Anegdote - No 3

   Atinski političar Termistokles jednom prilikom u šali reče da njegov mali sin vlada Grčkom. Njegovi začuđeni prijatelji zatražili su od njega da to objasni. I Temistokles reče:
- Sasvim jednostavno: Atinjani vladaju Grčkom, ja Atinjanima, moja žena zapoveda meni, a moj sin mojoj ženi.

   Jednom je društvo temperamento raspravljalo o tome kako u Indiji s mrtvim mužem sahranjuju i njegovu ženu. Mlada žena će na to Šou:
- Zar to nije strašno?
- Naravno, jadni muž! – potvrdi Šo.


   Kad je Osman paša bio imenovan za sultanovog izaslanika u Bosni na putu se odmarao u jednom hrišćanskom prenoćištu. Upitao je tada 80-godišnjeg gostioničara koliko se vladara seća u svom životu. Na što je gostioničar odgovorio:
- Gospodine toliko ih je bilo koliko je meni godina.
- A, koji je od njih bio najbolji?
- Neka te Bog zadugo sačuva, gospodine. Jednom su nam poslali iz Stambola pašu koji je međutim umro još pre nego što je stigao do nas. On je od svih bio najbolji.


   Šo, koji je bio mršav, i pisac Gilbert Chesterton, koji je bio neobično debeo čovek, svakom prilikom su izazivali jedan drugoga. Jednog dana reče debeli Chesterton mršavom Šou:
- Kad god čovek pogleda vas pomislio bi da u ovoj zemlji vlada glad!
– A kad čovek pogleda vas, pomislio bi da ste za to krivi vi! – uzvrati Šo.


   Posle kraja Drugog zasedanja AVNOJ-a upita Vice Buljan Tita:
- Dokle će trajati rat, druže maršale?
- Do kraja – odgovori Tito.


   Jedna zagrebačka dama dovela je svoga sina kompozitoru Ivanu Zajcu i ponosno mu reče:
- Majstore, moj sin ima veliki dar za muziku. Osim toga ima frizuru kao Betoven. Molim vas, poslušajte kako svira na klaviru!
Zajc pogleda mladića koji je imao zaista veliku i bujnu kosu i zamoli ga da za klavirom pokaže što zna. Kada mladić završi ushićena majka upita kompozitora šta da uradi sa sinom. Zajc ravnodušno odgovori:
- Dajte ga ošišati!


   Mladi glumac molio je Šoa da mu napiše preporuku i Šo mu na svoj način izađe u susret:
- Najtoplje preporučujem glumca gospodina R. Igra Hamleta, Cezara, Shaylocka, bridž i bilijar. Bilijar igra najbolje.


   Prvi predsednik Sjedinjenih Država George Washington važio je kao čovek koji nije imao smisla za humor. Javno se našalio samo jednom i to za vreme rasprave u američkom Kongresu kada je predlagano da redovna vojska broji samo tri hiljade vojnika. Na što je Washington odreagirao ovim rečima:
- U redu, ali samo pod uslovom da u zakon uđe i odredba po kojoj u našu državu može ući dve hiljade neprijatelja.


   Mladi 'neotkriveni' pisac poslao je Šou svoje novo delo da izrazi svoje mišljenje. Šo odgovori:
- Vaše delo sadrži mnogo lepoga i mnogo novoga. Ali ono što je novo nije lepo, a što je lepo nije novo.


   Oscar Wilde odluči prisustvovati premijernoj pozorišnoj predstavi jednog usputnog poznanika. U njegovoj loži sedeo je i autor drame. Wilde ni posle prvog ni posle drugog čina ne izusti ni reči. Zatim se autor ohrabri i upita ga kako mu se dopada predstava. Wilde zamišljeno reče:
- Vani mora da pada strašna kiša.
- Zašto?
- Jer niko ne odazi s predstave!

   Rudo, 22. decembra 1941. na dan osnivanja Prve proleterske brigade. Pokret. Borci nagađaju kuda idu. Kraj kolone prolazi Tito:
- Kako ste drugovi Kragujevčani? Umorni?
- Nikad nismo bili umorni – odgovara komandir.
- Kuda idemo, druže Tito – usudi se pitati netko iz stroja.
- U rat. Pitajte svog komadanta – uzvrati Tito.
- Neće da kaže zbog konspiracije – odvrate mu borci.
- E, ako on neće da kaže, ni ja ne mogu – reče Tito.


   Pisac Stevan Sremac bio je u društvu u kojem se poveo razgovor i o porezu. Neko vreme je slušao razgovor, a zatim se i on uključi:
- Mislim da bi od svih poreza najunosniji bio onaj na žensku lepotu.
- Kako to?
- Jer bi ga svaka žena s oduševljenjem plaćala.


   Šou dođe jedan mladić i poče mu nadugo i naširoko objašnjavati da je ostavio studije medicine jer se želi posvetiti književnom radu i time koristiti čovečanstvu.
- Zato nije potrebno da postanete književnik.
- Zašto?
- Vi ste poslali zaslužni za čovečanstvo već time što ste se odrekli studija medicine.


   Bernard Šo nikako nije mogao podneti uobraženu aristokraciju. Kada je jednom primi pozivu kojem je pored ostalog pisalo:
- Lord C. biće kod kuće u utorak između četiri i šest sati, Šo ga je vratio dopisavši – Džordž Bernard Šo također.

   Za vreme posete Požarevcu    Za vreme posete Požarevcu 1959. Tito je razgledao i novootvorenu samoposlugu. Na odlasku radnici su mu uručili dar. On je to komentarisao:
- Ali, nisam kod vas ništa kupio, ovako ću vas samo oštetiti.
Zatim se okrenuo svojoj supruzi:
- Jovanka, kupi ti bar malo luka!


   Volter je neko vreme proveo na dvoru pruskog kralja Fridricha. Jednom je s kraljem krenu na reku na veslanje. Kada su stupili u čamac Volter primeti da u čamac ulazi voda i naglo skoči na obalu. Kralj, koji je ostao u čamcu, s osmehom reče:
- Zar se toliko bojite smrti?
- Naravno da se bojim, na svetu je mnogo kraljeva, ali je samo jedan Volter.


   U prostorije Saveza metalaca u Zagrebu 1928. ušao je jednoga dana žandar s nalogom za hapšenje i oštro upitao:
- Je li ovde Josip Broz?
Broz koji je baš tog dana navratio u Savez, odmah se snašao i tobože začuđeno rekao žandaru:
- Pa, zar ne vidite da ga nema!


   Šekspira upozoriše da je jednu scenu doslovce preuzeo iz drame nepoznatog početnika. Šekspir na to odgovori:
- Istina je to, ali ta scena je kao mlada devojka koju sam spasio iz lošeg društva i premestio je u bolje.


   Mladi kompozitor koji je Rosiniju odsvirao svoju novu kompoziciju hteo je saznati kako se Rosiniju sviđa njegovo delo. Rosini reče:
- Divno. Silniji ste od Boga. On je stvorio svet iz haosa, a vi ste stvorili haos.


   Kada su Sokrata upitali koja životinja najljuće ujeda on odgovori:
- Od divljih – klevetnik, od pripitomljenih – ulizica.


   Jednom prilikom u društvu upitaše Šou (zbog njegovog netipičnog mišljenja o braku):
- Verujete li da je svako ko se oženi u petak čitavog života nesretan?
- Naravno da verujem. A zašto bi petak bio izuzetak?


   Francuski general Saint-Iler, veliki Napoleonov prijatelj, držao je neposredno pred izbor Napoleona za doživotnog konzula pred svojim vojnicima ovaj govor:
- Prijatelji! Narod – a to ste vi – mora odlučiti da li Napoleona treba proglasiti za doživotnog konzula. Slobodno možete izraziti svoju volju. Nikako neću uticati na vas, samo nešto bih vam rado rekao: oni, koji ne budu glasali za Bonapartea, biće javno streljani. Živela sloboda!