Ponuda Tema

Na Ovaj Dan - 01. Mart

   Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 01. marta! Šta se sve nekada dešavalo prvog marta, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
86. pre naše ere - Rimski vojskovođa Lucije Kornelije Sula zauzeo Atinu i svrgnuo lokalnog tiranina koga je postavio pontski kralj Mitridat VI Eupator. Od Sulinog razaranja Atina se nikada nije oporavila.

293. - Rimski car Dioklecijan stvorio tetrarhiju, sistem vladavine četiri savladara. Galerije i Konstancije I Hlor proglašeni su cezarima avgusta Dioklecijana i Maksimijana.

1244. - Osnovan crkveni red Augustinski heremiti.

1498. - Vasko de Gama kao portugalski moreplovac je prvi Evropljanin koji se iskrcao na obale sadašnje afričke države Mozambik na svome putu ka Indiji.

1562. - Francuski rimokatolici su, pod vođstvom vojvode Fransoa od Gize, i uz podršku Vatikana u Vasiju pobili 1.200 hugenota - francuskih protestanata, izazvavši verski rat koji je trajao do 1598. godine.

1565. - Portugalski vitez Estacio de Sa osnovao je grad Rio de Žaneiro u Brazilu.

1633. - Samjuel de Šamplen je povratio svoj položaj zapovednika Nove Francuske u ime kardinala Rišeljea.

1643. - Umro je italijanski orguljaš i kompozitor Đirolamo Freskobaldi, najveći majstor svog vremena na orguljama. Bio je preteča Johana Sebastijana Baha u kompozicijama za orgulje, koje je obogatio novim izražajnim sredstvima. Komponovao je tokate, kancone, fantazije za orgulje, madrigale, motete.

1767. - Španski kralj Karlos III proterao je iz zemlje rimokatolički jezuitski red.

1792.  - Umro je Leopold II, nemačko-rimski car, ugarsko-hrvatski i češki kralj.

1803. - Ohajo se, kao 17. država, priključuje Sjedinjenim Američkim Državama.

1809 - Švedska je, kao prva zemlja u svetu, uspostavila ombudsmana, lice koje vrši nadzor nad radom organa uprave i javnih službi, a postavlja ga parlament. Prvi ombudsman bio je Lars Avgust Manerhajm.

1810. - Rođen je Frederik Šopen, najznačajniji poljski kompozitor, nacionalni romantičar. Pošto je 1830. napustio domovinu radi koncertiranja u inostranstvu, nastanio se u Parizu, gde je ostao do smrti. Pripadao je krugu pariske društvene i kulturne elite i poljskih političkih emigranata, što je uticalo na njegovo umetničko i idejno formiranje. Komponovao je u narodnom duhu, gotovo isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima, naročito u pogledu harmonije i pijanističke tehnike. Dela su: dva koncerta za klavir i orkestar, etide, mazurke, prelidi, nokturni, valceri, poloneze, balade, skerca i dr.

1811 - Egipatski vladar Mohamed Ali izvršio je pokolj nad mamelučkim vođama i time dokrajčio vlast mameluka u Egiptu. Mameluci, potomci ratnih zarobljenika koje su persijski i egipatski vladari uvrštavali u svoje vojske, pretežno telesnu gardu, zavladali su Egiptom 1250. kada su oborili dinastiju Ajbeka.

1815. - Francuski car Napoleon Bonaparta iskrcao se na obalu Francuske, tri dana pošto je s grupicom sledbenika napustio mediteransko ostrvo Elba na kojem je bio zatočen pošto je primoran da abdicira u aprilu.

1872. - Jeloustoun je postao prvi svetski nacionalni park. Jeloustoun je prirodni botanički i zoološki vrt u SAD, najvećim delom u državi Vajoming, površine 8.963 kilometara kvadratnih, u kojem je zabranjen svaki lov i oštećenje prirode.

1878. - Pobedom Srbije završen je Drugi srpsko-turski rat. Prvi rat sa Osmanskim carstvom 1876. i 1877. — okončan je neuspehom Srbije, ali joj je drugi 1877. i 1878. doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878. Ti ratovi bili su nastavak oslobodilačke borbe, a neposredan povod bio je ustanak Srba 1875. protiv turske vlasti u Bosni i Hercegovini.

1879. - Rođen je bugarski državnik Aleksandar Stamboliski, vođa Zemljoradničkog narodnog saveza i premijer Bugarske od 1920. do 1923, kad je oboren u profašističkom udaru i ubrzo ubijen. Kao šef vlade stekao je izuzetnu popularnost u narodu, jer je sproveo agrarnu i poresku reformu, nacionalizovao neke banke i nastojao da izmeni unutrašnju i spoljnu politiku dinastije Koburg, zalažući se za prijateljstvo s Jugoslavijom.

1886. - Rođen je Oskar Kokoška, austrijski slikar, postimpresionist koji se približio ekspresionistima. U toku Drugog svetskog rata stvara velike kompozicije idejno-humanističkog sadržaja. Imao je znatnog uticaja na slikarstvo u Evropi.

1891. - Rođen je srpski pisac Stanislav Vinaver, jedan je od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a između dva svetska rata radio je kao novinar. U Prvom svetskom ratu učestvovao je kao dobrovoljac, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu proveo je u nemačkom zarobljeništvu, a od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac. Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika.

1896. - Etiopija je pobedila Italiju u odlučujućoj bitki kod Adowe čime je završen Prvi abesinijsko-italijanski rat.

1909. - Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Dejvid Niven, koji je elegantnom glumom oličavao britanski tip džentlmena, dobitnik nagrade "Oskar" 1958. za film "Odvojeni stolovi". Tridesetih godina XX veka otišao je u Holivud, a u Drugom svetskom ratu bio je komandos u vojsci SAD. Ostali filmovi: "Put oko sveta za 80 dana", "Dobar dan, tugo", "Topovi s Navarona", "Kasino Rojal", "Papirnati tigar".
1912. - Albert Beri izveo je prvi skok sa padobranom iz aviona.

1914. - Rođen je američki pisac afričkog porekla Ralf Valdo Elison, čiji je roman "Nevidljivi čovek" jedan od najimpresivnijih u američkoj književnosti posle Drugog svetskog rata. Osnovna tema njegovog jedinog romana je traganje za sopstvenim identitetom, a glavni junak, crnac, predstavljen je kao arhetipski obrazac čoveka koji ostaje nevidljiv zato što mu društvo uskraćuje pravo na samodefinisanje. 

1919. - U toku japanske vlasti u Koreji, Samilski pokret u Koreji započeo je brojne mirovne proteste širom zemlje, ali su brutalno ugušeni od japanske policije i vojske.

1919. - U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament - privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojem je bilo 296 poslanika, postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.

1922. - Rođen je izraelski državnik Jicak Rabin, premijer od 1974. do 1977. i od juna 1992. do 4. novembra 1995, kad ga je, u trenutku dok je napuštao mirovni miting na kojem je govorio, ubio atentator Jigal Amir. Kao član ilegalnog jevrejskog pokreta Palmah, od 1940. borio se protiv britanske kolonijalne uprave u Palestini i protiv francuskih kvislinških trupa 1941. u Siriji. Od formiranja Izraela 1948, kad je u ratu protiv Arapa komandovao brigadom, bio je u armiji. 

1932. - Kidnapovan je 20-mesečni sin američkog pilota Čarlsa Lindberga, prvog pilota koji je preleteo Atlantik 1927. Beba je nađena mrtva u maju, a taj događaj je podstakao donošenje tzv. Lindbergovog zakona kojim je na području SAD za otmicu predviđena smrtna kazna.

1941. - Bugarska je u Drugom svetskom ratu pristupila Trojnom paktu i već 2. marta 1941. u nju su iz Rumunije počele da ulaze nemačke trupe. Uz pomoć Adolfa Hitlera, revanšistička politika Bugarske još više je usmerena protiv Jugoslavije, prema kojoj je godinama imala teritorijalne pretenzije, zauzevši tako veći deo Makedonije i jugoistok Srbije.

1942. - U Čajniču je u Drugom svetskom ratu od oko hiljadu boraca formirana Druga proleterska brigada s četiri bataljona, u čiji su sastav ušli Prvi i Četvrti bataljon Užičkog, Drugi bataljon Čačanskog i Treći bataljon Šumadijskog odreda. Na borbenom putu dugom oko 24.000 kilometara brigada je izvela više od 120 većih operacija širom Jugoslavije.

1943. - Britansko ratno vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu da sistematski bombarduje evropske železničke sisteme na teritoriji pod kontrolom Nemačke.

1946. - Engleska banka prelazi u državno vlasništvo, a njeni dotadašnji akcioneri se obeštećuju.

1946. - Rođen je srpski general-pukovnik, pilot Ljubiša Veličković, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO na Jugoslaviju 1999. Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne dužnosti u Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdušnoj odbrani Jugoslovenske narodne armije i Vojske Jugoslavije i prvi je Srbin koji je leteo avionom 'Mig 29'. Bio je nastavnik letenja, komandant letačke eskadrile, puka i korpusa, sekretar Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik Generalštabne škole VJ, načelnik Sektora za RV i PVO Generalštaba VJ i komandant RV i PVO VJ. S dužnosti komandanta RV i PVO smenjen je 1998. pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima. U trenutku pogibije, prilikom obilaska jedinica na prvoj liniji odbrane otadžbine, obavljao je dužnost pomoćnika načelnika Štaba Vrhovne komande za RV i PVO VJ.

1947. - Međunarodni monetarni fond započeo je svoje financijske operacije.

1950. - U suđenju koje je trajalo manje od 90 minuta, nemačko-britanski fizičar Klaus Fuks je osuđen za kršenje Zakona o državnim tajnama za odavanje Sovjetskom Savezu informacija o projektu Menhetn.

1954. - SAD saoštile da su na ostrvu Bikini u Tihom okeanu detonirali hidrogensku bombu Castle Bravo tešku 15 megatona, koja je uzrokovala jednu od najgorih radioaktivnih kontaminacija tokom nuklearnog testiranja.

1954. - U glavnom gradu Venecuele Karakasu otvorena je prva konferencija Organizacije američkih država.

1955. - Počela je sa radom ginekološko-akušerska klinika 'Narodni front' u Beogradu, nakon što je izvršena rekonstrukcija bivšeg sanatorijuma 'Živković' i susedne zgrade u ulici Narodnog fronta. Zgrade su adaptirane i opremljene, a bolnica je počela da radi sa 220 kreveta.

1958. - Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju. Izradio je mnoštvo javnih spomenika, uključujući veliku grupu 'Igrali se konji vrani' ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu 'Umorni borac' na Kalemegdanu.

1958. - U austrijskom gradu Saalfeldenu počelo prvo Svetsko prvenstvo u biatlonu u muškoj konkurenciji.

1959. - Arhiepiskop Makarios III vratio se na Kipar iz izgnanstva sa Sejšelskih ostrva, na koja su ga 1956. proterali Britanci. Krajem 1959. Ujedinjeno Kraljevstvo, Grčka i Turska sporazumele su se o nezavisnosti Kipra, a Makarios je 1960. postao prvi predsednik Kiparske republike, što je ostao do smrti 1977.

1966. - Posle tri i po meseca leta, na Veneru se spustila sovjetska 'Venera 3', prvi vasionski brod koji je prispeo na neku drugu planetu.

1970. - U Americi je zabranjen lov na kitove u komercijalne svrhe.

1977. - Američka banka daje ime VISA svojim kreditnim karticama.

1978. - Mrtvački sanduk Čarlija Čaplina ukraden je u Švajcarskoj.

1979. - Filips je na konferenciji za novinare u Ajndhovenu predstavio prototip optičkog digitalnog audio diska.

1981. - Bobi Sends, član IRA, započeo je 65-dnevni štrajk glađu u zatvoru, nakon čega je umro.

1983. - U Cirihu, Svoč grup AG predstavlja javnosti prvi Svoč sat.

1985. - U Urugvaju je preuzeo vlast predsednik Hulio Sangineti, čime je okončana devetogodišnja vojna vladavina u toj južnoameričkoj zemlji.

1991. - Na prvim slobodnim izborima u Albaniji, Albanska partija rada osvojila je 176 od 250 poslaničkih mesta i zadržala vlast, ali je predsednik partije Ramiz Alija izgubio u svojoj izbornoj jedinici.

1992. - Bosna i Hercegovina stekla nezavisnost nakon odluke građana referendumom o samoopredeljenju, na kome su Bosanski muslimani i Hrvati su na referendumu glasali za otcepljenje od Jugoslavije, a u Sarajevu su muslimani ispred srpske pravoslavne crkve pucali na srpske svatove, što je nagovestilo građanski rat u bivšoj BiH. Ubijen je otac mladoženje Nikola Gardović i ranjen sveštenik Radenko Miković, a ubice - koje vlast muslimanskog lidera Alije Izetbegovića nije ni pokušala da identifikuje i kazni - spalile su i srpsku zastavu.

1992. - U Crnoj Gori se na referendumu 63 odsto građana izjasnilo za zajedničku državu sa Srbijom - Saveznu Republiku Jugoslaviju. Čelnici najvećih političkih stranaka su tim povodom izjavili da narode Crne Gore i Srbije povezuju etničke, ekonomske, kulturne, istorijske i druge veze i da ih one upućuju na zajednički interes da žive u jednoj državi.

1993. - Američki vojni transporteri su iznad istočne Bosne izbacili prve tovare s hranom i lekovima, čime je u Bosni i Hercegovini počela 'Operacija padobran'.

1994. - Posle višednevnih pregovora pod pritiskom SAD, predstavnici Hrvatske, i bosanskih muslimana i Hrvata su u Vašingtonu potpisali preliminarni sporazum o stvaranju muslimansko-hrvatske federacije u BiH.

1996. - Niko od 123 putnika i člana posade nije preživeo pad peruanskog putničkog aviona 'Boing 737', u najtežoj nesreći u istoriji civilnog vazduhoplovstva u Peruu.

1997. - Albanska vlada premijera Saljija Beriše podnela je ostavku, posle dvomesečnih krvavih nereda izazvanih krahom štedionica u kojima je desetine hiljada Albanaca izgubilo životnu ušteđevinu.

2003. - U Pakistanu je uhapšen Kalid Šeik Mohamed, jedan od osumnjičenih za organizovanje terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

2010. - Slovenačka nacionalna aviokompanija Adrija ervejz, ponovo je uspostavila letove na liniji Ljubljana-Beograd, nakon 18 godina prekida.

2012. - Srbija je dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

2014. - Parlament Rusije odobrio je upotrebu vojnih snaga na teritoriji Ukrajine, a na zahtev ruskog predsednika Vladimira Putina.

2017. - Pronađeni su fosili nekih od najranijih živih organizama koji predstavljaju 'direktan dokaz' života na Zemlji pre 3,8 do 4,3 milijarde godina, kada je naša planeta bila još u fazi razvoja.
   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA