Blamovi - No 2

    Ovaj dogadaj se desio negde u Vojvodini, oko Zrenjanina.

Dogodi se saobraćajna nesreća, ali kakva, prevrnuo se kamion pun svinja i naravno svinje onako kontuzovane, pobegoše iz kamiona. U tom momentu dolazi patrola policije da ispita poziv o nesreći, ne znajući o kakvoj se radi, ali kada je policajac izašao iz kola pojure ga svinje da ga ujedu. Onako zaprepašćen se brže bolje popne na haubu od patrolnih kola i motorolom zove komandira, a u isto vreme počinje da puca na svinje. Komandir stanice ga preko motorole pita: 'Jel' ima prezivelih?', ne znajući još kakva je situacija,  na šta mu naš policajac odgovara: 'Ima , al' sve ću da ih pobijem' !!!



    Ulaze tata i sin u prepun gradski autobus i klinac počinje da gnjavi:
- Tata, tata, kupi mi onaj auto.
- Drugi put, rekao sam ti već.
- Tata, tata, 'ajde mi ipak kupi onaj auto molim te.
- Ne može sada, bre...
- Tata, tata ali kupi mi auto.
- Ma ćuti bre mlatnucu te po glavi!
Klinac pokunjeno kaže:
- Ako me opet lupiš reći ću mami da si i jutros 'piškio' u lavabo...
    Pola autobusa se zablene u ćaleta, a druga polovina popuca od smeha, dok je tata pocrveneo kao paprika ...


    Ovo je istiniti dogadaj koji se desio u okolini Čačka, 1998. godine. Jedan čovek po imenu Radosav koji je po prirodi bio veliki šaljivdžija, hteo je da se našali sa svojom ženom, ali na krajnje neobičan nacin.     Ušao je u svoju štalu i zakačio se na gredu gde se vezao kaiševima, a predhodno se namazao brašnom po licu u nameri da se kao bojagi OBESI. Njegova žena ulazi u štalu i videći svog muža kako se klati mrtav na gredi pada u nesvest. U tom se skuplja pola sela i niko od njih se ne usuđuje da Radosava skine sa grede. Potom dolazi policija. Jedan od policajaca se penje na gredu u nameri da skine Radosava. U tom trenutku Radosav se okreće i namigne policajcu. Policajac pada u nesvest, pada sa grede i lomi ruku. Nesrećni Radosav je zbog ove neslane šale dobio 6 meseci zatvora.


    Priča jedne žene: 'Kupila sam ošamucenu ribu na pijaci i vraćala sam se kući autobusom. Autobus je bio prepun ljudi. Stanem ja pored jednog gospodina, onako krišom, kao 'ovaj ne smrdi na znoj sigurno'. Bila sam u pravu. Međutim, ona riba sa pijace koju sam držala u kesi, pored sebe, se povratila i počela da se koprca. Samim tim, riba je onog gospodina udarala po nozi. Gospodin se lagano okrenuo i rekao: 'Gospođo, prestanite da me udarate po nozi.' A ja mrtva 'ladna odgovaram: 'Gospodine! Nisam ja, to je moja riba...ops.'


    Imali smo kontrolni iz muzičkog. Pošto nam je profesor već rekao šta ćemo imati na kontrolnom mi smo svi spremili ispisane papire sa odgovorima. U međuvremenu dok ne zvoni morali smo da se pravimo da nešto pišemo. Moj drugar je pisao o Bahu. O tome šta je sve radio sa mamom, sestrom, komšinicom dok nije postao peder. (Sve je to bilo začinjeno sočnim psovkama). Profesor se zaustavio baš kod njega i uzeo da pogleda šta je to on napisao. I znate šta mu je rekao? 'Dobro je, samo ti još fale njegova dela!'


    Dolazim u Beograd da polažem prijemni za fax. Nemam pojma gde mi se fax nalazi. Nekako nalazim fax, ulazim unutra pitam gde se ovde predaju dokumenta. Jedan tip u hodniku promrmlja nešto tako da sam ja samo uspeo da čujem 'doktora Subotića'. Konsultujem se sa drugarima gde da nadjemo tog dr. Subotića. Dolazimo do jednog drugog tipa koji mi daje isti odgovor. Na kraju srećem jednu doktorku na klinici, jer smo mi pošli da tražimo ordinaciju dr Subotića, i pitam je gde mogu da predam dokumenta za prijemni, a ona mi reče: kod dr Subotića, i tu meni pukne film i pitam gde mogu da nađem tog dr Subotića. Kad je žena počela da se smeje... jedno pet minuta se ona smejala dok smo mi stajali onako zbunjeno i gledali je šta sad nije u redu? Kad je malo došla sebi rekla nam je da je on umro. U tom trenutku sam ja pomislio, ko koga sad zeza ovde. Na kraju je dilema razrešena tako što nam je rekla da se radi o ulici.

    Išla sam sa drugaricama ka kući nakon škole. Šetale smo se, čavrljale i svratile smo u jednu malu prodavnicu gde je moja simpatija često kupovala... Naravno on je bio tamo. Pravila sam se iznenađena:
- Heej Nikolaaaa otkud ti tuuuu??
- Ja ovaaaj..pa ja..
- Kupujes ?!!
- Daa..da..
    Bio mi je sumnljiv... šta ako krade? Brzo sam ga uhvatila i rekla:
- Ako vratiš sve što si uzeo neću te reći prodavačici !!!
- ALOO, pusti me budalooo, ne kradeeem, ovo je radnja moje mameee  i ja joj pomažem !!!
    Od tada sam ga izbegavala !!!


    Bio je petak i padala je kiša. Ušla sam u bus i sela pored starije dame, koja je čim sam sela započela priču o tome kako je život bio lep 50-ih, a ona je otprilike imala 70 godina. Ja sam smao klimala glavom, srećom na sledećoj stanici ona je krenula da izađe. Ustala je i prvo što sam primetila bio je moj kišobran u njenoj ruci. Iznervirano sam povikala: 'Izvinite... moj kišobran odmah'.
    Počela sam da ga vučem, a ona je povikala: 'Kuuuku mene... ova deca kradu... maaala bre puštaj mi kišobran'. A ja sam onda skrenula pogled ka mom sedištu, a tamo je lepo ležao moj kišobran. Baba je frknula, promrljala nešto i izašla. Ja sam posramljeno sela i izašla na sledećoj stanici iako sam imala još dve do mog odredišta... Čim sam izašla iz busa su se čuli uzvici i smeh...


    Jedna žena, a znam i koja,  bila je na skijanju u Austriji. Sa tog zimovanja ostala je jedna priča koja se dugo prepričava... Neznajući da skija, više od svega želela je to da proba. Iznajmila je skije i otišla na oblišnju stazu za početnike. Posle nekog vremena shvatila je da joj se ide u wc i polako skrenula sa staze u obližnji šumarak. Skinula je ceo skafander i čučnula. Onako u čudu, skije su odjednom krenule i ona se nedugo zatim našla direktno na stazi. Pala je i polomila ruku.
    U bolnici joj je prišla sestra i saopštila joj da se na odeljenju pored nalazi čovek iz Srbije, koji je takođe imao nezgodu, pa ako hoće da popričaju...   Dovede sestra njega i prvo što ju je čovek pitao bilo je kako je polomila ruku. Ona postiđena, gde da kaže istinu, pa izmisli neku pričicu. Posle toga je usledilo i isto pitanje za njega. Čovek krene sa pričom. Vozim ti se ja tako žičarom na vrh i vidim kako neka ludača golog dupeta juri niz stazu, ja se nagnem malo bolje da vidim i ispadnem iz gondole...

    E pa ovako: rešio muž da oraspoloži svoju ženu koja bi uskoro trebala da dođe sa posla tako šo će joj oprati sudove i krene on da pere kad zapuši mu se sifon od sudopere, pokuša on da reši problem, ali ne uspe. Odluči on da pozove majstora, ne vredi sam, uzme oglase, nadje telefon vodoinstalatera i poziva ga. Javi se čovek i ispostavi se da baš u tom trenutku prolazi tuda autom slučajno vraćajući se sa nekog slavlja kod prijatelja, a alat ima u kolima pa se pojavi već za par minuta.
    Odmah je snimio problem i zatražio od čoveka nekakvu staru garderobu pošto je bio svečano obučen, jer nije planirao posao i čovek mu da svoju staru trenerku te majstor prione na posao. Čovek se spušta do prodavnice da majstoru kupi pivo i mimoilazi sa ženom koja se vraća sa posla i ulazeći u kuću vidi kako viri guza čoveka iz sudopere. Poznata joj trenerka, slične građe kao i njen muž, te misleći da je on, iz šale ga hvata za guzu, na šta se majstor iznanadjen trzne, udari glavom u sifon i onesvesti.
    Muž se u međuvremenu vraća, shvata šta se desilo i pošto ne uspevaju da ga povrate zovu hitnu pomoć. Hitna pomoc dolazi, čovek polako dolazi svesti, ali ga bolničari nose na nosilima i pošto ne mogu ući u lift idu tako niz stepenice. Bračni par priča šta se desilo kako bi lekarska ekipa napisala izveštaj, a to usput slušaju bolničari koji ga nose, pa počnu da se tako smeju, spotaknu se i čovek im ispadne i slomi ruku i nogu. (Nažalost, ovo je istinita priča vodoinstalatera sa Novog Beograda)

   
    Pre par godina moj kum i ja dobijemo prenocište u odmaralištu u kojem smo prethodno provodili svoje letnje raspuste. Kriza sa smeštajem i dobijemo sobu u potkrovlju sa kupatilom koje smo delili sa dve simpatične dame. I kasnije smo se svađali oko moralnih kanona po kojima su funkcionisale. Elem po povratku sa plaže kum prvi zaglavi u kupatilo. Ja priteran stomačnim tegobama jedva sačekam da dotična, neuviđavna osoba napusti blaženo mesto i uletim. Spoznam nirvanu. Olakšan, okrenem se da povučem vodu i ... dospem u zarište pakla. Poslednji sprat hotela u to doba nije imo vode (uobičajeni problemi sa pritiskom pijaće vode u letnjim mesecima u turističkim mestima). Nemoćan da bilo šta promenim, skrušen napustim mesto zločina i pobegnem u sobu. Zadremam, skrhan bolom i umorom. U zlo doba probudi me buka koju su napravile naše prinudne cimerke pri povratku sa plaže. Uz normalnu buku iritirajuće je odzvanjalo zakukavanje jezivije (one bez par zuba iz prve petorke) koja je uporno ponavljala da ovde nešto smrdi. Završni udarac mojoj malenkosti je usledio kada je, najzad, uletela u kupatilo i provalila izvor muka uz poruku 'Komšija, mi u Dobanovcima povučemo vodu posle sranja !!!'


    Moji ukućani i ja primetismo da nam nešto strašno smrdi u hodniku. Uporno smo tražili razlog tome, ali ništa. Luftirali kuću, otvarali vrata da vidimo da ne potiče iz zgrade… Posle nekog vremena, pita keva nas, da li je dolazio jedan čovek koji je trebalo da donese crnogorski kajmak, kad moja sestra na to: 'Pa bio je on još prošle nedelje, ali nisam znala šta je doneo', i pokaza na kesu koja je čučala pored obuće.


    Ovo sam još davno čula od jedne poznanice, pa evo sad šta mi je ispričala da joj se desilo: 'Sinoć mi zvoni telefon i ja se javim, kad čujem neki muški glas šapuće: 'Ajde, gde si ti? Čekam te već pola sata, evo me pred tvojom zgradom!'
Vidim da je pogrešio broj, pa se našalim sa njim i kažem mu 'Pa penji se gore!'. A on 'Pa jel' ti tu muž?' 'Ma nije, otišao je na put! Hajde penji se!'.  E, da mi je znati šta se tamo desilo !