Montauk Projekt

    Na vidljivoj, ali zapuštenoj vojnoj zgradi nalazi se veliki radarski tanjir. Okolina je zvanično deo državnog parka. U dve trećine državnog parka zabranjen je pristup. Niz prijavljenih slučaja u poslednjih 25 godina dokazuje prisustvo službi osiguranja koje ne dozvoljavaju pristup ostacima vojne baze. Ta lica su naoružana automatskim oružjem, bez uniformi i pod pretnjom hapšenja udaljavaju posjetioce ('You have violated top secret and restricted areas and are subject to arrest ...')

    Na krajnjem jugoistoku Long Island-a (stotinjak milja od centra Njujorka), nalazi se idilična ribarska oaza: Montauk. Obližnji svetionik je otvorio Džordž Vašington koji je danas turistička atrakcija. U njegovoj blizini su, od 1969. službeno zatvorene, vojne baze Camp Hero i Montauk Air Force Station. Na vidljivoj, ali zapuštenoj vojnoj zgradi nalazi se veliki radarski tanjir. Okolina je zvanično deo državnog parka.
     U dve trećine državnog parka zabranjen je pristup. Niz prijavljenih slučaja u poslednjih 25 godina dokazuje prisustvo službi osiguranja koje ne dozvoljavaju pristup ostacima vojne baze. Ta lica su naoružana automatskim oružjem, bez uniformi i pod pretnjom hapšenja udaljavaju posjetioce ('You have violated top secret and restricted areas and are subject to arrest...')
     Camp Hero je osnovan pre Drugog svetskog rata; Montauk Air Force Station tokom 1950-ih. Prema planovima US Army Corps of Engineers, najmanje četiri podzemna nivoa su bila izgrađena tokom 1960-ih. Montauk se, naime, nalazi na vrhu podvodne planine, tako da ima itekako prostora za kopanje u dubinu. Nekoliko knjiga je objavljeno o aktivnostima u ovim podzemnim bazama; prednjace autori Preston Nichols, Peter Moon i Al Bielek.
     Prema 'vlasničkom listu' Parka, američka vlada je i dalje u posedu vlasništva ispod površine Parka. Ono iznad površine kontrolira država Njujork. Istraživanja su pokazala da je tokom ranih 1990-ih iskopano nekoliko novih podzemnih nivoa. Zna se da od 1950-ih pa nadalje, Montauk Projekat predstavlja skup super-tajnih vojnih projekata koje provode delovi: CIA, NSA, DARPA, armijske obaveštajne agencije i korporacije kao AIL, Siemens/ITT i Brookhaven Labs.
     Još konkretnije, prema autorima Preston Nichols-u (inženjer radio-elektronike i tehničar svojevremeno zaposlen u Bookhaven National Laboratories) i Peter Moon-u ('The Montauk Project: Experiments in Time'), Montauk Projekat je - ' ...razvoj i kulminacija fenomena koji su se uočili tokom testa sa USS Eldridge 1943. godine. Preko tri decenije tajnih istraživanja i primenjene tehnologije dovele su do vrhunca 1983. godine kada je otvorena rupa u prostoru - vremenu prema 1943. godini.
     Istraživanja su obuhvatala psihotroniku (prožimanja ljudskog i mašinskog uma), elektromagnetnu kontrolu ljudskog uma i manipulacije prostor-vreme, koji će omogućiti uspešan transport materije i energije u druge dimenzije kroz vremenske portale.'
      Sofisticirana i skupocena visokotehnološka oprema odašilje i testira uticaj različitih radio frekvencija u Zemljinoj jonosferi. Vremenske promene, zemljotresi, olujni i uraganski naleti se, navodno, već odavno mogu veštački izazivati - pogledajte televizijske izveštaje širom sveta o nenormalnom vremenu.. Ultratajni projekti, koji uglavnom potpadaju pod šifru Phoenix Project, su iz oblasti kvantne i čestične fizike: simulacija crnih rupa, super-moćna elektro polja, genetika, tehnologija čestičnih snopova, elektro kontrola uma. Navodno, za izvođenje testova koriste se, najčešće, mlađe osobe iz okolnih naselja. Protivno njihovoj volji, naravno.
     Podzemni eksperimenti ipak ne mogu izbeći pažnji zainteresovanih na površini. U ovom, navodno državnom Parku, uočeni su novi strujni kablovi sa kapacitetom da osvetljavaju čitave gradove, niz novih instaliranih telefonskih linija; jednostavnim aparatima može se registrovati neobična radio frekvencija i elektromagnetne transmisije koje dolaze iz pravca 'napuštene' vojne baze. Izjava predstavnika lokalne elektro kompanije LILCO, koja pokriva čitav Long Island glasi:'...ovaj metar pokazuje da se ogromna količina energije koristi kroz postojeće kablovske linije... apsolutno je nemoguće da samo jedna zgrada za održavanje može koristiti toliko mnogo energije za održavanje mašina ili neke druge aktivnosti u Parku...'
    Prema dostupnim Kongresnim materijalima, novinskim izveštajima, federalnim izveštajima i naučnim prilozima, može se pronaći da deo aktivnosti ispod Montauk-a nije tajna; tokom godina Hladnog rata obavljana su istrazivanja na kontroli uma putem elektromagnetnog zračenja. I to je služilo kao paravan za niz drugih projekata.

     Najuzbudljiviji je onaj o putovanju kroz vreme. Niz vodećih fizičara ne samo da opovrgava, nego naprotiv, priznaje, mogućnost postizanja putovanja kroz vreme. I to ne u nekoj dalekoj budućnosti. Među njima su Nick Herbert, Kip Thorne, Frank Tipler, Fred Allen Wolf, Michio Kaku, Paul Halpern i Steven Hawking. Vodeći fizičari dokazuju, izvan svake sumnje, da paralelne dimenzije postoje! One su moguće realnosti i ima ih bezbroj. Naša trodimenzionalna vremensko-prostorna realnost je samo jedna od realnosti!
     Von Nojmanov dokaz je matematička forma u kojoj je ovaj naturalizirani Amerikanac dokazao (knjiga: The Mathematical Foundations of Quantum Physics) da je '...naša svest ona što dovodi naše biće u jednu od realnosti'. Sve upućuje na činjenicu da vreme kakvog ga većina doživljava, linearno kretanje iz prošlosti, kroz sadašnjost prema budućnosti, ne postoji. Ono što mi zovemo 'prošlost' i 'budućnost' se odvijaju simultano sa 'sadašnjošću'. Prošlost nije prošla, a budućnost nije daleko ispred nas. Pa gde su onda? U drugoj dimenziji!
     U Montauku su koncem 1940-ih, s prestankom rata, ponovo započeta istraživanja na efektima nevidljivosti i uticaja elektromagnetnog i gravitacionog zracenja. Pokušalo se prevladati problem sa bizarnim efektima na ljude. Isti onaj zbog kojeg je Tesla napustio projekat tokom 1930-ih.
     Džon Von Nojman - slika levo,  nije doduše imao sklonosti prema metafizici i parapsihologiji kao Tesla, ali se opet prihvatio posla kao vođa projekta. Ovaj put je morao do u tančine da uđe u stvarnu čovekovu prirodu, složenu iz fizičkog i duhovnog tela. Ubrzo je došao do zaključka da '...duh ili duša moraju ostati zaključani sa fizičkim telom u svom originalnom vremenu i prostoru... koje počinje sa novom inkarnacijom... po dolasku iz druge dimenzije..."
     Nojman je izlaz potražio u razvoju tehnologije i prvog svetskog elektronskog kompjutera. Uređaj je mogao da izračunava određene vremensko-prostorne faktore sa apsolutnom preciznošću. Razvijena je psihotronička oprema koja je mogla da prima, rekonfigurira i emitira ljudske misli kao talase, putem radio frekvencije.
     Jednostavnije rečeno, Nojman je izumeo uređaj koji može da razume, prima i dalje odašilja ljudske misli. Kao što pojedinci imaju telepatsku moć i uspevaju da prime misli drugih (misli nisu ništa drugo do talasi određene frekvencije), tako je Nojmanov aparat imao sposobnost najboljih parapsihologa. A, odatle je mali korak do kontrole umova drugih ljudi.

    Značajna količina dokumentarnog materijala objavljena je na temu uključenosti ET‑a u pojedine aspekte Montauk projekta. Sledi iskaz Michelle Guerin, koja je živela u blizini Montauka, a vojnu bazu je posetila u dva navrata: 1970. i 1994. Tekst koji sledi je rekolekcija pod hipnozom. Sesija od 11.09.1995. godine:
    'Vozimo se u autu prema Montauku. Na prednjem sam sedištu sa majkom... Po dolasku odlazim sa prijateljem prema peščanoj uzvišici... Džip sa četiri vojna policajca... Odvoze nas prema brdu... čiji se deo otvara ispred nas... Unutra su uniformisana lica sa crnim beretkama, naoružani...Idemo prema jednom liftu... Prolazimo kroz mrežu hodnika... Što se spuštamo niže, postaje sve hladnije... U mračnoj sobi sam... Na krevetu. Preko mog ramena nešto se kreće. Približava se. Sada vidim bolje. O, bože! Pa to je monstrum! (U tom trenutku sam skoro skočila sa kauča u doktorovoj kancelariji. Nisam se mogla prestati tresti. Doktor me je smirio tako da sam mogla nastaviti.)
     Ono što vidim je biće visoko oko dva metra. Uši su mu velike i uspravljene prema vrhu. Oči su mu sjajne, zlatno žute i čini mi se da svetle u mraku. Zašiljeni zubi... i, i rep! Prilazi mi. Nisam nikad tako bila prestrašena u svom životu. Na 30 cm je od stola. Skida mi šorc i kupaći kostim. Njegovo lice je toliko blizu mojem. Želim da vičem, ali to mogu samo u sebi. On pušta piskav zvuk... Kao da uživa u mom strahu... Osećam nešto u sebi...boli... Ne znam koliko dugo je ovo trajalo... Kad je završio, odlazi na vrata. Ponovo uniformisana lica dolaze... Odnose me u drugu sobu, svetliju. Mnoštvo opreme koju ne prepoznajem,sa svetlima i dugmadima.
     Postavljaju me na sto... pet‑šest ljudi, sa maskama, belim odorama i kapama. Glava mi je okrenuta na stranu. Osećam da mi briju mali deo iza uveta... iako ne mogu govoriti, svega sam svesna. Nekoliko minuta kasnije gubim svest...
     To je bilo sve što sam se setila pod hipnozom. Pet godina posle ovih događaja, 1985, imala sam upalu iza desnog uva. Doktor je trebao da malo raseče iza uva da bi očistio gnoj... Samo što je rasekao kožu skalpelom, nešto je iskočilo. On je to pregledao i rekao da nije nikad tako nešto video. Imalo je oblik i veličinu metka...
     Sredinom septembra 1994. ponovo sam u poseti Montauku. Provela sam četiri dana spavajući u obližnjem hotelu. Poslednju noć su me probudile vibracije kreveta. Kao da sam pogođena zemljotresom. Otvorivši oči, znala sam da nisam sama u sobi. Telo mi je povučeno sa kreveta. Htela sam da zavičem, ali ništa više od šaputanja nije izlazilo iz mene. Okrenula sam se pokušavši da se uhvatim za okvir kreveta... I to je bilo zadnje čega se sećam pre no što ću izgubiti svest.

     Sledećeg jutra ničeg se nisam sećala. Dok sam se presvlačila videla sam kao dva uboda na levom bedru. Oko 5 cm razdvojeni. Na pregledu kod interniste bili su iznenađeni simetričnošću ovih 'tačaka' i iznenađeni kako se ne secam odakle mi. Nisu mi dali nikakvu jasnu dijagnozu..."
     Rezultati sesija gospođe Guerin potvrdili su se u nekoliko navrata. Prvi put kada je prisustvovala UFO konferenciji u Mobilu, Alabama. Slike reptilijanaca na konferenciji podsetili su je na njeno iskustvo iz 1970. kada je prepoznala biće iz one mračne sobe. Drugi put u istupima naučnika koji su učestvovali u projektima ispod Montauka, npr. Preston Nichols‑a.


     Krajem 1960-ih, američki Kongres je, nakon serije ispitivanja i saslušavanja, odlučio da zatvori Montauk projekat. Zbog bojazni da rezultati ne dodju u 'krive' ruke.
   Nažalost, Projekat se već nalazio u krivim rukama. Vođe Projekta dogovorile su se sa delovima obaveštajno-korporacijsko-političkog establišmenta da ga nastave u tajnosti. Von Nojman je po treći put postao vodeći naučni direktor istraživanja. Psihotronika i inter-dimenzionalna putovanja bili su osnovni ciljevi eksperimenata. Korištene su radio frekvencije visoke snage; eksperimentisano je na velikom broju ljudi, a posebno dece.
     Posebno nadareni parapsiholozi su bili priključeni na psihotroničku opremu i kompjtere, koji su prevodili njihove misli u digitalni kod. Onda bi ih odašiljali, kao misaone signale. Pojedini eksperimenti su doveli do uspešnog rezultata, do materijalizacije. Naime, misli bi bile odaslane u druge dimenzije, ostvarujući određene efekte u njima.
   Izuzetno snažna elektro strujanja, koja se kreću u specifičnoj konfiguraciji, stvaraju elektromagnetno polje, koje kreira efekat poznat kao 'Tiplerov cilindar'. Jednostavnije, parapsiholozi su mogli da se koncentrišu na neku drugu dimenziju u prostoru-vremenu utičući na nju.
   Tiplerov cilindar je koncept kojeg je formulirao fizičar Frank Tipler i predstavlja široko prihvaćen teoretski model u kvantnoj fizici kako kreirati veštačku crnu rupu koja se može kontrolisati. Time se stvara mogućnost da se prebacuje iz jedne vremensko-prostorne dimenzije u druge. Ili, da se utiče na našu postojeću - recimo, da se menjaju događaji iz prošlosti.
     Koliko god fantastično ili uzbudljivo ovo zvučalo, sigurno da nije tako izgladalo onim jadnim ljudskim zamorčićima koji su stradavali u ovim eksperimentima. Montauk Projekat je krahirao u avgustu 1983, sabotiran iznutra od strane ključnih sudionika. Očito, nisu mogli više tolerisati ono što se dešava i opasnost za Planetu.
     Tog avgusta, tačno 40 godina nakon originalnog Filadelfija Eksperimenta (12.08.1943.) otvorena je vremensko-prostorna veza, nalik tunelu, između dva vremena. Pokušaj iz 1983. sveo se na to da se umanji ili eliminiše šteta koja se napravila u kosmičkom kontinuumu sa testovima iz 1943.
     Projekat je okončan, a površina na kojoj se vojna baza nalazila, donirana je državi Njujork i kasnije pretvorena u nacionalni park.     Autor: Semir Osmanagić