Sposobnosti Vidovnjaka

   Izrekom 'Bog dao, bog uzeo', želim da podsetim obdarene isceljujućim moćima da je njihov zadatak da pomažu, jer mogu i da izgube svojh dar ukoliko ga ne koriste nesebično, to jest, bez želje za materijalnim sticanjem.

    Mnogo ljudi, različito obdarenih, znaju ko i zašto ih je obdario za ono što čine; drugi tvrde da Bog nema ništa sa onim što oni mogu. To što tako misle njihova je lična stvar, i nemamo nameru da ih ubeđujemo u suprotno. Važnije je da koriste svoj dar za pomoć onima kojima je potrebna. Pomažući ljudima, oni su uvek ometali zlo, onemogućavajući ga u velikom broju slučajeva da ostvari paklene želje zlobnih i zavidnih ljudi. Nije malo ni onih koji imaju dar da pomažu, ali zlo je uspelo da deluje na njih pre svega preko novca, tako da zaboravljaju ko i radi čega ih je obdario moćima. I u tom trenutku neminovno dolazi trenutak kada postepeno počinju da gube svoj dar.
    Pre više godina slučaj je hteo da se sretnemo sa jednim starim isceliteljem iz Varne, koji je više od deset godina radio sa poznatim isceliteljem-travarom dr Dimkovim, čiji je bio učenik. On je savršeno vladao iris dijagnostikom (preko očiju) i biljnim receptima pomogao velikom broju ljudi. Jednom sam ga pitao da li je predao svoja znanja nekom mlađem čoveku koji bi nastavio njihovo delo.
    - Pokušavao sam ne sa jednim već sa mnogo mladih ljudi, ali svi su oni dolazili kod mene da uče sa jedinom mišlju koliko će novca zaraditi kada nauče i mogu to što mogu ja, pa zbog toga nijednom od njih nisam mogao da prenesem svoje iskustvo - sa tugom je odgovorio stari čovek. Sigurno da će, samo zbog ljudske gramzivosti, na onaj svet odneti znanje kojim je pomogao mnogim ljudima.

    Ispričaću o još dvoje ljudi koje je Bog obdario darom najvišeg stepena: da otkrivaju crnu magiju, da je pronalaze i uništavaju, da postavljaju gijagnozu, da leče i da čine još mnoga čuda koja ne bih mogao ni da nabrojim. Upravo na te slučajeve odnosi se izreka: 'Bog dao, Bog uzeo'.
    Jedna poznata vidovnjakinja živela je u jednom malom selu kod Dobriča. Od mog prvog susreta sa njom prošlo je dosta godina.
    Njen dar se pojavio još dok je imala 16-17 godina. Tada se i udala. Mlada žena, Turkinja, za samo nekoliko godina postala je poznata ne samo u Dobričkom kraju već i u celoj Bugarskoj. Kada sam prvi put otišao kod nje imala je oko 30 godina. Oko njene kuće bilo je ljudi iz cele zemlje, došli su da traže pomoć. Ona je činila čuda. nemoguće je da opišem sve što sam video i u šta sam se uverio, ali video sam magije koje su ljudi nosili kod nje da ih ona uništi.
    Sve su to oni sami pronašli na mestima na koja im je ukazala vidovnjakinja, a da pritom nikada nije išla u njihove stanove i kuće. Stalno je putovala obilazeći celu zemlju, da bi pronalazila i otklanjala različite oblike crne magije, usmerene protiv ljudi koji su tražili njenu pomoć. Nije se događalo da predskaže nešto a da se to nije ostvarilo, a zahvaljujući njenom daru na hiljade ljudi dobijalo je pomoć i iscelenje.
    Od našeg prvog susreta prošlo je nekoliko godina, kada je sudbina udesila da se ponovo sretnemo. Ne znam kako ni kojim iskušenjima zla nije odolela, ali najverovatnije se radilo o novcu. Video sam njenu izgorelu kuću i shvatio da se to desilo samo nekoliko dana pre našeg drugog susreta. Izgorela je bila ne samo kuća, već i celo pokućstvo. Bog uvek nalazi način da upozori i podseti one kojima je dao moć i dar da pomažu ljudima, da su pogrešili ili da su počeli da koriste taj dar uglavnom za lično blagostanje.
    Uverio sam se da je vidovnjakinja u velikoj meri izgubila dar koji je imala. I dalje je pomagala mnogima, ali više nije bila ona ista koja je činila čuda. Ubeđen sam da bi vidovnjakinja, da je posle dobijene kazne za svoje greške nastavila da služi dobru verno i bez koristoljublja, uspela da povrati dar u potpunosti. Međutim, ona je bez sumnje polako ali sigurno bila savladana sablaznima lukavog. Posle nekoliko godina, izgubivši sve svoje moći i spoznavši veličinu gubitka, ona je učinila najveći greh za jednog čoveka - sama je sebi oduzela život.


   Drugi čovek o kom ću govoriti živ je i zdrav, još je poznati vidovnjak i iscelitelj i pomaže mnogim ljudima. Ne znam da li shvata, ali trenutno je na raskrsnici koja ima samo dva smera. Jedan je da okrene leđa zlu, prema čijim iskušenjima više nije ravnodušan, i da služi opštem dobru ne bi li na taj način povratio deo već izgubljene moći i mogućnosti, ili da se polako ali sigurno preda iskušenjima lukavog.

    On je vidovnjak i iscelitelj koji je pomogao hiljadama ljudi iz cele zemlje u njihovim nevoljama. Odmah posle odsluženja vojnog roka oženio se siromašnom devojkom i stvorio porodicu. I on sam bio je veoma siromašan - sin najsiromašnijih ljudi u selu. Još na samom početku svog bračnog života, kao mladić u punoj snazi, izašavši u dvorište da hrani životinje, bez nekog vidljivog razloga izgubio je svest i pao. U tom stanju su ga pronašli njegovi. Nosili ga iz bolnice u bolnicu, ali on nije dolazio svesti. Na kraju su ga doveli na lečenje u VMA. To se desilo pre oko 32 godine. Pošto je bio u komi više od mesec dana, njegovi najbliži i supruga već su počeli da razmišljaju o sahrani. međutim desilo se čudo i tačno 41. dana on je došao svesti.
    Mnogo puta smo on i ja razgovarali o različitim stvarima. Pitao sam ga, razume se, gde je u onostranom proveo tih 40 dana, šta je video i naučio i šta je osetio vraćajući se svesti. Ne mogu da opišem sve o čemu mi je pričao, jer bi mi oduzelo mnogo vremena, ali ću pokušati da prenesem najvažnije.
    Vraćajući se iz kome 41. dana bio je veoma malaksao i iznemogao, ali je jasno osežao da je sasvim drugi čovek. Kada je u sobu ušla jedna od medicinskih sestara, on je jasno video da je njen suprug imao udes kolima, da je na mestu ostao mrtav i da upravo u tom trenutku njegovo telo na nosilima skidaju pred bolnicom. Sestra, sva u čudu što je bolesnik došao svesti, nije obratila pažnju na njegove priče, već je odmah otišla da obavesti lekare. Kod njega se za kratko vreme okupio čitav medicinski personal sa odeljenja i on je pred svima ponovio ono što je video o udesu supruga medicinske sestre. Jedan od prisutnih lekara je prokomentarisao: 'Najzad je došao svesti, ali nešto ipak nije u redu sa njim jer govori gluposti'.
    Doktor je posavetovao medicinsku sestru da ne obraća pažnju na njegove reči. Međutim, on je rekao nešto o zdravlju deteta jednog od lekara, što se desilo prethodnog dana, a malo kasnije je potvrđeno i ono što je rekao setri.

    U bolnici su ga podvrgavali najrazličitijim ispitivanjima, ali pošto nisu ustanovili ništa neobično, otpustili su ga kući. Za samo 40 dana u onostranom, ovaj čovek, koji je završio tek jedan-dva razreda osnovne škole i takoreći nije umeo ni da piše, naučio je pismeno i govorno arapski jezik, dobio ogromna znanja o čoveku i prirodi i sposobnost da predskazuje, da postavlja savršenu dijagnozu i da leči, a naučio je i kako da se služi svim svetim knjigama na arapskom jeziku. Gde je bio u onostranom i od koga je sve to naučio?
    Znanje je dobio preko svoje duše u onostranom. Tamo su ga obučavali mrtvi koji su u različito vreme živeli na zemlji. Kao zemaljski ljudi svi su bili hodže i činili su samo dobra dela. Njih je vidovnjak poznavao poimence, znao je sve o njima: ko, kada i gde je živeo.
    Dvanaest je bilo čudesa za koja su mrtvi mogli da mu prenesu znanje. Ostavili su njemu da izabere za koliko od njih želi da bude obučen. Budući vidovnjak izabrao je osam za koje su ga pripremali tokom 40 dana provedenih u onostranom. Zemaljskih ljudi sa toliko mnogo različitih darova je jako malo. Nabrojaćemo samo neke kojima je on vladao do savršenstva.

■ Naučio je pismeno i govorno arapski jezik, bez čega ne bi mogle da se koriste svete islamske knjige.
■ Upoznao je ljudski organizam i procese u njemu, zavisnost među organima, video je sve što se događa u organizmu i u trenutku se orijentisao, dajući tačnu dijagnozu oboljenja.
■ Znao je koje lečenja da preduzme za različita oboljenja. Precizno i bez napora nameštao je iščašenja i pomeranje pršljenova na kičmi i udovima. U mnogo slučajeva koristio je mešavine različitih biljaka za lečenje lakših oboljenja.
■ Od njega ništa nije moglo da se sakrije iz prošlosti, sadašnjosti i budućnosti: predskazivao je sve sa apsolutnom preciznošću.
■ Imao je sva znanja o svim vrstama magije i već prilikom prvog susreta mogao je da odredi da li je oboljenje izazvano magijom ili ne.
■ Ukazivao je na mesta gde su postavljene ili zakopane magije, a u mnogim slučajevima i sam je išao da pomogne da se one pronađu i odstrane.
■ Uvek je po svojoj želji mogao da uspostavi telepatsku vezu sa onostranim, sa onima koji su ga obučavali, i da dobije dodatne informacije o svakome i o svemu.
■ Imao je i telepatsku vezu sa svima koji su posedovali takav dar najvišeg stepena, kojih u Bugarskoj ima samo nekoliko.

    Ne bih mogao ni da pomenem sve što je mogao ovaj čovek, koga je Bog obdario mogućnošću da pomaže ljudima koji stradaju. Više od 30 godina on je sve to radio krajnje nesebično, lišavajući sebe sna i odmora. Živeo je sa bolom i stradanjima ljudi koji su mu se obraćali za pomoć. Apsolutno o svemu se savetovao sa onima iz onostranog koji su ga obučavali. Unapred je znao ko i kada će doći kod njega za pomoć, kome od tih ljudi treba da pomogne zato što je dobar i koga treba da vrati, jer je došlo vreme da plaća za svoje grehe.


    Prilikom jedne od svojih poseta njemu, prisustvovao sam sledećem: žena srednjih godina, jako našminkana, okićena gomilom nakita, plakala je i kukala jer je vidovnjak odbio da joj pomogne da reši svoj zdravstveni problem. Počela je da priča samo za sebe koliko je bila dobra i poštena žena, koliko je dobra činila ljudima tokom života. To je očigledno naljutilo vidovnjaka, pa je nabusito upitao:
    - Zar to što si svoju snahu ubila magijom i ostavila unuče bez majke smatraš dobrim delom?
    Našminkana gospođa je u trenutku prestala da plače. netremice je gledala u vidovnjaka, ne shvatajući na koji način je taj čovek saznao za njena zlodela. Viđao sam kod njega i druge takve žene. Vidovnjak ih je terao čim su se pojavljivale, znajući za zlodela koja su počinile. Neko od ljudi koji su čekali jednom ga je upitao zašto ne želi da pomogne jednoj starijoj ženi koja je došla izdaleka, nakinđurena kao za modnu reviju. Njegov odgovor je bio: - Takvima, koje je Bog kaznio za njihove zulume, ja ne mogu da pomognem.

    Mnogo ljudskih tragedija video sam prilikom poseta vidovnjaku. Bilo je na hiljade onih kojima je on uspeo da vrati zdravlje i sačuva život, porodicu, da im povrati veru u dobro. Uvek je izgovarao imena i opisivao izgled zlodelnika, otkrivajući njihovo licemerje pred onima koji su tražili njegovu pomoć. Od tog trenutka ljudi su znali ko je odgovoran za njihovu nesreću i čuvali su se tih ljudi. Često se događalo da im je bilo teško da poveruju da su im stradanja pričinila veoma bliski rođaci, kojima su oni sami činili mnoga dobra dela. Jednom je došla neka razjarena žena i počela da se svađa s vidovnjakom jer ju je nabedio da je magijom izazvala bolest svoje mlade nećake. Svojim bezobrazlukom ona je izazvala vidovnjaka, pa je on ljut, pred svima koji su čekali, nabrojao sve prljavštine koje je ova žena izvršila tokom svog života. Upozorio ju je takođe da će se sve to, ranije ili kasnije, vratiti njenoj deci ili unucima. Ona je zaćutala, prebledela kao krpa, nekoliko sekundi je ostala da stoji nepomično kao da ju je nešto lupilo po glavi, a onda je počela da zavija kao da je neko umro, tražeći oproštaj. Vidovnjak joj je tada rekao: - Trebala si da o tome misliš kada si išla da praviš magije.


    Bog na razne načine iskušava one kojima je dao moć i mogućnosti da nesebično pomažu ljudima u nevolji, a i zlo ih neprestano obasipasvojim sablaznima. Mnogim iskušenjima i sablaznima odolevao je ovaj čovek tokom 31-godišnje neprekidne borbe protiv zla, izazvanog ljudskom zavišću i zlobom. Ali, lukavi nalazi put i u nemalom broju slučajeva uspeva da prodre u dušu čak i takvih ljudi. Ja nikada ne bih poverovao da on može da se poda bilo kakvoj sablazni, jer mu je Bog kroz zahvalnost hiljada ljudi kojima je pomogao dao sve što mu je bilo potrebno. Pokušaću, ukratko da opišem kako je zlo, ipak, pronašlo put do njega.
    Godinama je vidovnjak odbijao nametljivo prijateljstvo jednog čoveka, koji je shvatio kakve koristi za sebe može da izvuče ako uspe da pridobije poverenje i prijateljstvo vidovnjaka. Taj čovek je na kraju ipak uspeo da ostvari svoj cilj, zahvaljujući zlu koje mu je pomoglo. Pridobivši poverenje i prijateljstvo vidovnjaka, on je počeo kod njega da dovodi samo ljude koji su, da bi spasili svoje zdravlje i život, davali mnogo novca. Kažu neki 'pametni': - Ono što ne možeda se dobije novcem, može da se dobije sa mnogo novca', a novac je uvek bio najjače sredstvo koje je koristio lukavi. Već izvesno vreme kod vidovnjaka imaju pristup samo ljudi debelih novčanika, što mu se nesumnjivo dopalo. Sretao sam ga i u tom periodu i uverio se da je deo svog dara već izgubio, a i on sam je shvatio i to ga je traumiralo.
    Video sam kada je ponekad protivurečio onima koji su mu dali dar i pomogao samo ljudima koji su dobro plaćali. Informacija koju je dobijao za vreme dijaloga s onostranim bila je nepotpuna, u mnogim slučajevima i netačna, ponekada sa ciljem da zavede. On i do dana današnjeg bezrezervno veruje svojim učiteljima iz onostranog, ali kao da je zaboravio da oni pomažu samo dobrim ljudima koji imaju čistu savest, a one sa mnogo novca kao da ne vole baš mnogo, jer kada je vidovnjak tražio dodatnu informaciju da bi pomogao nekome od njih, ona je obično bila pogrešna.
    Niko, razume se, nema ništa protiv onih koji su poštenim trudom i radom postigli blagostanje, ali nije mali broj onih koji su postigli sve uz pomoć zla. neko bi, čitajući ove redove pitao: 'A zašto se Bog, preko onih sa kojima kontaktira vidovnjak, ne umeša i vrati ga na pravi put?' Ne treba da gubimo iz vida da je Bog nama ljudima, dao pravo na slobodan izbor, pravo na samoopredeljenje. Ako čovek sam, svojom voljom, izabere put ka zlu, Bog neće da se meša, ali niko mu ne može osporiti pravo da oduzme ono što je dao ljudima za njihovo dobro. Mislimo da za takve slučajeve sasvim odgovara izreka 'Bog Dao, Bog uzeo'.