Da li je Sfinga Starija od Piramida?
Istraživači Entoni Vesti i Robert Šoh smatraju da je čuvena sfinga u Gizi podignuta davno pre piramida, dok je poznati piramidolog Grejem Henkok priznao da su piramide delo egipatske civilizacije. Da li je moguće da je Indonezija bila legendarna Atlantida sa koje je po celom svetu se raširila moda gradnje monumentalnih piramida?
Osmeh na lice: 
Misterije Sveta - Ostali Tekstovi
* Klik Gore na ikonu - Prikaz; * Ponovni Klik - Brisanje
Koliko god da su piramide u Egipatskoj dolini Gize još uvek neodgonetnuta arhitektonska, istorijska, kulturološka i svaka druga zagonetka, tajanstvena sfinga u njihovoj blizini, za koju se do skora nije sumnjalo da je delo istih graditelja iz IV dinastije Starog egipatskog carstva, sada sve više privlači pažnju istraživača, koji su počeli da na ovo čudo gledaju drugim očima.
Na njoj su uočeni tragovi dužeg kišnog perioda, koji je vladao desetak hiljada godina pre početka hrišćanske ere, što znači a je ovaj monumentalni spomenik zauzimao svoje mesto još kada je pustinja Sahara bila zelena, a kiše bila redovna poja u tom delu sveta?!
Ono što jako zbunjuje jesta da na piramidama NEMA takvih tragova, pa se samo može zaključiti da su one izgrađene nekoliko hiljada godina posle sfinge. Tako smatraju istraživači Entoni Vest i Robert Šoh. To, pored ostalog, znači da faraon Kefren, naslednik čuvenog faraona Keopsa, nikako nije mogao da bude graditelj sfinge, mada se do sada atvrdilo da kolos lavljeg tela i ljudske glave predstavlja upravo njegov lik. Kefren je, po svemu sudeći, mogao da uradi modelaciju sfinge na svoju sliku i priliku, je najverovatnije i učinio, jer egiptolozi, s obzirom na očiglednu neproporcionalnost glave u odnosu na telo i inače pretpostavljaju da je skulptura u neko doba naknadno prepravljena.
Bilo da je sfinga u originalu ima lavlju ili ljudsku glavu, posledice ovog otkrića, ukoliko su istraživači na pravutu, su višestruke. Umesto da se istraživači približe rešenju zagonetke gradnje piramide, sada se nalaze pred novom mistjom, ništa manjom i manje značajnom od prethodne.
Egipatska sfinga, jedno od čuda Starog sveta, nastala jeu vreme neke nepoznate civilizacije, između 5-7 hiljada godina pre naše ere. Tako tvrdi profesor geologije Robert Šoh. Ovaj profeseor iz Bostona ne veruje da je tvorac sfing faraon Kefren, koji je umro 2949. godine pre naše ere i kaže da je taj vladar verovatno samo popravio ili dovršio spomenik. Natpis između šapa sfinge, koji dovodi u vezu faraona sa gradnjom statue dugačke 73, a visoke 20 metara, isklesan je mnogo godina posle Kefrenove smrti i ne može se uzeti kao pouzdan dokaz - smatra profesor Šoh.
Ekipi istraživača bila su dozvoljena takozvana seizmička testiranja podzemnih stena na mestu gde leži sfinga - uz pomoć zvučnih talasa. Pokazalo se da je krečnjak u podzemnim slojevima ispred i sa strane strukturalno različit od onog kod zadnjeg dela spomenika. U prvom slučaju, tragovi delovanja vremena vidljivi su na dubini od 2-2,5 metara, a u drugom, mada je reč o krečnjaku iz istog nalazišta, tih tragova ima samo do dubine od 1,2 metra. Istraživački tim je u materijalu od kojeg je načinjena sfinga otkrio i pukotine i tragove dugog perioda kiše. Veruje se da je taj kišni period nastupio posle ledenog doba koje se završilo oko 10.000 godina pre naše ere.
Istraživači kažu da su izraziti tragovi vremena na koje su naišli na telu sfinge nisu vidljivi na drugim građevinama u njenoj neposrednoj blizini, mada su mnoge od njih isklesane ili građene od vrlo sličnog, čak identičnog krečnjaka i trebalo bi da potiču iz istog perioda. Ovi istraživači nisu bili prvi koji su uočili ovu pojavu. Egiptolog amater, Džon Entoni Vest, je svoju tezu o znatno starijoj sfingi, prvi put predstavio u knjiz 'Zemlja na nebu', posvećenoj istraživanjima francuskog matematičara R.A. Švalera de Lubica 1937. godine i 1952. godine. Švaler je izneo opasku o strašnim poplavama i kišama koje su u 11. mileniju pre Hrista zadesile Egipat.
Francuski matematičar je tada zakljuio da - velikim kretanjima vode, koja su prešla preko Egipta, sigurno je prethodila neka velika civilizacija, što nas navodi na pretpostavku da je sfinga već postojala izvajana u steni zapadne litice u Gizi - ista ona sfinga čije lavlje telo, sa izuzetkom glave, pokazuje znake erozije pod dejstvom vode.
Da li će ovim re-datiranje sfinge egiptologija biti okrenuta naglavačke, ostaje da se vidi, ali istorijska nauka, onakva kakvu poznajemo, smatra da se egipatska civilizacija razvila savim iznenada oko 3200 godina pre naše ere. Ko je onda isklesao sfingu, ako je ona napravljena čak 7.000 ili 10.000 godina pre Hrista i zbog čega je to urađeno?
Ponovo kruže glasine o otkriću šupljina u stenama ispod statue mitološkog bića i postojanja tajnih odaja u kojima se nalazi kegendarna 'dvorana zapisa', skrivenih tu od pamtiveka. I zaista, kada su egiptolozi isušili podzemne kanale u dolini Gize, pronađen je otvor izneđu sfinge i Kefrenove piramide. Pretpostavljali su da ovo okno predstavlja portal u do sada nepoznatu grobnicu Ozirisa, egipatskog boga podzemlja, koji je bio jedan od najpoštovanijih egipatskih bogova. Oziris je sudio mrtvima i vladao podzemljem, sjedinjen u braku sa svojom sestrom Izidom.
Još 1977. godine, istraživači sa Instituta Stanford otkrili su elektro-akustičnim ispitivanjem tajne prostorije na dubini od 18 metara ispod Kefrenove piramide i Kraljevske odaje Velike piramide. One su sa najmanje četiri kanala povezane sa sfingom, od kojih jedan prolazi ispod njene desne šape. Radnici koji su krajem 90-ih godina XX veka radili na održavanju drevne sfinge, otkrili su prolaz koji vodi duboko u telo statue. Još se ne zna ko je napravio tunel, zbog čega i kuda on vodi, ali je tadašnji direktor iskopavanja u Gizi, Zahi Havas potvrdio da je on veoma star.
Tajni prolaz nalazi se na severnoj strani statue, negde na pola puta između raširenih prednjih šapa i njenog savijenog repa. Iako je početak istraživanja tajanstvenog prolaza bio najavljen za februar 1995. godine, o otkriću se i dalje ćuti!
Zanimljivo je podsetiti da je još 1935. godine, Edgar kejs, čuveni američki 'spavajući prorok', tokom jednog od svojih uobičajenih stanja transa imao viziju po kojoj je 'transportovan' 10.000 godina unazad da bi bio svedok dolaska u Egipat nekih preživelih Atlantiđana. Edgar Kejs je tvrdio da su upravo oni podigli sfingu u čijim su tajnim odajama, a delom i u skrivenim prostorijama izgrađenim ispred njenih šapa,sakrili brojna dokumenta, uključujući i ona koja govore o znanju Atlantiđana da manipulišu prirodnim silama, prvenstveno onim psihičkim.
Tada je Edgar Kejs prorekao da će sala sa arhivom u sfingi biti otkrivena pre kraja XX veka i da će to biti najavljeno kataklizmom ne manjom od one koja je uništila Atantidu. Zemlja će se prepoloviti duž zapadne obale Severne Amerike, istočna strana Japana potonuće u more, a sever Evrope iz temelja će promeniti izgled i klimu. Ispred zapadne obnale pojaviće se novi kontinent. Tako je najavio Edgar Kejs, a kao godinu označio 1998. Srećom, to se, bar što se tiče kataklizme, nije ostvarilo, ali ima istraživača koji još uvek veruju u postojanje tajne arhive ispod sfinge i njeno atlantiđansko poreklo.
Gotovo da nema dela sveta u kojem do sada nisu 'viđeni' ostaci mitske Atlantide, čiji stanovnici se smatraju tvorcima ne samo sfinge, nego i brojnih drugih piramida širom sveta. Robert Šoh ukazuje da su ove građevina podignute gotovo istovremeno u svim delovima sveta, i bilo da su u Egiptu, Meksiku, Peruu ili Kini, pokazuju sličnost koja začuđuje. Zato je, po Šohu, morao postojati neki centar iz kojeg su pomoci, koji su hiljadama godina pre Kolumba putovali preko svetskih okeana, preneli veštinu građenja piramida širom celog sveta.
Ovaj centar se po njemu nalazio na Sundsim ostrvima, u današnjoj Indoneziji. Tu je nastala prva visoko razvijena civilizacija koja je svoju religiju izrazila kroz piramide, kamene simbole jedinstva neba i njegovih tajni. Do ekspanzije ove građevinske prakse došlo je nakon što su kopno preplavili džinovski vodeni talasi, a preživeli pripadnici te pracivilizacije se razišli u svim pravcima i preneli drugim narodima veštinu građenja piramida.
Čak i ako se ozbiljno uzme u obzir učešće Atlantiđana u izgradnji egipatskih i drugih spomenika, ili bilo koje druge za sada nepoznate civilizacije iščezle bez traga, razlika u starosti sfinge i piramida od nekoliko hiljda godina dovodi u pitanje mogućnost postavljanja bilo kakve valjane teorije koja bi se suprotstavila uvreženim shvatanjima klasične istorije.
Ako su stari Egipćani zatekli sfingu i u njenoj blizini podigli tri poznate piramide, zašto su nakon toga naprasno nazadovali u graditeljskoj veštini i stvorili više od stotinu neuspelih kopija, od kojih se većina do sada potpuno urušila? O tome Egiptolog Entoni Vest ima veoma slikovito izražen stav i on kaže: 'Postoji nedoslednost u scenariju, koja bi mogla da se rezimira ovako: gradnja nekakvog krša od piramida, građevinski veoma loše izvedenih, onda odjednom gradnja apsolutno neverovatnih piramida koje su u građevinskom pogledu najneverovatnije ikad zamišljene, i potom odmah povratak na građevinski loše piramide. To nema smisla, civilizacija ne funkcioniše na taj način.'
Još je naobičnije priznanje do nedavno strastvenog zagovornika teze da Keopsovu piramidu nisu gradili ćani, već neko mnogo pre njih, Grejema Henkoka, da ona ipak predstavlja delo IV dinastije, odnosno da je podgnuta oko 2,5 mileniju pre naše ere.
Tako su, umesto rešenju zagonetke, od jedne nastale dve zagonetke. Ko je i kada stvorio sfingu i u kakvoj je ona vezi sa piramidama, a najverovatnije jeste, s obzirom na podzemne prolaze. I druga, ništa manja zagoneta, ako su graditelji piramida zaista bili Egipćani, otkuda im ta veština i zašto su je iznenada izgubili? Možda su se graditelji velikih piramida vratili tamo odakle su došli, bez obzira gde to bilo?
Ono što jako zbunjuje jesta da na piramidama NEMA takvih tragova, pa se samo može zaključiti da su one izgrađene nekoliko hiljada godina posle sfinge. Tako smatraju istraživači Entoni Vest i Robert Šoh. To, pored ostalog, znači da faraon Kefren, naslednik čuvenog faraona Keopsa, nikako nije mogao da bude graditelj sfinge, mada se do sada atvrdilo da kolos lavljeg tela i ljudske glave predstavlja upravo njegov lik. Kefren je, po svemu sudeći, mogao da uradi modelaciju sfinge na svoju sliku i priliku, je najverovatnije i učinio, jer egiptolozi, s obzirom na očiglednu neproporcionalnost glave u odnosu na telo i inače pretpostavljaju da je skulptura u neko doba naknadno prepravljena.
Egipatska sfinga, jedno od čuda Starog sveta, nastala jeu vreme neke nepoznate civilizacije, između 5-7 hiljada godina pre naše ere. Tako tvrdi profesor geologije Robert Šoh. Ovaj profeseor iz Bostona ne veruje da je tvorac sfing faraon Kefren, koji je umro 2949. godine pre naše ere i kaže da je taj vladar verovatno samo popravio ili dovršio spomenik. Natpis između šapa sfinge, koji dovodi u vezu faraona sa gradnjom statue dugačke 73, a visoke 20 metara, isklesan je mnogo godina posle Kefrenove smrti i ne može se uzeti kao pouzdan dokaz - smatra profesor Šoh.
Ekipi istraživača bila su dozvoljena takozvana seizmička testiranja podzemnih stena na mestu gde leži sfinga - uz pomoć zvučnih talasa. Pokazalo se da je krečnjak u podzemnim slojevima ispred i sa strane strukturalno različit od onog kod zadnjeg dela spomenika. U prvom slučaju, tragovi delovanja vremena vidljivi su na dubini od 2-2,5 metara, a u drugom, mada je reč o krečnjaku iz istog nalazišta, tih tragova ima samo do dubine od 1,2 metra. Istraživački tim je u materijalu od kojeg je načinjena sfinga otkrio i pukotine i tragove dugog perioda kiše. Veruje se da je taj kišni period nastupio posle ledenog doba koje se završilo oko 10.000 godina pre naše ere.
Istraživači kažu da su izraziti tragovi vremena na koje su naišli na telu sfinge nisu vidljivi na drugim građevinama u njenoj neposrednoj blizini, mada su mnoge od njih isklesane ili građene od vrlo sličnog, čak identičnog krečnjaka i trebalo bi da potiču iz istog perioda. Ovi istraživači nisu bili prvi koji su uočili ovu pojavu. Egiptolog amater, Džon Entoni Vest, je svoju tezu o znatno starijoj sfingi, prvi put predstavio u knjiz 'Zemlja na nebu', posvećenoj istraživanjima francuskog matematičara R.A. Švalera de Lubica 1937. godine i 1952. godine. Švaler je izneo opasku o strašnim poplavama i kišama koje su u 11. mileniju pre Hrista zadesile Egipat.
Francuski matematičar je tada zakljuio da - velikim kretanjima vode, koja su prešla preko Egipta, sigurno je prethodila neka velika civilizacija, što nas navodi na pretpostavku da je sfinga već postojala izvajana u steni zapadne litice u Gizi - ista ona sfinga čije lavlje telo, sa izuzetkom glave, pokazuje znake erozije pod dejstvom vode.
Ponovo kruže glasine o otkriću šupljina u stenama ispod statue mitološkog bića i postojanja tajnih odaja u kojima se nalazi kegendarna 'dvorana zapisa', skrivenih tu od pamtiveka. I zaista, kada su egiptolozi isušili podzemne kanale u dolini Gize, pronađen je otvor izneđu sfinge i Kefrenove piramide. Pretpostavljali su da ovo okno predstavlja portal u do sada nepoznatu grobnicu Ozirisa, egipatskog boga podzemlja, koji je bio jedan od najpoštovanijih egipatskih bogova. Oziris je sudio mrtvima i vladao podzemljem, sjedinjen u braku sa svojom sestrom Izidom.
Još 1977. godine, istraživači sa Instituta Stanford otkrili su elektro-akustičnim ispitivanjem tajne prostorije na dubini od 18 metara ispod Kefrenove piramide i Kraljevske odaje Velike piramide. One su sa najmanje četiri kanala povezane sa sfingom, od kojih jedan prolazi ispod njene desne šape. Radnici koji su krajem 90-ih godina XX veka radili na održavanju drevne sfinge, otkrili su prolaz koji vodi duboko u telo statue. Još se ne zna ko je napravio tunel, zbog čega i kuda on vodi, ali je tadašnji direktor iskopavanja u Gizi, Zahi Havas potvrdio da je on veoma star.
Zanimljivo je podsetiti da je još 1935. godine, Edgar kejs, čuveni američki 'spavajući prorok', tokom jednog od svojih uobičajenih stanja transa imao viziju po kojoj je 'transportovan' 10.000 godina unazad da bi bio svedok dolaska u Egipat nekih preživelih Atlantiđana. Edgar Kejs je tvrdio da su upravo oni podigli sfingu u čijim su tajnim odajama, a delom i u skrivenim prostorijama izgrađenim ispred njenih šapa,sakrili brojna dokumenta, uključujući i ona koja govore o znanju Atlantiđana da manipulišu prirodnim silama, prvenstveno onim psihičkim.
Tada je Edgar Kejs prorekao da će sala sa arhivom u sfingi biti otkrivena pre kraja XX veka i da će to biti najavljeno kataklizmom ne manjom od one koja je uništila Atantidu. Zemlja će se prepoloviti duž zapadne obale Severne Amerike, istočna strana Japana potonuće u more, a sever Evrope iz temelja će promeniti izgled i klimu. Ispred zapadne obnale pojaviće se novi kontinent. Tako je najavio Edgar Kejs, a kao godinu označio 1998. Srećom, to se, bar što se tiče kataklizme, nije ostvarilo, ali ima istraživača koji još uvek veruju u postojanje tajne arhive ispod sfinge i njeno atlantiđansko poreklo.
Gotovo da nema dela sveta u kojem do sada nisu 'viđeni' ostaci mitske Atlantide, čiji stanovnici se smatraju tvorcima ne samo sfinge, nego i brojnih drugih piramida širom sveta. Robert Šoh ukazuje da su ove građevina podignute gotovo istovremeno u svim delovima sveta, i bilo da su u Egiptu, Meksiku, Peruu ili Kini, pokazuju sličnost koja začuđuje. Zato je, po Šohu, morao postojati neki centar iz kojeg su pomoci, koji su hiljadama godina pre Kolumba putovali preko svetskih okeana, preneli veštinu građenja piramida širom celog sveta.
Ovaj centar se po njemu nalazio na Sundsim ostrvima, u današnjoj Indoneziji. Tu je nastala prva visoko razvijena civilizacija koja je svoju religiju izrazila kroz piramide, kamene simbole jedinstva neba i njegovih tajni. Do ekspanzije ove građevinske prakse došlo je nakon što su kopno preplavili džinovski vodeni talasi, a preživeli pripadnici te pracivilizacije se razišli u svim pravcima i preneli drugim narodima veštinu građenja piramida.
Čak i ako se ozbiljno uzme u obzir učešće Atlantiđana u izgradnji egipatskih i drugih spomenika, ili bilo koje druge za sada nepoznate civilizacije iščezle bez traga, razlika u starosti sfinge i piramida od nekoliko hiljda godina dovodi u pitanje mogućnost postavljanja bilo kakve valjane teorije koja bi se suprotstavila uvreženim shvatanjima klasične istorije.
Ako su stari Egipćani zatekli sfingu i u njenoj blizini podigli tri poznate piramide, zašto su nakon toga naprasno nazadovali u graditeljskoj veštini i stvorili više od stotinu neuspelih kopija, od kojih se većina do sada potpuno urušila? O tome Egiptolog Entoni Vest ima veoma slikovito izražen stav i on kaže: 'Postoji nedoslednost u scenariju, koja bi mogla da se rezimira ovako: gradnja nekakvog krša od piramida, građevinski veoma loše izvedenih, onda odjednom gradnja apsolutno neverovatnih piramida koje su u građevinskom pogledu najneverovatnije ikad zamišljene, i potom odmah povratak na građevinski loše piramide. To nema smisla, civilizacija ne funkcioniše na taj način.'
Još je naobičnije priznanje do nedavno strastvenog zagovornika teze da Keopsovu piramidu nisu gradili ćani, već neko mnogo pre njih, Grejema Henkoka, da ona ipak predstavlja delo IV dinastije, odnosno da je podgnuta oko 2,5 mileniju pre naše ere.
Tako su, umesto rešenju zagonetke, od jedne nastale dve zagonetke. Ko je i kada stvorio sfingu i u kakvoj je ona vezi sa piramidama, a najverovatnije jeste, s obzirom na podzemne prolaze. I druga, ništa manja zagoneta, ako su graditelji piramida zaista bili Egipćani, otkuda im ta veština i zašto su je iznenada izgubili? Možda su se graditelji velikih piramida vratili tamo odakle su došli, bez obzira gde to bilo?
■ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ■ Ponovni Klik - Brisanje
Misterije Sveta - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
