Na Ovaj Dan - 11. Mart
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 11. marta! Šta se sve nekada dešavalo jedanaestog marta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1302. - Ovo je bio dan venčanja Romea i Julije - po Šekspiru.
■1513. - Za novog papu izabran Lav X.
■ 1544. - Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso, autor čuvenog epa 'Oslobođeni Jerusalim' koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea i Bajrona. Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.
■ 1702. - Objavljene su prve dnevne novine na engleskom jeziku The Daily Courant u Londonu.
■ 1820. - Umro je američki slikar Bendžamin Vest, koji je u klasicističkom maniru slikao portrete i istorijske kompozicije. Poslednje godine života proveo je u Londonu, gde je portretisao britanskog kralja Džordža Trećeg.
■ 1851. - Prvi put izvedena Verdijeva opera 'Rigoleto', u Veneciji.
■ 1857. - Umro je španski književnik Manuel Hose Kintana, sljedbenik klasike i pisac slobodoumne poezije. Bio je sekretar pobunjeničkog pokreta za nezavisnost u vreme vladavine Španijom Napoleona Prvog od 1808. do 1814. Dela su mu: poetska 'Oda Španiji', 'Oda Padilji', 'Oda štampariji', drame 'Pelajo', 'Vojvoda od Visea', istorijsko delo 'Životi slavnih Španaca', kritika 'Pravila drame'.
■ 1861. - U Montgomeriju (Alabama) su delegati Južne Karoline, Misisipija, Floride, Alabame, Džordžije, Luzijane i Teksasa usvojili Ustav Konfederacije. Ovaj Ustav je dosta podsećao na Ustav SAD-a, ali je štitio ustanovu ropstva.
■ 1885. - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom 'Plava ptica' vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).
■ 1887. - U Nišu su Stevan Sremac, Milorad Petrović, Đoka Protić, Spiro Kalik i Stevan Nikšić - Lala osnovali prvo pozorište pod imenom 'Sinđelić'. Posle Drugog svetskog rata, naziv mu je promenjen u Narodno pozorište.
■ 1892. - Rođen je američki filmski režiser Raul Volš, koji se okušao u svim filmskim žanrovima, posebno uspešno u vesternima u kojima je pokazao majstorstvo u slikanju sirove ljudske prirode. Filmovi: 'Bagdadski lopov', 'Cena slave', 'Umrli su u čizmama', 'Džentlmen Džim', 'Srebrna reka', 'Udaljeni bubnjevi', 'Svet u njegovim rukama', 'Belo usijanje', 'Goli i mrtvi', 'Udaljena truba'.
■ 1911. - Rođen je ser Ficroj Maklejn, britanski general, diplomata i pisac, šef savezničke misije pri Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske (NOV) i Partizanskih odreda Jugoslavije (POJ).
■ 1913. - Velika Britanija i Nemačka postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.
■ 1915. - U Čikagu je završen prvi jugoslovenski narodni sabor, na kojem je 468 delegata iz SAD-a i Kanade podržalo ujedinjenje svih jugoslovenskih naroda u zajedničku državu Jugoslaviju. Iseljenici su u rezoluciji istakli da jedini spas vide 'u kidanju svake veze sa Austrougarskom' i formiranju jedinstvene države svih Jugoslovena.
■ 1915. - Velika Britanija počela blokadu Nemačke u Prvom svetskom ratu.
■ 1916. - Rođen je engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson, vođa Laburističke stranke, premijer Velike Britanije od 1964. do 1970. i od 1974. do 1976. Dela su mu: 'Nju dil za ugalj', 'Rat protiv siromaštva u svetu'.
■ 1917. - U Prvom svetskom ratu Britanske trupe su zauzele Bagdad.
■ 1918. - Moskva postaje glavni grad revolucionarne Rusije.
■ 1920. - Emir Fejsal proglašen za kralja nezavisne Sirije.
■ 1927. - Rođen je Himzo Polovina, legendarni bosansko-hercegovački pevač sevdalinki.
■ 1938. - Artur Sajs Inkvart postao kancelar Austrije umesto Kurta fon Šušniga.
■ 1941. - U Drugom svetskom ratu Kongres SAD izglasao Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć od sedam milijardi dolara.
■ 1943. - U Makedoniji su bugarski fašisti uhapsili sve Jevreje iz Štipa, Bitolja i Skoplja i prebacili ih u sabirni logor u Skoplju. Odatle je 7215 lica, posle nekoliko dana depotovano u logor uništenja Treblinku.
■ 1955 - Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. sa engleskim biohemičarem Čejnijem i australijskim lekarom Florijem. Oni su bili ti koji su njegov izum prvi primenili.
■ 1960. - Chuck Berry osuđen je na pet godina zatvora i kažnjen s 5.000 dolara kazne, nakon što ga je porota zbog nemoralnih namera u Missouriju proglasila krivim jer je prevozio 14-godišnju devojčicu iz El Pasa u St. Louis. Nakon uložene žalbe presuda je poništena radi sučevih rasnih komentara te je naređeno novo suđenje.
■ 1973. - Hektor Kampora pobedio na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.
■ 1974. - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je državni savetnik i član mnogih delegacija Jugoslavije na zasedanjima UN. Dela su: 'Stvarno pravo', 'Osnove privatnog prava', 'Međunarodno javno pravo'.
■ 1975. - U Lisabonu ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik, general Antonio Ribeiro de Spinola, s grupom oficira pobegao u Španiju.
■ 1976. - Bivši predsednik SAD Ričard Nikson priznao da je 1970. naredio Centralnoj obaveštajnoj agenciji da spreči Salvadora Aljendea da postane predsednik Čilea. CIA je prilikom rušenja Aljendea 1973. obilato pomogla vojnu zaveru generala Augusta Pinočea.
■ 1977. - Roman Polanski optužen za silovanje 13-godišnjakinje.
■ 1981. - Pod parolom 'Kosovo republika' u Prištini izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo.
■ 1985. - Mihail Gorbačov izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji nasledio preminulog Konstantina Černjenka.
■ 1985. - Egipćani, braća Al Fajed, postali većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće 'Harods'.
■ 1990. - Parlament Litvanije proglasio nezavisnost te zemlje od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR-a.
■ 1990. - Čileanski diktator, general Augusto Pinoče, posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu, ali zadržao komandu nad oružanim snagama.
■ 1991. - U Beogradu su dva dana posle krvavih nereda izbile studentske demonstracije, kojima su se pridružili i srednjoškolci. Tokom 'plišane revolucije' do 14. marta demonstracije su podržali lideri opozicije i mnoge ugledne ličnosti javnog i kulturnog života Beograda i Srbije, a okupljenima kraj Terazijske česme u centru grada obratio se i patrijarh srpski gospodin Pavle. Studenti su tražili oslobađanje svih uhapšenih u demonstracijama 9. marta, krivično gonjenje vinovnika krvoprolića, ostavke ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića i urednika TV Beograd koje su ubrzo usledile.
■ 1991. - Monika Seleš je pobedivši Štefi Graf dospela na prvo mesto liste najboljih deset teniserki sveta, čime je okončala 186-nedeljno prvo mesto Štefi Graf.
■ 1994. - Na Hirurškom odeljenju bijeljinske bolnice prvi put je uspešno obavljena operacija transplatacije kuka. Ovaj komplikovani zahvat izveo je profesor doktor Nikola Milićević, uz asistenciju ljekara bijeljinske bolnice, na čelu sa dr Milivojem Kićanovićem.
■ 1997. - Pola Makartnija je engleska kraljica Elizabeta II proglasila vitezom, tako da je postao ser Pol.
■ 1998. - I pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.
■ 1999. - Pošto je jedan beogradski sud osudio tri novinara lista 'Dnevni telegraf' na po pet meseci zatvora, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava 'Hjuman rajts voč' ocenila da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.
■ 2000. - U eksploziji metana u rudniku uglja 'Barakovi' u Ukrajini poginuo 81 radnik ugljenokopa.
■ 2000. - Akademik i advokat Rikardo Lagos inaugurisan za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea, ubijenog u državnom udaru 1973.
■ 2002. - U napadu izraelskih tenkova na izbeglički logor u Gazi poginulo najmanje 17 Palestinaca.
■ 2003. - Kanadski sudija Filip Kirš izabran za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu.
■ 2003. - Vrhovni sud Japana odbio zahtev 42 Kineza za obeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom Drugog svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo davno.
■ 2004. - U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu 192 ljudi poginulo, a više od 1.400 povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje okupilo se preko osam miliona ljudi širom Španije, koji su protestovali protiv terorizma.
■ 2005. - Pripadnici sirijskih trupa napustili su severni Liban, čime je okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.
■ 2006. - Sastav No nejm pobedio na Evropesmi-Europesmi 2006. sa pesmom 'Moja ljubavi' nakon izraženo podeljenog glasanja žirija.
■ 2006. - Umro je Slobodan Milošević, srpski i jugoslovenski političar, pravnik, oficir, predsednik Republike Srbije (1989—1997) i Savezne Republike Jugoslavije (1997—2000). Slobodan Milošević bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Socijalističke partije Srbije, od osnivanja 1990. do decembra 2006, devet meseci nakon što je preminuo u zatvoru Haškog tribunala. Milošević je bio jedna od ključnih ličnosti tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji u periodu 1991—1995. i tokom rata na Kosovu i Metohiji 1998 — 1999. Tokom rata na na Kosovu, maja 1999. godine, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju podigao je optužnicu protiv Miloševića za zločine protiv čovečnosti. Optužbe za kršenje običaja rata i Ženevske konvencije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i za genocid u Bosni i Hercegovini dodate su godinu i po dana kasnije. Nakon velikih demonstracija 5. oktobra 2000. godine zbog spornih predsedničkih izbora u septembru te godine, Milošević je priznao poraz. Dana 1. aprila 2001. godine je uhapšen, a 28. juna iste godine izručen Haškom tribunalu. Na suđenju se Milošević sam branio. Umro je nakon 5 godina u zatvoruod srčanog udara.
■ 2011. - Potres od 9.0 stepeni je pogodio severoistok Japana, 130 km od grada Sendai, izazvavši cunami, uzrokujući smrt preko 19.000 ljudi. Također, potres je izazvao oštećenja na nuklearnoj centrali, izazvavši drugu po veličini nuklearnu katastrofu u istoriji čovečanstva.
■ 2014. - Parlament Autonomne republike Krim proglasio nezavisnost od Ukrajine.
■ 2016. - Umro je Dragan Nikolić, jugoslovenski i srpski glumac. U 50 godina dugoj karijeri ostvario je blizu 180 uloga na filmu i televiziji, a njegovi najpoznatiji likovi su Džimi Barka (Kad budem mrtav i beo), Flojd (Nacionalna klasa), Prle (Otpisani), Popaj (Balkan Ekspres), Vlah-Alija (Banović Strahinja), Urke (Poslednji krug u Monci)...
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1544. - Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso, autor čuvenog epa 'Oslobođeni Jerusalim' koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea i Bajrona. Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.
■ 1702. - Objavljene su prve dnevne novine na engleskom jeziku The Daily Courant u Londonu.
■ 1820. - Umro je američki slikar Bendžamin Vest, koji je u klasicističkom maniru slikao portrete i istorijske kompozicije. Poslednje godine života proveo je u Londonu, gde je portretisao britanskog kralja Džordža Trećeg.
■ 1851. - Prvi put izvedena Verdijeva opera 'Rigoleto', u Veneciji.
■ 1857. - Umro je španski književnik Manuel Hose Kintana, sljedbenik klasike i pisac slobodoumne poezije. Bio je sekretar pobunjeničkog pokreta za nezavisnost u vreme vladavine Španijom Napoleona Prvog od 1808. do 1814. Dela su mu: poetska 'Oda Španiji', 'Oda Padilji', 'Oda štampariji', drame 'Pelajo', 'Vojvoda od Visea', istorijsko delo 'Životi slavnih Španaca', kritika 'Pravila drame'.
■ 1861. - U Montgomeriju (Alabama) su delegati Južne Karoline, Misisipija, Floride, Alabame, Džordžije, Luzijane i Teksasa usvojili Ustav Konfederacije. Ovaj Ustav je dosta podsećao na Ustav SAD-a, ali je štitio ustanovu ropstva.
■ 1885. - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom 'Plava ptica' vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).
■ 1887. - U Nišu su Stevan Sremac, Milorad Petrović, Đoka Protić, Spiro Kalik i Stevan Nikšić - Lala osnovali prvo pozorište pod imenom 'Sinđelić'. Posle Drugog svetskog rata, naziv mu je promenjen u Narodno pozorište.
■ 1892. - Rođen je američki filmski režiser Raul Volš, koji se okušao u svim filmskim žanrovima, posebno uspešno u vesternima u kojima je pokazao majstorstvo u slikanju sirove ljudske prirode. Filmovi: 'Bagdadski lopov', 'Cena slave', 'Umrli su u čizmama', 'Džentlmen Džim', 'Srebrna reka', 'Udaljeni bubnjevi', 'Svet u njegovim rukama', 'Belo usijanje', 'Goli i mrtvi', 'Udaljena truba'.
■ 1911. - Rođen je ser Ficroj Maklejn, britanski general, diplomata i pisac, šef savezničke misije pri Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske (NOV) i Partizanskih odreda Jugoslavije (POJ).
■ 1913. - Velika Britanija i Nemačka postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.
■ 1915. - U Čikagu je završen prvi jugoslovenski narodni sabor, na kojem je 468 delegata iz SAD-a i Kanade podržalo ujedinjenje svih jugoslovenskih naroda u zajedničku državu Jugoslaviju. Iseljenici su u rezoluciji istakli da jedini spas vide 'u kidanju svake veze sa Austrougarskom' i formiranju jedinstvene države svih Jugoslovena.
■ 1915. - Velika Britanija počela blokadu Nemačke u Prvom svetskom ratu.
■ 1916. - Rođen je engleski državnik i publicista Džejms Harold Vilson, vođa Laburističke stranke, premijer Velike Britanije od 1964. do 1970. i od 1974. do 1976. Dela su mu: 'Nju dil za ugalj', 'Rat protiv siromaštva u svetu'.
■ 1917. - U Prvom svetskom ratu Britanske trupe su zauzele Bagdad.
■ 1918. - Moskva postaje glavni grad revolucionarne Rusije.
■ 1920. - Emir Fejsal proglašen za kralja nezavisne Sirije.
■ 1927. - Rođen je Himzo Polovina, legendarni bosansko-hercegovački pevač sevdalinki.
■ 1938. - Artur Sajs Inkvart postao kancelar Austrije umesto Kurta fon Šušniga.
■ 1941. - U Drugom svetskom ratu Kongres SAD izglasao Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć od sedam milijardi dolara.
■ 1943. - U Makedoniji su bugarski fašisti uhapsili sve Jevreje iz Štipa, Bitolja i Skoplja i prebacili ih u sabirni logor u Skoplju. Odatle je 7215 lica, posle nekoliko dana depotovano u logor uništenja Treblinku.
■ 1955 - Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. sa engleskim biohemičarem Čejnijem i australijskim lekarom Florijem. Oni su bili ti koji su njegov izum prvi primenili.
■ 1973. - Hektor Kampora pobedio na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.
■ 1974. - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je državni savetnik i član mnogih delegacija Jugoslavije na zasedanjima UN. Dela su: 'Stvarno pravo', 'Osnove privatnog prava', 'Međunarodno javno pravo'.
■ 1975. - U Lisabonu ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik, general Antonio Ribeiro de Spinola, s grupom oficira pobegao u Španiju.
■ 1976. - Bivši predsednik SAD Ričard Nikson priznao da je 1970. naredio Centralnoj obaveštajnoj agenciji da spreči Salvadora Aljendea da postane predsednik Čilea. CIA je prilikom rušenja Aljendea 1973. obilato pomogla vojnu zaveru generala Augusta Pinočea.
■ 1977. - Roman Polanski optužen za silovanje 13-godišnjakinje.
■ 1981. - Pod parolom 'Kosovo republika' u Prištini izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo.
■ 1985. - Mihail Gorbačov izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji nasledio preminulog Konstantina Černjenka.
■ 1985. - Egipćani, braća Al Fajed, postali većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće 'Harods'.
■ 1990. - Parlament Litvanije proglasio nezavisnost te zemlje od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila iz SSSR-a.
■ 1990. - Čileanski diktator, general Augusto Pinoče, posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu, ali zadržao komandu nad oružanim snagama.
■ 1991. - U Beogradu su dva dana posle krvavih nereda izbile studentske demonstracije, kojima su se pridružili i srednjoškolci. Tokom 'plišane revolucije' do 14. marta demonstracije su podržali lideri opozicije i mnoge ugledne ličnosti javnog i kulturnog života Beograda i Srbije, a okupljenima kraj Terazijske česme u centru grada obratio se i patrijarh srpski gospodin Pavle. Studenti su tražili oslobađanje svih uhapšenih u demonstracijama 9. marta, krivično gonjenje vinovnika krvoprolića, ostavke ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića i urednika TV Beograd koje su ubrzo usledile.
■ 1991. - Monika Seleš je pobedivši Štefi Graf dospela na prvo mesto liste najboljih deset teniserki sveta, čime je okončala 186-nedeljno prvo mesto Štefi Graf.
■ 1994. - Na Hirurškom odeljenju bijeljinske bolnice prvi put je uspešno obavljena operacija transplatacije kuka. Ovaj komplikovani zahvat izveo je profesor doktor Nikola Milićević, uz asistenciju ljekara bijeljinske bolnice, na čelu sa dr Milivojem Kićanovićem.
■ 1997. - Pola Makartnija je engleska kraljica Elizabeta II proglasila vitezom, tako da je postao ser Pol.
■ 1998. - I pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.
■ 1999. - Pošto je jedan beogradski sud osudio tri novinara lista 'Dnevni telegraf' na po pet meseci zatvora, međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava 'Hjuman rajts voč' ocenila da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.
■ 2000. - U eksploziji metana u rudniku uglja 'Barakovi' u Ukrajini poginuo 81 radnik ugljenokopa.
■ 2000. - Akademik i advokat Rikardo Lagos inaugurisan za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea, ubijenog u državnom udaru 1973.
■ 2002. - U napadu izraelskih tenkova na izbeglički logor u Gazi poginulo najmanje 17 Palestinaca.
■ 2003. - Kanadski sudija Filip Kirš izabran za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu.
■ 2003. - Vrhovni sud Japana odbio zahtev 42 Kineza za obeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom Drugog svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo davno.
■ 2004. - U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu 192 ljudi poginulo, a više od 1.400 povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje okupilo se preko osam miliona ljudi širom Španije, koji su protestovali protiv terorizma.
■ 2005. - Pripadnici sirijskih trupa napustili su severni Liban, čime je okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.
■ 2006. - Sastav No nejm pobedio na Evropesmi-Europesmi 2006. sa pesmom 'Moja ljubavi' nakon izraženo podeljenog glasanja žirija.
■ 2006. - Umro je Slobodan Milošević, srpski i jugoslovenski političar, pravnik, oficir, predsednik Republike Srbije (1989—1997) i Savezne Republike Jugoslavije (1997—2000). Slobodan Milošević bio je jedan od osnivača i prvi predsednik Socijalističke partije Srbije, od osnivanja 1990. do decembra 2006, devet meseci nakon što je preminuo u zatvoru Haškog tribunala. Milošević je bio jedna od ključnih ličnosti tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji u periodu 1991—1995. i tokom rata na Kosovu i Metohiji 1998 — 1999. Tokom rata na na Kosovu, maja 1999. godine, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju podigao je optužnicu protiv Miloševića za zločine protiv čovečnosti. Optužbe za kršenje običaja rata i Ženevske konvencije u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i za genocid u Bosni i Hercegovini dodate su godinu i po dana kasnije. Nakon velikih demonstracija 5. oktobra 2000. godine zbog spornih predsedničkih izbora u septembru te godine, Milošević je priznao poraz. Dana 1. aprila 2001. godine je uhapšen, a 28. juna iste godine izručen Haškom tribunalu. Na suđenju se Milošević sam branio. Umro je nakon 5 godina u zatvoruod srčanog udara.
■ 2011. - Potres od 9.0 stepeni je pogodio severoistok Japana, 130 km od grada Sendai, izazvavši cunami, uzrokujući smrt preko 19.000 ljudi. Također, potres je izazvao oštećenja na nuklearnoj centrali, izazvavši drugu po veličini nuklearnu katastrofu u istoriji čovečanstva.
■ 2014. - Parlament Autonomne republike Krim proglasio nezavisnost od Ukrajine.
■ 2016. - Umro je Dragan Nikolić, jugoslovenski i srpski glumac. U 50 godina dugoj karijeri ostvario je blizu 180 uloga na filmu i televiziji, a njegovi najpoznatiji likovi su Džimi Barka (Kad budem mrtav i beo), Flojd (Nacionalna klasa), Prle (Otpisani), Popaj (Balkan Ekspres), Vlah-Alija (Banović Strahinja), Urke (Poslednji krug u Monci)...
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
