Mudre Kineske Izreke - No 3

■ Ko nezna, a zna da nezna, on je dete – nauči ga.

■ Ko zna, a nezna da zna, uspavan je – probudi ga.

■ Ko zna, a zna da zna, mudar je – sledi ga.

■ Ko teži vrlinama, liči na čoveka koji se penje na brdo; ko se prepu­sti porocima, liči na čoveka koji se s visine ruši.

■ Ko traži istinu, mora znati da je podnese.

■ Ko u mraku klečeći moli, taj istinski moli.

■ Ko ume da sluša, više vredi od onoga koji ume da govori.

■ Koliko god bio snažan, jedan stub ne može nositi kuću.

■ Lakše je premestiti reku nego joj promeniti ćud.

■ Lepe reči nisu uverljive, a uverljive nisu lepe.

■ Lepi putevi ne vode daleko.

■ Ljubav se sva sastoji od očiju, pa ipak ništa ne vidi.

■ Ljudska srca su isto tako razli­čita kao i lica.

■ Malo volimo sebe kad nekoga mrzimo, ali kad volimo samo sebe, mrzimo pola sveta.

■ Marljivome nedelja ima sedam dana, a lenjome sedam sutra.

■ Mekani jezik ostaje, tvrdi zubi ispadaju.

■ Misao je slična kopanju bunara: voda je najpre mutna, pa se zatim polako razbistri.

■ Mudar čovek zaboravlja sve, os­im svojih pogrešaka i svojih dobročinitelja.

■ Mudar čovek je velik i u najma­njim stvarima, a zao mali i u naj­većim stvarima.

■ Nadaj se najboljem, budi spre­man na najgore.

■ Najbolje su zatvorena ona vrata koja se mogu ostaviti otvorena.

■ Najmanje želimo da saznamo one istine koje bi nam donele najviše koristi.

■ Ne pitam te koliko si skočio, već koliko skačeš.

■ Ne plaši se loših reči, već loših dela.

■ Neznanje je noć bez meseca i zvezda.

■ Nemoj se brinuti što te ljudi ne poznaju, već što ti njih ne poznaješ.

■ Nesreća je efikasan lek: odjed­nom leći od mnogih bolesti.

■ Nesrećan je čovek koji vidi stva­ri samo onakve kakve one jesu.

■ Nesreće izlaze iz usta, bolesti ulaze kroz usta.

■ Nesreća ulazi samo na ona vra­ta koja smo joj ostavili otvorena.

■ Hladan čaj i hladan pirinač još možemo da podnesemo, ali hladne reči nikako.

■ Čak i onima koji vladaju zna­njem, opreznost je najbolja zaštita od nepredvidivog.

■ Čini najbolje, ostalo ostavi.

■ Čista savest ne boji se kucanja noću.

■ Čovek živi sto godina, a briga se nakupi za hiljadu.

■ Čovek koji ne menja svoje misli ili je vrlo mudar, ili je budala.

■ Čovek bez volje - kao nož bez čelika.

■ Neće propasti čovek koji po­znaje svoju snagu.

■ Ni najlepši sutrašnji dan ne mo­že nam vratiti onaj jučerašnji.

■ Ni ono što se dogodilo pred na­šim očima nije obavezno istina, a zar se onda može verovati rečima izrečenim daleko iza naših leđa?

■ Ništa nije teško, treba samo hteti.

■ Novac zarađen trgovinom traje trideset godina; novac zarađen znojem i krvlju, traje sto hiljada godina.

■ Oprezna noga može svuda da hoda.

■ Planinu će pomeriti samo onaj koji je u početku pomicao kamenčiće.

■ Poznavati druge samo je znanje, poznavati sebe - to je mudrost.

■ Polovina sposobnosti su od ro­đenja, a druga polovina od učenja.

■ Prijatelji govore srcu, nebo duši, sve ostalo ušima, a knjige duhu.

■ Pun čajnik ćuti, napola prazan pišti.

■ Roditelji su ti dali život, a volju moraš obrazovati sam.

■ Samo tuđim očima mogu se videti svoji nedostaci.

■ Svaki dan bez smeha, izgubljen je dan.

■ Svako na svoj način tumači ne­besku muziku.

■ Sve zablude imaju svoje vreme, a i najmanja istina i posle bezbroj poteškoća, mudrovanja i spletki ostaje uvek ono što je bila.

■ Svi cvetovi budućnosti su u semenu sadašnjosti.

■ Svoj duh obogatiti i svoje srce olakšati, svoj jezik odmoriti i svo­je ruke umoriti, polako jesti i brzo spavati - u tome je sva mudrost.

■ Senka se vidi tamo gde želi sunce.

■ Sreća sledećeg veka gradi se u ovom veku.

■ Srećan čovek je brod koji plovi pod povoljnim vetrom.

■ Strast kojoj ispustimo uzde li­či na pijanstvo. Lek protiv toga sastoji se od dve reči: vladaj so­bom.

■ Strpljenje štiti od uvrede, kao odelo od hladnoće.

■ Strpljivom čoveku vreme brzo prolazi.

■ Traži i naći ćeš, zanemari i izgubićeš.

■ U času uspeha ne zaboravljaj svoje neuspehe.

■ Upali svetlo, umesto što se ža­liš na tamu.

■ Učiti, a ne misliti je glupo - mi­sliti, a ne učiti je pogibeljno.

■ Čovek može da bude skroman a da ne bude mudar, ali je nemogu­će da bude mudar a da ne bude skroman.

■ Čovek stari onako kako je živeo.

■ Učiti je kao uzvodno plivati: za­stani za trenutak i već si vraćn na početak.