Mudre Azijske Izreke - No 3

■ Svi se obaziru na vreme, samo se vreme ne obazire ni na koga.

■ Smej se tako, da se i ja smejem.

■ Ono što učini hleb, ne učini ni mač.

■ Oče, koliko dugo ćemo trpeti siromaštvo?
    - Četrdeset dana.
    - A onda?
    - Naviknućemo se!

■ Reklo stablo sekiri - 'Ne bi ti mene oborila da držalja nije moja'.

■ Tugu nesrećnika razume samo nesrećnik.

■ Udaljeni sveci izgledaju svemogući.

■ Bolje je biti slep očima nego umom.

■ Voda čisti telo, a suze dušu.

■ Grlo je zato usko da iz njega re­či ne bi brzo izlazile.

■ Današnja reč sutrašnji je most.

■ Dok ne pokucaš na vrata, niko ih neće otvoriti.

■ Dok su sablju oštrili, jezik već odavno glavu pogubio.

■ Zavist nikad nema odmora.

■ I bez petla sviće.

■ Ima reči koje ni s mnogo meda ne možeš da progutaš.

■ Kad bi mogao pri odlasku da ostaviš svoje uho, šta li sve ne bi čuo.

■ Kad polovina nije istinita, onda to više nije šala.

■ Kad se previše raduješ - odi na groblje, kad previše tuguješ - opet odi na groblje.

■ Ko se stalno boji smrti, pokoj­nik je među živima.

■ Lajanje je takođe zanat.

■ Milostinju daj tako da ni tvoja košulja to ne dozna.

■ Na mirnog magarca dvojica sedaju.

■ Na neplodno drvo niko ne baca kamenje.

■ Od kašike do usta još je dug put.

■ Ako drugome jamu kopaš, ko­paj je po svom uzrastu.

■ Bog je patnju dodelio stenama, ali one nisu izdržale, pa je dale čoveku.

■ Bog jednome daje prst pameti i vrč sreće, a drugome vrč pameti i prst sreće.

■ Od usta do usta igla postane deblo.

■ Ribe se love udicom, a ljudi re­čima.

■ Ruža otvorena na silu nema mirisa.

■ Svet je kao prozor - svako priđe, osmotri i ode.


■ Ne zna mnogo ko mnogo čita, nego onaj ko pameću shvata.

■ Svetlo sveće ne pada na njeno podnožje, isto kao što vrline valjanog čoveka njegovi bliski ne zapažaju.

■ Vrh savlađuje onaj koji ide.

■ Čovek jakih ruku obori jednog, a čovek velikog znanja obori hiljade.


■ Gladna buva visoko skače.

■ Da je mesec od novca, ljudi bi ga već odavno s neba konopcem privukli na zemlju.

■ Ako konj sreće stoji pred tvojom štalom, odvedi ga na jasle.

■ Lepota i stid jedno drugo ne podnose.