Sveti Trifun
Od svoga ranog detinjstva udostojen od Boga darom isceljivanja, sveti Trifun vođen je pred Cezara da odagna zlog duha, ali je pod novim carem umoren teškim mučenjem. Kako je sveti Trifun naredio demonu da se materijalizuje? Iz 'Ohridskog prologa' episkopa Nikolaja saznajemo da je sveti Trifun rođen od blagočasnih roditelja u frigijskom selu Kampsadi, nedaleko od frigijske prestonice Apameje - danas turksi grad Burdur i da je još kao mali bio udostojen da nebeski Otac useli u njega Svetog Duha ...
Osmeh na lice: Trifun (grčki, trifao = raskošan), iako još dete, već je mogao vršiti isceljenja, a pored dara isceljenja bolesnih, imao je poseban dar isterivanja zlih demona iz ljudi. Kolika je bila njegova moć nad zlim dusima, vidi se iz jednog od najvećih čudesa koje je sveti Trifun učiino. Kada je, naime, kako piše u žitijima svetih, 225 godine na čelo rimske imperije došao, posle ubistva cara Gaja Julija Vera Maksimina Trečanina, Marko Antonije Gardijan Semporijan, prestade, istina mada samo privremeno, gonjenje hrišćana, jer car, iako idolopoklonik, ne bejaše pristalica njihovog gonjenja.
Imao je car Gordijan, pored sina Gordijana II i kćerku Gordijanu, nadaleko poznatu po vanrednoj lepoti i mudrosti. Kada je stasala za udaju, mnogi velikaši i dostojanstvenici stadoše je prositi od oca. Da bi proslavio svoje sluge, Gospod Bog dopusti da u Gardijanu uđe sotona, koji je veoma mučaše, bacajući je i u vatru i u vodi ne bi li joj naudio. Očajni zbog njene bolesti, roditelji su dovodili najčuvenije lekare toga doba, ali joj oni nisu uspevali pomoći. Nakon nekog vremena, iz devojke povika nečastivi: 'Odavde me niko ne može isterati, već jedino mladić po imenu Trifun!'
Car odmah posla glasnike po celom carstvu da pronađu i dovedu Trifuna. Preko 200 mladića sa tim imenom dođe u carski dvor, ali nijedan od njih nije mogao ništa da učini. Ubrzo u Fridgiji carevi dvorjani pronašli su u selu Kampsadi 17-godišnjeg mladića Trifuna, koji je sedeo na obali jezera gde je čuvao guske. Kada su dvorjani čuli da se zove Trifun, odmah ga odvedoše u Rim. Prošto su se približili Rimu, oseti nečastivi njegov dolazak, pa mučeći devojku poče da kroz nju govori urlajućim glasom: 'Ne mogu više da živim ovde, jer se približava Trifum i za tri dana će doći! Ne mogu to da podnesem!'. Tako urlajući, zli duh izađe iz devojke i ostavi je na miru.
Trećeg dana zaista u dvor stiže Trifun i car ga ljubazno primi. Želeći da se još čvršće uveri da je to zaista pravi Trifun, kao i da se ostali dvorjani saglase sa njegovim uverenjem, car zamoli Trifuna da im pokaže nečastivog, kako bi i oni mogli da ga vide svojim očima i uvere se u njegovo postojanje. Povukavši se u posebnu odaju, Trifun je postio i molio se Bogu šest dana, a sedmog izađe pred cara i dvorjane, odmah po izlasku Sunca. Kod cara se iskupio ceo Senat, a Trifun pun Svetoga Duha, gledajući duhovnim očima nevidljivog đavola reče: 'Tebi govorim, duše nečisti, u ime Gospoda mog Isusa Hrista, javi se na očigledan način prisutnima, pokaži im svoj nakazni lik i ispovedi svoju nemoć!'
Istoga časa pojavi se đavo pred svima u obličju crnog psa, plamenih očiju, vukući glavu po zemlji. Sveti Trifun ga upita: 'Ko te je demone poslao ovamo da uđeš u devojku? Kako si se drznuo da uđeš u bogoliko stvorenje, ti koji sam nemaš obličje, nemoćan si i ispunjen svakom grozotom?' Nečastivi mu odgovori: 'Poslata sam od oca moga, satane. On je poglavar svakom zlu. On sedi u adu i naredi mi da mučim ovu devojku'.
Sveti Trifun ga opet upita: 'Ko vam dade vlast da istupate protiv stvorenja Božjeg?' Demon, i ne želeći, već primoran nevidljivom BOžijom silom, kaza istinu glasno govoreći: 'Mi nemamo vlasti nad onima koji znaju BOga i veruju u Njegovog Sina Isusa Hrista, za koga Petar i Pavle dadoše ovde svoje živote. Od njih mi bežimo sa posebnim strahom, izuzev kada nam bude dopušteno da nekoga napadnemo spolja pomoću lakih iskušenja. Oni pak koji ne veruju u Boga, niti u Sina Božjeg, hode po svim svojim željama, čineći ona dela koja su nama prijatna, a dela koja se nama sviđaju su: psovke, idolopoklonstvo, bogohulstvo, preljube, vradžbine, zavist, ubistvo, gordost, ljubomora, jarost, krađe, laži, nadmenost, oholost, neumerenost. Ovakvim i sličnim delima, zahvaćeni kao mrežama, ljudi se otuđuju od Boga, svoga Tvorca i dobrovoljno postaju naši prijatelji, da bi na kraju kao nagradu zajedno sa nama primili večne muke u neugasivom ognju'.
Čuvši ovo, car i sva njegova okolina prepadoše se i užasnuše, a mnogi se odrekoše neznaboštva i poverovaše u Isusa Hrista, dok vernici bejahu utvrđeni u veri te proslaviše Boga. Posle toga, sveti Trifun naredi demonu da ide u oganj večni, gde mu je i mesto i ovaj odmah iščeznu. Tada car naredi da se Trifun bogato nagradi i da se pusti da ide svojoj kući. Izlazeći iz dvora, sveti Trifun sve darove i novac podeli sirotinji koju sretaše usput. Došavši u svoj zavičaj, on nastavi da isceljuje bolesnike i ugađaše Bogu svetim i neporočnim životom.
Krenuvši u pohod protiv Persijanaca, koji su napali Međurečje, car u toku toga rata bi ubijen, a na njegovo mesto dođe prefekt Marko Julije Filip Arapin, koji sklopi mir sa Persijancima. Filip je uspeo da pobedi nekoliko pretendenata na carski presto, koje su predlagale pojedine vojne legije, jer je u vojsci nastalo rasulo zbog nesuglasica oko podele plena koji je stečen ratnim pohodima i pljačkama, pa je svaka legija isticala svoga kandidata za cara. Ne mogavši da pobedi nekoliko legija, čiji je zajednički kandidat bio Gaj Mesije Dekije Trajan, Filip bi ubijen, a Dekije Trajan, od strane trupa u Meziji, proglašen je za cara.
Došavši na carski tron Trajan proglasi opšti progon svih hrišćana, a započeo ga je 250. godine i to na veoma svirep i podmukao način. Mnogi vernici bejahu ubijeni, dok oni plašljiviji prihvatiše idolopoklonstvo. Svi faktori vlasti: namesnici, eparsi, prokuratori i ostali, dobili su naredbu da sve one koji neće da se poklone idolima bespogovorno ubiju. U istočnom delu carstva bejaše neki eparh po imenu Akvilin, koji besomučno proganja hrišćane, pa kada je doznao da je sveti Trifun hrišćanin i još da Božjom pomoći leči ljude od različitih bolesti, on posla vojnike u Frigiju da ga pronađu i dovedu u Nikeju.
Akvilin sa velikom ohološću sede na sudijsku stolicu, okružen oružnicima i mnoštvom protivnika hrišćanstva. Doglavnik Pompijan reče eparhu: 'Mladić iz Apameje, grada u Frigiji, poslat tvojoj veličini evo stoji pred toom i svetim sudom tvoje vlasti. Neka kaže svoje ime, postojbinu i neka ispovedi svoju veru'. Sveti Trifun mu odgovori: 'Ime mi je Trifun, postojbina mi je selo Kampsada blizu grada Apameje, a sudbinu mi hrišćani ne priznajemo, jer verujemo da se sve događa po promislu Božijem i neiskazanoj premudrosti Njegovoj, a ne sudbinom niti tokom zvezda ili slučajno, kao što vi verujete. Ja sam životom slobodan, samo Hristu jedinom služim, jer je On moja vera, moja slava i kruna moje hvale'.
Eparh mu reče: 'Verujem da do sada nisi čuo za carsku naredbu da svaki čovek koji sebe naziva hrišćaninom i ne klanja se bogovima, bude predat na smrt. Opameti se i napusti tu varljivu veru, da ne bi bio bačen u oganj'. Sveti Trifun na to odgovori: 'O, kada bi se udostojio da u ognju i drugim mukama skončan za ime Hrista Isusa!' Eparh na to reče: 'O Trifune, savetujem ti da prineseš žrtvu bogovima, jer vidim da si mlad telom, a savršen umom, pa ne želim da zlo pogineš!' Trifun na to odgovori: 'Imaću savršeni um ako Bogu svome prinesem savršeno veroispovedanje i kao skupocenu riznicu čvrsto sačuvam pobožnu veru u Njega i budem žrtva Onome koji je radi mene prineo na žrtvu Sebe.'
Na sve to eparh reče: 'Ognju ću predati tvoje telo, a dušu ću podvrgnuti najljućim mukama!' Trifun na sve to reče: 'Ti mi pretiš ugasivim ognjem, kome je kraj pepeo, a ja vama pretim neugasivim ognjem: odstupi od sujete i poznaj istinitog Boga, da se ne bi kajao posle kada budeš pao u večni i neugasivi oganj!
Na ove se reči Akvilin razjari i naredi da svetoga Trifuna obese o drvo i nemilosrdno da ga tuku. Čuvši to, svetitelj sa radošću prihvati muke i odmah sa sebe skide odeću predajući svoje telo mučiteljima u ruke. Kako ni posle tročasovnog batinjanja Trifun nije odstupio od svoje vere, mučitelj stade izmišljati razne muke kojima bi ga podvrgao, da ga što više ponizi jer se osećaše poniženim. Pošto je posle svake nove serije muka ostajao i dalje nepokolebljiv u svojoj veri i potpuno odan Hristu, Trifun bi laskavo posavetovan od mučitelja da prinese žrtvu velikom Zevsu i da se pokloni carevom liku, da bi bio otpušten sa darovima i počastima. Nasmejavši se ovoj ponudi, Trifun reče: 'Ja samog cara prezreh, a bezumne naredbe njegove ispljuvah, pa zar da se bezdušnom liku njegovom klanjam? Ne bilo toga! Što se tiče Zevsa i drugih lažnih bogova tvojih, pitaj među vama one koje smatrate mudrima, kakve bajke izmišljaju o njima da bi pokrili njihova pogana dela. Iz tih razloga oni im zameniše imena, nazivajući Zevsa nebom, Junonu vazduhom, Cereru zemljom, Neptuna morem, Apolona suncem, Dijanu mesecom. Ti vaši basnotvorci dadoše imena bogova običajima i strastima ljudskim nazivajući rat Marsom, blud Venerom i tako napustivši Boga Tvorca svega, bezumno napuniste vaseljenu idolima.'
Čuvši ove prekore Akvilin se ponovo razjari i donese ovakvu presudu: 'Trifunu Aramejskom da se odrubi glava, pošto se protivi carskoj naredbi i neće da prinese žrtvu bogovima iako je bio staljen na velike muke.' Vojnici uzeše svetog Trifuna i izvedoše ga van grada na mesto pogubljenja. Okrenuvši se ka Istoku, svetitelj se pomoli bogu govoreći: 'Gospode, Bože bogova i Care careva, svetiji od svih svetih, blagodarim Ti što si me udostojio da bez smetnje dovršim ovaj podvig. I sada Ti se molim neka me se ne kosne ruka lopovskih nevidljih neprijatelja i neka me ne odvuče u dubinu pogibelji. Primi u miru dušu moju i sve koji budu spominjali mene, slugu Tvoga i u spomen moj budu prinosili žrtve, usliši ih sa visine svetinje Tvoje i pogledaj u njih iz Tvoga svetog obitavališta.'
Sveti Trifun je izdahnuo na gubilištu pre posečenja, 1. februara 250. godine. On se u našem narodu posebno poštuje i slavi. Kao esnafska slava zaštitnik je vinogradara i mehandžija, a osim toga, narod veruje da posle svetog Trifuna zima ne može biti jaka, jer kako se kaže, 'sveti Trifun je gurnuo ugarak u zemlju i ona se od ugarka zagreva'. Na ikonama se obično prikazuje kao mladić obučen u pastirsko odelo sa strukom vinove loze u ruci, dok pored njega stoje guske.
Pravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Car odmah posla glasnike po celom carstvu da pronađu i dovedu Trifuna. Preko 200 mladića sa tim imenom dođe u carski dvor, ali nijedan od njih nije mogao ništa da učini. Ubrzo u Fridgiji carevi dvorjani pronašli su u selu Kampsadi 17-godišnjeg mladića Trifuna, koji je sedeo na obali jezera gde je čuvao guske. Kada su dvorjani čuli da se zove Trifun, odmah ga odvedoše u Rim. Prošto su se približili Rimu, oseti nečastivi njegov dolazak, pa mučeći devojku poče da kroz nju govori urlajućim glasom: 'Ne mogu više da živim ovde, jer se približava Trifum i za tri dana će doći! Ne mogu to da podnesem!'. Tako urlajući, zli duh izađe iz devojke i ostavi je na miru.
Istoga časa pojavi se đavo pred svima u obličju crnog psa, plamenih očiju, vukući glavu po zemlji. Sveti Trifun ga upita: 'Ko te je demone poslao ovamo da uđeš u devojku? Kako si se drznuo da uđeš u bogoliko stvorenje, ti koji sam nemaš obličje, nemoćan si i ispunjen svakom grozotom?' Nečastivi mu odgovori: 'Poslata sam od oca moga, satane. On je poglavar svakom zlu. On sedi u adu i naredi mi da mučim ovu devojku'.
Sveti Trifun ga opet upita: 'Ko vam dade vlast da istupate protiv stvorenja Božjeg?' Demon, i ne želeći, već primoran nevidljivom BOžijom silom, kaza istinu glasno govoreći: 'Mi nemamo vlasti nad onima koji znaju BOga i veruju u Njegovog Sina Isusa Hrista, za koga Petar i Pavle dadoše ovde svoje živote. Od njih mi bežimo sa posebnim strahom, izuzev kada nam bude dopušteno da nekoga napadnemo spolja pomoću lakih iskušenja. Oni pak koji ne veruju u Boga, niti u Sina Božjeg, hode po svim svojim željama, čineći ona dela koja su nama prijatna, a dela koja se nama sviđaju su: psovke, idolopoklonstvo, bogohulstvo, preljube, vradžbine, zavist, ubistvo, gordost, ljubomora, jarost, krađe, laži, nadmenost, oholost, neumerenost. Ovakvim i sličnim delima, zahvaćeni kao mrežama, ljudi se otuđuju od Boga, svoga Tvorca i dobrovoljno postaju naši prijatelji, da bi na kraju kao nagradu zajedno sa nama primili večne muke u neugasivom ognju'.
Čuvši ovo, car i sva njegova okolina prepadoše se i užasnuše, a mnogi se odrekoše neznaboštva i poverovaše u Isusa Hrista, dok vernici bejahu utvrđeni u veri te proslaviše Boga. Posle toga, sveti Trifun naredi demonu da ide u oganj večni, gde mu je i mesto i ovaj odmah iščeznu. Tada car naredi da se Trifun bogato nagradi i da se pusti da ide svojoj kući. Izlazeći iz dvora, sveti Trifun sve darove i novac podeli sirotinji koju sretaše usput. Došavši u svoj zavičaj, on nastavi da isceljuje bolesnike i ugađaše Bogu svetim i neporočnim životom.
Krenuvši u pohod protiv Persijanaca, koji su napali Međurečje, car u toku toga rata bi ubijen, a na njegovo mesto dođe prefekt Marko Julije Filip Arapin, koji sklopi mir sa Persijancima. Filip je uspeo da pobedi nekoliko pretendenata na carski presto, koje su predlagale pojedine vojne legije, jer je u vojsci nastalo rasulo zbog nesuglasica oko podele plena koji je stečen ratnim pohodima i pljačkama, pa je svaka legija isticala svoga kandidata za cara. Ne mogavši da pobedi nekoliko legija, čiji je zajednički kandidat bio Gaj Mesije Dekije Trajan, Filip bi ubijen, a Dekije Trajan, od strane trupa u Meziji, proglašen je za cara.
Došavši na carski tron Trajan proglasi opšti progon svih hrišćana, a započeo ga je 250. godine i to na veoma svirep i podmukao način. Mnogi vernici bejahu ubijeni, dok oni plašljiviji prihvatiše idolopoklonstvo. Svi faktori vlasti: namesnici, eparsi, prokuratori i ostali, dobili su naredbu da sve one koji neće da se poklone idolima bespogovorno ubiju. U istočnom delu carstva bejaše neki eparh po imenu Akvilin, koji besomučno proganja hrišćane, pa kada je doznao da je sveti Trifun hrišćanin i još da Božjom pomoći leči ljude od različitih bolesti, on posla vojnike u Frigiju da ga pronađu i dovedu u Nikeju.
Eparh mu reče: 'Verujem da do sada nisi čuo za carsku naredbu da svaki čovek koji sebe naziva hrišćaninom i ne klanja se bogovima, bude predat na smrt. Opameti se i napusti tu varljivu veru, da ne bi bio bačen u oganj'. Sveti Trifun na to odgovori: 'O, kada bi se udostojio da u ognju i drugim mukama skončan za ime Hrista Isusa!' Eparh na to reče: 'O Trifune, savetujem ti da prineseš žrtvu bogovima, jer vidim da si mlad telom, a savršen umom, pa ne želim da zlo pogineš!' Trifun na to odgovori: 'Imaću savršeni um ako Bogu svome prinesem savršeno veroispovedanje i kao skupocenu riznicu čvrsto sačuvam pobožnu veru u Njega i budem žrtva Onome koji je radi mene prineo na žrtvu Sebe.'
Na sve to eparh reče: 'Ognju ću predati tvoje telo, a dušu ću podvrgnuti najljućim mukama!' Trifun na sve to reče: 'Ti mi pretiš ugasivim ognjem, kome je kraj pepeo, a ja vama pretim neugasivim ognjem: odstupi od sujete i poznaj istinitog Boga, da se ne bi kajao posle kada budeš pao u večni i neugasivi oganj!
Na ove se reči Akvilin razjari i naredi da svetoga Trifuna obese o drvo i nemilosrdno da ga tuku. Čuvši to, svetitelj sa radošću prihvati muke i odmah sa sebe skide odeću predajući svoje telo mučiteljima u ruke. Kako ni posle tročasovnog batinjanja Trifun nije odstupio od svoje vere, mučitelj stade izmišljati razne muke kojima bi ga podvrgao, da ga što više ponizi jer se osećaše poniženim. Pošto je posle svake nove serije muka ostajao i dalje nepokolebljiv u svojoj veri i potpuno odan Hristu, Trifun bi laskavo posavetovan od mučitelja da prinese žrtvu velikom Zevsu i da se pokloni carevom liku, da bi bio otpušten sa darovima i počastima. Nasmejavši se ovoj ponudi, Trifun reče: 'Ja samog cara prezreh, a bezumne naredbe njegove ispljuvah, pa zar da se bezdušnom liku njegovom klanjam? Ne bilo toga! Što se tiče Zevsa i drugih lažnih bogova tvojih, pitaj među vama one koje smatrate mudrima, kakve bajke izmišljaju o njima da bi pokrili njihova pogana dela. Iz tih razloga oni im zameniše imena, nazivajući Zevsa nebom, Junonu vazduhom, Cereru zemljom, Neptuna morem, Apolona suncem, Dijanu mesecom. Ti vaši basnotvorci dadoše imena bogova običajima i strastima ljudskim nazivajući rat Marsom, blud Venerom i tako napustivši Boga Tvorca svega, bezumno napuniste vaseljenu idolima.'
Sveti Trifun je izdahnuo na gubilištu pre posečenja, 1. februara 250. godine. On se u našem narodu posebno poštuje i slavi. Kao esnafska slava zaštitnik je vinogradara i mehandžija, a osim toga, narod veruje da posle svetog Trifuna zima ne može biti jaka, jer kako se kaže, 'sveti Trifun je gurnuo ugarak u zemlju i ona se od ugarka zagreva'. Na ikonama se obično prikazuje kao mladić obučen u pastirsko odelo sa strukom vinove loze u ruci, dok pored njega stoje guske.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Pravoslavlje i Religija - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
