Svemirci Nas Posmatraju!

    Već znanim, ali i nekim najnovijim tvrdnjama astronauta koji su učestvovali u istorijskom projektu 'Apolo' da su ih tokom misija oko Meseca pratili nepoznati leteći objekti, priključili su se tvrdnje posada koje su učestvovali u projektima 'Šatl, ali i ruski astronauti uključeni u seriju misija progama 'Mir'.

    Njihove tvrnje, kao i fotografije i filmski snimci tih NLO-a koji ih prate - a do sada nije dokazano da su ovi dokazi montirani, po mnogima je dokaz da su astronauti zaista imali manje ili više bliske susrete sa nečim što upućuje na postojanje razvijenih civilizacija i tehnologija van naše planete.
    Članovi vasinse stanice 'Mir' ne samo da su uočili u blizini Marsa nepoznati leteći objekat u oobliku 'cigare', već su ga i fotografisali. Koliko puta i iz kojih sve uglova, za sada nije poznato, jer je u javnost dospela samo jedna od tih fotografija. Na njoj se jasno vidi 'cigara' velikih dimenzija. Kolike su to tačno dimenzije, to iz ruskih vasionskih istraživačkih i kontrolnih centara nije objavljeno. Možda, i zato što nema saglasnosti za to.
    Do daljeg, ne zna se da li su članovi povade 'Mira' koji su snimili 'cigru' videli da li je ona bila statična ili se kretala. Takoše, još se ne zna da li ovu, ili možda neku sličnu 'cigaru' videla i fotografisala još neka posada, bilo 'Mira' ili američkih šatlova. Posada američkog šatla je u septembru 1998. godine bila očevidac dva NLO-a koji su pratili njihovu misiju. Isto to doživela je i posada šatla 1995. godine. Tada su članovi posade uočili i snimili 'tajanstvene vatrene lopte koje prate šatl i nadgledaju njegove manevre.

    Da ovo nije bila ni halucinacija, niti moguća tehnička greša na kamerama, potvrđuje kontrola leta u Hjustonu. Jer, niz pripadnika NASA-e koji su na monitorima pratili misiju šatla. takođe je videlo i snimilo 'vatrene lopte'. U jednom trenutku, čak, kontrolni centar se uplašio da je na šatlu došlo do nekog ozbiljnog kvara, kada su monitori pokazali da se 'vatrene lopte', nakon što su duže pratile vasionsku letelicu, grupišu, menjaju kurs i kreću ka Zmelji da bi onda munjevito nesale.
    A i automatski vasionski teleskop Habl, takoše je u kontrolni centar na Zemlji uputio seriju snimaka NLO-a primećenih na više pozicija u svemiru. Koliko se zna, stručnjaci nisu identifikovali te nepoznate objekte.
Uporedo sa dobijanjem najnovijih podataka o Jupiteru i njegovom satelitu Evropa i sa pronalaskom, do sada, nama nepoznate planete locirane van Sunčevog sistema u sazvežđu BIka, koju je otrkio teleskop Habl, kojoj je tado ime TMR-1C, profesor Boris Rodinov, šef katedre za astrofiziku na Moskovskom univerzitetu, inače jedan od onih koji veruju u postojenje nekakvog života na satelitu Evropa, od oktobra 1998. godine, sprovodi projekat laserke komunikcaije sa Jupiterom.
    Profesor Rodinov, naime, prema Jupiteru upućuje laserske zrake u nadi da će dobiti nekakav odgovor - kako radi potvrde da na Jupiteru ima života, tako i radi eventualne odgonetke da li zaista neko ili neke nama napoznate vasionske civilizacije prate naše kosmičke brodocce sa posadama ibez bez njih i osmatraju našu planetu. Do sada se ne zna da li je profesor Rodionov dobio bilo kakav odovor ili se sve čuva u tajnosti.
    Ali, zato se zna da je slavni Artur Klark, poznat kao otac radiokomunikacionih satelita, veruje da života pre ima na Evropi nego na Jupiteru. Kao jedan od dokaza, on uzima najnovije fotografije Evrope na kojima se vidi čitava mreža nekakvih kanala. Po Klarku, neki od tih kanala toliko su pravo 'prokopani' da je prosto nemoguće prihvatiti da su nastali delovanjem prirodnih sila.
    Istovremeno, iz NASA-e stižu demanti bilo kakve mogućnosti postojanja života na najvećoj planeti našeg sistema, ali to nije slučaj i sa Evropom. Otuda, dilema ima li ili nema nekog oblika života ne samo na Jupiteru i Evropi, već i naekom drugom mestu u svemiru i dalje ostaje otvorena. Stoga ostaje otvoreno i pitanje šta su NLO-i o kojima sve učestalije govore i astronuti i koje registruju automatske vasionske sonde.


    Saznanje o NLO-ima koji su pratili i nastavljaju da prate zemaljske vasionske misije, u najnovije vreme pohranjuje i sve veći broj fotografija koje nekako dođu na svetlost dana iz do sada strogo čuvanih arhiva NASA-e. Nije sasvim jasno da li ih tajno iznose neki od članova ove institucije ili ih sama NASA, iz njoj znanih razloga, objavljuje. Njačešće se sumnjana civile u njenoj službi.

    Reč je o seriji fotografija vezanih za svojevremen američke programe 'Apolo' i 'Džemini'. Ukoliko se konačno dokaže da su autentične - a potvrda da je tako ima sve više - tada ćemo imatiu rukama nove dokaze da nas neko iz vasione nadzire, da ne kažemo -špijunira. Osim fotografija vezanih za projekat 'Apolo' kojih je sve više u opticaju, a koji ukazuju  da su posade toga programa i njihove letelice pratili NLO-i, javnosti su dostupne i izjave nekih od članova tih posda.
    Tako Čarls Konrad, koji se 19. novembra 1969. godine, tokom misije 'Apolo 12', spustio na Mesec, tvrdi da su i sve ostale posade ovog projekta, baš kao i on, tokom misija, viđali NLO-e koji su ih pratili. Ali. Čarls Konrad ide i dalje. On tvrdi, naime da su i on, kao i ostali iz projekta 'Apolo' koji su stupili na Mesec, na njegovoj površini viđali brojne otiske obuće koji sigurno nisu pripadali članovima misije 'Apolo'. I da su ti otisci snimljeni i upućeni ili doneti NASA-i. O ovome je Konrad javno progovorio još 1970. godine u Budimpešti, kada je rekao da su ti otisci najverovatnije pripadali vanzemaljcima. Indikativno je da je Konrad sve to povukao kada je ušao u jednu američku firmu specijalizovanu za vasionske projekte koja radi za potrebe CIA-e.
    I astronaut Gordon Kuper je američkom piscu serije bestselera Sidniju Šaldonu potvrdio kako je i sam više puta bio očevidac NLO-ima tokom svemirske misije i da je ista stvar i sa nizom drugih astronauta. Isto je izjavio i astronaut Ričard Truli, koji je 1988. postao direktor NASA-e, a taj položaj je izgubio odmah nakon davanja ove izjave. Položaj je izgubio i Ričard Vulsi, nedugo pošto je postao šef CIA-e, jer je izajvio da njegova služba raspolaže brojnim dosijeima o NLO-ima i da je već vreme da se ta dokumentacija predoči javnosti. Razumljivo, može se postaviti pitanje da li je R. Vulsi najuren iz CIA-e samo zbog ovoga.
    No, nesporno je da su se NLO-e videli mnogi od članova misija 'Apolo'. Među njima je i Harison Šmit - Apolo XVII, u decembro 1972. Mek Divit - Apolo XI, a Baz Oldrin je 1993. godine izjavio da su i njega, tokom nejgove misije ka Mescu pratila dva NLO-a. Nil Armstrong je sa misije na zemlju poslao poruku: 'Ovi leteći predmeti su ogromni, ne biste mi verovali. Na dnu kratera vidim vasionske sonde koje stoje poređane. Nalaze se na dnu kratera, na onoj strani Meseca koju mi ne vidimo i osmatraju nas!'
    Istina, tokom godina, NASA je demantovala ovu Armstrongovu poruku, ali Francuz Mišel Šatelen, naučnik koji je radio u NASA-i, ne samo da tvrdi kako je ova poruka potpuno autentičja, već i da je Armstvong javio da vidi nekoliko vanzemaljaca u skafanderima koji hodaju po vrhu kratera.
    Ali, NLO-e su viđali i ruski kosmonauti, kao i oni iz vremena SSSR-a, što se sve više obelodanjuje, kao i oni današnji. Genadije Strekalov, član misije 'Mir', javio je zamaljskoj bazi da je na lokaciji upravnoj Novoj Zemlji, sredo NLO u obliku blistavog tanjira koji ga je pratio. O svom susretu sa NLO-ima, govorila je tokom naučnog skupa posvećenog ovim nepoznatim objektima, u maju 1991. godine u Taksomu i ruska kosmonautkinja Marina Popovič. Ona je tada pokazala i nekoliko snimaka NLO-a, njenih i nekih drugih ruskih kosmonauta.
    A, general Kovaljonok, svojevremeno i sam kosmonaut, na ruskoj je televiziji obelodanio da je 5. maja 1981. godine, dok je nadletao Južnoafričku Republiku video, rotirajuću cigaru velikih dimenzija na čijoj se donjoj strani nalazila nekakva kugla. Odjednom je ona blesnula, kao da je eksplodirala i tada su iz nje izletele dve manje kugle koje su izvesno vreme pratile njegovu letelicu, da bi se potom vratile do 'cigare', sa kojom su zatim nestale.