Lepe Duhovne Priče - 18

  Bila jednom jedna osoba koja je jako volela da se gleda u ogledalu svakog dana. I pitala je stalno svoje ogledalo: 'Ogledalce moje žudnje na tom svetu belom, reci ko je najbolji u kraljevstvu celom'? A ogledalo, jadno i izmučeno tom svakodnevnom torturom, odgovaralo je: 'Najbolja si, je'l ti milo, ali sad je dosta bilo'!
    Jednoga dana, na nesreću, ogledalo je palo i razbilo se. Naša osoba bila je tužna i neutešna. Činilo joj se da je ostala sama na svetu. Svakoga dana osećala se sve umornijom, nedostajao joj je neko ko bi je gurao napred. Zatim je došlo leto i stvari su  krenule nabolje. Pošto je shvatila da joj ogledalo ne može više biti pokazatelj sopstvenih vrednosti, počela je da se meri u odnosu na ljude. Sklopila je mnoga nova prijateljstva, ljudi su je ubrzo zavoleli i svi su želeli da se druže sa njom. I tek tada je shvatila koliko je bilo pogrešno zatvarati se u sebe. I suviše često je tražila sopstvenu sliku u tuđem liku i nije se puno udubljivala u posmatranje ljudi.
    Kada je posle dugo vremena ponovo pronašla svoje razbijeno ogledalo, opet ju je obuzela stara želja za ogledanjem. Ali, sada je kroz polomljene komadiće jedino mogla da sagleda mnogobrojne odsjaje, a ne samo jedan jedini - svoj, kao ranije.

    Čovek je video zmiju izgorelu do smrti i odlučio je izvaditi iz vatre. Kada je to učinio, zmija ga je ugrizla uzrokujući strašnu bol. Čovek je ispustio zmiju, a zmja je pala natrag u vatru. Čovek je pogledao okolo i našao metalni stup i iskoristio ga da izvuče zmiju iz vatre, spašavajući joj život. Neko ko je to posmatrao prišao je čoveku i rekao mu:
- Ova zmija te ugrizla. Zašto je još uvek pokušavaš spasiti?
Čovek je odgovorio:
- Priroda zmije je da ujede, ali to neće promeniti moju prirodu, a to je da pomognem.
    Nemojte menjati svoju prirodu jednostavno zato što vas neko povređuje. Ne gubite dobro srce, već naučite brinuti se i pomagati druge.

    Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi. Drugi muškarac je morao stalno ležati na leđima. Brzo su se upoznali i razgovarali po cele dane.   Dva muškarca, obojica jako bolesni zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svaki dan imao mogućnost sediti u svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluća.
Pričali su o svojim porodicama, svojim domovima, poslu, gde su bili u vojsci, a gde na odmoru. Svaki dan je muškarac koji je sedio uz prozor opisivao drugome muškarcu stvari koje je video vani. Muškarac na drugom krevetu je počeo živeti za te jednosatne trenutke kada je njegov prijatelj sedio i pričao o događanjima i bojama vanjskoga sveta.
   Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a deca su puštala svoje male čamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveće svih boja.    Veliko, staro i snažno drveće je ulepšavalo okolinu, a u daljini su se videla svetla grada. Kada je muškarac uz prozor detaljno objašnjavao sve to, njegov je prijatelj na drugom krevetu zatvorio oči te zamišljao sve te slikovite prizore...
   Jednoga dana mu je muškarac uz prozor opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije čuo tu muziku, on ju je vidio u svom umu. Tako su prolazili dani i nedelje ...
    Jednoga jutra jutarnja sestra je donela vodu za umivanje i uz prozor pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je telo odnelo van. Odmah kada je to bilo moguće, drugi muškarac je zamolio da ga pomaknu uz prozor. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinula se da se udobno namestio te ga ostavila samog. Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi puta ugledao vanjski svijet. Konačno je imao priliku sam uživati u vanjskim ljepotama. Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid. Muškarac je pitao sestru koji je to bio razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u vanjskom svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora. Reče: 'A, možda je hteo usrećiti vas?'
    Epilog: Neizmerna sreća leži u usrećivanju drugih, bez obzira na naše uvete. Podeljena tuga se raspolovi, a kada delimo sreću ona se podvoji.   Ako se želiš osećati bogatim tada prebroji stvari koje ne možeš kupiti novcima. 'Danas je dar, zato se zove sadašnjost'.