Na Ovaj Dan - 23. Mart
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 23. marta! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset trećeg marta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 809. - Umro je bagdadski kalif Harun al-Rašid - Harun Pravedni. Tokom vladavine od 786. do 809. uspešno je ratovao protiv Vizantije i Hazara, razmenjivao je poslanice i darove s Karlom Velikim i održavao diplomatske odnose s Kinom. Njegov lik idealizovan je u arapskoj narodnoj poeziji i 'Pričama iz hiljadu i jedne noći'.
■ 1391. - Umro je kralj Tvrtko I Kotromanić, prvi i najmoćniji srpski i bosanski kralj, koji je u manastiru Mileševa, na grobu Svetog Save, 1377. krunisan za kralja Srbije i Bosne, čemu je 1382. dodao titulu kralja Dalmacije, Hrvatske i Primorja. U bici kod Bileće 1388. potukao je Turke, a njegova vojska, pod vojvodom Vlatkom Vukovićem, učestvovala je 1389. u Kosovskoj bici protiv Turaka. Bio je rodbinski vezan s Nemanjićima - unuk je Jelisavete, kćerke srpskog kralja Stefana Dragutina. Grb tog srpskog velmože - dva polja podeljena kosom linijom sa po tri ljiljana u svakom polju u obliku trougla i u pravoj liniji - muslimanska vlada u Sarajevu, koja je 1992. započela građanski rat protiv Srba u Bosni, uzela je, u pokušaju da nakalemi bilo kakav identitet, kao uzorak za zastavu Bosne i Hercegovine, što je tragikomični istorijski paradoks, budući da je ljiljan u srednjovekovnoj evropskoj heraldici simbol Bogorodice.
■ 1765. - Parlament Velike Britanije doneo Zakon o taksama, namećući dažbine i američkim kolonijama.
■ 1775. - U toku američke revolucija Patrik Henri u virdžinijskoj House of Burgesses izrekao je govor poznat kao 'Give me liberty or give me death' - Dajte mi slobodu ili mi dajte smrt.
■ 1801. - U zaveri dvorskih oficira ubijen ruski car Pavle I Petrovič Romanov. Nasledio ga je sin Aleksandar I.
■ 1821. - Bitka i pad grada Kalamata, grčki rat za nezavisnost.
■ 1839. - Prvi put zabilježena upotreba izraza 'OK' kao kratice za 'oll korrect' u novinama Boston Morning Post.
■ 1842. - Umro je francuski pisac Anri Bejl Stendal, začetnik velike epohe francuskog realizma i jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana. Dela su mu: 'Crveno i crno', 'Parmski kartuzijanski manastir', 'Lisjen Leven' ...
■ 1848. - Kralj Ferdinand V. imenovao Josipa Jelačića hrvatskim banom.
■ 1857. - Elisha Otis instalirao prvi lift u ulici Broadway u New Yorku.
■ 1861. - Ujedinjena Italija formirala prvu Vladu, prvi premijer postao grof Kamilo Benso di Kavur, istaknut borac za ujedinjenje Italije.
■ 1862. - Umro je ruski diplomata Karl Robert Vasiljevič Neselrode, ministar inostranih poslova Rusije od 1822. do 1856, koji je provodio reakcionarnu politiku Svete alijanse, osnovane posle Bečkog kongresa 1815. Jačao je ruski uticaj na Balkanu i u spoljnoj politici je snažno podržavao reakcionarnog austrijskog kancelara Klemensa Meterniha. Odgovoran je za ulazak Rusije 1853. u Krimski rat protiv Otomanskog carstva, kojem su se potom pridružili Francuska, Velika Britanija i Sardinska kraljevina, pa je posle ruskog poraza 1856. podneo ostavku.
■ 1863. - Rođen je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar, doneo je prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela su: 'Uvod u geologiju istočne Srbije', 'O trusu', 'Podzemne vode', 'Lijas kod Rgotine', 'Lijas kod Dobre', 'Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger', 'Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke', 'Kelovej kod Vrške Čuke', 'Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije', 'O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji'.
■ 1881. - Rođen je francuski pisac Rože Marten di Gar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. Verno je naslikao francusko građansko društvo na početku XX veka. Dela su mu: 'Žan Boroa', 'Porodica Tibo', 'Testament čiča-Lelea', 'Stara Francuska' ...
■ 1887. - Rođen je francuski slikar španskog porekla Hose Viktorijano Gonsales, poznat kao Huan Gris, pionir stila poznatog kao sintetički kubizam. U početku je stvarao pod uticajem zemljaka Pabla Pikasa, a kasnije je našao originalan izraz u kolažima i sažimanju formi, na granici apstrakcije.
■ 1900. - Rođen je Erih From, nemački sociolog, filozof i psihoanalitičar. Pripadao je marksističkom krugu mislilaca okupljenih oko 'Časopisa za socijalna istraživanja'. Kritički je tumačio neke Frojdove teze i analizirao je elemente ljudskog samootuđenja. Glavna dela: 'Zen budizam i psihoanaliza', 'Umeće ljubavi', 'Beg od slobode', 'Misija Sigmunda Frojda'...
■ 1903. - Braća Rajt su patentirala prvi avion.
■ 1903. - U demonstracijama oko 5.000 studenata, đaka i radnika nasilno demonstriralo protiv, po njihovom mišljenju, apsolutističkog režima srpskog kralja Aleksandra Obrenovića, koje su organizovali studenti-socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Kaclerović jer im nije dozvoljeno održavanje pro-marksističkog skupa, u Beogradu u sukobu s policijom poginulo pet, ranjeno šest ljudi.
■ 1908. - Rođena je američka filmska glumica Lusil Lesier, poznata kao Džoan Kraford, jedna od najvećih holivudskih zvezda tridesetih godina XX veka. Filmovi: 'Mildred Pirs', 'Lice jedne žene', 'Humoreska', 'Prokletnici ne plaču', 'Strah', 'Nježna pesma', 'Demonska žena', 'Šta se dogodilo Bebi Džejn'.
■ 1910. - Rođen je Akira Kurosava, veliki japanski filmski reditelj, čija su dela otkrila svetu japanski film. Filmovi su mu: 'Sedam samuraja', 'Krvavi presto', 'Na dnu', 'Idiot', 'Živeti Rašomon'... Dobitnik je Oskara i visokih nagrada u Kanu i Veneciji.
■ 1912. - Rođen je nemački inženjer Verner fon Braun, konstruktor raketnih projektila 'Fau-1' i 'Fau-2', kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodnjom raketnih projektila 'Redstoun' i 'Jupiter C', kojim je 1958. lansiran prvi američki veštački satelit 'Eksplorer-1'.
■ 1918. - U Prvom svetskom ratu gigantski nemački top 'Velika Berta' bombardovao Pariz s više od 100 kilometara razdaljine.
■ 1919. - Benito Musolini je u Milanu osnovao Fašističku partiju.
■ 1919. - U Rusiji je oformljen Politbiro - Centralni komitet.
■ 1921. - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Donald Malkolm Kembel, koji je 1964. postavio svetski rekord u vožnji automobilom od 648,7 kilometara na čas. Poginuo je 1967. vozeći čamac 'Plava ptica' s mlaznim motorom na jezeru Koniston u Velikoj Britaniji kad je pokušao da još jednom pomeri granicu brzine. Čamac je dostigao brzinu novog svetskog rekorda na vodi od 527,9 kilometara na čas, ali je Donald Malkolm Kembel to platio životom.
■ 1923. - U Nišu potpisan sporazum između Kraljevina SHS i Bugarske u vezi sa međudržavnim poblemima ove dve države.
■ 1929. - U Beloj kući instaliran je telefon.
■ 1933. - Nemački Rajhstag usvojio Zakon o punomoći, kojim su kancelaru Adolfu Hitleru data diktatorska ovlašćenja do 1937, ali se pokazalo da je vremensko ograničenje diktature obmana, jer su ubrzo zbrisane sve demokratske tekovine.
■ 1942. - Počelo izbacivanje iz kuća Amerikanaca japanskog porekla na zapadnoj obali SAD i njihovo prebacivanje u logore u koje su zatočeni tokom Drugog svetskog rata.
■ 1944. - Nikolas Alkimejd pao je iz aviona sa visine od 5.500 metara bez padobrana i - preživeo.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu počela Bitka na Rajni.
■ 1948. - Umro je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berdjajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedan od najvećih filozofa XX veka, čije su ideje ključ za razumevanje duhovne situacije savremenog čoveka. Rusiju pritisnutu boljševičkom diktaturom je krajnje nevoljno napustio 1922. i u Francuskoj je umro kao emigrant. Dela su mu: 'Hrišćanstvo i klasna borba', 'Smisao istorije', 'Filozofija slobode', 'Čovek i mašina', 'Izvori i smisao ruskog komunizma', 'O ropstvu i slobodi čoveka' ...
■ 1950. - Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije stupila na snagu. Taj dan se obeležava kao Svetski dan meteorologije.
■ 1953. - Umro je srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu. Arhitekturu je studirao na Velikoj školi u Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih državnika, vojskovođa, naučnika i umetnika i više javnih spomenika - Kosovskim junacima u Kruševcu, Milošu Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu Mišiću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima.
■ 1956. - Sudan je stekao nezavisnost.
■ 1956. - Pakistan, prema novom Ustavu, postao Islamska Republika.
■ 1966. - Kanterberijski nadbiskup sastao se u Rimu s papom. To je bio prvi susret dva crkvena poglavara od osnivanja Anglikanske crkve, 400 godina ranije.
■ 1972. - Koncertni film ‘Concert for Bangladesh’ doživio je svetsku premijeru prikazavši se u New Yorku. Koncert je organizirao Džordž Harrison, a sudelovali su i Bob Dylan i Eric Clapton, između ostalih. Taj je događaj poslužio kao inspiracija i model za organiziranje Live Aida 1985. i sličnih budućih događaja.
■ 1978. - Prve UNIFIL-ove trupe stigle u Libanon radi mirovne misije duž Plave linije.
■ 1983. - Preminuo je Barni Klark, pošto je 112 dana ranije postao prvi pacijent sa ugrađenim stalnim veštačkim srcem.
■ 1983. - Predsednik SAD Ronald Regan saopštio plan za izgradnju novog sistema odbrane, zasnovanog na svemirskoj tehnologiji, kasnije poznatog po nazivu 'zvezdani ratovi'.
■ 1991. - ‘Out of Time’, sedmi studijski album R.E.M.-a, dospio je na vrh britanske top liste albuma. Sadrži hitove poput ‘Loosing My Religion’ i ‘Shiny Happy People’. Godinu kasnije je osvojio Grammy u kategoriji najboljeg alternativnog albuma. Magazin Time ga je uvrstio među 100 najboljih albuma svih vremena.
■ 1994. - Predsednički kandidat vladajuće Revolucionarne institucionalne partije Meksika Luis Donaldo Kolosio ubijen je na predizbornom mitingu u Tihuani.
■ 1994. - U Sibiru se srušio ruski putnički avion 'erbas A-310', koji je letio u Hong Kong, a udes nije preživio niko od 75 putnika i članova posade.
■ 1994. - Umrla je Điulieta Masina, italijanska glumica.
■ 1996. - Li Teng Hui preuzeo dužnost predsednika Tajvana, kao prvi demokratsk izabrani lider tog kineskog ostrva.
■ 1998. - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio premijera Viktora Černomirdina i kompletnu njegovu vladu.
■ 1999. - Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odbio, posle višednevnih pregovora s međunarodnim posrednicima, uključujući specijalnog izaslanika SAD Ričarda Holbruka, mirovni plan za Kosovo i razmeštanje stranih trupa u Pokrajini.
■ 1999. - U glavnom gradu Paragvaja Asunsionu atentator ubio potpredsednika te južnoameričke zemlje Luisa Arganu.
■ 1999. - Premijer Rusije Jevgenij Primakov suspendovao je posetu SAD-u zbog pretnji vojnih udara NATO na Jugoslaviju, naredivši iznad Atlantskog okeana posadi aviona koji je leteo ka Vašingtonu da letelicu vrati u Moskvu.
■ 2001. - Posle petnaestogodišnje misije u svemiru, ruska svemirska stanica 'Mir', koja je svojevremeno Rusiji donela status 'svemirske sile', uništena potapanjem u Tihom okeanu.
■ 2002. - Egipatski sud osudio svog državljanina, inženjera Šerifa al Falalija, na 15 godina zatvora uz težak rad zbog špijunaže za Izrael. Predsednik Hosni Mubarak prethodno odbacio ranije donetu oslobađajuću presudu.
■ 2003. - Preko 92 odsto građana Slovenije se na referendumu izjasnilo za ulazak zemlje u Evropsku uniju.
■ 2006. - Objavljen je amaterski snimak kako četiri člana DPS-a pokušavaju da potkupe jednog glasača da na referendumu glasa za nezavisnost Crne Gore.
■ 2006. - Južnoafrikanac Majk Horn i Norvežanin Borg Ousland prvi su ljudi koji su skijama prešli preko zamrznutog Arktičkog okeana, čime su okončali ekspediciju dugu 1.000 km - od severnog Sibira do Severnog pola.
■ 2010. - Predsednik SAD Barak Obama potpisao je istorijski zakon o zdravstvenoj zaštiti koja se proširuje na desetine miliona Amerikanaca i kojim se sprečavaju zloupotrebe osiguravajućih kompanija.
■ 2011. - Umrla je američka glumica i jedna od najvećih holivudskih zvezda Elizabet Tejlor. Dobitnica je dva Oskara za uloge u filmovima 'Ko se boji Virdžinije Vulf' i 'Butterfiled 8', a zapažene uloge ostvarila je i u filmovima 'Mačka na usijanom limenom krovu', 'Kleopatra', 'Div', 'Lesi se vraća kući'.
■ 2011. - Političar, diplomata i pisac Živorad Kovačević, okončao je svoj neverovatno bogat život. Ostaće upamćen kao gradonačelnik Beograda (1974-1982), ambasador SFRJ u Vašingtonu (1987-1989) opozvan zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića, osnivač i kopredsednik Igmanske inicijative i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji (od 1999). Autor je više publicističkih dela među kojima su najpoznatija 'Srbija i svet: između arogancije i poniznosti' i 'Amerika i raspad Jugoslavije', kao i tri srpsko-engleska rečnika.
■ 2013. - Nigerijski romanopisac, pesnik i kritičar Činua Ačebe preminuo je u Bostonu (SAD) u 82. godini. Svetsku slavu stekao je svojim debitantskim romanom 'Svet koji nestaje' (Things Fall Apart) iz 1958, koji se smatra najčitanijom knjigom moderne afričke književnosti.
■ 2014. - Umro je Adolf Suares prvi demokratski izabran premijer Španije (1977) posle gotovo četiri decenije fašističke diktature Franciska Franka.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1765. - Parlament Velike Britanije doneo Zakon o taksama, namećući dažbine i američkim kolonijama.
■ 1775. - U toku američke revolucija Patrik Henri u virdžinijskoj House of Burgesses izrekao je govor poznat kao 'Give me liberty or give me death' - Dajte mi slobodu ili mi dajte smrt.
■ 1801. - U zaveri dvorskih oficira ubijen ruski car Pavle I Petrovič Romanov. Nasledio ga je sin Aleksandar I.
■ 1821. - Bitka i pad grada Kalamata, grčki rat za nezavisnost.
■ 1839. - Prvi put zabilježena upotreba izraza 'OK' kao kratice za 'oll korrect' u novinama Boston Morning Post.
■ 1842. - Umro je francuski pisac Anri Bejl Stendal, začetnik velike epohe francuskog realizma i jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana. Dela su mu: 'Crveno i crno', 'Parmski kartuzijanski manastir', 'Lisjen Leven' ...
■ 1848. - Kralj Ferdinand V. imenovao Josipa Jelačića hrvatskim banom.
■ 1857. - Elisha Otis instalirao prvi lift u ulici Broadway u New Yorku.
■ 1861. - Ujedinjena Italija formirala prvu Vladu, prvi premijer postao grof Kamilo Benso di Kavur, istaknut borac za ujedinjenje Italije.
■ 1862. - Umro je ruski diplomata Karl Robert Vasiljevič Neselrode, ministar inostranih poslova Rusije od 1822. do 1856, koji je provodio reakcionarnu politiku Svete alijanse, osnovane posle Bečkog kongresa 1815. Jačao je ruski uticaj na Balkanu i u spoljnoj politici je snažno podržavao reakcionarnog austrijskog kancelara Klemensa Meterniha. Odgovoran je za ulazak Rusije 1853. u Krimski rat protiv Otomanskog carstva, kojem su se potom pridružili Francuska, Velika Britanija i Sardinska kraljevina, pa je posle ruskog poraza 1856. podneo ostavku.
■ 1863. - Rođen je srpski geolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar, doneo je prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela su: 'Uvod u geologiju istočne Srbije', 'O trusu', 'Podzemne vode', 'Lijas kod Rgotine', 'Lijas kod Dobre', 'Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger', 'Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke', 'Kelovej kod Vrške Čuke', 'Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije', 'O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji'.
■ 1881. - Rođen je francuski pisac Rože Marten di Gar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. Verno je naslikao francusko građansko društvo na početku XX veka. Dela su mu: 'Žan Boroa', 'Porodica Tibo', 'Testament čiča-Lelea', 'Stara Francuska' ...
■ 1887. - Rođen je francuski slikar španskog porekla Hose Viktorijano Gonsales, poznat kao Huan Gris, pionir stila poznatog kao sintetički kubizam. U početku je stvarao pod uticajem zemljaka Pabla Pikasa, a kasnije je našao originalan izraz u kolažima i sažimanju formi, na granici apstrakcije.
■ 1900. - Rođen je Erih From, nemački sociolog, filozof i psihoanalitičar. Pripadao je marksističkom krugu mislilaca okupljenih oko 'Časopisa za socijalna istraživanja'. Kritički je tumačio neke Frojdove teze i analizirao je elemente ljudskog samootuđenja. Glavna dela: 'Zen budizam i psihoanaliza', 'Umeće ljubavi', 'Beg od slobode', 'Misija Sigmunda Frojda'...
■ 1903. - U demonstracijama oko 5.000 studenata, đaka i radnika nasilno demonstriralo protiv, po njihovom mišljenju, apsolutističkog režima srpskog kralja Aleksandra Obrenovića, koje su organizovali studenti-socijalisti Dimitrije Tucović i Triša Kaclerović jer im nije dozvoljeno održavanje pro-marksističkog skupa, u Beogradu u sukobu s policijom poginulo pet, ranjeno šest ljudi.
■ 1908. - Rođena je američka filmska glumica Lusil Lesier, poznata kao Džoan Kraford, jedna od najvećih holivudskih zvezda tridesetih godina XX veka. Filmovi: 'Mildred Pirs', 'Lice jedne žene', 'Humoreska', 'Prokletnici ne plaču', 'Strah', 'Nježna pesma', 'Demonska žena', 'Šta se dogodilo Bebi Džejn'.
■ 1910. - Rođen je Akira Kurosava, veliki japanski filmski reditelj, čija su dela otkrila svetu japanski film. Filmovi su mu: 'Sedam samuraja', 'Krvavi presto', 'Na dnu', 'Idiot', 'Živeti Rašomon'... Dobitnik je Oskara i visokih nagrada u Kanu i Veneciji.
■ 1912. - Rođen je nemački inženjer Verner fon Braun, konstruktor raketnih projektila 'Fau-1' i 'Fau-2', kojima je u Drugom svetskom ratu bombardovana Velika Britanija. Posle rata emigrirao je u SAD, gde je rukovodio proizvodnjom raketnih projektila 'Redstoun' i 'Jupiter C', kojim je 1958. lansiran prvi američki veštački satelit 'Eksplorer-1'.
■ 1918. - U Prvom svetskom ratu gigantski nemački top 'Velika Berta' bombardovao Pariz s više od 100 kilometara razdaljine.
■ 1919. - Benito Musolini je u Milanu osnovao Fašističku partiju.
■ 1919. - U Rusiji je oformljen Politbiro - Centralni komitet.
■ 1921. - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Donald Malkolm Kembel, koji je 1964. postavio svetski rekord u vožnji automobilom od 648,7 kilometara na čas. Poginuo je 1967. vozeći čamac 'Plava ptica' s mlaznim motorom na jezeru Koniston u Velikoj Britaniji kad je pokušao da još jednom pomeri granicu brzine. Čamac je dostigao brzinu novog svetskog rekorda na vodi od 527,9 kilometara na čas, ali je Donald Malkolm Kembel to platio životom.
■ 1923. - U Nišu potpisan sporazum između Kraljevina SHS i Bugarske u vezi sa međudržavnim poblemima ove dve države.
■ 1929. - U Beloj kući instaliran je telefon.
■ 1933. - Nemački Rajhstag usvojio Zakon o punomoći, kojim su kancelaru Adolfu Hitleru data diktatorska ovlašćenja do 1937, ali se pokazalo da je vremensko ograničenje diktature obmana, jer su ubrzo zbrisane sve demokratske tekovine.
■ 1942. - Počelo izbacivanje iz kuća Amerikanaca japanskog porekla na zapadnoj obali SAD i njihovo prebacivanje u logore u koje su zatočeni tokom Drugog svetskog rata.
■ 1944. - Nikolas Alkimejd pao je iz aviona sa visine od 5.500 metara bez padobrana i - preživeo.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu počela Bitka na Rajni.
■ 1948. - Umro je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berdjajev, mislilac hrišćanske inspiracije, jedan od najvećih filozofa XX veka, čije su ideje ključ za razumevanje duhovne situacije savremenog čoveka. Rusiju pritisnutu boljševičkom diktaturom je krajnje nevoljno napustio 1922. i u Francuskoj je umro kao emigrant. Dela su mu: 'Hrišćanstvo i klasna borba', 'Smisao istorije', 'Filozofija slobode', 'Čovek i mašina', 'Izvori i smisao ruskog komunizma', 'O ropstvu i slobodi čoveka' ...
■ 1950. - Konvencija o osnivanju Svetske meteorološke organizacije stupila na snagu. Taj dan se obeležava kao Svetski dan meteorologije.
■ 1953. - Umro je srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu. Arhitekturu je studirao na Velikoj školi u Beogradu, a vajarstvo u Beču, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih državnika, vojskovođa, naučnika i umetnika i više javnih spomenika - Kosovskim junacima u Kruševcu, Milošu Obrenoviću u Požarevcu, Josifu Pančiću i vojvodi Živojinu Mišiću u Beogradu, Branku Radičeviću u Sremskim Karlovcima.
■ 1956. - Sudan je stekao nezavisnost.
■ 1956. - Pakistan, prema novom Ustavu, postao Islamska Republika.
■ 1966. - Kanterberijski nadbiskup sastao se u Rimu s papom. To je bio prvi susret dva crkvena poglavara od osnivanja Anglikanske crkve, 400 godina ranije.
■ 1972. - Koncertni film ‘Concert for Bangladesh’ doživio je svetsku premijeru prikazavši se u New Yorku. Koncert je organizirao Džordž Harrison, a sudelovali su i Bob Dylan i Eric Clapton, između ostalih. Taj je događaj poslužio kao inspiracija i model za organiziranje Live Aida 1985. i sličnih budućih događaja.
■ 1978. - Prve UNIFIL-ove trupe stigle u Libanon radi mirovne misije duž Plave linije.
■ 1983. - Preminuo je Barni Klark, pošto je 112 dana ranije postao prvi pacijent sa ugrađenim stalnim veštačkim srcem.
■ 1983. - Predsednik SAD Ronald Regan saopštio plan za izgradnju novog sistema odbrane, zasnovanog na svemirskoj tehnologiji, kasnije poznatog po nazivu 'zvezdani ratovi'.
■ 1991. - ‘Out of Time’, sedmi studijski album R.E.M.-a, dospio je na vrh britanske top liste albuma. Sadrži hitove poput ‘Loosing My Religion’ i ‘Shiny Happy People’. Godinu kasnije je osvojio Grammy u kategoriji najboljeg alternativnog albuma. Magazin Time ga je uvrstio među 100 najboljih albuma svih vremena.
■ 1994. - Predsednički kandidat vladajuće Revolucionarne institucionalne partije Meksika Luis Donaldo Kolosio ubijen je na predizbornom mitingu u Tihuani.
■ 1994. - U Sibiru se srušio ruski putnički avion 'erbas A-310', koji je letio u Hong Kong, a udes nije preživio niko od 75 putnika i članova posade.
■ 1994. - Umrla je Điulieta Masina, italijanska glumica.
■ 1996. - Li Teng Hui preuzeo dužnost predsednika Tajvana, kao prvi demokratsk izabrani lider tog kineskog ostrva.
■ 1998. - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio premijera Viktora Černomirdina i kompletnu njegovu vladu.
■ 1999. - Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odbio, posle višednevnih pregovora s međunarodnim posrednicima, uključujući specijalnog izaslanika SAD Ričarda Holbruka, mirovni plan za Kosovo i razmeštanje stranih trupa u Pokrajini.
■ 1999. - U glavnom gradu Paragvaja Asunsionu atentator ubio potpredsednika te južnoameričke zemlje Luisa Arganu.
■ 1999. - Premijer Rusije Jevgenij Primakov suspendovao je posetu SAD-u zbog pretnji vojnih udara NATO na Jugoslaviju, naredivši iznad Atlantskog okeana posadi aviona koji je leteo ka Vašingtonu da letelicu vrati u Moskvu.
■ 2001. - Posle petnaestogodišnje misije u svemiru, ruska svemirska stanica 'Mir', koja je svojevremeno Rusiji donela status 'svemirske sile', uništena potapanjem u Tihom okeanu.
■ 2002. - Egipatski sud osudio svog državljanina, inženjera Šerifa al Falalija, na 15 godina zatvora uz težak rad zbog špijunaže za Izrael. Predsednik Hosni Mubarak prethodno odbacio ranije donetu oslobađajuću presudu.
■ 2003. - Preko 92 odsto građana Slovenije se na referendumu izjasnilo za ulazak zemlje u Evropsku uniju.
■ 2006. - Objavljen je amaterski snimak kako četiri člana DPS-a pokušavaju da potkupe jednog glasača da na referendumu glasa za nezavisnost Crne Gore.
■ 2006. - Južnoafrikanac Majk Horn i Norvežanin Borg Ousland prvi su ljudi koji su skijama prešli preko zamrznutog Arktičkog okeana, čime su okončali ekspediciju dugu 1.000 km - od severnog Sibira do Severnog pola.
■ 2010. - Predsednik SAD Barak Obama potpisao je istorijski zakon o zdravstvenoj zaštiti koja se proširuje na desetine miliona Amerikanaca i kojim se sprečavaju zloupotrebe osiguravajućih kompanija.
■ 2011. - Političar, diplomata i pisac Živorad Kovačević, okončao je svoj neverovatno bogat život. Ostaće upamćen kao gradonačelnik Beograda (1974-1982), ambasador SFRJ u Vašingtonu (1987-1989) opozvan zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića, osnivač i kopredsednik Igmanske inicijative i predsednik Evropskog pokreta u Srbiji (od 1999). Autor je više publicističkih dela među kojima su najpoznatija 'Srbija i svet: između arogancije i poniznosti' i 'Amerika i raspad Jugoslavije', kao i tri srpsko-engleska rečnika.
■ 2013. - Nigerijski romanopisac, pesnik i kritičar Činua Ačebe preminuo je u Bostonu (SAD) u 82. godini. Svetsku slavu stekao je svojim debitantskim romanom 'Svet koji nestaje' (Things Fall Apart) iz 1958, koji se smatra najčitanijom knjigom moderne afričke književnosti.
■ 2014. - Umro je Adolf Suares prvi demokratski izabran premijer Španije (1977) posle gotovo četiri decenije fašističke diktature Franciska Franka.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
