Zdravlje, Zdrav Život i Medicina - No 2

   Poznato je da fizička aktivnost blagotvorno utiče na srce i liniju, da ublažava agresivnost, da jača karakter i samopouzdanje.

Ali, lista dobrobiti od bavljenja sportom tu se ne iscrpljuje. Redovna fizička aktivnost, između ostalog, preporučuje se i zato što...

■ STIMULIŠE LJUBAV - Osim osećaja zadovoljstva koje nam pruža, bavljenje sportom podstiče libido i pomaže da se osećamo ljubavno poželjnijim. Princip delovanja: Naučno je dokazano da fizička aktivnost povećava proizvodnju prolaktina i luteina, hormona koji podstiču ljubavnu želju. Istovremeno, pojačava se i lučenje testosterona, najvažnijeg ljubavnog hormona. Istraživanja su, takođe, pokazala da fizički aktivne žene imaju mnogo intenzivniji ljubavni život od lenjivica.

■ DOBRO UTIČE NA MORAL - Pola sata džoginga, plivanja, vožnje bicikla ili neke druge fizičke aktivnosti, najbolji su lekovi protiv napetosti i istovremeno najbolji način za popravljanje raspoloženja. Princip delovanja: Za vreme fizičkog napora, mozak oslobađa endorfin, supstancu koja ima analgetičko i anksiolitičko dejstvo. To praktično znači da sport ublažava bol i osećaj nespokojstva.
    Osim toga, sport podstiče eliminaciju adrenalina, hormona stresa, zbog čega se posle vežbi osećamo opuštenije. Istraživanja na državnom univerzitetu u Arizoni pokazala su da je u stresnim situacijama nivo adrenalina kod sportista manji nego kod ljudi koji se ne bave sportom. A uporedna analiza delovanja sporta i lekova protiv depresije pokazala je da sport ima isti efekat kao i uzimanje antidepresiva! Čak je sport u prednosti jer, za razliku od lekova, fizička aktivnost nema nikakvo štetno dejstvo!

■ SPORT JAČA KOSTI - Iako blagotvorno delovanje sporta na kosti nije vidljivo na prvi pogled, njegov uticaj je veoma značajan. Princip delovanja: Sport jača kosti na taj način što stimuliše rad ćelija koje proizvode i regenerišu koštano tkivo. Osim uravnotežene ishrane, da bi kosti bile jake i zdrave, lekari preporučuju 30-45 minuta brzog hoda tri puta nedeljno. Po mogućstvu sa rancem teškim 3-5 kg, na leđima, da bi se pojačalo opterećenje kostiju. Osim toga, preporučuju se i svi kolektivni sportovi, tenis, ples i vežbe u teretani. 

■ SPORT PRODUŽAVA ŽIVOT - Fizička aktivnost smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i malignih oboljenja. Inače, redovno bavljenje sportom u kombinaciji sa zdravim životnim navikama produžava životni vek najmanje za dve-tri godine. Princip delovanja: Sport vrši mehaničku aktivnost na srce i arterije čineći ih otpornijim i jačim.
    Fizička aktivnost takođe blagotvorno utiče na regulisanje nivoa šećera u krvi i smanjuje nivo lošeg holesterola koji se taloži u arterijama. Osim toga, sport smanjuje nivo stresa, jednog od najvažnijih 'okidača' bolesti. Stručnjaci smatraju da je svakodnevni stres 'zaslužan' za pojavu mnogobrojnih oboljenja, a u 80 odsto slučajeva pojavljuje se kao faktor rizika.

■ PODSTIČE RAD MOZGA - Mnogobrojna istraživanja su pokazala da redovno upražnjavanje sporta usporava starenje moždanih ćelija i sprečava opadanje intelaktualnih sposobnosti i pamćenja. Princip delovanja: Osim što jačaju mišiće i snagu volje, sportovi izdržljivosti blagotvorno utiču i na motoričke sposobnosti kao i na rad mozga. Istraživanja su pokazala da se fizički aktivne starije osobe bolje snalaze u nepredviđenim situacijama, imaju bolje reflekse, bolje pamte i lakše uče. Tajna verovatno leži u tome što fizička aktivnost podstiče krvotok pa sami tim i napajanje mozga kiseonikom i rad mozga.

   Uzimanjem samo pola kašičice dnevno cimeta, dijabetičari mogu u znatnoj meri da smanje nivo šećera u krvi, pošto njegovi sastojci kompleksa oligomera katehina i epikatehina aktiviraju insulin, i sa njim zajednički deluju, tvrde američki stručnjaci sa Harvard univerziteta. Eksperimentalno je dokazano da cimet snižava i nivo masti i lošeg holesterola, ima fungicidno dejstvo, odnosno uništava gljivice i sprečava njihov rast. Osim toga, snižava povišenu temperaturu i ima protivupalno dejstvo.
    Štetne promene izazvane stresom, od kojih su najčešće pad imuniteta i otvorenost organizma za viruse, mogu da se ponište konzumiranjem brokolija, tvrde britanski istraživači. Blagotvorni efekat pripisuju sulforafanu, koga osim u brokoliju, ima i u karfiolu, kelju i kupusu. Zbog svog hemijskog sastava i bogatstva vlaknima, brokoli povoljno deluju na varenje i sprečavaju pojavu očne mrene i srčanih bolesti.

   Tokom hladnijeg godišnjeg doba dani su kraći i tmurniji, a sunce se može videti samo ponekad. Za naš organizam to znači da koža ne može da stvara vitamin D, jer to funkcioniše samo kada je sunčano ili pri dnevnoj svetlosti. Posledica toga je da kosti ne mogu u dovoljnoj meri da uzimaju kalcijum iz hrane, što slabi imuni sistem i pogoršava raspoloženje. Leti vitamin D primamo kroz sunce, ali zato zimi ovaj važan vitamin moramo da nadoknadimo kroz hranu. Međutim, vitamin D se pojavljuje samo u pojedinim životnim namirnicama.

   Velika količina ovog vitamina nalazi se u morskoj ribi: haringi, lososu, skuši, listu, tunjevini, sardini i jegulji. Osim toga i pečurke su dobar izvori vitamina D - 200 grama šampinjona zamenjuje dva dana sunčevog sjaja, kada je u pitanju ovaj vitamin. Takođe, i mleko i mlečni proizvodi, kao i jaja, a pre svega žumance, dobri su snabdevači vitaminom D.

  Da bi se predupredili problemi sa prostatom, treba se pridržavati nekoliko praktičnih  saveta, poručuju stručnjaci. Ne zapostavljajte šetnju, naročito ako na poslu provodite dosta vremena sedeći. Ako svakoga dana bar malo prošetate, oslobodićete prostatu viška krvi, a olakšaćete dotok krvi u srce.
    Bavite se sportskim aktivnostima, među kojima je plivanje jedan od najboljih. Kontakt sa hladnom vodom sužava krvne sudove, što sprečava prevelik dotok krvi u prostatu. Ali zato treba izbegavati vožnju biciklom, jer može da dovede do nadraživanja, i teretanu, zato što povećava pritisak u stomaku.
    Smanjite alkohol, jer pojačava cirkulaciju i količinu krvi u prostati. Ako već ne možete da se uzdržite, konzumirajte ga umereno, uz obavezno izbegavanje piva. Iz ishrane obavezno izbacite začinjena jela. Neki začini, poput bibera i crvene paprike, takođe podstiču bolji protok krvi. Ukoliko bez začina ne možete, svedite ih na najmanju meru.

  Ako ne možete bez cigareta, onda razmislite o onome što jedete i pijete, poručuju nutricionisti. Redovno ispijanje zelenog čaja i konzumiranje mahunarki i luka štiti pušače od karcinoma pluća. Smatra se da antioksidansi navedenih namirnica smanjuju oksidacijski stres, upalu i oštećenje DNK, što su, u stvari, posledice nastale usled pušenja a povezane sa obolevanjem od karcinoma.