Desilo Se u Ovaj Dan - 11. Septembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 11. septembra! Šta se sve nekada dešavalo jedanaestog septembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ - Danas se slavi Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja. Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, a praznovanje na današnji dan ustanovljeno je zato što je tog dana osvećena crkva koju su nad Jovanovim moštima u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
■ 1273. - Izborom grofa Rudolfa von Habsburga za kralja Svetoga Rimskog Carstva nemačke nacije, okončana je svađa oko prestolja. To je bio početak uspona Habsburgovaca na položaj najmoćnijega nemačkog plemstva, koje je gotovo neprekidno do 1806. vladalo Carstvom.
■ 1524. - Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole 'Plejada', koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.
■ 1697. - Austrijskom pobedom u bici kod Sente de facto se završio Veliki turski rat.
■ 1709. - Anglo-holandsko-austrijske trupe pod komandom vojvode od Marlboroa i princa Eugena Savojskog ostvarile Pirovu pobedu protiv Francuza u bici kod Malplaka, velikoj bici u Ratu za špansko nasleđe i najkrvavijoj bici XIV veka.
■ 1773. - Ubijen je Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine od 1767. izmirio je plemena, uveo sud, započeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju ubio ga je sluga, mletačko-turski agent po nalogu skadarskog paše.
■ 1789. - Umro je Luka Sorkočević, kompozitor.
■ 1801. - U Leipzigu je premijerno izvedena romantična tragedija Friedricha Schillera 'Devica Orleanska', doživevši velik uspeh. Kasniji dramatičari kao npr. Friedrich Hebbel, Bertold Brecht i Džordž Bernard Shaw puno su se kritičnije postavili prema toj francuskoj nacionalnoj junakinji.
■ 1816. - Rođen je Carl Zeiss, nemački mehaničar i preduzetnik.
■ 1830. - Proglašena republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.
■ 1848. - Hrvatski ban Josip Jelačić prešao Dravu.
■ 1852. - Rođen je srpski lekar Milan Jovanović Batut, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je bezmalo sedam decenija posvetio modernizovanju srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog fakulteta, što mu je uspelo 1919, posle više decenija polemika i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno u oblasti zdravstvenog prosvećivanja.
■ 1855. - Posle 11 meseci opsade, britanske, francuske i turske trupe su zauzele Sevastopolj, najznačajniju rusku bazu u Crnom moru. Time okončana najveća operacija u Krimskom ratu.
■ 1870. - Kralj Sardinije Viktor Emanuel II napao Papsku državu u Rimu, a 1871. preselio svoju prestonicu u Rim i uselio se u palatu Kvirinal. Papa se povukao u Vatikan i od tada njegov suverenitet ograničen samo na vatikanske palate.
■ 1875. - Prvi put je u okviru jednih dnevnih novina objavljen i strip.
■ 1877. - Rođen je Feliks Dzeržinski, poljsko-ruski komunist.
■ 1880. - Rođen je srpski glumac Dobrica Milutinović, najveći srpski romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog temperamenta, koji je kao prvak drame Nacionalnog teatra više od pola veka s ogromnim uspehom igrao niz uloga iz klasičnog pozorišnog repertoara i najznačajnije likove iz nacionalnog repertora. U Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili su 1980. godine, u saradnji sa Zlatarom 'Majdanpek', Prsten Dobrice Milutinovića, nagradu za glumačko životno delo.
■ 1883. - Rođen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih lidera i organizatora Oktobarske revolucije. Od 1919. do 1926. bio je predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan je 1936. u Staljinovim čistkama.
■ 1885. - Rođen je David Herbert Lorens, engleski književnik. Zbog siromaštva je ostavio školu i zaposlio se, a docnije je završio učiteljsku školu i bio učitelj. Godine 1911. objavio je prvi roman, 'Beli paun', i od tada je živeo samo od književnog rada. Objavio je 20 velikih romana ('Duga', 'Sinovi i ljubavnici', 'Ljubavnik lejdi Četerli'...), sedam knjiga pripovedaka, drame, putopise, pesme i polemičke spise. Bio je puno kritikovan, a roman 'Ljubavnik lejdi Četerli' izazvao je buru negodovanja. Uza sve to, on je izvrstan pisac koji je za svoju oblast uzeo najjače ljudsko osećanje - ljubav i sukob između muškarca i žene.
■ 1887. - Rođena je je srpska lekarka Nadežda Spasojević, prva Srpkinja pedijatar, autor više knjiga iz pedijatrije, profesor Babičke škole u Beogradu. Medicinu je studirala u Petrogradu, a u Parizu je specijalizirala pedijatriju. U Beogradu je osnovala savetovalište za majke i dispanzer za odojčad.
■ 1893. - Rođen je Miodrag Borisavljević, srpski pisac.
■ 1902. - Rođen je Žarko Zrenjanin Uča član CK KPJ, politički sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, organizator ustanka u Vojvodini i narodni heroj Jugoslavije.
■ 1903. - Rođen je Theodor W. Adorno, nemački sociolog, filozof i kompozitor
■ 1914. - Rođen je patrijah Pavle (rođen kao Gojko Stojčević), patrijarh srpski.
■ 1917. - Rođen je filipinski državnik Ferdinand Markos. Jedan od najpopularnijih predsednika Filipina kada je izabran 1965, zaveo je 1972, pre isteka drugog mandata, vanredno stanje i diktaturu u zemlji. Zbačen je sa vlasti 1986, a umro je 1989. u izbeglištvu na Havajima.
■ 1921. - Osnovan Jugoslovenski atletski savez.
■ 1922. - Liga naroda, uprkos protestima Arapa, potvrdila britanski mandat nad Palestinom.
■ 1935. - Rođen je German Titov, sovjetski kosmonaut, drugi čovek u kosmosu i Heroj Sovjetskog Saveza.
■ 1940. - Rođen je Brian De Palma, američki režiser.
■ 1944. - Rođen je Milovan Vitezović, srpski književnik.
■ 1944. - Jugoslavenski partizani oslobađaju Mljet.
■ 1945. - Rođen je Franz Beckenbauer, slavni nemački fudbaler i trener.
■ 1950. - U Dubrovniku (FNRJ) je zatvorena 9. šahovska olimpijada. Zlatnu medalju osvojila je ekipa domaćina Jugoslavija, srebro je osvojila Argentina, dok je bronzano odličje pripalo reprezentativcima Zapadne Nemačke. Inače, to je bilo prvo sportsko takmičenje na kojem se pojavila reprezentacija Zapadne Nemačke.
■ 1951. - Florens Čedvik je prva žena koja je preplivala Engleski kanal od Engleske ka Francuskoj. Bilo joj je potrebno 16 sati i 19 minuta.
■ 1962. - Britanska pop grupa 'Bitlsi' snimila je prvi singl 'Love me do'.
■ 1963. - Austrija je potpisala sporazum o prestanku atomskih pokusa.
■ 1965. - Rođen je Bashar al-Assad, sirijski političar, državnik i diktator.
■ 1971. - Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, koji je počeo proces destaljinizacije u Sovjetskom Savezu. Potpisao je sa Josipom Brozom Titom 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR-a posle perioda Informbiroa.
■ 1973. - Čileanske oružane snage, predvođene generalom Pinočeom, izvele su državni udar protiv predsednika Salvadora Aljendea, prvog demokratski izabranog marksističkog vođe u Latinskoj Americi. Aljende se povukao sa svojim pristalicama u predsedničku palatu u Santjagu koja je bila okružena tenkovima i bombardovana iz aviona. Preživeo je vazdušne napade, ali se zatim očigledno ubio pištoljem koji mu je poklonio kubanski vođa Fidel Kastro dok su trupe jurišom osvajale palatu u plamenu.
■ 1974. - U Gilfordu osnovan britanski sastav Strenglersi.
■ 1978. - Rođen je Dejan Stanković, srpski fudbaler.
■ 1978. - Poginuo Roni Peterson, švedski automobilista.
■ 1979. - Tokom posete Moskvi, umro je angolski državnik i pesnik Agostinjo Neto, prvi predsednik Angole, predvodnik borbe za oslobođenje zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975.
■ 1995. - Na hiljade ljudi demonstriralo ulicama Pariza u znak protesta zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku.
■ 1997. - Škoti na referendumu prihvatili plan britanske laburističke vlade za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle gotovo 300 godina.
■ 1999. - Umro je Momčilo Đujić, srpski četnički vojvoda.
■ 2000. - Ruski i američki kosmonauti Jurij Malenčenko i Edvard Lu uspešno okončali šestočasovan izlazak u otvoren kosmos na Međunarodnoj kosmičkoj stanici, nakon što su spojili dva bloka stanice sa uređajem koji fiksira magnetsko polje zemlje.
■ 2001. - U samoubilačkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu, poginulo oko 3.000 ljudi. Dva tornja STC, visine 410 metara, u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn potpuno srušena, a zgrada Pentagona znatno oštećena. Optuživši Osamu bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.
■ 2004. - U udesu grčkog vojnog helikoptera, nedaleko od Svete Gore, poginulo je 17 putnika i članova posade, među kojima i patrijarh aleksandrijski i sveafrički Petros.
■ 2007. - Umro je legendarni džez klavijatursta i kompozitor Džo Zavinul koji je svetsku slavu stekao svirajući klavijature na albumima Majlsa Dejvisa, 'Bitches Brew' i rok grupe 'Veder Riport', čiji je jedan od osnivača.
■ 2009. - Umro je američki televizijski i filmski scenarista Lari Gelbart najpoznatiji po radu na hit seriji 'M.A.C.H' i 'Tutsi'. Dobitnik je nagrade Toni i Emi.
■ 2012. - Ambasador u Libiji i još trojica Amerikanaca poginula su u napadu na ambasadu SAD u Bengaziju tokom protesta zbog niskobudžetnog filma 'Nevinost muslimana' u kojm se ismeva prorok Muhamed i za koji se pretpostavlja se da je produciran u SAD.
■ 2013. - Nekoliko stotina hiljada ljudi uhvatilo se za ruke i formiralo ljudski lanac dug 400 kilometara od severa do juga Katalonije da bi time simbolično zatražilo nezavisnost za ovu severoistočnu špansku oblast.
■ 2013. - Jedna trećina hrane proizvedene u svetu propadne što je gubitak 750 milijardi dolara godišnje, navodi Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
■ 2013. - Više od milion Katalonaca je napravilo ljudski lanac kao znak podrške nezavisnosti Katalonije.
■ 2015. - Više od 430.000 migranata i izbeglica je od početka 2015. godine prešlo Sredozemno more, a 2.750 je izgubilo život ili nestalo, saopštila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1524. - Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar najznačajniji pesnik renesansne pesničke škole 'Plejada', koja je izvršila preokret u francuskoj poeziji i utemeljila novi poetski izraz i jezik.
■ 1697. - Austrijskom pobedom u bici kod Sente de facto se završio Veliki turski rat.
■ 1709. - Anglo-holandsko-austrijske trupe pod komandom vojvode od Marlboroa i princa Eugena Savojskog ostvarile Pirovu pobedu protiv Francuza u bici kod Malplaka, velikoj bici u Ratu za špansko nasleđe i najkrvavijoj bici XIV veka.
■ 1773. - Ubijen je Šćepan Mali, lažni ruski car Petar III koji se nametnuo Crnogorcima kao vladar. Tokom vladavine od 1767. izmirio je plemena, uveo sud, započeo popis stanovništva i imovine i počeo da gradi puteve. Prema predanju ubio ga je sluga, mletačko-turski agent po nalogu skadarskog paše.
■ 1789. - Umro je Luka Sorkočević, kompozitor.
■ 1801. - U Leipzigu je premijerno izvedena romantična tragedija Friedricha Schillera 'Devica Orleanska', doživevši velik uspeh. Kasniji dramatičari kao npr. Friedrich Hebbel, Bertold Brecht i Džordž Bernard Shaw puno su se kritičnije postavili prema toj francuskoj nacionalnoj junakinji.
■ 1816. - Rođen je Carl Zeiss, nemački mehaničar i preduzetnik.
■ 1830. - Proglašena republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.
■ 1848. - Hrvatski ban Josip Jelačić prešao Dravu.
■ 1852. - Rođen je srpski lekar Milan Jovanović Batut, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je bezmalo sedam decenija posvetio modernizovanju srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog fakulteta, što mu je uspelo 1919, posle više decenija polemika i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno u oblasti zdravstvenog prosvećivanja.
■ 1855. - Posle 11 meseci opsade, britanske, francuske i turske trupe su zauzele Sevastopolj, najznačajniju rusku bazu u Crnom moru. Time okončana najveća operacija u Krimskom ratu.
■ 1870. - Kralj Sardinije Viktor Emanuel II napao Papsku državu u Rimu, a 1871. preselio svoju prestonicu u Rim i uselio se u palatu Kvirinal. Papa se povukao u Vatikan i od tada njegov suverenitet ograničen samo na vatikanske palate.
■ 1875. - Prvi put je u okviru jednih dnevnih novina objavljen i strip.
■ 1877. - Rođen je Feliks Dzeržinski, poljsko-ruski komunist.
■ 1880. - Rođen je srpski glumac Dobrica Milutinović, najveći srpski romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog temperamenta, koji je kao prvak drame Nacionalnog teatra više od pola veka s ogromnim uspehom igrao niz uloga iz klasičnog pozorišnog repertoara i najznačajnije likove iz nacionalnog repertora. U Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili su 1980. godine, u saradnji sa Zlatarom 'Majdanpek', Prsten Dobrice Milutinovića, nagradu za glumačko životno delo.
■ 1883. - Rođen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih lidera i organizatora Oktobarske revolucije. Od 1919. do 1926. bio je predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan je 1936. u Staljinovim čistkama.
■ 1885. - Rođen je David Herbert Lorens, engleski književnik. Zbog siromaštva je ostavio školu i zaposlio se, a docnije je završio učiteljsku školu i bio učitelj. Godine 1911. objavio je prvi roman, 'Beli paun', i od tada je živeo samo od književnog rada. Objavio je 20 velikih romana ('Duga', 'Sinovi i ljubavnici', 'Ljubavnik lejdi Četerli'...), sedam knjiga pripovedaka, drame, putopise, pesme i polemičke spise. Bio je puno kritikovan, a roman 'Ljubavnik lejdi Četerli' izazvao je buru negodovanja. Uza sve to, on je izvrstan pisac koji je za svoju oblast uzeo najjače ljudsko osećanje - ljubav i sukob između muškarca i žene.
■ 1887. - Rođena je je srpska lekarka Nadežda Spasojević, prva Srpkinja pedijatar, autor više knjiga iz pedijatrije, profesor Babičke škole u Beogradu. Medicinu je studirala u Petrogradu, a u Parizu je specijalizirala pedijatriju. U Beogradu je osnovala savetovalište za majke i dispanzer za odojčad.
■ 1893. - Rođen je Miodrag Borisavljević, srpski pisac.
■ 1902. - Rođen je Žarko Zrenjanin Uča član CK KPJ, politički sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, organizator ustanka u Vojvodini i narodni heroj Jugoslavije.
■ 1903. - Rođen je Theodor W. Adorno, nemački sociolog, filozof i kompozitor
■ 1914. - Rođen je patrijah Pavle (rođen kao Gojko Stojčević), patrijarh srpski.
■ 1921. - Osnovan Jugoslovenski atletski savez.
■ 1922. - Liga naroda, uprkos protestima Arapa, potvrdila britanski mandat nad Palestinom.
■ 1935. - Rođen je German Titov, sovjetski kosmonaut, drugi čovek u kosmosu i Heroj Sovjetskog Saveza.
■ 1940. - Rođen je Brian De Palma, američki režiser.
■ 1944. - Rođen je Milovan Vitezović, srpski književnik.
■ 1944. - Jugoslavenski partizani oslobađaju Mljet.
■ 1945. - Rođen je Franz Beckenbauer, slavni nemački fudbaler i trener.
■ 1950. - U Dubrovniku (FNRJ) je zatvorena 9. šahovska olimpijada. Zlatnu medalju osvojila je ekipa domaćina Jugoslavija, srebro je osvojila Argentina, dok je bronzano odličje pripalo reprezentativcima Zapadne Nemačke. Inače, to je bilo prvo sportsko takmičenje na kojem se pojavila reprezentacija Zapadne Nemačke.
■ 1951. - Florens Čedvik je prva žena koja je preplivala Engleski kanal od Engleske ka Francuskoj. Bilo joj je potrebno 16 sati i 19 minuta.
■ 1962. - Britanska pop grupa 'Bitlsi' snimila je prvi singl 'Love me do'.
■ 1963. - Austrija je potpisala sporazum o prestanku atomskih pokusa.
■ 1965. - Rođen je Bashar al-Assad, sirijski političar, državnik i diktator.
■ 1971. - Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, koji je počeo proces destaljinizacije u Sovjetskom Savezu. Potpisao je sa Josipom Brozom Titom 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju, kojima su normalizovani odnosi Jugoslavije i SSSR-a posle perioda Informbiroa.
■ 1973. - Čileanske oružane snage, predvođene generalom Pinočeom, izvele su državni udar protiv predsednika Salvadora Aljendea, prvog demokratski izabranog marksističkog vođe u Latinskoj Americi. Aljende se povukao sa svojim pristalicama u predsedničku palatu u Santjagu koja je bila okružena tenkovima i bombardovana iz aviona. Preživeo je vazdušne napade, ali se zatim očigledno ubio pištoljem koji mu je poklonio kubanski vođa Fidel Kastro dok su trupe jurišom osvajale palatu u plamenu.
■ 1974. - U Gilfordu osnovan britanski sastav Strenglersi.
■ 1978. - Rođen je Dejan Stanković, srpski fudbaler.
■ 1978. - Poginuo Roni Peterson, švedski automobilista.
■ 1979. - Tokom posete Moskvi, umro je angolski državnik i pesnik Agostinjo Neto, prvi predsednik Angole, predvodnik borbe za oslobođenje zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975.
■ 1995. - Na hiljade ljudi demonstriralo ulicama Pariza u znak protesta zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku.
■ 1997. - Škoti na referendumu prihvatili plan britanske laburističke vlade za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle gotovo 300 godina.
■ 1999. - Umro je Momčilo Đujić, srpski četnički vojvoda.
■ 2000. - Ruski i američki kosmonauti Jurij Malenčenko i Edvard Lu uspešno okončali šestočasovan izlazak u otvoren kosmos na Međunarodnoj kosmičkoj stanici, nakon što su spojili dva bloka stanice sa uređajem koji fiksira magnetsko polje zemlje.
■ 2001. - U samoubilačkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu, poginulo oko 3.000 ljudi. Dva tornja STC, visine 410 metara, u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn potpuno srušena, a zgrada Pentagona znatno oštećena. Optuživši Osamu bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.
■ 2004. - U udesu grčkog vojnog helikoptera, nedaleko od Svete Gore, poginulo je 17 putnika i članova posade, među kojima i patrijarh aleksandrijski i sveafrički Petros.
■ 2007. - Umro je legendarni džez klavijatursta i kompozitor Džo Zavinul koji je svetsku slavu stekao svirajući klavijature na albumima Majlsa Dejvisa, 'Bitches Brew' i rok grupe 'Veder Riport', čiji je jedan od osnivača.
■ 2009. - Umro je američki televizijski i filmski scenarista Lari Gelbart najpoznatiji po radu na hit seriji 'M.A.C.H' i 'Tutsi'. Dobitnik je nagrade Toni i Emi.
■ 2012. - Ambasador u Libiji i još trojica Amerikanaca poginula su u napadu na ambasadu SAD u Bengaziju tokom protesta zbog niskobudžetnog filma 'Nevinost muslimana' u kojm se ismeva prorok Muhamed i za koji se pretpostavlja se da je produciran u SAD.
■ 2013. - Nekoliko stotina hiljada ljudi uhvatilo se za ruke i formiralo ljudski lanac dug 400 kilometara od severa do juga Katalonije da bi time simbolično zatražilo nezavisnost za ovu severoistočnu špansku oblast.
■ 2013. - Jedna trećina hrane proizvedene u svetu propadne što je gubitak 750 milijardi dolara godišnje, navodi Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
■ 2013. - Više od milion Katalonaca je napravilo ljudski lanac kao znak podrške nezavisnosti Katalonije.
■ 2015. - Više od 430.000 migranata i izbeglica je od početka 2015. godine prešlo Sredozemno more, a 2.750 je izgubilo život ili nestalo, saopštila je Međunarodna organizacija za migracije (IOM).
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
