoliko nastavnika Akademije, ali i činjenica da je kadetima zabranjeno da noću izlaze iz baze ili da tada obavljaju bilo kakve zadatke. Šta je to tamo što se čuva od ostatka sveta možemo samo da pretpostavljamo?