Osiguravajuća Kompanija Lojd
Fregata 'Litin' potonula je 1799. godine kod holandske obale noceći sa sobom tovar osiguran kod Lojda - jedan i po miliona funti sterlinga u zlatnim polugama. Sa morskog dna izvađeno je samo zvono, a Lojd je, pošto je isplatio odštetu, postao vlasnik nedostižnog blaga.
Osmeh na lice: 
Najbolja Zabava Na Svetu - Ostali Tekstovi
* Klik Gore na ikonu - Prikaz; * Ponovni Klik - Brisanje
Kada su Britanci 1941. godine potopili nemačku oklopnjaču 'Bizmark', u Velikojsali londonskog Lojda zvono fregate 'Litin', oglasilo se jednom, u znak žalosti za jednim od najlepših brodova. Odmah zatim, usledila su još dva vesela udarca u zvona u slavu velike pobede.
Priča o Lojdu, najslavnijoj, najpoudanijoj i najvećoj kompaniji za sva moguća osiguranja, počela je pre više od tri veka. Jednog četvrtka, 21. februara 1688. godine, u listu 'London Gazet', pojavio se oglas Edvarda Brenzbija, časovničara iz Derbija.
Gospodin Brenzbi nudio je nagradu svakome ko pomogne da se pronađu pet zlatnih satova koje je, stajalo je u oglasu, 'po svoj prilici ukrala osoba srednjeg rasta, crne kose, rošavog lica, u konjičkom koporanu i krznenoj kapi'. Nagradu od jedne gvineje dobiće lice koje korisna obaveštenja u vezisa krađom donese gospodinu Edvardu Lojdu, vlasniku kafeterije u londonskoj ulici Tauer.
Nije poznato da li je Brenzbi dobio natrag svoje časovnike. Sigurno je da bogati sajdžija iz Derbija, u ono vreme čitav dan putovanja udaljenog od Londona, ne bi za posrednika izabrao Edvarda Lojda da ovaj nije bio pouzdana i, kako se vidi, poznata ličnost van granica Sitija, poslovnog srca Londona.
Lokal Edvarda Lojda bio je, samo nekoliko godina pre ovog oglasa, jedna od kafana na obalama Temze, gde se pilo pivo i tamanile haringe i ovčetina. Onda je sa Istoka, preko Venecije, U Englesku stigla crna kafa, i to u Oksford i Kembridž. Lojd je bio među prvima u Londonu koji su krčem pretvorili u kafeterije. U Lojdovoj kafeteriji, na istočnoj granici Sitija, jedna velika sala bila je namenjena samo takozvanima 'Prvima posle Boga', kako su u Engleskoj XVII veka zvali zapovednike velikih brodova. Z Sali za zapovednike, gde su se nalazili kapetani brodova iz čitavog sveta, ubrzo su primani i brodovlasnici, kao i ugledni trgovca.
Sala je postala neka vrsta usmenih novina gde su stizale najnovije vesti i vodili se razgovori, uglavnom o politici, ekonomiji i naravno, pomorstvu. Za Lojdove goste 'biznismene' bilo je veoma značajno da na vreme saznaju da, na primer, pobune domorodaca na Antilima ugrožavaju trgovinu ili da je engleski gusar Henri Morgan 1674. godine postao plemić i viceguverner Jamajke. Živo su ih zanimali i bogatstva luka u Africi i Indiji o kojima su pričali moreplovci, sukobi Francuske i Engleske oko Kanade, ujedinjenje amaričkih kolonija.
Kod Lojda su saznali i da kveker Viljem Pen, izopšten iz anglikanske crkve, osniva u Severnoj Americi državu gde okuplja begunce i avanturiste. Ta država je, uzgred rečeno, po njemu i dobila ime Pensilvanija. U bučnoj atmosferi Lojdove Sale za zapovednike pljuštale su opklade. Svaka novost iz sveta bila je dovoljan povod da se u opklade ulažu sve veće sume. Bilo je uzbuljivo i zabavno, moglo je dobro da se zaradi i, naravno, isto tako i izgubi.
Sam Lojd nije ni rizikovao ni garantovao. Njegovo je bilo da gostima obezbedi kafu i neophodne rekvizite - stolove i klupe, guščija pera i mastilo, ali i dragocene podatke o kretanju brodova, vrsti tovara koji nose, ciklonima i nevoljama koje im prete ... U Sitiju se ubrzo pročulo da su 'oni kod Lojda' uvek spremni i na najluđe uloge u opkladama. Tako se upravo kod Lojda rodila 'umetnost rizika', koja će do današnjeg dana ostati vezana za njegovo ime.
O čoveku tako slavnog imena ne zna se mnogo. Poznato je da je rođen 1648. godine i da je, pre otvaraja krčme, bio član tkačkog esnafa. Ovaj podatak značajan je utoliko što je buduća firma Lojd prva osiguravala tekstilnu industriju. Edvard Lojd ženio se tri puta i nije imao muških potomaka. Kada je umro, februara 1713. godine, vlasnik kafeterije postao je njegov glavni kelner i muž njegove ćerke Elizabete, Viljem Njutn. Ovaj je umro već sledeće godine i Elizabeta se preudala za izvesnog Šeparda koji je preuzeo kormilo Lojda.
Sledećih decenija Lojdova kafeterija nesleđivana je uvek po ženskoj bočnoj liniji, ali ta činjenica nije nimalo promenila tok događaja. Edvard Lojd je očigledno bio rođeni biznismen. Nije se zadovoljiosamo usmenim novinama Sale za zapovednike, već je počeo da štampa 'Lloyd's News', preteču sadašnje 'Lojdove liste'. Lloyd's News je redovno onosio najnovije moguće vesti o kretanju brodova i trgovačkim putovanjima.
Ove novine nisu bile dugog veka. Poslednji put su izašle u 23. februara 1697. godine. Razlog - opšte informacije koje je donosio bile su 'tanke', a kao specijalizoan pomorski list išle su ispred svoga doba. Vesti o brodovima bile su nepouzdane i stizale su neredovno. Danas se komplet izdatih primeraka čuva u univerzitetskoj biblioteci u Oksfordu. I pošto se list ugasio, Lojd je nastavio da izdaje povremene izveštaje o pomorskoj trgovini i kretanju brodova. Ovi izveštaji, zajedno sa propalim novinama, predstavljaju kamen temeljac budućeg Lojdovog društva za osiguranje i reosiguranje i pokazuju osmišljenu nameru vlasnika kafeterije da učvrsti veze između svog lokala i jake engleske pomorkse trgovine. Na žalost, istoriji Lojda nedostaje datum kada su, pored opklada, licitacija, izdavanja novina i okupljanja uticajnih poslovnih ljudi, počeli pravi poslovi na osiguranju.
U današnjoj praksi firme postoje dva osnovna lica: broker, odnosno, posrednik u osiguranju, i underwriter, to jest jemac. Oba lica su moderna verzija kladilaca od pre više od 300 godina. Izgleda da su poslovi kafeterije za života Edvarda Lojda najbolje išli između 1706. i 1711. godine. Iz oglasa objavljenih u listu 'London Gazet', izlazi da je kod Lojda 1706. godine održana samo jedna licitacija, 1710. godine - četrdeset četiri, a 1711. godine - trideset pet.
Ugled Lojda održao se i čak porastao nakon njegove smrti. Kada je 1739. godine, u vreme englesko - španskog rata, admiral Vernon sa samo šest lađa osvojio Portobelo na Panamskoj prevlaci, kapetan jenog trgovačkog broda prvi je raosnu vest doneo u Englesku. Čim se iskrcao, kapetan je odjurio kod vlasnika Lojda, a ovaj je vest lično preneo premijeru Volpolu.
Od dana kada je objavljeno a se traže ukradeni satovi, proteklo je više od 300 godina. U toku više od tri veka, Lojd se pretvorio u gigansko osiguravajuće društvo koje već odavno ne pokriva samo rizike brodova. Lojdova mušterija bio je i slavni Napoleon Bonaparta. Polisa na njegovo ime sačinjena je 21. maja 1813. godine, istog dana kada su njeove oružane trupe pobedile u Saksoniji savezničke rusko - pruske snage. Napoleon, očigledno posle poraza u Rusiji, nije bio siguran u budućnost. Sa Lojdom je sklopio ugovor koji ga je koštao tri funte sterlinga u korist svog dvogodišnjeg sina. Prestolonaslenik je bio osiguran na 50.000 funti u slučaju da mu otac pogine u borbi ili ode u zarobljeništvo. Polisa je važila samo mesec dana, car je izgubio tri uložene funte i niej se više obraćao osiguravajućem društvu.
Napoleon Bonaparta nije jedino krunisano lice koje se osiguralo kod Lojda. Godine 1906. posle poraza u ratu sa Japanom i prvih demonstracija, ruski car Nikolaj II Romanov obratio se Lojdu. Lojd je za 400.000 franaka godišnje, jamčio carevim naslednicima sumu o 20 miliona franaka u slučaju careve prerane smrti, što je u datim okolnostima značilo atentat. Ovaj ugovor doneo je Lojdu ogroman ćar - jedanaest godina kasnije niko nije mogao da podigne astronomsko osiguranje, jer su svi Romanovi bili pobijeni u podrumu Jekaterinskog dvorca za vreme okrobarske revolucije.
Slično se ogodilo kralju Aleksandru Obrenoviću. Kda je 1889. godine na srbskom prestolu zamenio kralja Milana, sklopio je sa Lojom ugovor koji mu je osiguravao mesečni prihod od 500 funti u slučaju izgnanstva. Ni ovaj novac Lojd nije imao prilike da uruči - kralju Aleksandra i kraljicu Dragu ubili su maja 1903. godine zaverenici 'Crne ruke'. Kraljevski par uzalud je potražio spas u ormanu spavaće sobe.
Sa engleskim vladarima išlo je teže. Godine 1900. na ime najstarijeg sina kraljice Viktorije, budućeg kralja Edvarda VII nazvanog ' stricem Evrope', sklopljena je polisa kao zaštita od 'užasnog rizika'. Mudra Viktorija imala je u vidu poznatu sklonost svoga sina prema alkoholu, lepim ženama i lakom životu. 'Užasni rizik' se i ostvario, naročio za kompaniju Lojd, kada je 1910. goine posle Edvardove smrti, isplatila naslednicima i za danas fantastičnu sumu od milion funti sterlinga.
Kod Lojda su osigurana mnoga slavna imena. Slavna glumica Elizabeta Tejlor osigurala je grudi, Džoan Kraford usta, Bet Dejvis celo telo, pijanista Paderevski ruke, a slavni brazilski fudbaler Pela, osigurao je sve kosti - od struka naniže.
Danas stara kafeterija u ulici Tauer više e postoji, ali je kompanija, u ulici Lindenhol broj 12, u srcu Sitija, sačuvala mnoge tradicije. U Sali za zapovednike pije se, kao i u doba Edvarda Lojda, samo kafa. Čuvena 'Knjiga brodoloma', koja isti prostor i važnost daje i prekookeanskom brodu i ribarskoj lađi, još se ispisuje ručno i to guščijim perom. Tu je i zvono sa fregate 'Litin' koje udara jednom za svaki brodolom, a dva puta za radosnu vest. Ta ista fregada predstavlja jedan od najkrupnijih Lojdovih poslovnih gubitaka, isplaćenih bez reči, u pravom džentlmenskom stilu.
Fregata 'Litin' je potonula 1799. godine kod holandske obale noseći sa sobom tovar osiguran kod Lojda - jedan i po milion funti sterlinga u zlatnim polugama. Sa morskog dna izvađen oje samo zvono. Lojd je, pošto je isplatio odštetu, postao vlasnik tih poluga, kao i silnog drugog potonulog blaga sa fregate. Samo u retkim slučajevima, na primer, kada je izvučen tovar zlata i srebra sa potonulog broda 'Egipat', 1932. godine, akcionarima kompanije vratilo se blago. Može se reći da su morska dna popločana Lojdovim dragocenostima.
Na pitanje ko je u stvari Lojd, najbolje je u XIX veku odgovorio akcionar Vilijem Farant, koji je rekao: 'Pojedinačno, mi smo akcionari, zajedno smo Lojd'. Drugim rečima, Lojdovi akcionari sklapaju ugovore izlažući se riziku i, u slučaju gubitka, plaćaju iz sopsvenog džepa. Oni, razume se, odlično zarađuju, ali mogu dosta i da izgube. Veoma visoka osiguranja akcionari dele na ravne delove, tak oda, u slučaju gubitka, mogu smesta da isplate ogromne odštete vlasnicima polisa. Njihova međusobna solidarnost je legendarna, a osnovni cilj je da se sačuva prestiž.
Lojd je, može se reći, neka vrsta 'kluba' sa oko 15 hiljada članova. Među njima su, osim raznih političara, lekara, zanatlija i industrijalaca, koji su izabrali ovakav način ulaganja novca, bili i bivši britanski premijer Edvard Hit, članovi legendarne grupe 'Pink Flojd', a pretpostavljalo se i britanska kraljica Elizabeta II.Preduzeće, naravno, ima ogromnu administraciju od nekoliko hiljada službenika, ne računajući 'čete detektiva' čiji je zadatak da pre sklapanja ugovora provere finansijsko stanje klijenta, da ustanove kada se radi o prevari, o namerno izazvanoj nesreći, a ponekad i o ubistvu.
Povrh svega, Lojd reosigurava gotovo sve osiguravajuća društva u svetu. Čim neka od kompanija za osiguranje posumnja da je preuzela veću obavezu nego što bi mogli da nadohnade, reosiguravaju se kod Lojda. Iz tih razloga Lojd je umešan u sve prirodne i neprirodne katastrofe koje se mogu izmisliti. Jedan od primera je užasni zemljotres, praćen strahovitim požarom, koji je između 18-21 aprila 1906. godine uništio San Francisko. Stradalo je 30 hiljada kuća, 500 hiljada ljudi sostalo je bez krova nad glavom, hiljadu je poginulu, a broj nestalih nikada nije izračunat. Brodovi u luci su ostali čitavi i društva koja su ih osigurala nisu imala gubitaka. Sva ostala, osim onih koja su bila reosigurana kod Lojda, bankrotirala su, budući da su osiguravali u slučajevima požara, nesreča, krađa, invaliditeta i smrti.
Lojd je zadržao jedan značajan običaj iz starih vremena - prihvata osiguranje svega što mu se zatraži. Njegovi agenti, koj isede u ogromnoj mermernoj sali na klupama i stolovima od grubog drveta u znak sećanja na kafeteriju Edvarda Lojda, prvi su se primili osiguranja od zemljotresa i požara, kidnapovanja, otmica aviona, opasnosti koje prete od današnjih nuklearnih elektrana.
Najekstravagantnija polisa koju je Lojd ikada sklopio, po svoj prilici je obaveza iz 1930. godine, da isplati 20.000 funti strerlinga u sluačju da čudovište iz Loh Nesa bude dopremljeno živo u halu londonske 'Olimpije', zaključno sa 25. januarom 1934. godine.
Najbolja Zabava Na Svetu - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Gospodin Brenzbi nudio je nagradu svakome ko pomogne da se pronađu pet zlatnih satova koje je, stajalo je u oglasu, 'po svoj prilici ukrala osoba srednjeg rasta, crne kose, rošavog lica, u konjičkom koporanu i krznenoj kapi'. Nagradu od jedne gvineje dobiće lice koje korisna obaveštenja u vezisa krađom donese gospodinu Edvardu Lojdu, vlasniku kafeterije u londonskoj ulici Tauer.
Nije poznato da li je Brenzbi dobio natrag svoje časovnike. Sigurno je da bogati sajdžija iz Derbija, u ono vreme čitav dan putovanja udaljenog od Londona, ne bi za posrednika izabrao Edvarda Lojda da ovaj nije bio pouzdana i, kako se vidi, poznata ličnost van granica Sitija, poslovnog srca Londona.
Sala je postala neka vrsta usmenih novina gde su stizale najnovije vesti i vodili se razgovori, uglavnom o politici, ekonomiji i naravno, pomorstvu. Za Lojdove goste 'biznismene' bilo je veoma značajno da na vreme saznaju da, na primer, pobune domorodaca na Antilima ugrožavaju trgovinu ili da je engleski gusar Henri Morgan 1674. godine postao plemić i viceguverner Jamajke. Živo su ih zanimali i bogatstva luka u Africi i Indiji o kojima su pričali moreplovci, sukobi Francuske i Engleske oko Kanade, ujedinjenje amaričkih kolonija.
Kod Lojda su saznali i da kveker Viljem Pen, izopšten iz anglikanske crkve, osniva u Severnoj Americi državu gde okuplja begunce i avanturiste. Ta država je, uzgred rečeno, po njemu i dobila ime Pensilvanija. U bučnoj atmosferi Lojdove Sale za zapovednike pljuštale su opklade. Svaka novost iz sveta bila je dovoljan povod da se u opklade ulažu sve veće sume. Bilo je uzbuljivo i zabavno, moglo je dobro da se zaradi i, naravno, isto tako i izgubi.
Sam Lojd nije ni rizikovao ni garantovao. Njegovo je bilo da gostima obezbedi kafu i neophodne rekvizite - stolove i klupe, guščija pera i mastilo, ali i dragocene podatke o kretanju brodova, vrsti tovara koji nose, ciklonima i nevoljama koje im prete ... U Sitiju se ubrzo pročulo da su 'oni kod Lojda' uvek spremni i na najluđe uloge u opkladama. Tako se upravo kod Lojda rodila 'umetnost rizika', koja će do današnjeg dana ostati vezana za njegovo ime.
O čoveku tako slavnog imena ne zna se mnogo. Poznato je da je rođen 1648. godine i da je, pre otvaraja krčme, bio član tkačkog esnafa. Ovaj podatak značajan je utoliko što je buduća firma Lojd prva osiguravala tekstilnu industriju. Edvard Lojd ženio se tri puta i nije imao muških potomaka. Kada je umro, februara 1713. godine, vlasnik kafeterije postao je njegov glavni kelner i muž njegove ćerke Elizabete, Viljem Njutn. Ovaj je umro već sledeće godine i Elizabeta se preudala za izvesnog Šeparda koji je preuzeo kormilo Lojda.
Sledećih decenija Lojdova kafeterija nesleđivana je uvek po ženskoj bočnoj liniji, ali ta činjenica nije nimalo promenila tok događaja. Edvard Lojd je očigledno bio rođeni biznismen. Nije se zadovoljiosamo usmenim novinama Sale za zapovednike, već je počeo da štampa 'Lloyd's News', preteču sadašnje 'Lojdove liste'. Lloyd's News je redovno onosio najnovije moguće vesti o kretanju brodova i trgovačkim putovanjima.
Ove novine nisu bile dugog veka. Poslednji put su izašle u 23. februara 1697. godine. Razlog - opšte informacije koje je donosio bile su 'tanke', a kao specijalizoan pomorski list išle su ispred svoga doba. Vesti o brodovima bile su nepouzdane i stizale su neredovno. Danas se komplet izdatih primeraka čuva u univerzitetskoj biblioteci u Oksfordu. I pošto se list ugasio, Lojd je nastavio da izdaje povremene izveštaje o pomorskoj trgovini i kretanju brodova. Ovi izveštaji, zajedno sa propalim novinama, predstavljaju kamen temeljac budućeg Lojdovog društva za osiguranje i reosiguranje i pokazuju osmišljenu nameru vlasnika kafeterije da učvrsti veze između svog lokala i jake engleske pomorkse trgovine. Na žalost, istoriji Lojda nedostaje datum kada su, pored opklada, licitacija, izdavanja novina i okupljanja uticajnih poslovnih ljudi, počeli pravi poslovi na osiguranju.
Ugled Lojda održao se i čak porastao nakon njegove smrti. Kada je 1739. godine, u vreme englesko - španskog rata, admiral Vernon sa samo šest lađa osvojio Portobelo na Panamskoj prevlaci, kapetan jenog trgovačkog broda prvi je raosnu vest doneo u Englesku. Čim se iskrcao, kapetan je odjurio kod vlasnika Lojda, a ovaj je vest lično preneo premijeru Volpolu.
Od dana kada je objavljeno a se traže ukradeni satovi, proteklo je više od 300 godina. U toku više od tri veka, Lojd se pretvorio u gigansko osiguravajuće društvo koje već odavno ne pokriva samo rizike brodova. Lojdova mušterija bio je i slavni Napoleon Bonaparta. Polisa na njegovo ime sačinjena je 21. maja 1813. godine, istog dana kada su njeove oružane trupe pobedile u Saksoniji savezničke rusko - pruske snage. Napoleon, očigledno posle poraza u Rusiji, nije bio siguran u budućnost. Sa Lojdom je sklopio ugovor koji ga je koštao tri funte sterlinga u korist svog dvogodišnjeg sina. Prestolonaslenik je bio osiguran na 50.000 funti u slučaju da mu otac pogine u borbi ili ode u zarobljeništvo. Polisa je važila samo mesec dana, car je izgubio tri uložene funte i niej se više obraćao osiguravajućem društvu.
Slično se ogodilo kralju Aleksandru Obrenoviću. Kda je 1889. godine na srbskom prestolu zamenio kralja Milana, sklopio je sa Lojom ugovor koji mu je osiguravao mesečni prihod od 500 funti u slučaju izgnanstva. Ni ovaj novac Lojd nije imao prilike da uruči - kralju Aleksandra i kraljicu Dragu ubili su maja 1903. godine zaverenici 'Crne ruke'. Kraljevski par uzalud je potražio spas u ormanu spavaće sobe.
Sa engleskim vladarima išlo je teže. Godine 1900. na ime najstarijeg sina kraljice Viktorije, budućeg kralja Edvarda VII nazvanog ' stricem Evrope', sklopljena je polisa kao zaštita od 'užasnog rizika'. Mudra Viktorija imala je u vidu poznatu sklonost svoga sina prema alkoholu, lepim ženama i lakom životu. 'Užasni rizik' se i ostvario, naročio za kompaniju Lojd, kada je 1910. goine posle Edvardove smrti, isplatila naslednicima i za danas fantastičnu sumu od milion funti sterlinga.
Kod Lojda su osigurana mnoga slavna imena. Slavna glumica Elizabeta Tejlor osigurala je grudi, Džoan Kraford usta, Bet Dejvis celo telo, pijanista Paderevski ruke, a slavni brazilski fudbaler Pela, osigurao je sve kosti - od struka naniže.
Danas stara kafeterija u ulici Tauer više e postoji, ali je kompanija, u ulici Lindenhol broj 12, u srcu Sitija, sačuvala mnoge tradicije. U Sali za zapovednike pije se, kao i u doba Edvarda Lojda, samo kafa. Čuvena 'Knjiga brodoloma', koja isti prostor i važnost daje i prekookeanskom brodu i ribarskoj lađi, još se ispisuje ručno i to guščijim perom. Tu je i zvono sa fregate 'Litin' koje udara jednom za svaki brodolom, a dva puta za radosnu vest. Ta ista fregada predstavlja jedan od najkrupnijih Lojdovih poslovnih gubitaka, isplaćenih bez reči, u pravom džentlmenskom stilu.
Fregata 'Litin' je potonula 1799. godine kod holandske obale noseći sa sobom tovar osiguran kod Lojda - jedan i po milion funti sterlinga u zlatnim polugama. Sa morskog dna izvađen oje samo zvono. Lojd je, pošto je isplatio odštetu, postao vlasnik tih poluga, kao i silnog drugog potonulog blaga sa fregate. Samo u retkim slučajevima, na primer, kada je izvučen tovar zlata i srebra sa potonulog broda 'Egipat', 1932. godine, akcionarima kompanije vratilo se blago. Može se reći da su morska dna popločana Lojdovim dragocenostima.
Na pitanje ko je u stvari Lojd, najbolje je u XIX veku odgovorio akcionar Vilijem Farant, koji je rekao: 'Pojedinačno, mi smo akcionari, zajedno smo Lojd'. Drugim rečima, Lojdovi akcionari sklapaju ugovore izlažući se riziku i, u slučaju gubitka, plaćaju iz sopsvenog džepa. Oni, razume se, odlično zarađuju, ali mogu dosta i da izgube. Veoma visoka osiguranja akcionari dele na ravne delove, tak oda, u slučaju gubitka, mogu smesta da isplate ogromne odštete vlasnicima polisa. Njihova međusobna solidarnost je legendarna, a osnovni cilj je da se sačuva prestiž.
Lojd je, može se reći, neka vrsta 'kluba' sa oko 15 hiljada članova. Među njima su, osim raznih političara, lekara, zanatlija i industrijalaca, koji su izabrali ovakav način ulaganja novca, bili i bivši britanski premijer Edvard Hit, članovi legendarne grupe 'Pink Flojd', a pretpostavljalo se i britanska kraljica Elizabeta II.Preduzeće, naravno, ima ogromnu administraciju od nekoliko hiljada službenika, ne računajući 'čete detektiva' čiji je zadatak da pre sklapanja ugovora provere finansijsko stanje klijenta, da ustanove kada se radi o prevari, o namerno izazvanoj nesreći, a ponekad i o ubistvu.
Povrh svega, Lojd reosigurava gotovo sve osiguravajuća društva u svetu. Čim neka od kompanija za osiguranje posumnja da je preuzela veću obavezu nego što bi mogli da nadohnade, reosiguravaju se kod Lojda. Iz tih razloga Lojd je umešan u sve prirodne i neprirodne katastrofe koje se mogu izmisliti. Jedan od primera je užasni zemljotres, praćen strahovitim požarom, koji je između 18-21 aprila 1906. godine uništio San Francisko. Stradalo je 30 hiljada kuća, 500 hiljada ljudi sostalo je bez krova nad glavom, hiljadu je poginulu, a broj nestalih nikada nije izračunat. Brodovi u luci su ostali čitavi i društva koja su ih osigurala nisu imala gubitaka. Sva ostala, osim onih koja su bila reosigurana kod Lojda, bankrotirala su, budući da su osiguravali u slučajevima požara, nesreča, krađa, invaliditeta i smrti.
Lojd je zadržao jedan značajan običaj iz starih vremena - prihvata osiguranje svega što mu se zatraži. Njegovi agenti, koj isede u ogromnoj mermernoj sali na klupama i stolovima od grubog drveta u znak sećanja na kafeteriju Edvarda Lojda, prvi su se primili osiguranja od zemljotresa i požara, kidnapovanja, otmica aviona, opasnosti koje prete od današnjih nuklearnih elektrana.
Najekstravagantnija polisa koju je Lojd ikada sklopio, po svoj prilici je obaveza iz 1930. godine, da isplati 20.000 funti strerlinga u sluačju da čudovište iz Loh Nesa bude dopremljeno živo u halu londonske 'Olimpije', zaključno sa 25. januarom 1934. godine.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Najbolja Zabava Na Svetu - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
