Proročanstva Blažene Matrone

   Devojčica se rodila slepa, očni kapci bili su joj čvrsto stisnuti. Kada su novorođenče krstili, iz krstionice se vinuo stub miomirisnog oblačka ... Sveštenik je rekao da je to znak svetosti. Pored toga, devojčica je još od ranog detinjstva na grudima imala ispupčeni oblik krsta.

    O tome se pričalo kako je njenoj porodici u dvorište zašao jedan starac-hodočasnik i od male matrone zamolio da mu donese da vije vode. Na rastanku dodirnuo je njenu grudnu kost i tada se i pojavio taj krst. Seljani su tumačili da je taj starac bio Sveti Nikola.
    Matrona je još od malih nogu počela da predviđa razne događaje i da isceljuje bolesne ljude, a ljudi su počeli pristizati izdaleka. Jednom je ona iznenada rekla majci 'da će uskoro imati svadbu'. Kroz nekoliko dana počele su pristizati kolone taljiga sa ljudima ophrvanim raznim nevoljama i bolestima. A, ipak, niko do tada nije znao ništa o Matroni, jednostavno, ljudi su kretali prema njenoj kući sami, kao da ih je Bog vodio i upućivao tamo.
    Matrona je jednom zamolila seoske žene da skupe novac i razna druga dobra i da unajme slikara da preslika ikonu Bogorodice zvanu 'Kazna Umrlih'. Našli su ikonopisca iz grada koji se toga primio. No, rad na ikoni, iz neobjašnjivih razloga nije napredovao. Čuvši za to, devojčica je odrešito rekla slikaru: 'Ti se prvo moraš pokajati, jer si ubio čoveka'. Ovaj se zaprepastio otkud je ona to znala, ali se pokajao i tek kada je dobio crkveno pokajanje, uspeo je da završi ikonu. Naknadno se ta ikona pokazala čudotvornom - oni koji su se pre njom pomolili, uspevali su da za vreme suše izmole kišu, ili su se bolesni iscelili.
    Takođe, još kao mala, Matrona je svojoj majci kazala da će sledećeg dana izbiti požar, ali da oni neće nastradati. Već sledećeg jutra kod njihovih suseda se zapalila sušara. Požar je zahvatio skoro celo selo, ali Matronin dom ostao je netaknut. Uvek je Matrona znala sve unapred. Govorila je kako će 'biti rata bez rata, kako će mnogi pomreti od gladi i studeni, kako će udariti brat na brata...' I sve je tako bilo za vreme revolucije 1918. godine. U vezi sa tim prorekla je jednoj gradskoj dami koja je u selu Sebeno kupila kuću i naumila da sagradi zvonik - da joj se naum neće ostvariti. Bila je i toga puta u pravu - uskoro je izbila revolucija i sve se izmenilo.

    Kada su 1918. godine saznali u Sebenu o streljanju carske porodice, Matrona je svojim seljanima tvrdila da je živa ostala careva sestra Olga, takođe prozorljiva žena i da se krije u nekoj daščari usred polja u blizini Petrograda i da će joj ona pomoći. Objasnivši gde se to mesto nalazi, Matrona joj je po raznim ljudima slala hranu da ne umre od gladi. Posle revolucije blažena Matrona je tumačila svetu da narodom upravlja zla sila, da je narod 'pod hipnozom' (koje li sličnosti sa današnjim stanjem), da su ranije ljudi išli u crkvu, da su svoje kuće štitili ikonama, kandilom i osvećivanjem, a da je sada nečastivi ušao u ljude i da su prestali da veruju u Boga.
    Godine 1925. Matrona već nije mogla više da hoda i prešla je iz svoga sela u Moskvu, gde se seljakala po stanovima svojih prijatelja i stalno primala ljude u nevolji. Živela je neprijavljena, a milicija je često proveravala stanove, ali je Matrona uvek predvidela kada će milicija doći, pa se selila na drugo mesto. Ipak, nekoliko puta su pokušavali da je odvedu. Jednom, kada je milicionar došao, rekla mu je da požuri kući da spreči nesreću. One je čuo da je vidovita, pa ju je poslušao i požurio kući. Ispostavilo se da je izbio požar i da mu je žena dobila ozbiljne opekotine. Odmah ju je odvezao u bolnicu. Svojim pretpostavljenima na poslu je izajvio da više neće ići da je hapsi slepu ženu, jer mu je ona spasila ženu od sigurne smrti.
    Još 1939-1940. godine, matrona je predskazala početak Velikog otadžbinskog rata. Izjavila je da će mnogo naroda stradati, ali da će Rusi pobediti. U početku rata mnogi su se bojali da će i Tulu osvojiti Nemci, ali ih je Matrona smirivala, ubeđujući ih da u Tuli neće biti nemaca. Tako je i bilo. Čim su se nacisti približili Tuli, ruska armija je prešla u napredovanje. Tokom rata Matronu su mnogi opsedali u želji da saznaju šta će biti sa njihovim najbližima. Ona je molila ljude da joj donesu vrbove grančice od kojih je lomila štapiće, skidala im koru i molila se za one zbog kojih su očajavali pridošli ljudi. Uveravala ih je takođe da njen duh bdi na frontu i da pomaže zaštitnicima otadžbine. Mnogi su dolazili da saznaju sudbinu vojnih lica ili civila kojima se izgubio svaki trag. Njima je samo dogovarala da su živi ili nisu, i uvek je bila u pravu. Ženi, koja je tri puta dobijala zvanično saopštenje da joj je muž stradao, Matrona je tvrdila suprotno i da će joj muž stići vozom na Kazanjsku železniču stanicu u Moskvi. Muž se neočekivano vratio kući tek 1947. godine - upravo onako kako je Matrona predvidela.

    Matrona je govorila i da Hitler neće poginuti, da će sve uspeti da prevari i da će sa Evom Braun pobeći i prvo se kriti u Ukrajini, a potom pobeći uinostranstvo. Danas je sve više priča o tome kako Hitler nije izvršio samoubistvo i da je uspeo da pobegne u Južnu Ameriku. Što se Staljina tiče, Matrona je govorila da će mu Bog možda i oprostiti grehe, jer je i sam bio 'zarobljenik Kaganovića i ostalih'. Takođe je prorekla, još za vreme rata, da će uskoro biti pušteni svi oni koji su po raznim Gulazima bili osuđeni po 58. članu Zakona, zatim da će Staljin ostati živ i posle rata, ali posle njega će se smenjivati vladari 'jedan gori od drugoga'. A zatim će se konačno shvatiti da narod ne treba da živi u takvoj stezi i da će doći jedan Mihail (Gorbačov) koji će hteti sve da promeni. Ali, neće u tome uspeti i za sve će on platiti. Nastaće vreme nemira, rasprava, krenuće jedna partija na drugu, ići će po kućama i ispitivati ko je za koga (isto kao danas) - proricala je Matrona. 'Nastaće pokolj, a zatim će doći oni prethodni i biće gore nego što je bilo. Ali ipak, doživeće narod da se na Crvenom trgu održi moleban za spas naroda i održaće se parastos ubijenom caru Nikolaju i njegovoj porodici'. U vezi sa carem, Matrona je kazala da nije trebalo da se odruče prestola, da su ga na to prinudili i da sad narod to ispašta, jer se odrekao miropomazanika Božjeg - Cara.

    Među onima koji su dolazili Matroni za pomoć bilo je i mračnjaka. Njih je često odbijala, ali bivalo je i da im pomogne. Posle toga neretko bi odbolovala. Pričala je kako joj je u hramu, posle pričešća, prišla jednom neka nepoznata žena da zatraži savet. Matrona je odmah znala da će zahvaljujući toj ženi njoj biti uskraćena mogućnost da hoda. Nije joj otkazala pomoć i tako se i dogodilo - posle tog susreta Matroni su noge otkazale. Godine 1951, živela je ona na Shodnji - moskovski rejon, kod porodice Rakitinski. Bili su svi u dvorištu i Matrona im je naredila da odmah svi uđu u kuću. Samo što su ušli nastalo je veliko nevreme. Vetar je nosio krovove, lomio drveće, čak prevrtao vagone na železnici. Porodica Rakitinski, s njom zajedno, ostala je nepovređena, kao i njihova kuća, iako je svuda unaokolo uragan napravio ogromnu štetu.
    Matrona je objašnjavala da ne može izmeniti čovečiju sudbinu, većmože samo da se moli da se ona ublaži ili donekle promeni. Jedno kratko vreme kod Matrone je živela devojčica koja je bila siroče, Ninočka, koja je u sedmoj godini umrla od difterije. Matrona je priznala da je molila Boga da je spasi od nesrećne sudbine i da je primi, jer bi inače postala velika grešnica i izgubila bi svoju dušu, a ovako će otići u raj.
    Matrona je umrla 2.maja 1952. godine u Moskvi. Za svoju smrt, znala je tri dana unapred. Umirući, poručila je svima nevoljnicima da joj pohode grob i mole za pomoć. Sahranjena je na Danilovskom groblju i na njenom grobu uvek gori kandilo. I ne malo čuda događa se i posle staričine smrti. Bolesnici se isceljuju, a one koji ne znaju gde je Matronin grob, kao da neko dovodi, priziva i uvek stignu do njega. Tako i do danas, blažena Matrona čini čudesa.