Leteći Trouglovi

    Kada je 6.januara 1995. godine 'Boing 737' kompanije Britiš Ervejz dobio dozvolu za sletanje na aerodrom u Mančesteru, u Engleskoj, pod radarskom kontrolom, i kada se nalazio na jedva 1200 metara iznad piste, pilot i kopilot su odjednom pred sobom ugledali trouglasti leteći objekat, tamne boje, koji je naišao sa leve strane i strelovito se izgubio negde desno od putničkog aviona.

   U januaru 1996. godine, komisija Britanskog civilnog vazduhoplovstva, posle detaljne istrage, objavila je da je posada Boinga uistinu srela nešto nepoznato. Međutim, to nije bio prvi slučaj da piloti prijavljuju slične neočekivane susrete i to pre svega sa trouglastim, tamno obojenim, nepoznatim letećim objektima. Jer, to isto je uradila i posada Džambo Džeta američke kompanije Junajted Erljans, 5. avgusta 1993. godine.
    Posada je, nalazeći se na visini od 7.000 metara, za malo izbegla sudar sa trouglastom letelicom. Zna se da je i o tome povedena istrraga, ali se ne zna zbog čega njene rezultate Federalna uprava za civilno vazduhoplovstvo nikada nije objavila, kao što se ne zna ko je američkoj štampi 'diskretno savetovao' da o tom slučaju ništa ne piše i ne diže prašinu.
    Ipak, povodom tog slučaja, skoro godinu dana kasnije, oglasilo se Ministarstvo odbrane, saopštenjem u kome je rečeno: 'Ne radi se o nikakvom našem tajnom programu. Ali, nismo mi jedini koji se bave neuobičajenim projektima.'
     Otuda je ostalo nerazjašnjeno, nisu li možda neki od tadašnjih velikih američkih proizvođača aviona, kao, na primer, Boing, Daglas, ili neki drugi, možda isprobavali svoje trouglaste, takozvane 'Delta' letelice. Ipak, jedno je nesporno - sve je veći broj prijava pilota, ali i ljudi sa tla, o susretima sa 'trouglastim objektima' nepoznatog porekla. Piloti svedoče o susretima u letu, dok ostali tvrde da su ih videli kako lete, preleću, kakoi se uzdižu u nebo ili kako lebde na nekoliko metara od zemlje.
   

    Tek sada, iz doskora dobro čuvanih arhiva, dopušteno je da neki podaci o uočenim 'trouglastim' letelicama budu dostupni javnosti. Iz tih tek sada otvorenih dosija, tak ose saznaje da je fenomen takozvanih FT - Flying Triangle (leteći truglovi), uočen još 1949. godine. Tada je, 24. juna, pilot aviona Ameriken Pajper Kliper, na visini od 6.000 metara, iznad planine Hom, u Ajdahu, prijavio je da je video šest trouglastih letelica kako lete u savršenoj strelastoj formaciji, nekih 1.000 metara ispod njega, da bi odjednom povećale brzinu na oko 800 km/h i munjevito odletele prema zapadu.
    Pilotov izveštaj proglašen je tajnom najvišeg stepena i sve do skora nije bio dostupan javnosti. Istu sudbinu imao je i izveštaj pilota koji je 7. jula 1950. godine leteo na d Kalifornijom i video dva trouglasta objekta, a tu je i izveštaj vojnog pilota koji je 24. jula 1952. godine leteći nad Nevadom video tri trouglasta objekta srebrnaste boje. Kada je pokušao da im priđe da bi ih bolje osmotrio, odleteli su nadzvučnom brzinom.
    Zna se i da je astronomska opservatorija u Palma de Majorki, 22. maja 1960. prijavila uočavanje trouglaste letelice, srebrnaste boje, veličine približno kao četvrtina Meseca. i taj izveštaj je takođe proglažen tajnim, kao i svi slični u uočavanju trouglastih letelica između 1983-86. godine, nad dolinom Hadson u državi Njujork. Indikativno je da su i opservatorija iz Palma de Majorke, kao i očevici iz doline, o svemu detaljno obaveštavali NASU, trežaći i njeno objašnjenje, ali, koje nikada nisu dobili. Identično se desilo i inženjeru za lasersku tehnologiju koji je 28. oktobra 1983. prijavio da je nedaleko od kuće, u predgrađu Njujorka, na oko 15 metara iznad bazena sa vodom video trouglasti predmet veličine od oko 30 metara, koji je lebdeo potpuno bez bilo kakvog zvuka. Ovaj predmet je, nečim što je ličilo na zrak svetlosti, pretraživao površinu vode, da bi, opet bez bilo kakvog šuma, poleteo i nestao u noći.

    Nešto kasnije, slični izveštaji o uočavanju nepoznatih trouglastih letećih objekata, počeli su da stižu iz Španije, Porto Rika, a od kraja 1989. godine, i iz Belgije. U toj zemlji, tokom 16 meseci, trouglasti objekti viđeni su iznad gradova Lijež, Namir, Šarloa i Brisel. U nekoliko navrata, belgijski mlazni lovci 'F-16' pokušali su da presretnu trouglove, ali bez uspeha. Bili su daleko brži od lovaca i munjevito bi nestajali iz vidokruga pilota.
    A negde od početka 1992. godine, skoro svakoga dana, iz praktično svih krajeva sveta, do danas, stižu izveštaji o uočenim trouglastim objektima. U svim izveštajima oni se opisuju kao crno obojeni, sa tu i tamo, upaljenim jesdnim ili više, uglavnom crvenih i belih svetala. U to vreme, Engleska i Južna Amerika, bile su oblasti sa najviše pojavljivanja troglastih objekata. Uočljivo je da svi izveštaji govore o priličnim veličinama ovih trouglova, kao i to da su bešumne ili skoro bešumne, i da nije retkost videti ih kako lete na malim visinama, da bi, kada primete da su uočene, naglo povećale brzinu i munjevito nestajale.
    U isto vreme kada pristižu ovakvi izveštaji, povećava se i broj izveštaja prema kojima bi ono što je doskora bilo smatrano strelastim formacijama letećih tanjira, u stvari bili trouglovi sa upaljenim prednjim svetlima. Ovo nije potvrđeno, ai nije ni demantovano. Tokom 1996. godine, trouglovi su viđani i nad Italijom i nad još nekoliko evropskih zemalja. Dostupan je i izveštaj pilota kompanije 'Vest Erlajnz' od 3. marta 1996. godine, koji je izjavio da je za dlaku izbegao čeoni sudar sa velikim trouglastim letećim objektom na visini od 9.000 metara, leteći iznad Novog Meksika. Ni taj trougao, kao ni sve one uočene od 1992. do danas, radari nikada i nigde nisu registrovali.
    Da li su to bili prototipovi 'nevidljivih' aviona za radare, letelica kojima je, koliko je poznato, eksperimentisao Boing ili je reč o takozvanim B-1 'Stelt' bombarderima kojima raspolaže američko ratno vazduhoplovstvo i koji su imali vatreno krštenje tokom 'Pustinjske oluje' u ratu protiv Iraka, ali koji su bili i nad Bosnom u to vreme. Kako je jedna od nevidljivh američkih letelica prošla nad Srbijom, to svi znamo, uz izvinjenje sa naše strane 'Izvinite, nismo znali da je nevidljiv'!

    Ostaje pitanje, nisu li trouglovi najnovije ovozemaljske ili su ipak plod vanzemaljske tehnologije. Neki stručnjaci pokušavaju da daju odgovor i kažu da su trouglovi, u stvari, nova generacija, za sada vojnih aviona, koji se usavršavaju, jer po mnogo čemu su već prevazišli 'stelt' bombarder. Stručnjaci kažu da su i leteći tanjiri bili, najvećim delom, zemaljskog porekla, da je američka vazduhoplovna industraja radila i razradila nekoliko prototipova letećih tanjira raznih namena, ali da se zbog tehnološkog napretka i vojnih potreba, pre svega zbog neuhvatljivosti za radara, od njih odustalo. Zamenili su ih trouglovi.
    Inženjer fizike Dž.Mekkembl tvrdi da je za potrebe američkog ratnog vazduhoplovstva bio izrađen leteći tanjir nazvan 'Avro kar', razvijen na istraživanjima engleskog inženjera Dž.Frosta. Zvanično, rad na ovom tipu letilice napušten je još 1960. godine, iako je mogla da razvija brzinu dva puta veću od brzine zvuka. A, da li je 'Avro Kar' stvarno izbačen iz eksperimentalnih programa, Mekkembel ne može sa sigurnošću da tvrdi. Ali, tvrdi da je od 1965. godine u SAD rađeno na 46 sličnih projekata i da su na njima radili mornarica, vazduhoplovstvo, kopnena vojska i NASA - ali isto tako i Nacionalna komisija za atomsku energiju i Nacionalna fondacija za nauku.
    Da su i leteći tanjiri i trouglovi ovozemaljski proizvodi, po Mekkembelu dokazuju još dve važne činjenice. Prva je što je u SAD od decembra 1953. godine na snazi zakon koji predviđa da će zatvorom od najmanje 1-10 godina biti kažnjen svako ko naovlašćeno protura vest o NLO-ima. I drugo, to što se namerno ne obraća pažnja na sve prijave o pojavljivanju NLO-a. Mnogi od onih koji su to prijavljivali, šikanirani su na razne načine ili u najmanju ruku podvrgavani su različitim poniženjima.
    Najzad, Mekkembel kaže da današnji stepen razvoja nauke i tehnologije dopušta izradu najrazličitijih letećih trouglova. On ukazuje i na još jedan podatak - teoretski, a da li samo teoretski, već se raspolaže potpuno novim sistemima propulzije - jednostavnije rečeno, novim moćnim motorima. Jedan od njih je 'jonska raketa' - pogon na mlaz jona, ubrzanih do neslućenih brzina u električnom polju. Drugi je raketa na nuklearnu fuziju. Tačnije, na seriju malih, kontrolisanih eksplozija mini atomskih bombi. A razrađena je i tehnologija takozvanog 'antigravitacionog štita' čija je funkcija skoro potpuno poništavanje zemljine gravitacije, što omogućava brzine koje su približne brzini svetlosti.
    Da li se među 46 projekata na kojima je rađeno od 1965. godine nalaze i neki od ovih motora, ne može se sa sigurnošću reći. Međutim, umesno je pitanje, jesu li zemaljski naučnici - ako su leteći tanjiri i trouglovi njihovo delo - samo došli do ovako revolucionarne tehnologije. Jer, ima pretpostavki i ozbiljnih tvrdnji da su od jedne vanzemaljske rase dobile vlade nekih velesila, u zamenu za dozvolu da vanzemaljci vrše eksperimente nad ljudima i životinjama. A ovo potvrđuju i neke objave iz kosmosa.