Odbrana od Planetarnog Rata

    Posle punih 18 godina istraživanja, autor knjige 'Magičnost misli' profesor dr Svetozar Radišić rešio je da sa čitaocima podeli saznanja o izuzetno značajnim i veoma složenim fenomenima vezanim za ljudsku dušu, psihu, emocije, misli, duh, mozak, srce i svest.

   Stručnjak koga javnost pamti i kao portparola Vojske Jugoslavije, pukovnik koji je završio sve najviše vojne škole u bivšoj Jugoslaviji, već nekoliko decenija istražuje najdelikatnije savremene fenomene i upravo je zato jedan od najčitanijih pisaca koji analizira današnjicu i njene planetarne stranputice.
    Deo njegovih istraživanja odnosi se na moć misli. U knjizi su objašnjeni načini uticaja na emocije i misli ljudi, i ponuđena su rešenja za individualnu zaštitu i za svedimenzionalnu odbranu ugroženih zemalja i naroda. Znatiželjni za novi sadržaj, postavili smo mu nekoliko pitanja u vezi sa najnovijom knjigom...

- Zašto tvrdite da idemo u susret neznanju?

    Ta moja tvrdnja odnosi se na ceo ljudski rod. Na neprestana razmišljanja o mislima nagnalo me je ponašanje ljudi: nereagovanje na očevidne besmislice, neprihvatanje očevidne istine, nehaj zbog haosa oko sebe, dopuštanje da grupe, institucije i društvo vode nesposobni, nenastojanje većine da se osposobe za sve suroviji život, pravdanje nelogičnog verom u neshvatljivo, takozvano snalaženje i pragmatičnost svih vrsta ljudi, ali i svakodnevne dileme, paradoksi, apsurdi, čuda... Istražujući moć misli i njima stvoreni planetarni lavirint, shvatio sam da čovek živi u svetu magije, u kojem se stvara virtuelna stvarnost i sve neizvesnija budućnost.

-  Vi smatrate da je sve magija?

    Svemir podseća na organizovani haos i na savršenu harmoniju. Od njegove organizacije u makro i mikro sferi i njegovog 'ponašanja', u potpunosti zavisi i ponašanje ljudi. Stoga je važno, radi razumevanja potrebe čoveka da se bavi magijom, gde je mesto nebeskih tela u čoveku poznatom svetu.
Ljudi koji se bave magijom i naučnici slažu se da su čovekolika bića nekada bila mnogo bliža prirodi. Više nije čudno i da su postojali Hobiti na indonežanskom ostrvu Flores, za koje se saznalo iz naučno-fantastične priče 'Gospodar prstenova', a sve manje je čudno otkud takav paradoks, jer je informacija o njima ostala negde zabeležena. Šta reći u vezi sa junacima stripa 'Asteriks i Obeliks'?
    Posredstvom Interneta pronađeni su podaci da su monasi dominikanskog reda iz Alžira otkrili na jednom pergamentu iz 1693. godine reči Asteriks i Obeliks. Zatim je jedan od ljubitelja stripova pronašao originalni dokument u kojem su ta imena mnogo ranije pomenuta. Reč je o Bibliji Svetog Jeronima iz 382. godine. Zanimljivo je da autori stripa o 'Asteriksu i Obeliksu', Alber Iderz i Rene Gosini, nisu ništa znali o navedenim dokumentima, što nije trebalo ni dokazivati.
    Šta to znači? Da li je reč o magiji, mogućnosti čoveka da 'pročita' nešto napisano, a da ne zna ni gde se to nalazi, o spiritualnoj vezi između generacija, ili, naprosto, ljudi ne znaju istinu o kojoj je pisao ruski matematičar Fomin, tvrdeći da je istorija poslednjih 2000 godina drugačija od napisane? Svaka misterija skriva magiju.

-  Na čemu se ona zasniva?

    Izvesno je da je jedna od osnova magije čovekov elektromagnetizam. U zaključku o zagađenosti planete sveprisutnim elektromagnetnim poljem, dr Robert Beker, dr Rutger Viver i dr Stiven Peri napisali su nešto što je važno za magijske procedure: 'Ljudi su električne životinje sa osetljivim magnetnim mozgovima. Praćakaju se u mreži elektromagnetnih uticaja. Uostalom, i ajkule love ljude na toj osnovi'. Činjenica je da ćelija ljudskog organizma 'živi', a da njen život podstiče razlika energijskog potencijala, i da je to osnova energijske veze čoveka sa svim činiocima kosmosa. Erik Vaserman, neurobiolog u Odseku za moždane simulacije Nacionalnog instituta za neurološka oboljenja i moždani udar SAD, potvrdio je uticaj elektromagnetne energije na mozak posle niza eksperimenata: 'Slanje slabog električnog impulsa kroz nečiju glavu može povećati govorne sposobnosti osobe za 20 odsto. Teoretski, tom tehnikom mogu se poboljšati veštine povezane s drugim područjima mozga'.     Bolji dokaz za tvrdnju da je čovek 'električna životinja' nije potreban.
    U naučnim radovima niza naučnih centara u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj, SAD i Rusiji, samo su potvrđene ideje Vladimira Ivanoviča Vernadskog (1863–1945) i Nikolaja Aleksandroviča Kozireva (1908–1983) da je živa materija osnovni svet u vasioni, odnosno da su takozvana živa i neživa materija i sva evolucija vasione, našeg Sunčevog sistema, svih planeta u njemu, zapravo 'svet živog prostora'. Kada se njihova teorija dopuni istinom da je svet sačinjen od sveprožimajuće umne energije, jasno je zašto je magija moguća – sve(t) je magija.

-  Za Vas je i voda magična?

    Retki su magijski rituali bez vode. U vodi je kosmička snaga, voda je dar neba, ona je lek, voda je živa mudrost, upijač i nosilac istine, napitak besmrtnosti, univerzalni simbol plodnosti i obilja, voda je potpuna materija, simbol čistoće i blagoslova, simbol života i znamenje duha. Najmističnija osobina vode je da pomoću grupa molekula, kao na elektromagnetnom nosiocu podataka, beleži sve što 'vidi', 'čuje' i 'oseća'.
    Naučnici smatraju da je ustanovljavanjem istine da (i) voda pamti potvrđena teorija o svesnom makro kosmosu i mikro kosmosu, odnosno o postojanju svesti u neživoj i živoj prirodi.

-  Kažete da misli oblikuju svet?

    Mnogi ljudi iznenađeni su saznanjem da je magija uglavnom institucionalizovana. (Zlo)upotreba magije u svakodnevici zasnovana je na karakterologiji ljudi i njihovim životnim interesima. Ne mireći se sa ograničenjima sopstvene imaginacije i misaone kombinatorike i posebno sa problemima u vezi sa osećanjima i sećanjem, čovek tumači sve što njegova čula opaze i sve što mentalno može da shvati. Na taj način kreira misaone modele – konstrukte. Pritom, veruje da će kad-tad otkriti suštinu životne misterije.
    U vojnim istraživanjima dokazano je da su pored mozga, na meti takozvanog elektromagnetnog oružja centralni nervni sistem i vitalni organi, a posebno srce. Dakle, postoji osnova za elektromagnetna dejstva. Reč je o osobini mozga i srca da funkcionišu u skladu sa kosmičkim ritmovima. Sve u vezi sa mislima izgleda još uvek mistično. O nedovoljnoj istraženosti misaone energije manje kazuju rezultati istraživanja, a više reakcije na njih.

- Magija je spona sa Kosmosom?

    Prema nekim shvatanjima, magija se razlikuje od religije po tome što ne pretpostavlja postojanje nikakve više sile. Čovek koji se služi magijom ne moli se nikakvom božanstvu da bi ostvario svoj cilj. Magijska formula (basma) razlikuje se od molitve po tome što 'onaj koji baje shvata da basmom utiče na nepoznata bića (najčešće na nečistu silu), dok je crkvena molitva u stvari želja, s nadom da će se ispuniti'...
    Magičari priznaju 'paralelni svet' i iz njega prizivaju simbole 'ne bi li priveli skrivene aspekte svoje svesti u vidokrug volje, odnosno da bi tim aspektima ovladali'. Oni veruju da se u 'astralnoj svetlosti' može plesati bez stopala i leteti bez krila; da se može putovati bez kretanja i razgovarati bez tradicionalnih formi izražavanja. U svojim ritualima povezuju simboliku minerala, biljaka, boja, mirisa i božanstava, čineći za njih logične nizove: zelena boja - smaragd, benzoin; ili ruža - crveni sandal, bakar, Jehova; bela boja - bagrem u cvatu, dijamant, ambra, Ehejeh itd.    
    Magija jeste spona čoveka sa Kosmosom. Uticaj Meseca na čovekovu životnu energiju podseća na odraz stresa majke, preko njene imaginacije, na fetus u njenom stomaku.

- Koje vrste magije postoje?

    Zanimljivo je da za podelu na crnu i belu magiju postoji više kriterijuma. Ustaljeno je mišljenje da je crni mag zloćudan, a da je beli mag dobrotoljubiv. Međutim, Natalija Stepanova smatra da je bela magija ono što magičari čine danju, do podne, u beloj odeći, a crna magija ono što čine u toku noći u crnoj odeći. Treći kriterijum mogao bi biti – religioznost maga.
    Logično izgleda tumačenje da mag ne mora da bude neki posebno religiozan čovek, već onaj koji zna kako da se posluži zakonima koji upravljaju paralelizmom psihičkih i kosmičkih sila. Ukoliko je on religiozan čovek, upotrebiće svoje znanje za dobrobit svih bića; ako nije, upotrebiće ih samo za svoju dobrobit ili za dobrobit onih koji su mu bliski, ili korisni. Upravo to, prema jednom od pristupa, pravi razliku između 'bele' i 'crne' magije, iako se obe zasnivaju na istim načelima. Osim 'crne' i 'bele' magije postoji i manje poznata 'crvena magija', koja po svemu podseća na 'crnu magiju'. Reč je o magiji krvi, uz prisutnost izvesnih bića (kakodemona – tamnih demona), sa kojima se uspostavlja veza ugovorom krvi, radi besmrtnosti u takozvanom podlunarnom svetu. Postoje stravični zapisi da je slavni lekar Ksenokrat navodio bolesti koje se mogu izlečiti upotrebom ljudskog mozga, džigerice, kostiju lobanje, krvi...

- Da li se mogu menjati prošlost i budućnost?

    Čovečanstvu je ostalo manje od tri stotine godina da se urazumi. Sadašnje procene zanemaruju suštinske probleme. Ljudski rod ima problem planetarnog nivoa, budući da je ugrožen posredno i neposredno, ali vitalno, poremećajima koje je sam stvorio. Reč je o preobličavanjima u materijalnoj, informacionoj i energijskoj sferi. Što pre mora da počne sa kvalitativnim razmišljanjem, poštujući stvarne vrednosti i vrline. Neophodno je stvaranje uslova za novu šansu: da se čovečanstvo pripremi za opstanak u kosmosu koji je sve suroviji zbog ljudskih misli. Nanotehnologija je jedno od rešenja. Budući da predstojeće 'spasavanje Planete' postaje dnevni problem, veoma je značajno što je taj problem predmet istraživanja naučnika, ali i magičara, ekstrasensa, vidovnjaka, iscelitelja, gurua i sveštenika.
    Važno je i saznanje da svesnost čoveka zavisi od mogućnosti njegove 'rezolucije', pri čulnom i vančulnom 'gledanju'. Svaka jedinka ima svoju 'rezoluciju' uma, odnosno sposobnost razlaganja i shvatanja posmatranog.

- Očekujete spas uprkos proročanstvima?

    Da. Kada se ostvari spoj sa kristalima, biljkama, insektima, životinjama i drugim ljudima, tada nastaju uslovi za greh. Jer, greh je zapustiti kristale, ne polivati preuzeto cveće, bez razloga ubijati insekte, ne hraniti izolovanu životinju, ne brinuti o poverenim ljudima i svim ljudima u svojoj energijskoj mreži. Zato čovek mora neprestano da misli o svojim gresima, da ih bude neprestano svestan, bez obzira koliko su veliki, i da ih se oslobađa. To je isto što i razgrađivanje svojih trauma i preduzimanje napora za oslobađanje od njih. Upravo to je magijska procedura, koja treba da traje do potpunog osvešćivanja greha i njegovog celovitog iskorenjivanja.

- Kako se odbraniti od napada u mentalnoj sferi?

    Napad na podsvest čoveka (ona uređuje fiziološke i psihološke procese u organizmu), počeo je u prošlom veku. Sada je taj napad od stihijskog postao usmeren. Jedna bitka dogodila se pred očima celog sveta, a vođena je tako da mnogi ljudi nisu razumeli ni osobine savremenih ratova, ni da u njemu svakodnevno učestvuju. Neokortikalnim informativno-psihološkim operacijama razbijeni su SSSR, ČSSR i SFR Jugoslavija. Napad je planiran na osnovu Direktive 20/1 Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, od 18. avgusta 1948. godine.
    U toj direktivi, između ostalog piše: 'Završiće se rat, sve će se nekako regulisati, organizovati. Mi ćemo baciti sve što imamo – svo zlato, svu materijalnu snagu na prevaru i obmanjivanje ljudi... Ljudski mozak i svest ljudi, sposobni su za promene. Posejavši tamo haos, mi ćemo neprimetno zameniti njihove vrednosti lažnim i naterati ih da veruju u te lažne vrednosti. Kako? Naći ćemo svoje istomišljenike, svoje saveznike u samoj Rusiji. Kroz epizode će se odigravati grandiozna tragedija pogibije najnepokornijeg naroda, konačnog, nepovratnog gašenja njegove samosvesti...'.
    Odbrambeno rešenje je poznavanje misaone, duševne i duhovne sfere. Pritom, važno je znati: znanja za tu vrstu odbrane stiču se u produhovljenoj školi.
    Jedno je sigurno: emitovanje PSI impulsa može da se suzbije, ako zemlja koja je na meti agresije ima parapsihološku tradiciju, odnosno ako u njoj žive ljudi koji se bave psihotronikom, psihotropikom i takozvanom parapsihologijom. Reč je o ekspertima koji poznaju metode za izmenu stanja svesti i psihe, hemikalijama, elektromagnetnom energijom, emocijama i mislima. Isto tako, izuzetno je važno da se poznaju sve vrste ratova i sve vrste neokortikalnog oružja (mikrotalasno, radiofrekventno, impulsno, infrasonično...), kao i da se za sve njihove dimenzije iznađe odgovarajuće odbrambeno rešenje. Kombinacija magijskog znanja i znanja o magiji, uz primenu odgovarajućeg elektromagnetnog, odbrambenog oružja omogućava odbranu u neokortikalnom ratu.     Sasvim prirodni dodatak - Možda je na najslikovitiji način delo našeg sagovornika opisao dr Miodrag Vuković, recenzent ove knjige. On kaže da, 'poput mudrog Sokrata, Svetozar Radišić svojim prvim poglavljem polazi 'u susret neznanju'', da bi eksponirao nešto što je teško razumljivo, ali s druge strane funkcionalno. To potvrđuju vojni budžeti koji troše desetine i stotine miliona dolara na nove aspekte 'neistraženih energija'.
    Autor knjige 'Magičnost misli' sasvim originalno i domišljato razmatra sve opcije odbrane, u trenutku kada se menja ne samo naučna, nego i diskurzivna matrica čovečanstva. U srpskim okvirima, nema autora poput ovog, koji toliku količinu ekspertskog znanja koristi za proučavanje 'neokortikalnog rata'. Magija je samo sasvim prirodni dodatak onome što je donelo doba elektronike i informatike.