Urbane Legende - No 1

   Veterinar, mlad i neiskusan, došao da živi u zabito selo u južnom Banatu. Životinjskom doktoru prijelo se puževa! Komšija koji bere puževe u Deliblatskoj peščari nađe mu se na usluzi:
    'Evo ti ovdi dva kila puževa. Operi ih lepo, stavi u otvorenu šerpenju na tihu vatru i dođi da popijemo pivo ispred radnje'.
    Šta će, čovek, posluša. Tri piva kasnije, dotetura se kući - voda uvrila, puževi se, naravno, razbežali po celoj kući, dotrčale komšije šorom, stoje mu na kapiji i vrište od smeha. Skupljao je puževe tri nedelje iz ćoškova i budžaka.

   Priču iz vojske, a postoji opravdana mogućnost da je realna, s obzirom kakvih sve ludaka ima u vojci.
    Kao, neki lik odvezao ribu kolima do mesta van grada odakle puca pogled, vidikovac neki, svejedno i krenuo da navaljuje. Ona ne da, i uporna je u tome. Nakon što je ona instistirala da je odveze kući, on je to učinio, ali se zaustavio u nekoj mračnoj ulici iza kuće. Nakon što je ona izašla, on ju je zamolio da ga makar poljubi. Kako je ona prišla i poljubila ga kroz prozor, jer je još za volanom, on je zatvorio prozor taman toliko da joj zarobi glavu.
    Onda je izašao kroz suvozačeva vrata i 'odradio' posao otpozadi.


   Havajska legenda: Svako ko uzme, odnese (ukrade) kamen sa havajskih plaža (Havajski vulkanski nacionalni park) biće kažnjen – boginja vatre i vulkana Pele će mu doneti mnoge nesreće. Na stotine turista koji su za uspomenu uzeli poneki kamnečić sa ove plaže, posle nekog vremena su ga poštom vratili žaleći se na lošu sreću u životu: umirali su im kućni ljubimci, dobijali su otkaze na poslu, imali zdravstvenih problema...
  Devojka ugleda svoga psa kako ulazi na vrata kuće sa nečim u zubima. Kada je malo bolje zagledala beli predmet u njegovim čeljustima shvati da je reč o zecu. I to ne nekom običnom zeki, već dugogodišnjem ljubimcu njenih komšija. Očigledno, pas je nekako otvorio kavez u kojem je nesrećni zec živeo, udavio ga i onda pobedonosno doneo do gazadarice želeći da se pohvali svojim plenom. Nesrećna devojka sada ne zna šta da radi. Komšije, inače veoma dragi ljudi, biće izuzetno nesrećni zbog ovog događaja jer su mnogo voleli ovog dugouška
    U trenutku devojka odlučuje – uzima zeku iz čeljusti svog kućnog ljubimca, odnosi ga do kupatila i tamo pere da bi uklonila tragove zemlje po kojoj ga je vukao pas. Potom uzima fen i suši ga. A zatim kradom odlazi do kaveza koji se nalazi pred ulazom u kuću njenih komšija i položi ga unutra. Sada će komšije da pomisle da je zec uginuo prirodnom smrću i to će mnogo lakše podneti, a neće biti ni srdžbe prema psu iz susedstva. Cela priča će imati koliko-toliko razuman kraj.
    Popodne, roditelji devojke vraćaju se sa posla i s vrata joj kažu: 'Jesi li čula šta se dogodilo našim komšijama. Pre dva dana zec im je uginuo i oni su ga, tugujući za ovim malenim članom porodice, sahranili u dvorištu. Neko od zlobnika iz komšiluka to je video, iskopao ga (verovatno u toku noći), a onda oprao od zemlje, osušio i vratio ga u kavez. Zamisli samo na šta su sve spremni zlobni ljudi!'
    Naravno, pas je kopajući po komšijskoj bašti u potrazi za koskama, pronašao zeku i doneo ga do kuće. Pošto nije mogao da govori, devojci je ostalo samo da zaključi šta se dogodilo, a što je izgledalo kao najjednostavnije i najočiglednije rešenje. Na žalost, nije bila u pravu.


  Prepun bus, sedi neki bakutaner i ispred nje na sedištu mlađani par u predkoitusnom stanju. I tako iz stanice u stanicu, oni se ne ispuštaju, kad će devojka babi: Šta gledaš, baba? Na šta će bakutaner: U moje vreme draga, bilo je dovoljno da prođem pored njega na ulici pa da mu se digne, a vidim tebi ne polazi za rukom od početne stanice.


   Kod Obrenovca su počeli da grade most, konstrukcija je postavljena, ali most nikada nije završen. Na drugu stranu se prelazi preko dasaka, kao na Neretvi. Krene on sa devojkom preko, voze oni bicikle, i dođu do stuba. To vam je kao kula, drvene stepenice vode do dasaka, jedno 10 metara uvis.


   Radnja se desila pre nekih 10 – 15 godina, pričao mi prijatelj a desilo se kumu njegovog prijatelja... Znate kako to ide.
    Došla majka svom sinu u posetu. Žena sa sela, živi daleko i kako to obično biva rešila da se okupa posle dugog puta.
    Krenula da priprema sve što treba kada joj za oko zapadne neki novi šampon. Uz komentar – Aha, tu snaja krije skupe šampone - ona odluči da ga isproba. Počela je da pere kosu.
    Ukućani su iz kupatila čuli grozomorni krik. Gospođa je sa prljavštinom skinula i svu kosu koju je imala na glavi.
    Naravno, ispostavilo se da je 'skupi šampon' bio u stvari Domestos, sredstvo koje se tek pojavilo na tržištu...


   Skoti Tarnbul je 25. marta 1995. godine u kolačiću sreće (koji se deli uglavnom po kineskim restoranima) pronašao kombinaciju brojeva koje mu je kolačić predlagao za igru na lotou. Bili su to brojevi 10, 24 , 27, 29, 40 i 46. Kasnije, istog dana, njegova žena Barbara je, u jednom drugom kolačiću sreće pronašla istu kombinaciju brojeva. I oboje su je odigrali sutradan. I oboje su dobili po 814 hiljada dolara na teksaškoj lutriji!

    Ponese on jedan bicikl, i kad je stigao gore vidi dva lika sa kerovima kako se vraćaju sa Sremske strane. On se inače užasava od pasa, pa reši da sačeka da prođu, pa da tek posle krenu preko. Kad su kerovođe došle do stepeništa, kučići se uzmuvaju, rotvajler se saplete, otrgne se gazdi iz ruke i proleti kroz ogradu. Živ se usrao kad je video rotvajlera kako pada na njih, uspeo je da se skoni, a pas se prizemljio na drugi bicikl! Nema potrebe da kažem, kako posle toga od bajsa nije ostalo mnogo toga. Džukela je pobegla, a posle smo saznali da je polomio dve noge, i rebra!


   Izvesni Lari iz Kalifornije je oduvek želeo da bude pilot. U vojsku ga, međutim, nisu primili zbog slabog vida. Sedeći u svojoj bašti jednoga dana on dođe na ideju da u prodavnici vojne opreme kupi nekoliko meteoroloških balona i da ih veže za svoju baštensku stolicu. Po njegovoj zamisli, trebalo je da ga ti baloni podignu na određenu visinu od 100-ak metara. Što je namerio, to je i učinio, prethodno vezujući stolicu kanapom za kamiončić u dvorištu. I zaista, baloni ga podignu sa zemlje na visinu koja je bila određena dužinom konopca.
    Potpuno okuražen, Lari napumpa helijumom još nekoliko balona, zatim dva-tri napuni vodom (zbog težine), uzme revolver, odveže kanap od kamiona i prepusti se letu. Namera mu je bila da pištoljem na određenoj visini 'upuca' nekoliko balona i tako aterira. Zahvaljujući povetarcu Lari se ubrzo našao na zavidnoj visini od nekoliko stotina metara, a nedugo potom i na 4000 metara! Naš junak se nije usuđivao da na ovoj visini 'upuca' balone jer bi posledice mogle da budu katastrofalne. Jednostavno – prepustio se sudbini dok je mrak počeo da pada, a njegova letelica se već našla nad obližnjim okeanom.
    Sudbina je na njega namerila jedan avion koji je dolazio u Los Anđeles iz Tokija. Pilot putničkog aviona je odmah javio kontrolnom tornju 'uobičajenu vest': Primetio sam čoveka koji leti u stolici za koju su vezani baloni, naoružan je i možda pijan! Kontrolori leta su, naravno, prvo pomislili da je sam pilot poludeo, a nakon toga su angažovali helikoptere da izvide stvar i spasu 'pilota leteće stolice'. Ali, ni letelice nisu bile u mogućnosti da spasu Larija jer su vazdušne struje 'letećih miksera' stalno odguravale balone. Onda Lari skupi hrabrost i počne da puca u balone. Uskoro je pao u more odakle su ga spasili uz pomoć helikoptera.
    Postoji više verzija ove priče, u zavisnosti da li je čitate na originalnom sajtu sa Darvinovim nagradama ili na nekom koji ovu storiju prepričava. Po drugoj verziji Lari je poginuo pri padu jer je prebrzo 'ubijao' balone. Po trećoj je bio kažnjen jer je nezakonito koristio međunarodni vazdušni prostor bez pilotske dozvole i dozvole za let. Po četvrtoj je ponovio ovaj svoj poduhvat, ali sa veoma dugim kanapom koji je bio pričvršćen za kamion ...

---

Društvo je napravilo veliki pomak, a uskoro će se znati i u kom pravcu.

   Kaže legenda da je izvesni tip svojevremeno poneo, 'stolicu', na analizu u kutiji šibica. U bolnici je greškom ostavio prave šibice, a kasnije ga je neka riba na ulici pitala jel ima vatre...!


     Desilo se pre tri godine u dorćolskoj igraonici. Vikend, klinac dolazi da se igra. Piči Caunter Strike, ili tako nešto, od 10 do posle 16! Vlasnik lokala provali da je klinac ubledeo, i kaže mu da ode kući. Mali pozove ortaka i kaže da mu donese sendvič. Posle sendviča i još dva sata igre mali se sruši sa stolice. Ljudi pokušaju da ga nagovore da ode, ali on ništa. Oko 9 uveče kad je trebala da se zatvori igraonica, klinja krene kući i na vratima se sruši. Posle je došla hitna.


   Čovek odlazi u Kragujevac da kupi naš naciionalni produkt Jugo. Lova teškom mukom sakupljena, čuvene 'devedesete', radilo se sve i svašta pomalo i u ekonomskom sivilu da bi se došlo do željenog cilja ili ti ostvarenja porodičnog sna. Novi auto-plaćen kešom i naravno naš Jugo. No, stiže on, izabrao, platio, seda i piči doma, sve super osmeh od uveta do uveta, sav zadovoljan i veoma važan ...
    Mali problem uz put mu predstavlja spuštanje prozora kako sa vozačeve tako i sa suvozačeve strane !? Odluči da svrati kod svog majstora i pogleda taj 'malecni' problem. Stiže, majstor pokušava otvoriti i ništa ... još jednom ... ništa !? Odlučuju se na šrafciger varijantu i rastavljaju vrata sa suvozačeve strane... Kad šok !!! Između dna-donjeg dela vrata i stakla stoji drvena daska sa natpisom: 'Kakva meni plata-takva tebi vrata' !!!


   Krajem 70-ih, u ulici je 'ordinirao' uniformisani čistač, oko 55-60 godina stari Rom s brčinama, sa sve kantom na točkiće i brezovom metlom... Bila nedelja popodne, vraćali se navijači Bulevarom, posle večitog derbija, i pitaju dotičnog za koga navija...
    A on odgovara: 'Pa, kako - za koga ?!? Za Partizan, naravno! Neću valjda da navijam za one CIGANE ?!?'


   Dve osobe ženskog pola, jednom su prilikom krenule u noćni provod po kafićima našeg malog grada. Bilo je to usred zime pa se brava na kolima - prastari beli Fića beše u pitanju - zaledila te je nisu mogle otljučati.
    I sad, savataju tu nekog tipa na ulici da im pomogne da otvore kola, i ovaj nakon kraće brutalne borbe sa produktom Zavoda Crvena Zastava na četiri točka uspeva da otvori vrata.
    Tek će jedna od ove dve da mu se zahvali biranim rečima: 'Bravo, svaka ti dala!'
    A, ovaj lik, osmotrivši dobro obe, reče samo: 'Pu, nedaj Bože!', okrene se i ode svojim putem...


   Jedna od najboljih je bila priča o čoveku koji je varao ženu sa komšinicom iz zgrade iz nekog novobeogradskog solitera. Sredi se on tako, aktovku u ruke, poljubi ženu i ode na 'poslovni put' - dva sprata više kod komšinice. Prođe par dana, on ne izlazi iz stana... Jednog dana, u zlo doba noći, nagovori njega ljubavnica da ode da baci đubre. On onako sav pospan i umoran uđe u lift, baci đubre i krene gore. E sad.... Zamislite facu njegove žene koja je pre par dan ispratila muža u odelu sa aktovkom, a on dođe u sred noći u majci i boksericama sa kantom za đubre....


 Šetao čovek terazijama u večernjim satim, pa mukici prigustilo, stomak počeo da radi, a toaleta hvala Bogu nigde...Šta će mučenik, zabode se u prvi zgodni, mračni pasaz, čučne i počne da se olakšava...Posle pet sekundi, otvore se vrata bioskopa Kozara i masa pohrli po završetku filma u pasaž... Jadničak ukapira gde se nalazi, ali pošto je bio na pola posla samo zakovrne i prebaci jaknu preko glave i nastavi... Ionako je već bio viđen !