Tajne Arhive KGB-a

    On je 2. februara 1965. godine letio avionom DC-3, nisko iznad obale severoistočno od Helensvila. Iznenada, na morskoj površini, Baret je ugledao tamne konture nekog neobično dugog plovećeg objekta. Verujući da se radi o nekom ogromnom kitu, kakve je u toj oblasti viđao i ranije, smanjio je brzinu i spustio se nisko iznad morske pučine. Ali, nije se radilo o golemom morskom sisaru. Naprotiv!

    'Neobični objekat bio je savršeno simetričnog oblika' - zabeležio je u svoj izveštaj novozelandski pilot. 'Bio je od nekakvog svetlucavog materijala, ali se spolja nisu mogli videti nikakvi mehanizmi za pokretanje i upravljanje. Tajanstveno je plovilo bilo dugo oko 30, a široko oko pet metara, a njegov oblik nije odgovarao nijednom poznatom tipu podmornice!...' Zašto podmornice?!… Zar se radilo o podmornici?
    - Verovatno! – smatra Baret. – Jer, upravo kada sam se našao iznad zagonetnog objekta, on je naglo zaronio. Istog su trena kazaljke na kontrolnoj tabli u avionu ludo zaigrale. Pokušao sam mu se približiti, ali je misteriozno plovilom netragom nestalo u morskim dubinama.
    Moćnici bivšeg Sovjetskog Saveza svojevremeno su uveli centralizirano prikupljanje podataka o zagonetnim pojavama i neidetifikovanim plovećim i letećim objektima, a izveštaji su obuhvatali područja od Baltika do Pacifika.
    Bili su to ultra tajni projekti koje je kontrolirao moćni KGB, a vođeni su pod različitim imenima: 'Mreža', zatim 'Galaktika', a potom 'Horizont'.
   Tiho i daleko od očiju javnosti, u specijalno odeljenje KGB-a, godinama su se slivala svedočanstva, izveštaji i dokumenti o susretima i viđenjima čudnih letećih i plovećih objekata. U golemu mrežu specijalnih izveštača bili su uključeni vojnici, pomorci, policajci, piloti, čak i partijski aktivisti sa dalekih prostranstava.
    Na čelu istraživačkog tima KGB je postavio čoveka od velikog poverenja, obaveštajnog pukovnika Borisa Sokolova, koga 'Aganjokov' publicista Aleksandar Nikonov poslednjih godina javno optužuje da je preko 400 najznačajnijih dosijea, uključujuci i najvrednija dokumenta i video snimke o pojavama letećih tanjira i neidentifikovanih plovećih objekata na nebu i u vodama bivseg SSSR-a predao Zapadu, najviše Amerikancima.
- Hiljade drugih nista manje značajnih izveštaja o problemu letećih tanjira - tvrdi javno Nikolov - Sokolov je držao u putnom kovčegu, na tavanu svoje dace... O njima se vec dugo ništa ne zna. Možda su već odavno nestali iz Rusije...
    Da bi dokazao svoju hipotezu da je rusku nuklearnu podmornicu 'Kursk' potopilo zagonetno plovilo 'koje ne pripada nijednoj zemlji sa naseg planeta, Aleksandar Nikonov je razgovarao i sa Borisom Surikovim, možda i najvećim ruskim autoritetom za leteće i ploveće neidentifikovane objekte. Surikov se proslavio time što je uspeo da raskrinka brojne fotografije i autore video-snimaka letećih tanjira, dokazavši da se radi o prefinjenim falsifikatima, a ne o istinitim foto-dokumentima!     Surinovu je neshvatljivo, čak i smešno što zvanične državne strukture u Rusiji službeno poriču pojavu neidentifikovanih letećih i plovećih objekata u vreme kada neke zemlje, poput Francuske i Čilea 'službeno priznaju postojanje tehničkih objekata vanzemaljskog porekla u atmosferi oko Zemlje'!

    Istina je - kaže Boris Surikov - da su mnoge epizode o kojima govore storije iz zapadnjačkih izvora izmišljene, ali neidentifikovani ploveći i leteći objekti su - gruba istina. Oni postoje i deo su naše svakodnevnosti!
    To bi moglo biti tačno. Uostalom, postoje i verodostojni izveštaji i dokumenti. Postoje epizode koje nisu izmišljene i koje je teško demantovati. Uostalom, evo šta je doživio japanski pilot Jokomo Shiu...
    Tog dana Shiu je iz Baze poleteo u 20,18 sati. Već nakon petnaestak minuta ispod sebe je video nešto neverovatno - poput kakva priviđenja - otvorilo se more! Fantastični prizor pratile su eksplozije, a onda se iz morske pene vinulo nešto što je bilo nalik izduženom srebrnom disku. Jokomo je mehanički uključio radio i obavestio Bazu:
- Nalazim se iznad Oshime… Ispod mene leti nešto nalik letećem disku... Izronio je iz mora... šta da radim? Prijem...
- Prati ga! – dobio je odgovor.
    Jokomo je okrenuo aparat udesno i našao se iza misteriozne letelice. Bio joj je 'u repu' i pratio ju je prema otvorenoj pučini. Istocremeno je obaveštavao Bazu o svemu što se dešavalo ispred njega.
- Letelica menja boju. Postaje purpurnocrvena... Sada je narandžasta... Povećava brzinu... Nisam u stanju više da je pratim... Beži mi... Nestaje... Šta da radim?!


    Letelica je uistinu nestala, a Baza je pozvala Jokoma da se vrati. Okrenuo je aparat, ali te noći za njega nisu prestala uzbuđenja. Kada se ponovo našao u blizini Ošime, pogledao je mesto odakle se u nebo vinula misteriozna letelica. I ponovo se zapanjio: na dnu mora, nešto je gorelo!
    Svuda unaokolo dokle je sezao pilotov pogled pružao se fantastičan prizor: more se presijavalo u raznim nijansama narandžaste boje! Nešto slično Jokomo Shio nikada u životu nije imao priliku da vidi.
    Neverovatni događajim registrovani su poslednjih godina na različitim pomorskim meridijanima, a saradnik moskovskog nedeljnog lista 'Aganjok' Aleksandar Nikonov s pravom smatra 'da je, konačno, krajnje vreme da otvorimo tajne dosijee i da priznamo da postoje misterije koje nismo u stanju racionalno da rešimo' i dodaje da ruska nuklearna podmornica 'Kursk' nije jedina žrtva neidentifikovanih podvodnih plovila, podsećajući čitaoce da je na jednako misteriozan način nestala i americka atomska podmornica 'Tresche' - Lisica.

Poslednja poruka sa nekadašnjeg ponosa američke ratne mornarice bila je krajnje uznemirujuća:
'...Nalazimo se na planiranoj dubini... Svuda okolo vlada besprekoran mir. Plovimo napred... Uskoro emo biti na... Ali, kakva je ovo buka?!... Primećujemo svetla... Ali, zar je to moguće?!... Na ovim dubinama... Auuu, gotovi smo!... Togo...'
    I to je bilo sve! Kakva je to svetla primetio zapovednik podmornice na dubinama kojima je plovila 'Tresche'? Otkud toliko čudenje u njegovom glasu i zašto do kraja nije izgovorio posljednju rečenicu?!
    Odgovor na ova pitanja odneo je sa sobom - u smrt i okeansko ništavilo!

   
    Desilo se to 9. aprila 1963. godine u vodama Atlantika, sasvim blizu zlokobnog Bermudskog trougla. I jos nešto: američka atomska podmornica, koja je ime dobila zbog uverenja njenih konstruktora i graditelja da je neuništiva i da se može izvući iz najneugodnijih situacija, u trenutku nestanka bila je u pratnji dva americka vojna broda. No, to joj nije pomoglo. Jednostavno je nestala!
    Ali, time se ne završava priča o lukavoj 'Lisici'. Nekoliko dana nakon katastrofe, utvrdeno je da se njeni ostaci, navodno, nalaze na 3.000 metara dubine, a četiri godine kasnije, u leto 1967. godine, dogodilo se nesto što je do kraja zbunilo američke pomorske eksperte.
    Za vreme krstarenja luksuznom jahtom iznad područja gde je nestala 'Lisica', jedna američka porodica, na površini uzburkanog mora, najednom je ugledala potonulu americku atomsku podmornicu. Šta više, počeli su da pozivaju, ali kada im niko nije odgovorio, približili su se još bliže. Tek tada su na boku podmornice procitali ime 'Tresche'!

    I ne samo to: primetili su duž vodene linije i jednu dugu pukotinu, koja uopšte nije smetala podmornici da se odrzava na povrsini i - plovi! Dve godine kasnije Amerikanci su pretrpili još jedan gubitak. U vodama oko Azorskih otoka netragom je nestala nuklearna podmornica 'Škorpion'!
    Šta se dogodilo?
Nakon jednomesečnih pomorskih vojnih vežbi u sastavu šeste flote u Mediteranu, tog 21. Juna 1969. godine, američka je podmornica uspostavila vezu sa svojom bazom u Norfolku. U kratkom razgovoru, komandant 'Škorpiona', iskusni pomorac Fresis A. Slajteri, raportirao je da plovidba teče u najboljem redu, da je posada u odličnoj formi i da svi jedva čekaju da se vrate, kako bi se sreli sa svojim porodicama. I to je bilo sve!
    'Škorpion' se nikada više nije oglasio, a opsežna potraga za njim bila je uzaludna. Tek, pet meseci kasnije, 29. septembra 1969. godine, njeno nepomično telo otkriveno je na dnu Atlantika, ali nikada nije ustanovljeno šta je bio istinski uzrok njenog zagonetnog potonuća!
    Mnogi istraživači i iskusni pomorci s pravom smatraju da je Bermudski trougao nesumnjivo složena i višeslojna misterija. Ona u sebi krije brojne dvojbe, sumnje i pretpostavke, koje su podjednako zanimljive, zbunjujuće i zagonetne - od verovanja da se u morskim dubinama kriju ostaci legendarne civilizacije Atlantide do pretpostavke da su upravo na tom mjestu, na morskom dnu izmedu Floride, Bahama i Puerto Rika, svoju tajnu podmorsku bazu smestili neznani gosti iz svemira, koji otimajući avione i brodove i kidnapujući pilote i pomorce za svoje tajanstvene eksperimente kontroliraju naučne domete Zemljana.
    Svedočanstva o nepoznatim plovećim objektima i neidetifikovanim letelicama koje vršljaju morskim dubinama neretko su tema i ozbiljnih naučnih skupova. Opisaćemo nekoliko slučajeva u kojima su očevici strogo pouzdane osobe, neretko naučnici, kojima se može verovati. Zagonetne pojave registrovane su na različitim mestima našeg planeta, ali im je svima zajedničko da do danas nisu racionalno objašnjene.