Ljudi i Roboti

    Prve zamisli o veštačkim ljudima pronalaze se još u legendi o Kdmu i mitu o Pigmalionu, po kojima su oni nastali od aždaje i statue. Pokušaja konstrukcije bilo je i u Staroj Grčkoj i Kini, a prvi nacrt humanoidnog robota, viteza koji je mogao da pomeri ruke i glavu, napravio je  slavni Leonardo Da Vinči 1495. godine.

   Pojam 'robot' potiče od češke reči 'robota', što znači rad. Ovaj naziv za automat - čoveka mašinu, prvi put se pojavljuje 1920. godine, u drami R.U.R - Rosumovi univerzalni roboti, češpkog pisca Karela Čapeka, mada se smatra da je njen tvorac bio Karelov brat Jozef.
    Prvi komercijalni robot, to jest, prvi pokušaji konstruisanja robota, manje ili više sličnih današnjim, zabeleženi su tek u prvoj polovini XX veka, a 1956. godine osnovana je kompanija Unimation koja je napravila i prvog komercijalnog robota. Industrijski roboti koji su već odavno zaposleni u fabrikama su najveće tržište robota. Najčešće se koriste u auto indusji, ali posebno obavljaju i one opasne, prljave i dosadne poslove. Istraživački roboti opremljeni brojnim instrumentima već odavno se šalju u misije istraživanja eventualnih mikroživota i geoloških sastava mnogih planeta.

   Naučnik Dejvid Levi je još 2007. godine odbranio doktorsku tezu na temu - 'Intimne veze sa partnerima sa veštačkom inteligencijom'. On je rekao da će trend venčanja između kiborga i čoveka sve više rasti i da ćemo vremenom doći do faze kada če ljudi početi da se zaljubljuju u sofisticirane robote. Ovaj naučnik je proučio više od 400 stručnih radova iz različitih područja, kao što su: psihologija, sociologija, robotika, veštačka inteligencija i druge materijale. On navodi da je lako zapaziti promenu u ljudskoj osećajnosti, ako se uzme u obzir da su ljude u prošlosti privlačili isključivo drugi ljudi, dok sada na ta mesta dolaze i kućni ljubimci, pa čak sada i psi - roboti. O vezanosti za komjutere, mobilne telefone i ostale 'dobrobiti' elektronskog doba, što je kod mnogih dostiglo već i nivo teške zavisnosti, ne treba ni govoriti.
    Roboti su u početku bili predodređeni za rad u fabrikama. Ali od kraja XX i početka XXI veka, robotika je ušla u novu fazu. Roboti su postali igračke i kućni ljubimci, pa je veza između njih i njihovih vlasnika postala intimnija. Sve se kreće u pravcu u kojem će odnos između ljudi i robota posatajati još više intiman. Izgleda da ljudski stavovi o privlačnosti, ljubavi i seksualnosti u budućnosti neće zavisiti od toga odnose li se na ljudskog ili mehaničkog partnera.
    Oni koji dele mišljenje ovog naučnika čak smatraju da će u bliskoj budućnosit nestati svi ljubavni problemi. Zaboravite na slomljeno srce, jer više nećete morati da bezuspešno hodate unaokolo i tražite idealnog partnera, već ćete moći da po sopstvenim željama da isprogramirate svog robota. Roboti će toliko nalikovati ljudima, ne samo po izgledu, već i po funkcijama, ponašanju i ličnosti, da će ljudi moći 'normalno' (???) da se zaljubljuju u njih, da imaju intimne odnose, pa čak i da se venčaju sa robotom.
    Psiholozi su identifikovali više razloga zašto se ljudi zaljubljuju jedne u druge, pa naučnik Dejvid Levi smatra da se skoro svi ti razlozi mogu primeniti i na robote. Muškarac će se, tako, zaljubiti u ženu, jer će imati slične sklonosti i razmišljanja, slične intelektualne sposobnosti, a sve su to varijante koje mogu da budu isprogramirane za robota. Neki futurolozi smatraju da korišćenje robota za intimne odnose može da smanji seksualno nasilje u svetu. Osim toga, i prostitucija bi bila smanjena, kao i širenje polnih bolesti.

     Mnogi međunarodni timovi naučnika već rade na projektima u kojima robote uče emocionalnim interakcijama sa ljudima. Otprilike, nešto poput 'Date', legendarnog lika u popularnoj naučno fantastičnoj serijei 'Zvezdane staze'. Na ovom delikatnom poslu radi mnoštvo vrhunskih naučnika - robotičara, psihologa i neurologa, a glavni cilj im je da konstruišu robote koji bi mogli da uče od ljudi i da reaguju na društveno i emocionalno prikladan način.
    Naučnici su objasnili da je ljudski emocionalni svet zaista veoma složen, ali i kažu da ljudi, u stvari, reaguju na jednostavne pokrete koje obično ni ne primećujemo. Ovi projekti uključuju i izgradnje robota koji mogu da primaju čulne nadražaje od ljdi sa kojima ulaze u interakciju i potom, na osnovu toga, prilagođavaju svoje ponašanje.
    Možda se može slobodno reći da su roboti kao deca koja uče kako da se ponašaju na uzorcima pokreta i emocionalnih stanja iz svoje okoline. Najzanimljiviji deo u ovom projektu predstavljaće programiranje, posebno razvoj bihejviorističkih sposobnosti, jer će roboti učiti iz stimulacija i imitacija koje budu dobijali od ljudi. Robiti su već sada opremljeni kamerama, kao i senzorima za zvuk, dodir i otkrivanje udaljenosti od objekata i ljudi. Imaju veštačku nervnu mrežu koja je vrlo korisna za prilagođavanje promenljivim impulsima, kao što su uzorci ponašanja, glasa i pokreta.
    Robot će svojim reagovanjem pokazati da li je zadovoljan, ljut ili usamljen, jer, bitno je da robot otkrije kada je njegov vlasnik ljut, odnosno kada je učinio nešto pogrešno, kada je čovek usamljen i potrebna mu je razonoda.

    Neki futurolozi predviđšaju da će uskoro kompjuteri moći nepogrešivo da čitaju ljudske misli, tako da nećemo ni morati da razgovaramo sa njima. Takođe, samtraju da će naučnici razviti genetiku i nanotehnologiju do te mere da će biti moguće popraviti štetu u organizmu izazvanu bolešću i starenjem, što će nam umnogome produžiti mladost i život.
    Roboti terapeuti se već umnogome koriste u medicinskim ustanovama. Primer je robot RP-7, Remote Presence Robotic System, firme In TouchTechnology, u bolnici Sinaj u američkom gradu Baltimoru. On obilazi pacijente i razgovara sa njima, a lekari kažu da im je ovaj robot posebno koristan noću ili prilikom iznenadnih problema, ako nisu u mogućnosti da lično pte pacijente. Doktor Aleks Gandas šaljivo kaže da pacijenti vole toga robota i da bi radije da ih poseti robot nego on. Ovaj doktor tvrdi da njihova upotreba skraćuje i vreme koje pacijenti provedu u lnici, što je pokazalo i istraživanje na 376 pacijenta. Doktor Gandas i njegove kolege oprezno sugerišu da je konačna poenta upravo u spoju veštačke i biološke inteligencije, ma koliko nam takva opcija, realno gledano - zastrašujuće delovala.
    Verovatno će se početi upravo od medicine, s obzirom na neka, već postojeća istraživanja kojim se pokušavaju razviti minijaturne robotske zamene za crvena krvna zrnca koja prenose kiseonik. Posle jedne inekcije kojom bismo u telo ubrizgali te malene robote, stotine puta delotvornije od njihovih bioloških uzora, mogli bismo petnaest minuta trčati brzinom olimpijskog sprintera, a da nijednom ne udahnemo.
    Isti takvi nanoroboti, mikro-implanti koji će putovati našim telom, održavajući naše zdravlje, moći će u trenutku, po našoj želji, da aktiviraju sva naša čula i ubace nas u virtuelnu stvarnost koju nećemo moći da razlikujemo od prave. ljudi će u budućnosti veliki deo života provoditi upravo u virtualnoj realnosti, pošto će nanoroboti nepogrešivo i verno ubacivati slike i senzacije u naš nervni sistem. Ali, još važnije od toga, naša inteligencija dramatično će porasti, zahvaljujući spoju biološke (našeg mozga) i veštačke inteligencije.
    Ali, da li sve ovo znači da nije daleko ni dan kada će naši mehanički roboti - poslušnici napredovati sve dotle dok ne budu u stanju da samostalno uče i donose odluke, tako da neće ni imati razloga da ih čovek programira? Mogući odgovor na to pitanje već su dali autori i režiseri brojnih naučno - fantastičnih romana i filmova u kojima se Zemljom kreću dve inteligentne vrste - mi i oni. Naravno, ako roboti budu razvili svest, mogu da razviju i savest i da izaberu da budu dobri i pažljivi prema svojim tvorcima. Da li je to realno očekivati? Ko će prevladati? I koliko je uopšte uputno ljduima da se igraju bogova?
    Ali, i koliko je Frenk Herbert bio u pravu kada je u 'Deci Arakisa' sugerisao sledeće: 'Moramo se odreći mašina koje misle. Ljudska bića moraju da zacrtaju sopstvene linije vodilje. TO je nešto što mašine ne mogu da urade. Rasuđivanje zavisi od pravljenja programa, a ne od gvožđurije, a mi smo krajnji programi.'