Šifra Svetog Pisma

   Biblija (ta biblia - grčki: knjižice, sveščice), je zbirka tekstova koje Jevreji i hrišćani drže svetima, od Boga nadahnutima i glavnim izvorom svoje vere, a nastali su u vremenu između 1.000 pre naše ere i 100 naše ere. Naziva se i 'Sveto pismo'.

    Jevreji je nazivaju Torah (Zakon), Miqrah (Čitanje), Kitbe qodeš (Sveti spisi) ili Tanakh (skraćeno za Torah, Neviim i Ketuvim). Kanon biblijskih knjiga proglasili su 90. god. u Jamniji. Priznali su 24 knjige nadahnutima i obaveznima za jevrejsku veru. U kanon nisu uvrstili sedam knjiga koje su nastale u Aleksandriji od tamošnjih jevreja, a napisane su na grčkom jeziku. Dele Bibliju na tri grpupe: Tora (Petoknjižje), Neviim (Proroci) i Ketuvim (Mudrosne knjige). Stari zavet pisan je hebrejskim jezikom, izuzev delova Ezre i Daniela te nekoliko reči u Knjizi Postanka i u Jeremiji pisanih aramejskim jezikom.
    Završnu redakciju jevrejskog dela Biblije napravila je Velika skupština u doba perzijske vlasti ( V. - IV. st. pre naše ere). Izvorno su biblijske knjige pisane na svitcima pergamenta. Od Ezrina vremena jevrejska je Biblija pisana aramejskim pismom, dok su Samarijanci zadržali staro feničko pismo. Očuvanje biblijskog teksta bio je zadatak prepisivača (heb. sofer: pisac) koji su ustanovili predaju čitanja Biblije. Budući da hebrejski jezik izvorno ne piše samoglasnike, u prepisu su posle dodavani znakovi za samoglasnike (masoretski tekst).
     Hrišćani dele Bibliju na Stari zavet i Novi zavet. Stari zavet obuhvaća 39 protokanonskih (istovetnih s hebrejskim kanonom) i sedam deuterokanonskih knjiga (protestanti ih, kao ni jevreji, ne priznaju - apokrifi).
    Novi zavet, napisan u drugoj polovini I. st., obuhvata 27 knjiga: četiri Evanđelja (Marko, Matej, Luka i Ivan), Dela apostolska, 21 poslanicu (14 Pavlovih i 7 apostolskih) i Otkrivenje (Apokalipsa).
    Autografi biblijskih knjiga ne postoje, nego mnogobrojni njihovi prepisi, tzv. tekstualni svedoci. Služeći se njima, biblijska nauka nastoji strogim naučnim metodama prirediti što pouzdaniji biblijski tekst, tzv. kritičko izdanje Biblije. Jevreji tumače Bibliju doslovno i propovednički, tražeći u njoj skriveni, dublji smisao, tumače je već od II. st. pr.n.e. sve do danas (Midraš, halaha, hagada i dr.). U novije doba jevrejski tumači Biblije uzimaju u obzir rezultate arheologije i drugih nauka, te se približuju hrišćanskim biblijskim komentarima. Hrišćani tumače Bibliju od početka II veka, a aleksandrijska škola zastupala je alegorijsko tumačenje, antiohijska škola doslovno tumačenje.

    U srednjem veku skolastika je dalje razvila metode tumačenja: doslovno, alegorijsko, moralno i anagogično ili mistično tumačenje. Katolici u tumačenju Biblije slede tradiciju Crkve i crkvenog učiteljstva, a protestantske se crkve oslanjaju većinom na osobno nadahnuće. U novije doba razvijene su u katolika, protestanata i u Jevreja savremene naučne metode tumačenja Biblije (egzegeza, hermeneutika). Savremeni pristupi i metode tumačenja imaju intererkonfesionalno obeležje. Biblija je celovito ili delom prevedena na većinu svetskih jezika. Njeno značenje prelazi okvire sinagogalne i crkvene upotrebe.


     Prvog septembra 1994. godina američki novinar M.Drosnin je odletio za Izrael da bi tadašnjeg predsednika tamošnje vlade Jicaka Rabina upozorio na smrtnu opasnost koja mu je navodno pretila.
    Zbog nedostatka poznanstava, novinar i pisac iz Njujorka je jednom Rabinovom prijatelju, piscu Saimu Guriu, predao pismo za Rabina. U njemu je bilo upozorenje na atentat, koji će se kasnije uistinu i dogoditi.
    'Bojim se', napisao je D
rosnin Rabinu, 'da se nalazite u smrtnoj opasnosti, ali istovremeno smatram da se ta opasnost može zaobići i izbeći!...'
    Guri je smatrao, a to je saopštio i Drosninu da izraelski predsednik tom upozorenju neće pokloniti previše pažnje, ali je ipak predao pismo nadležnom ministarstvu. Šta se kasnije desilo, već odavno je mnogima poznato, ali onima kojima to nija: 4. novembra 1995. godine Rabin je ubijen, ustreljen od jednog verskog fanatika. Rabin i njegova služba sigurnosti ovo su upozorenje, kao i velik broj prijašnjih, nažalost, smatrali neozbiljnim!
    Na dan ubistva Rabina, Drosnin je na najgori mogući način dobio dokaze za svoje upozorenje. Jicak Rabin je ustreljen s leđa od čoveka koji je sebe smatrao poslanim od Boga, a ono što je u svemu istinska senzacija jeste činjenica da je - ubistvo zapisano u Svetom pismu koja je, kako je poznato pisano pre 3.000 godina!

    Upravo atentat u Izraelu bio je još jedna potvrda i dokaz o postojanju tajanstvenog koda Biblije, šifriranog teksta kojim je, navodno, zapisana celokupna buducnost čovečanstva.
    U svojoj knjizi 'Biblijski kod', ovaj američki novinar nam otkriva, ako je istina, da su praktično svi svetski važniji događaji već davno zapisani u Bibliji. Pomoću matematičkog izračunavanja izvedenog pomoću računara, navodno se mogu dobiti proročanstva iz izvornog teksta na hebrejskom jeziku.
    'Rabinovo ubistvo nije jedini događaj našeg doba zapisan u Bibliji. Dodatno su tu još i događaji kao što su ubistva egipatskog i američkog predsednika Sadata i Dž. F. Kenedija), Drugi svetski rat, afera Votergejt, Holokaust, tragedija Hirošime, Zalivski rat, pa sve do predsednikovanja Bila Klintona. I sve to napisano je - 'Božijom rukom', navodi u svojoj knjizi ovaj američki novinar.
    Drosnin je ozbiljan novinar 'Vašington Posta' koji je radio izmedu ostalog i na policijskim reportažama, te se njemu ne može tako lako pripisati lakovernost. Nakon ubistva Rabina njegova situacija se naglo menja, za njega na bolje.
    Kako sam Drosnin kaže: 'U trenutku kad se ostvarilo proročanstvo koje je sam pročitao u Bibliji, šifra Biblije mi je po prvi put zaigrala pred očima kao potpuno jasna i izvesna!'
    Do sada je priča o proročanstvima zapisanim u Svetom pismu zvučala preapsurdna da bi zaiteresovala veći broj stručnjaka. Šifrovane poruke koje se navodno mogu naći u Bibliji predstavljaju potraga za duhovima, smatra Andreas Michel sa katedre za Stari zavet na Univerzitetu u Tibingenu.
- Autori Starog zaveta – dodaje on - nisu posedovali takvu matematičko-umetničku spoznaju sveta da bi svoje tekstove mogli šifrirano zapisivati!...


    Dodatni dokazi za one koji veruju u postojanje koda Biblije dolaze iz matematike: Elijahu Rips (slika levo) je matematičar u peščanim zgradama Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, smeštenom na brežuljku iznad 'Večnog grada'. Odatla se pruža magičan pogled ka Faseldonu, ka starom gradskom zidu - idelno mestu za inspiraciju?
    Ripsovo specijalno područje je takozvana grupna teorija, matematički element moderne fizikalne teorije.

- Šifra Biblije je kompjuterski program! - objašnjava izraelski naučnik.

    Zajedno sa dvojicom izraelskih kolega, fizičarom Doronom Witztumom i Joavom Rosenbergom sa jerusalimskih Visokih tehnoloških skola - Rips je tekst Biblije podvrgnuo jednom programu za dešifriranje. Posao je trajao sve do 1994. godine kada su u poznatom naučnom časopisu 'Statistical Science' objavili svoja iznenadujuća saznanja pod naslovom 'Konstante slova u Knjizi'.

    Oni su prvo izabrali 300 hebrejskih pojmova koji imaju slična značenja, kasnije su tome dodali imena, dane rođenja i smrti 66 najpoznatijih Jevreja koji su živeli izmedu IX i XIX veka. Tada su sve to skupa tretirali kao jednu celinu, jedan tekst, bez praznog prostora izmedu reči i znakova. Tada su u tom tekstu, u kome je bilo jedan do drugog 304.805 znaka, potražili prethodno izabrana imena.
    Računar je počeo kombinovati slova tako što je kombinirao prvi sa drugim, pa sa trećim... sa hiljaditim itd. Onda je kobinirao to isto samo sa početnim drugim slovom. Na kraju je tako prošao sva slova.
    Upozorenje za Rabina je bila kombinacija slova ređanih - svako četvrto, dvanaesto ili petnaesto slovo teksta. Ako pri čitanju znakova preskačemo određeni broj slova, dobivamo čitak tekst. Reci kao: 'Rabin', 'Amir', 'Tel Aviv' i godina ubistva. Popreko preko Rabinovog imena mogu se naći reči: 'Ubica koji želi ubiti'.
    Da li je to sve samo slučaj?!...


    Izraelski matematičar je objavio svoje iskustvo u vezi sa Zalivskim ratom.
- Računaru smo dali zadatak da nađe ime - Saddam Hussein. To smo učinili pošto smo se uverili da je kombinacija slova koji daju traženi pojam povezana nekom matematičkom logikom. U području koje je ukazivalo na zalivski rat našli su se pojmovi kao: 'Scuds', 'ruske rakete' kao i datum početka rata i ime 'Hussein'.
    Za Majkla Drosnina to je bio neoborivi dokaz za postojanje ove šifre: sve reči tvore neku vrstu ukrštenice. Tako se može ispitati da li se reči međusobno povezanog značenja nalaze jedna blizu druge. Tako se uz pojem 'Bill Clinton' nalaze pojmovi 'Predsednik', kod 'Sletanje na Mesec' nalaze se pojmovi 'Svemirski brod', 'Apollo 11', kod reči 'Hitler', nalazi se reč 'Naci', kod 'Kennedy', reč 'Dallas'... Zar to može biti puki slučaj?!...
Da će jedan renomirani stručni časopis objaviti ovakve tvrdnje nisu se ni sami autori nadali. Robert Kass, koji je 1994. godine bio izdavač 'Statistical Science', kaže da su čitaoci u početku bili skeptični što je normalna reakcija.
    - Mislim da niko u to vreme ovu fantastičnu teoriju nije prihvatao kao nešto ozbiljno - navodi šef Odelenja za statistiku američkog univerziteta Carnegie Mellon u Pittsburghu. – Svi su mislili da tu postoji neka caka, ali nisu znali koja i kako je otkriti...
    A da bi se uverio da kod Biblije uistinu postoji, Rips je novostvorenom programu podvrgnuo još neke tekstove, na primer, prevod Tolstojevog 'Rata i mira'. Ali, tražena su se imena, podaci i datumi mogli naći jedino u Bibliji i to, kako navodi, u šifriranom obliku. Za odlučujući eksperiment izraelski je matematičar od 32 imena i 64 podatka napravio oko 10 miliona različitih kombinacija, od kojih je samo jedan jedini par bio tačan. Rips je ponovo pohranio podatke u računar da bi saznao koja od 10 miliona kobinacija daje zadovoljavajući rezultat. I ispostavilo se da je zadovoljavajuće rezultate mogao naći samo u – Svetom pismu!


    Robert Kass je, nakon svega, dao trojici eksperata da provere njegova otkrića i oni su to učinili. Kad su sva trojica potvrdila korektnost statističkih postupaka i brojeva, Kass je odlučio da objavi rezultate. Harold Gans, zaposlen u tajnoj službi SAD na poslovima dešifriranja, čuvši za ovu priču bio je odmah ubeđen da može naći dokaze za obaranje teorije o biblijskom kodu.
    Da bi otkrio 'u kom grmu lezi zec' on je ispisao 64 osobe i to ne samo njihova imena, nego i mesta rođenja i smrti. Rezultat ga je šokirao.
- Niz leđa mi je prošla neka hladna jeza, seća se Gans. - Imena gradova su  odgovarala imenima osoba nađenim u Bibliji.
    Australijski statističar, Abraham Haofer, jedan je od onih koji su uporno kritikovali tezu o šifri u Bibliji:
- Pri analizi tolikog broja podataka, neminovno je da se određene mustre pojavljuju – kaže on. – Ali, ovo prevazilazi logiku i postojeće zakone verovatnoće!
    Sledeće analize su Drosnina još više uverile u ispravnost svoje teze. On i koautor Doron Witztum su oko pojma 'holokaust' potražili još neke pojmove i pronašli reči kao što su: 'Nemačka', 'Berlin', 'Eichmann', 'Ciklon B'... Matematičar Piatetski-Shapiro sa Yale univerziteta, kome je Drosnin medu prvima pokazao svoje analize, pun je zbunjenosti i oduševljenja:
- Ovde je rec o jednoj inteligenciji koja je izvan našeg znanja i shvatanja - mi govorimo o Bogu. Jedini siguran odgovor je Bog!...

    U Svetom pismu su se do sada otkrili jos neki zanimljivi podaci: propast njujorške berze 1929; Beethoven, Bach, Picasso, izbor Natanjahua na vlast uz koje je još stajao i nadimak 'Bibi', udar kometa na Jupiter u julu 1994. i Treći svetski rat kao najava poslednje apokaliptične borbe na Zemlji 2112. godine.


    Dana 26. januara 1996. godine otkriven je podatak koji je Drosnina uzbudio: U večernjim satima 6. maja 1996., Libija će napasti Izrael atomskim oružjem! Našao je načina da razgovara sa Peresom, tadašnjim predsednikom izraelske vlade. Razgovor je tekao ovako:
PERES: Za kad je predskazan napad?... šta možemo učiniti.
- To je upozorenje, a ne predskazanje, odgovorio je Drosnin i time relativirao svoje upozorenje. On je jednostavno od biblijske šifre napravio naku vrstu proročanstva, a la Nostradamus, kakva već odavno poznajemo.
Šesti maj je, srećom, prošao bez atomskog napada, ali Drosnin, ne ume objasniti kako to da se to nije dogodilo. Gde je pogrešio?
    Na Drosninovo pitanje - da li je u Bibliji skrivena prošlost ili budućnost - odgovara Rips:
- Sve što je bilo, jeste ili će biti!
A kako je ovo moguće u jednom tekstu od samo 304.805 znakova?
- Teoretski ne postoje ograničenja za broj informacija sadržanih u jednom tekstu! - odgovara matematicar iz Jerusalema.
- Broj skrivenih informacija se ne može otkriti, čak i ako nije beskonačan.
    Na taj način su se Rips i Drosnin našli u situaciji sličnoj vulkanolozima ili onim koji prate pokrete Zemljine kore i koji stoje pred dilemom kad će se dogoditi sledeća katastrofra, kako bi blagovremeno i tačno obavestili gradonačelnika koji bi trebao evakuisati grad. Zemljotres iz 1995. godine u Kobeu u Japanu je takode pojam koji je Drosnin našao u Bibliji. Osim toga, našao je još i ove reči: 'Kobe', 'Japan', 'Vatra', 'Veliki zemljotres', sa tačno navedenom godinom.
    Možda se uz pomoć dešifrovanja Biblije stvarno može pročitati prošlost i predvideti budućnost. Možda možemo predvideti sledeći atentat ili neki događaj planetarnih razmera, ko što je bio udar komete pre 65 miliona godina, koji je uništio dinosauruse...
    Ali, onima koji šifrovane poruke nalaze u Bibliji, takođe bi se moglo desiti nešto slično što se dogodilo Kasandri. Lepi Apolon je bio u nju zaljubljen i obećao joj - ako mu uzvrati ljubav - pokloniti dar proroka. Kasandra je prihvatila ponudu i dobila moći proroka, ali se oglušila o svoje obećanje. Tada je Zevsov sin učinio da lepa Kasandra ostane proročica, ali je učinio i da je niko ne sluša niti joj veruje!