Teslina Tajna

   Teslu su u njegovo vreme zvali 'Čudak iz Menlo parka'. Dok je bio živ, svetsku pažnju su privlačile njegove pompenzne demonstracije njegovih pronalazaka, neobično ponašanje, polemike i neverovatna obećanja. I dan danas, Nikola Telsa je ništa manje zanimljiv. Još pre početka XX veka, Tesla je otkrio i počeo da primenjuje novu vrstu električnih talasa.

    Uporno je svima ponavljao da ovi talasi nisu Hercove prirode i što je najzanimljivije, da bežičnim prenosom njihova vrednost ne opada sa kvadratom razdaljine. Takvo otkriće je toliko fundamentalno da je tada - kao što i verovatno i danas - dovelo do Teslinog potpunog finansijskog kolapsa, izolacije i postepenog brisanja njegovog imena iz značajnih naučnih knjiga.
    Do 1914. godine, Tesla je uspešno uklonjen. Živi u potpunoj izopštenosti i tek povremeno isliva na površinu, na svojim rođendanskim prijemima za novinare, da bi saopštio otkriće novog izvora besplatne energije, usavrešeni bežični prenos energije bez gubitaka, oružje u obliku kuglaste munje koje je u stanju da uništi čitave armije i hiljade aviona na stotine kilometara razdaljine ili oružje poznato kao 'Teslin štit'. Tesla je zapravo nudio nesavladivu odbrambenu prepreku koja bi svaki rat učinila besmislenim.
- Ne prijemu za svoj 81. rođendan, novinaru 'Njujork herald Tribjuna', Tesla obećava da će osvetliti tamnu tačku na Mesecu. To je deo njegovog projekta za izgradnju interplanetarnog radija.
-    Za svoj 85. rođendan Tesla je tvrdio novinarima lista 'Njujork San', da bi za dva miliona dolara i u roku od tri meseca mogao a sagradi uređaj kojim bi istopio motor aviona na hiljadama milja daleko!

- Septembra 1933. godine u časopisu 'Filadelfija publik lidžer' Tesla objavljuje da u okviru svoga energetskog projekta radi na prosesu fotografisanja misli. Postupak je zasnovan na njegovom širem konceptu za izdvajanje kosmičke energije koja upravlja univerzumom i kaže: 'Energija je svuda oko nas u neograničenim količinama'.
- Pod naslovom 'Gigantsko oko za pogled u svaki deo sveta', list 'Albani telegram', 25. februara 1933. objavljuje Teslin rad kojim će omogućiti ssvakom čoveku da vidi bilo koji deo sveta. Projekat je zasnovan na mehanizmu čovekovog oka.
    Posle ovakvih stvari, postaje jasno da su svetski moćnici, kao i vojni, namerno uklonili Teslu i pokušavali da ga proglase ludim, a da bi onda u svojim tajnim laboratorijama neprekidno radili na Teslinim otkrićima.
    U razmišljanju o Teslinoj tajni, svakome ko dovoljno poznaje fiziku, postaje jasno da važeća elektromagnetna teorija zaista stoji na klimavim nogama kada su u pitanju njeni fundamentalni aspekti. Jedan od njih je definicija skalarnog elektrostatičkog potencijala. Tu upravo, grubom greškom, sakrivena sa sedam velova, krije se zagonetka jedinstvene teorije polja - sjajna i večita težnja teorijskih fizičara. Duga bi i teška bila priča gde su zapravo sporna mesta u važećoj elektromagnetskoj teoriji. Tesla ih je opisao i pronašao rešenje još 1899. godine!
    Osnovna teza teorije Teslinih talasa je da normalni vakuum ne samo da poseduje elektromagnetski potencijal, već je i velikog intenziteta, čime izaziva stalne stresove i promene u vremensko prostornim odnosima. Teslin - skalarno potencijalni - talas, talas bez mase u savršenom vakuumu, mogao bi da poseduje zaista čudne karakteristike.
    Prvo, s obzirom da se kreće u složenom četverodimenzionalnom prostoru, poseduje mnogo više oblika kretanja od talasa u trodimenzionalnom prostoru. S druge strane, takav talas uopšte ne bi morao biti ograničen brzinom kretanja svetlosti - odnosno fotona, za koje i danas stoji mišljenje da postižu najveću moguću brzinu kretanja.
    Na osnovu sadašnjih teorija, jedno polje u vakuumu u trodimenzionalnom prostoru nikada se ne dodiruje ili sparuje sa drugim poljem, čime se otpor u kretanju svodi na nulu, a moguća je brzina teorijski neograničena. Po Tesli, međutim, u četverodimenzionalnom prostoru talasi se međusobno dodiruju i četo udružuju u parove. Zbog toga postoji i sila otpora, a brzina kretanja ipak ima svoje granice.
    Ona, međutim - jer je sila otpora neznatna, a broj udruživanja mali, daleko nadmašuje brzinu svetlosnih talasa u vakuumu. Ako je broj parova veliki, brzina može da bude i ispod brzine svetlosti. Najvažnije je, međutim, da se takvi talasi, ma kako promenljivi, mogu prilagođavati i kontrolisati jednostavnim podešavanjem inicijalne aplitude.
    Lako je uočiti da Teslini talasi isključuju jedan od osnovnih Ajnštajnovih postulata - jer brzina nove vrste svetlosnih talasa nije ograničena na 'C' - ono čuveno C iz još čuvenije formule E=mc². To 'C' je brzina svetlosti i ne mora da bude ista za svakog posmatrača. Ako se prihvati Teslino tumače. To 'C' je brzina svetlosti i ne mora da bude ista za svakog posmatrača. Ako se prihvati Teslino tumačenje, onda dobijamo teoriju 'superrelativiteta' u kojoj bi važeća Ajnštajnova relativnost predstavljala samo veoma redak izuzetak!

    Jedna od prirodnih potvrda Tesline teorije su tektonski rasedi duž kojih su, naročito za vreme zemljotresa, zabeležene svetlosne i zvučne anomalije. Ovakvi rasedi predstavljaju mogući izvor elektromegnetske energije koja se prenosi na daljinu. Slična pojava se događa i u atmosferi, u oblacima ili u vazduhu između oblaka i zemlje. Ako je to tačno, onda su skalarni talasi krivi za neobične i neobjašnjive pojave kuglastih munja.
    S obzirm da utiču na vreme, skalarni talasi mogu da izazovu i promenu toka samog vremena! Otuda, oni utiču na sve što postoji u vremenu, uključujući i ljudski um i različite nivoe podsvesnog, kao što um može da ostvri povratno delovanje. Iz takve tvrnje proističu nesagledive praktične posledice, a među njima su svakako najzanimljivije ove: konačan dokaz i kontrola telepatije, teleportacije, astralnih putovanja, vidovitosti i možda čak i reinkarnacije. Postavljena je i teorija da se leteći tanjiri pojavljuju duž zemljinih pukotina i raseda, ali se verovalo da se to može objasnini 'normalnom' fizikom. Teslini talasi ovoj teoriji pružaju punu podršku, ali fizikom koja se nikako ne može opisati kao 'normalna', a možda ju je najbolje nazvati Teslinom fizikom.
    I sasvim površnom poznavaocu vančulnog opažanja i obilja drugih parapsiholoških pojava, Teslina teorija talasa uliva ogromno ohrabrenje. Ovi talasi stvaraju pravu zbrku u opšte prihvaćenom poimanju prostora i vremena. Mi verujemo da se sve što se događa odvija u određenom prostoru i vremenu. Praktično, kada hodate, kada sedite, istovremeno imate predstavu o vremenu i prostoru u kojem to činite. Vi sedite ovde i sada. Niko ne može sedeti ovde i sutra ili tamo i sada - osim ako ne poznaje mehanizam za kontrolu Teslinih talasa!!!
    Ovi talasi mogu posebno da utiču ili na vreme ili na prostor. Na primer, oni se kreću kroz prostor dok vreme protiče linearno; kreću se samo kroz vreme - menjajući protok vremena i gravitaciono polje ili se kreću u kombinaciji ova dva oblika. Ako već mogu da utiču na vremenski tok, onda su u stanju da utiču i na bilo koje drugo polje postojeće u vremenu - uključujući i gravitaciono. Na isti način utiču i na masu nekog tela, na inertnost tela, na mozak i na misli! To je bila ta strašna tajna koju je Tesla delimično otkrio 1900. godine i koju je, korak po korak, ostvarivao 20-tih i 30-tih godine XX veka.

    Transmisijom ovih talasa ka Zemljinom jezgru, lako je mogao da dopre do skalarnog polja proizvedenog u samom jezgru planete i da ga pretvori u običnu elektromagnetnu energiju. U takvom slučaju, samo jedan generator ili jednostavna antena bili bi dovoljni da se dobije sva potrebna energija. Kada je zatrašio pomoć da sve to praktično ostvari, proglašen je za opasnog ludaka koga su naglo i u strahu svi počeli da napuštaju. Nekolicina drugih ljudi je delila Teslino uverenje, a neki od njih su pokušali i da nešto učine u iskorišćavanju njegovih otkrića. Na primer, Džejms Heris Rodžers je patentirao podzemni komunikacioni sistem za koji je i Telsa potvrdio da je zasnovan na principu skalarnih talasa. Amerikanci su u I svetskom ratu tajno koristili Rodžersov sistem za uspostavljanje veza sa podmornicama i ekspedicionim korpusima stacioniranim u Evropi. Pošto je sa ovih eksperimenata posle rata skinuta vojna zabrana, svi Rodžersovi radovi su misteriozno nestali! Ništa čudno!
    Verovatno jedan od najbriljantnijih pronalazača i istraživača Teslinog elektromagnetizma bio je Henri Morej iz Solt Lejk Sitija, u Juti. Henri Morej je uspeo da ukroti neograničenu količinu energije 'nulte tačke' u samom vakuumu. Do 1939. godine, Morejevo pojačalo, sa 29 nivoa, moglo je da iz vakuuma 'iscedi' i do 50 kilovata snage na svakom od nivoa - sve zajedno, mogao je da proizvede oko 1,5 megavata električne snage! I njegov je rad takođe sklonjen od javnosti! Tvrdi se da je Morejev uređaj uništio 1939. godine jedan sovjetski agent, ali ne pre nego što je napravio sve potrebne skice za rekonstrukciju. Veruje se da ovo pojačalo, zajedno sa Teslinim otkrićima, danas čini standardni deo opreme ruskog tajnog superoružja!
    Dvadesetih i 30-tih godina XX veka, Tesla je već usavršio bežični prenos energije bez gubitaka - čak na interplanetarne razdaljine. Tada je ponovo podsetio na svoju raniju teoriju da radio odašiljači ne emituju Hercove talase, kao što se uobičajeno veruje, već zvučne talase. Hercovi talasi bi bili mogući samo u čvrstom etru, a on je još 1897. godine pokazao da je etar gas koji može da emituje samo zvučne talase. Tridesetih godina Tesla je objavi otkriće jednog bizarnog i strašnog oružja - zraka smrti i takozvanog Teslinog štita. Međutim tada više niko nije ozbiljno shvatao jednog već zaboravljenog genijalnog naučnika ili bolje reći javnost ga nije ozbiljno shvaćala, dok su se 'oni drugi' utrkivali ko će više napredovati u istraživanju Teslinih radova! Tesla je umro (ubijen) 1943. godine, a da nikada nije obelodanio tajnu ovih velikih pronalazaka, a posle nejgove smrti sve tajne službe su se dale u pronalaženje njegovih skrivenih dokumenta!
    Amerikanci već odavno tvrde da su Rusi odavno otkrili i da koriste Tesline skalarne talase. Time se tumači činjenica da su Sovjeti u razgovorima o SALT-u (pregovori o ograničenju strateškog naoružanja) 1975. godine, neočekivano predložili ograničavanje daljeg razvoja novih oružja - strašnijih od svega što bi čovek mogao a zamisli. Jedno od ovih oružja je i 'Teslin bacač', dovršen i testiran u fabrici oružja u Sarisaganu, za koji se tvrdi ili da je neka vrsta energetskog lasera ili akcelerator čestica. Taj bacač mogao bi da bude Teslin skalarni aparat za četiri oblika delovanja.
    Prvi oblik je Teslin štit, sverična, energetska opna, razvijena preko velikog područja, kroz koju ništa ne može da prođe, a u dodiru sa njom svaki delić materije nestaje kao para. Kada bi se nekoliko ovakvih štitova postavili jedan iznad drugoga, kroz njih više ne bi mogli da prođu ni gama zraci! Teslin štit se napaja iz Morejevog generatora i tako mu je dostupna ogromna i besplatna energija.
    Drugi oblik je pulsar - jedna vrsta oružja čije probe je registrovao satelit Vela, u jugozapadnim delovima Afrike 1979. i 1980. godine. Naučnici u Arecibo jonosferskoj laboratoriji u to vreme su registrovali poremećaj gravitacionih talasa iz pravca eksplozije.
    U kontinualnom modu ostvaruje se Teslina ideja o bežično prenosu energije. Kao sporedan proizvod, u ovom obliku moguće je dobiti oružja za uništavanje na daljinu. Ta čuvena Teslina vatrena lopta, pored eventualnog fizičkog uništenja neprijateljskih oružja, može se ograničiti samo na uništenje njihovih elektronskih uređaja. u članku objavljenom u Sandi Tajmsu, 17. avgusta 1980. godine, kamerman britanske televizije Nik Douni, svedoči da je ovo oružje posmatrao na delu na ratištima Avganistana.
    Potencijalna miroljubiva upotreba Teslinih talasa takođe je ogromna. Primenom tehnike 'sažimanja vremena' može se izazvati antigravitacija, materijalizacija i dematerijalizacija, transmutacija i gotovo neverovatne mogućnosti u medicini. Mogla bi se ostvariti komunikacija brzinama većim od svetlosti ili sposobnost da tvari posmatrate kroz zidove, čak i kroz zemljinu koru i okeane.
    Sa dve moždane polovine, između dva uveta kao antena, čovek takođe poseduje jednu vrstu Teslinog aparata za emisiju i prijem talasa - Teslin skalarni enterferometar. S obzirom na to a mozak i nervni sistem obrađuju veliki broj električnih 'poruka', oni su u stanju da proizvedu i detektuju ograničene količine Teslinih talasa. Otuda neobične pojave prostorno vremenskih događaja izazvanih na velikim vremenskim i prostornim razdaljinama. Ovaj mehanizam verovatno omogućuje takva čuda kao što su psihokineza, levitacija, psihička isceljenja, telepatija, prekognicija, viđenje na daljinu i slično. U tome je možda i razlog zašto čovek oseća čudne vibracije u prisustvu Hireronimusove mašine - koja proizvodi skalarne talase, kada obični detektori ne beleže ništa!
    Zašto je otkriće Teslinih saznanja moralo da čeka puno godina? Ako je zaista testirano, logična je pretpostavka da su naučnici utvrdili i negativne posledice eventualnog pogrešnog rukovanja Teslinim izumima. Jedna od najopasnijih je neprilagođena oscilacija talasa, što bi dovelo do pogubnih promena u funkcionisanju uma i misli, kolektivnog nesvesnog i svih mogućih promena životnih oblika na Zemlji.
    Čovek koji je na ovu planetu uveo struju zano je i za moguće zlo svojih otkrića, ali sanjao je i nudio dobro kakvo ni najveći naučnici i pisci bajki ne bi mogli da zamisle. Ali, uvek ide i to 'ali', svakako da postoje i oni kojima ne odgovara da bude svima dobro!!!