Otkrivena je matematickom metodom, a na osnovu neobičnih anomalija u orbitama Urana i Neptuna, kao i u pojasu asteroida koji kruže unutar sunčevog sistema. Te su anomalije, doduše, zabeležene već mnogo pre otkrića Plutona 1929. godine, kada se špekulisalo o postojanju ogromnog nebeskog tela, u neposrednoj 'blizini', koje ih uzrokuje. Pronalazak minijaturnog Plutona nije mogao dati zadovoljavajuci odgovor zašto dva velika planeta imaju nepravilne putanje, pa je to pitanje ostalo otvoreno sve do danas.
Zašto je trebalo gotovo jedno stoleće da se izađe s ozbiljnijim informacijama o tajanstvenom planetu? Nepostojanje tehničkih mogućnosti ili nešto drugo, može se samo nagadati. Ali dobro je podsetiti se da je Uran otkriven primitivnim teleskopom još 1781. godine, a Neptun 1846.godine.
Medutim, razlika između ovog i ostalih planeta u sunčevom sistemu je ogromna i to je osnovni razlog zbunjenosti i zabrinutosti današnjih astronoma i naučnika. A glavna posebnost planeta je ta da se kreće eliptičnom putanjom i suprotnim obrtanjem oko osi od svih ostalih planeta.
Zabrinutost je tim veća zbog delikatnosti pojave koja bi mogla ugroziti život na Zemlji, a službeno bi objavljivanje, dakako, izazvalo neverovatne reakcije širom sveta. Teško je i zamisliti kakve bi samo poremećaje doživele religijske zajednice, zbog činjenice da je planeta nastanjena naprednom civilizacijom, a narocito hrišcanska Crkva čiji bi krvavo građeni temelji i 2.000 godina stara doktrina bili teško uzdrmani. O poremećajima u svetu kapitala i financija teško je i razmišljati, a toga se najviše i boje oni koji su za sebe odabrali uloge dežurnih svetskih dušebrižnika, na prvoj crti obrane civilizacijskih stečevina (i kapitala, pre svega).
Gde se trenutno planeta nalazi nije poznato, ali postoje određene špekulacije i dobar su temelj za razne proračune i predviđanja. Kakva nas budućnost očekuje i da li ćemo uskoro biti svedoci apokaliptičnog nebeskog događaja niko ne može sigurno reći, no ne treba zaboraviti neospornu činjenicu da Zemlja, kao i celi sunčev sistem, ciklično, prolazi kroz turbulentna razdoblja; prirodnih katastrofa, promena klime, nestajanja civilizacija...!
'Ovo je veliko čudo Sina, Koje se nije dogodilo Zemlji
Od davnih dana.....
....Da je Sin, Gospodar svih Bogova I Božica,
Koji boravi na nebu, Sišao sa nebesa.
(Stih na glinenoj ploči iz Sumera)
SUMERI, MI I NIBIRU
Ono što je za savremene naučnike zbunjujuća novost, drevni Sumeri su znali pre 6.000 godina. Svoja su saznanja zapisivali na razne načine, između ostalog i na takozvanim 'glinenim pločicama' koje su, jednim delom i nekim čudom, ostale sačuvane do danas.
Međutim, podaci koji se nalaze na tim pločicama neprihvatljivi su današnjim naučnicima, ne zato što im nisu zanimljivi ili vredni proučavanja, već zato što su u suprotnosti s njihovim, većinom, patrijarhalnim učenjem, zasnovanim pre svega na Darwinovim evolucijskim tezama i čoveku nastalom od primata ili majmuna !?
Srećom, postoje izuzeci vredni spomena. Pre svega, prerano preminuli, Carl Sagan, čovek velikog otvorenog uma, koji se usudio pre dvadesetak godina, u svojoj fantasticnoj seriji (i knjizi) 'Cosmos', spomenuti '
... ogroman, tamni planet koji kruži dubinama Mlijecnog puta, o kojem ne znamo gotovo ništa osim da na njemu postoji život...' !!! Ko se još seća predivnih putovanja na zamišljenom brodu – maslačkovoj pahuljici i preleta preko tajanstvenog planeta ?
Dr. John Murray, britanski astronom, nakon opsežnih matematičkih proračuna, prvi se usudio obelodaniti podatke o postojanju velikog, nepoznatog planeta u susedstvu Sunčevog sistema, kao uzročnika neobičnih odstupanja u putanjama udaljenih kometa. Do istog su zaključka došli i fizičar Daniel Whitmire i astronomi americkog Univerziteta u Luisiani. I to tek pre 12 godina, 1999. godine. Dr. Zecharia Sitchin, je naučnik koji svoja istraživanja, već više od pedeset godina, ne usmerava prema nebu već upravo suprotno, prema zemlji, kopajući po arheološkim nalazištima, proučava istoriju zapisanu u drevnim narodima.
Jedan je od retkih ljudi na svetu koji može čitati sumersko pismo i, kao što sam kaže u Prologu svoje knjige 'Dvanaesti Planet', svoj je život posvetio proučavanju Starog zaveta, Knjige Postanka i istorije drevnog Bliskog istoka; sumerskih, babilonskih, asirskih, hetitskih, kanaaskih i ostalih drevnih tekstova i epskih priča.
Arheološka otkrića i odgonetavanje starih zapisa potvrdivali su ispravnost biblijskih aluzija na kraljevstva, gradove, vladare, hramove i običaje drevnih vremena. Stari Zavet na više mesta navodi:
'Prestolje Jahvea je u nebesima'... 'Sa nebesa Gospodin gleda na Zemlju'. Rukopisi drevnog Bliskog istoka, uključujuci mnoštvo astronomskih podataka, nedvosmisleno govore o postojanju planete sa koje su stigli astronauti ili 'bogovi'. Svi drevni narodi verovali su u bogove koji su se spuštali na zemlju sa neba i koji su mogli sa zemlje poleteti natrag u nebo.
'On je taj koji sjedi na krugu Zemaljskom ....'
(Prorok Isaija, veličajući Jahvea, Stari Zavet)
'....Vidi moj prijatelju kako izgleda Zemlja
Pogledaj more, na stranama planinske kuće.
Zemlja je zaista postala tek brežuljak,
Široko more je tek poput kade.'
(Deo sumerske priče o kralju Etanu, koji je uzašao na nebo)
PLANET ILI RATNI BROD
Sva dosadašnja istraživanja, saznanja, pretpostavke, kalkulacije, tumačenja ili jednostavno naše želje o tajanstvenom planetu kao prebivalištu napredne rase u mnogome se menjaju poslednjih godinu-dve. Postoji nekoliko verzija najnovijih istraživanja da se ne radi o 'običnom' planetu, doduše netipične putanje, već o planetu-zvezdanom brodu, opremljenom za duga galaktička putovanja, ali i za ratovanja i odbranu.
Površno gledajući ovo izgleda poput nekog detalja iz SF filmova, no sve je mnogo kompleksnije i uverljivije od filma, a ne treba smetnuti s uma da filmska industrija uporno smišlja i najneverovatnije scenarije s ogromnim dolarskim budžetima. Pitanje za razmišljanje: 'Ko i s kakvom namerom '!?
No, ovde je reč o planetu kojeg od milja zovemo Nibiru, iako mu daju razne nadimke i nazive; od Planeta X (!?), Tamne zvezde, Smeđeg patuljka do 10. planeta (10. u našem Sunčevom sistemu, iako taj planet uopšte tu ne pripada). Dakle planet do 4 puta veći od Zemlje kruži eliptičnom putanjom unutar Mlečnog puta i u naš sistem ulazi, približno, svakih 3.600 godina. Otuda i prisvajanje ovog kosmičkog putnika i svrstavanje u red planeta koje kruže oko Sunca.
No, prema tvrdnjama nekih medija (u pravom smislu te reči) Nibiru pripada 'Galaktičkoj federaciji' naše galaksije (na Zemlji nazivane Mlečna staza) kao njen glavni predstavnik. Zbog svoje specifičnosti da kao planet putuje na razmerno ogromne udaljenosti i tako dotiče mnoga područja galaktike Nibiru je odabran za svojevrsnog ambasadora i rasadnika civilizacija. Ako je Nibiru samo jedna stanica federacije gde se nalazi baza !?
'Duboko u Visinama, On određuje svoj put;
Gde svetlost i tama nastaju.'
(Psalam iz Knjige o Jobu - Z. Sitchin, '12 Planet')
Originalno, Nibiru je nastao raspadom zvezde Sirius B i u toj koliziji odbačen u kosmos. Premalen da se zapali i tako postane novo sunce, poprima eliptičnu putanju privučen snažnijim telom, najverovatnije našim Suncem. U jednom trenutku daleke kosmičke praistorije prošavši Sunčevim sistemom udario je u ogroman planet (Tiamat, prema sumerskim zapisima) koji mu se našao na putu i od tog spoja nastaje današnja Zemlja, Mesec i pojas asteroida - 'Nebeska narukvica.
Kako, kada i zašto je Nibiru nastanjen prvom civilizacijom ostaje enigma. Ali ono što nas verovatno više zanima od toga je pitanje što skori prolazak tog planeta znači za Zemlju. Da bi se to razumelo potrebno je imati na umu tri ključne činjenice;
■ Nibiru je planeta do četiri puta veći od Zemlje koji u svom perigeju prolazi putanjom između Marsa i Jupitera,
■ Nibiru je nastanjen naprednijom civilizacijom,
■ Nibiru nije samo planeta već i kosmički brod opremljen ogromnim brojem letelica i oružja.
Nibiru je u jednom trenutku svoje istorije iz obitavališta nižih životnih formi postao boravištem naprednije vrste kojoj je za život na takvom putujućem planetu bilo potrebno odgovarajuće okruženje u uvetima dugotrajnog izostanka sunčeve svetlosti. Planeta je doslovno izdubljena i sav život je prebačen u njegovu utrobu, dok se na površini nalaze postrojenja te baze letelica i oružja.
I dok nam sve ovo može izgledati čudno i neverovatno nije na odmet baciti pogled na naš divni planet i zaviriti pod površinu. Navodno je i Zemlja ispresecana podzemnim tunelima, od kojih mnoge nisu izgradile poznate civilizacije. Razlog postojanja podzemnih boravišta na Zemlji, ako nisu namenjeni iskapanju ruda, verovatno leži u potrebi skrivanja stanovnika u sigurnije okruženje dok se na površini planete događaju izvanredne okolnosti - na primer, poremećaj sunčeve aktivnosti !?