Novi Svetski Poredak - 12

   Pitate se kako je moguće da nas establišment konstantno drži u strahu i vrlo vešto manipuliše našom percepcijom, dok im mi za uzvrat vrlo olako pružamo svoju slobodu samo kako bi dobili 'sigurnost'?

    Ne biste verovali, ali problem se nalazi upravo u nama. Glavni krivac tome je jedan značajni deo ljudskog mozga kojeg naučnici nazivaju 'R - kompleksom' ili 'reptilskim mozgom'.
    Naime, upravo taj deo ima ogroman uticaj na celokupno ljudsko ponašanje. To je središte naših 'životinjskih' želja i reakcija, te izgleda gotovo isto kao i mozak guštera i ostalih gmizavaca. Naučnici tvrde da je upravo taj deo našeg mozga temelj čovekovog nervnog sistema te da je odgovoran za pojedine karakterne crte poput agresivnosti, težnje za kontrolom, moći i posedovanjem, ponašanja prema izreci 'Sila Boga ne moli', dominantnosti, podložnosti, opsesivnosti, verskog poštovanja te krutosti i želje za održavanjem društvene hijerarhije.
    Reptilski mozak ne misli, nego isključivo odmah reaguje na određenu situaciju. Kada je reč o ljudima koji postupaju bez promišljenosti, govori se da su njihove reakcije produkt reptilskog mozga bez angažovanja područja poznatog kao neokorteks kojem je svojstveno prvo promisliti, a tek onda delovati.
    Upravo je taj deo našeg moždanog sistema sedište reakcijskih emocija tela i nagona za preživljavanje, usko povezan s područjem u središtu mozga pod nazivom amigdala, bademastom masom neurona u delu znanom kao limbični mozak. Dok nas manjina vešto zastrašuje svojim morbidnim lažima poput globalne ekonomske krize, 'vrlo opasnim' virusnim epidemijama, globalnim zatopljenjem, mi aktiviramo reptilski deo mozga koji nam naređuje da učinimo sve samo da se osećamo sigurnije.
    Upravo tada dolazi do poteškoća gde establišment iskorištava situaciju i pomoću dobro znane taktike 'problem-reakcija-rešenje' dolazi do zacrtanih ciljeva. Reptilski mozak neprestano skenira svoje okružje zbog potencijalnih opasnosti i shodno tome reaguje. Kada smatra da percipiranu pretnju može pobediti on će se boriti; ako pak proceni da ne može izaći kao pobednik – beži. Dakle, on funkcioniše kroz dva stanja: sigurno i nesigurno. Znači, kada se oseća sigurnim i opuštenim, neokorteksu je osiguran mir i spokoj u kojem će imati prostora dobro promisliti. No, kada se osjeća ugroženim i nezaštićenim, panično i nepromišljeno se pokušava izvući iz trenutne nepogodne situacije.
    Strah je izuzetno zarazan ako mu se podlegne, kao što su dokazala dosadašnja istraživanja. Istraživači sa Univerziteta u Diseldorfu u Nemačkoj stavili su pamučne jastučiće ispod pazuha 49-ero studenata dobrovoljaca pre ispita. Prikupili su i uzorke znoja istih studenata dok su okretali pedale na sobnim biciklima za vežbanje. Potom je drugoj grupi studenata rečeno da pomirišu pamučne jastućiće, dok su njihovi mozgovi posmatrani preko MRI skenera (uređaja za snimanje magnetnom rezonancom). Studenti su rekli da ne mogu razlikovati 'znoj od panike' i 'znoj od vežbanja', ali njihovi su mozgovi mogli. Znoj od panike aktivirao je područja mozga zadužena za emocije i empatiju. Stoga je istina da možete 'nanjušiti strah', a strah se takođe prenosi i vibracijski te potencijalno stvara masovnu paniku pod vodstvom reptilskog mozga. Kao što je već navedeno, ne dolazi samo do reakcije kad je u pitanju fizički opstanak. Pitanje opstanka reptilski mozak takođe dekodira kao očuvanje moći, ugleda, statusa i nadmoći te intelektualne superiornosti. Kada naučnici, istoričari i verski sledbenici s netrepeljivošću i prezirom odbacuju nove informacije ili gledišta koja bi mogla srušiti njihova kruta uverenja, oni isto tako aktiviraju 'sistem za preživljavanje'.

    Tu dolazi i do logičnog objašnjenja zašto su sva nova saznanja o poimanju sveta odlučno odbacivana bez preispitivanja dokaza koji se vežu uz njih. Upravo radi toga mnogi ljudi širom sveta koji pokušavaju razotkriti veo tajni i oni koji pomažu pri buđenju ljudske svesti bivaju ismejavani i marginalizirani. Glavnina ljudske populacije pronalazi osećaj sigurnosti u fiksnom gledištu o 'funkcionisanju sveta', što je često vidljivo u religiji, nauci, obrazovanju i medicini. Kada se sadašnbje, trenutono stanje poljulja, reptilski mozak to percipira kao opasnost koju treba ukloniti i ignorisati. Povrh svega, taj 'R-kompleks' reguliše disanje (zato se isto menja kada smo prestrašeni ili uzbuđeni), uklanjanje 'otpada', cirkulaciju i temperaturu (oboje pod presudnim uticajem straha, opasnosti i emocija), kretanje, držanje tela i ravnotežu (tako možete prepoznati nečije emotivno stanje prema govoru njegovog tela). Reptilski mozak nikada ne spava, čitavo vreme je u potrazi za opasnošću, a kada ste u carstvu snova, održava vaše disanje. Većina reklamnih oglasa, vladinih saopštenja i izrežiranih događaja ciljaju na reptilski mozak kod čoveka koji tesno sarađuje s limbičkim mozgom i amigdalom. Upravo su sad aktualne političke kampanje svih vrsta, pa, zar ne mislite da i kod nas ciljaju na manipulisanje i aktiviranje R-kompleksa?
    Naše reakcije ne potiču iz neokorteksa (slušanje onoga što nam politički kandidati govore, promišljanje o tome, postavljanje pitanja i zahtevanje više pojedinosti), nego potiču iz reptilskog mozga u vidu emocionalne reakcije tipa – promena, nada, vera u bolje sutra... Sve će učiniti samo da dobiju poverenje većine i dobro znaju gde i kako trebaju delovati. Kada se saberemo, vidimo da živimo u globalnom društvu koje se ne razlikuje mnogo od kolektivnog izražaja reptilskog mozga.
    Ljudi bi mogli sarađivati i ostvarivati uzajamnu korist, ali reptilski mozak i mentalitet roja/krda želi se takmičiti, pobeđivati, osvajati. Ako neko pobeđuje to znači da neko drugi gubi, a to sigurno ne želite biti vi. Pobeda i poraz postali su ljudska opsesija jer čovek izjednačava pobedu s opstankom, a poraz s izumiranjem. Nažalost, čitavo društvo tako deluje. Ipak, vidljivo je kako se polagano javlja tračak nade kojim bi ljudi prestali slepo slediti nametnute norme i okrenuti se pravim vrednostima.

      Zadnjih dana je znatno porasla prodaja uređaja koji teraju komarce. Ne zato što u leto imamo najezdu dosadnih krvopija, već stoga što je vest o komarcima koji prenose virus od kojega se može dobiti upala mozga i od kojeg je nekoliko osoba u Srbiji umrlo, ozbiljno prestrašila sve ljude.

     Koliko je doista opasan virus Zapadnog Nila, otkud je došao i kako je uopšte nastao, upitali smo stručnjake koji deluju izvan zdravstvenog i farmaceutskog sistema, te koji stoga mogu otvorenije govoriti o mogućim manipulacijama tim virusom, a jedan od njih kaže: 'Virus je najverovatnije delo nekog laboratorija. Tvrditi ne mogu, ali pretpostavljam da je i taj virus delo laboratorija, a ne majke prirode. Još šezdesetih godina prošlog veka na posdiplomskom studiju Medicine i Farmacije izučavao sam metode zašite od biološkog, nuklearnog i psihološkog rata.
    I tada je bilo poznato da u svetu postoje brojni laboratoriji koji proizvode mikroorganizme koji se koriste za biološki rat. U to vreme 'u modi' je bio pegasti tifus, koji se prenosio ušima. Danas su tehnike puno naprednije, pa smo u međuvremenu iz laboratorija dobili i virus SIDE, svinjske i ptičje gripe, kravljeg ludila a verovatno i Zapadnog Nila. U novinama piše, na primer, da će se ove godine pojaviti novi oblik gripe koja će biti opasnija nego dosadašnje, no može se dogoditi, kažu, da i ne bude tako opasna?! Da bi se moglo predvideti da će doći nova vrsta bolesti, ona bi negde već morala vladati. No budući da se ta gripa još nije pojavila, znači da je virus već proizveden i da će uskoro biti posijan. Sada se verovatno radi serum protiv tog virusa, serum kojim će se milioni ljudi uskoro vakcinisati i na čemu će farmaceuti zaraditi velik novac. Ne bi me čudilo da farmaceuti namerno izazivaju paniku, kako bi zaradili na lekovima. To i inače rade.'
     Mr. Karino Hromin Sturm, multidisciplinarni naučnik, koji takođe izučava sredstva i metode biološkog rata kaže: 'Nekad su katapultima prebacivali zaražene životinje preko zidina. Pretpostavlja se da je virus Zapadnog Nila i epidemija Lyme Borelioze pobegao iz laboratorija za biološko oružje, osnovanog 1954. godine pri Ministarstvu obrane SAD-a na ostrvu Plum Island, kod Njujorka. Na tom ostvru, koji nije ucrtan na kartama, već se 50 godina ispituje biološko oružje. Laboratorija je službeno zatvorena 1995., a zatim je došla u nadležnost Ministarstva poljoprivrede, a od 2001. pod upravom je Ureda za Domovinsku Sigurnost SAD-a, što znači da još uvek radi. Pre 11 godina laboratorij je stradao u poplavi i tada su u skladištu otopljeni uzorci opasnih bioloških sredstava koja mogu izazvati neželjene posledice. Napadanje neprijatelja klicama i bacilima poznato još iz davnih vremena, kada su vojske koje su opsjdale gradove preko zidina grada katapultom izbacivali leševe životinja zaraženih kugom.
    Virusi se verovatno prodaju i teroristima, a masovnija upotreba hemijskih sredstava primenjena je 22.juna 1915. u Prvome svetskom ratu kod belgijskog grada Ypresa s teškim posledicama. Zato je nakon rata 1925. donesen Ženevski protokol o zabrani upotrebe hemijskog oružja. Vojske svetskih velesila, međutim, i danas su zainteresovane za biološko i hemijsko oružje koje razvijaju u tajnim laboratorijima. Postoji stoga bojazan da zbog nepriličnog skladištenja, kontrole, razrade i ispitivanja biološkog oružja, koje se sprovodi u raznim tajnim laboratorijima, neki virus pobegne zbog nemara, a može se dogoditi i da se prodaja teroristima. Najpoznatijim vrstama hemijsko-biološkog oružja danas raspolaže 17 država u svetu - kao i teroristi.

    Britanski stručnjaci su otkrili da se u laboratorijima njihove zemlje nalazi 155 hibrida između ljudi i životinja. Embrione su stvarali tajno u zadnje tri godine, jer su želeli pronaći moguće lekove za niz bolesti. Ovo otkriće je stiglo samo dan nakon što je skup naučnika objavio upozorenje o mogućem 'Planetu majmuna' tj. da eksperimentisanje s hibridima ljudi i životinja može otići predaleko. Daily Mail piše da je u britanskim laboratorijima kreirano barem 155 embrija koji sadrže i ljudski, i životinjski genetski materijal. To je omogućio zakon Human Fertilisation Embryology Act iz 2008., kojim je dozvoljeno stvaranje različitih hibrida, uključujući i oplođivanje životinjske jajne stanice ljudskom spermom te različite varijante s implantiranjem ljudskog nukleusa u životinjsku stanicu.
    Naučnici tvrde da se na ovaj način mogu dobiti matične embrionske matične stanice koje se mogu koristiti za lečenje niza bolesti. Od 2008. su tri laboratorija u V. Britaniji - na King’s Collegeu u Londonu, Newcastle Universityju i Warwick Universityju – dobila dozvolu izvoditi istraživanja. Zbog nedostataka novca svi su prestali s proizvodnjom novih hibrida ljudi i životinja, no veruju da će se rad nastaviti još u većoj mjeri u budućnosti. Brojka od 155 hibrida između ljudi i životinja otkrivena je nakon što je jedan britanski zastupnik postavio ovo pitanje u parlamentu. Ipak zakon je odredeo da se svi tako stvoreni embrijoni trebaju uništiti u roku od 14 dana. Britanija nije jedina zemlja u kojoj se izvode ovakvi eksperimenti. (4Dportal)

    Stručnjaci upozoravaju da ljudi koji dnevno gledaju preko četiri sata televiziju u jednom trenutku više nemaju percepciju i ne mogu shvatiti što se događa u samoj stvarnosti. Dakle, umesto njih 'vidi' televizija, a oni postaju sedeće figure. Građani Srbije su svetski prvaci u gledanju televizije, a ni Hrvati nisu puno bolji. Razlozi za to su: siromaštvo, nezaposlenost, veliki postotak starog stanovništva, ali i ideološka i politička podeljenost ljudi. Svaki građanin Srbije u proseku provede pet sati dnevno gledajući televiziju, čime je pretekao čak i Amerikance. Korak sa Srbijom u ovoj zabrinjavajućoj statistici drže zemlje cele regije, pa se tako odmah iza nje po dužini gledanja televizije nalaze Mađarska, Makedonija, Grčka i Hrvatska. Medijski stručnjaci navode razne razloge za višesatno sedenje ispred televizijskih ekrana: siromaštvo, nezaposlenost, veliki postotak starog stanovništva, ideološku i političku podeljenost ljudi, a samim tim i sve veće socijalne razlike.

    Ljudi su se nekad više družili, a okrutna je činjenica da je i to druženje postalo preskupo, upozoravaju stručnjaci. Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i stručnjak za medije, za Deutsche Welle kaže kako je osnovni razlog što građani Srbije toliko puno vremena troše ispred TV ekrana krizno stanje koje se nekako neprimetno produžilo: 'Mi smo ponekad pomalo bili u zabludi misleći da je kriza završena prolaskom 90-ih godina, i imali smo izvestan optimizam, pogotovo tamo negde 2001, 2002, ili 2003. kada je izgledalo da će se stvari promeniti. Ali, sada vidimo da ta kriza ima jedan duži kontinuitet. Dakle, ljudi su bez posla, ljudi su vrlo ugrožene egzistencije, a s druge strane postoji ta neka vrsta zanimanja za takozvane nove sadržaje kojih sve više ima u medijima i na televizijama. To ne znači da su ti sadržaji sada bolji ni zanimljiviji nego pre, niti kreativniji, ali to te ljude koji su bez posla i koji nemaju ideje kako se i čime pozabaviti, drži satima pred ekranom'.
    Sociolog kulture Ratko Božović ocenjuje da smo došli u situaciju da ljudi sve više vide stvarnost preko televizije: 'To je situacija koja pomalo sliči na ona istraživanja engleskih teoretičara medija, koji su prije desetak godina utvrdili da ljudi koji dnevno gledaju preko četiri sata televiziju u jednom trenutku više nemaju percepciju i ne mogu shvatiti što se događa u samoj stvarnosti. Dakle, umesto njih vidi televizija, umesto njih živi televizija, umesto njih je prisutna televizija, kako bi oni bili što više inertni, što više provincijalni, i što više sedeće figure'. Kriza koja i dalje traje je izazvala, osim osiromašenja ljudi, i stradavanje kulture, kultiviranosti i obrazovanja, ističe Božović: 'Dakle, nakon one populističke priče i populističkog uticaja koji je došao s vremenima 90-ih godina, sada imamo tu nesreću da je kultura smeštena u estradi. A estrada je samo drugo lice ili druga forma populističkog uticaja. Umesto da se nametne vrednost ili da se na neki način živi kroz te vrednosti, živi se jedna kič-samoobmana. I ljudima u Srbiji, to je sada primer onoga što se u njoj događa, više odgovaraju laž i prevara nego istina i suočavanje s istinom'.
   Predugi boravak ispred televizijskih ekrana ostavlja velike posledice na samo društvo, počevši od zanemarivanja same porodice i porodičnih odnosa. Pritom gledaoce programi koje u najvećoj meri konzumiraju ne mogu osposobiti za onu vrstu građanske aktivnosti koja se od njih očekuje. Iako bi mediji trebali dati jako puno informacija, znanja, i obrazovanja, pa da se time ljudi koji su toliko dugo pred ekranom osposobe i za neke druge funkcije, to se jednostavno ne događa: 'To je pasivno gledanje - traži se samo zabava, i to laka zabava, bez selekcije sadržaja. Tako da nema nikakve sumnje da to produžuje jednu socijalnu letargiju koja se vraća time da su ljudi sve više apatični i što sve više imaju osećaj da se ništa u društvu ne može promeniti'.
    Baš ono što izuzetno odgovara onima na vlasti...