Potpuno Nadgledanje Svega Živog

   Ukoliko niste znali - onog trenutka kada ste kupili mobilni i aktivirali karticu, ulazite u sistem stalnog praćenja u naredne dve godine, od strane globalne špijunske mreže zvane Ešalon. U te dve godine biće praćeno vaše kretanje i vaši razgovori, to jest da li će se u vašim razgovorima javljati ključne reči zbog kojih će njihovi programi automatski da obrate pažnju na vas.

   Te ključne reči su, na primer, terorizam, pomoć teroristima, ubistvo te i te poznate ličnosti, prodaja oružja, napad na tu i tu državu i tako dalje, uglavnom sve one reči koje na neki način predstavljaju opasnost nekome tamo ko je sve to i smislio i organizovao. Ukoliko zadovoljite njihove uslove praćenja, bićete praćeni non stop i posle dve godine.
   A o kakvim moćnim sistemima se radi, dovoljno govori to da su non stop u stanju da prate korisnike mobilnih telefona kojih sad već ima nekoliko milijardi. I Američka agencija FBI poseduje tehniku koja omogućava da se prisluškuju razgovori osumnjičenih, pretvarajući njihove mobilne telefone u mikrofone. O tome se i pre govorilo, ali sada je i službeno potvrđeno. Ova nova forma elektronskog nadzora stanovništva u kriminalnim istragama (i svim drugim oblastima života, takođe), sastoji se u aktiviranju mikrofona u mobilnim telefonima, tako da se mogu prisluškivati svi razgovori koji se vode u blizini ovih uređaja.
    Ova tehnika je nazvana Roving bug - putujuća buba, a njenu upotrebu odobrilo je američko ministarstvo pravosuđa u sklopu istrage koje vode protiv mafijaških porodica u Njujorku i drugim amaričkim gradovima. Kod njih konvencionalne tehnike nadzora, kao što su praćenje i klasično prisluškivanje telefonskih razgovora, nisu dali zadovoljavajuće rezultate. Ova tehnika koristi se činjenicom da većina telefona nikad nije u potpunosti ugašena, sve dok se iz njih ne izvadi baterija! Još su 2003. godine političari u Srbiji vadili baterije iz svojih mobilnih, jer su dobijali informacije da se njihovi razgovori prsiluškuju.
    Krajem 2006, godine 34 člana jedne italijanske mafijaške porodice u Americi uhvaćeno je upravo zahvaljujući tehnici 'putujućih buba'.    Softver koji sve ovo omogućava može biti prebačen na mobilni telefon osumnjičenog i daljinskim putem, preko kompanije operatera, tako da se može prisluškivati bez obzira na to što je telefon isključen. I, što je najzanimljivije - bez znanja vlasnika mobilnog telefona. Znači, da napomenemo - ova tehnika funkcioniše bez obzira na to da li vam je telefon isključen ili uključen.
    I na ovim prostorima, najnovija uloga mobilnih telefona je da policija otkriva izvršioce najtežih krivičnih dela, prisluškujući ove uređaje. I mnoga takva krivična dela otkrivena su baš prisluškivanjem mobilnih telefona. Postoje mnogi predmeti organizovanog kriminala za koje su glavni dokaz transkripti sa tajno snimanih mobilnih telefona.
    Američka kanselarija za sigurnost trgovine svojevremeno je upozorila da 'mobilni telefon može biti pretvoren u mikrofon i transmiter u svrhu prisluškivanja konverzacije koja se vodi u blizini telefona, a takođe je objavljeno da mobilni operateri imaju mogućnost da 'daljinski instaliraju komad softvera na mobilni telefon bez znanja vlasnika i da se može aktivirati mikrofon, čak i kada vlasnik ne telefonira. Danas, mnogi korisnici mobilnih telefona ovaj softver instaliraju nesvesno i sami - korišćenjem raznih uslužnih aplikacija kojima je danas preplavljeno tržište - a koje u sebi sadrže špijunski softver koji se prvenstveno koristi za krađu važnih podataka korisnika mobilnog, kao što su, pre svega, brojevi bankarskih kartica, šifri i slično.

    Ako je prisluškivaču poznat još i broj SIM kartice, i ako se prisluškuje uz znanje operatera mobilne telefonije, prisluškivanje je jednostavno i obavlja se pokretanjem odgovarajućeg programa u centrali operatera. Razgovor se tako može slušati bez obzira na to gde se prisluškivani nalaze i preko kojih baznih stanica i centrala je veza uspostavljena. Nikakva dodatna oprema, sem one koju ima operater, nije potrebna.


    Ako se pri-pejd korisnici i mislite da ste zaštićeni, varate se. Čak i ovi ne-pretplatnički brojevi mobilnih telefona, odnosno oni za koje podaci o korisnicima nisu zabeleženi (mada se zna ko ste) - ne predstavljaju nikakvu prepreku, jer je nivo zaštite na mobilnim telefonima toliko nizak da je moguće lako ga 'probiti' kako bi se dobio jedinstveni EMEI broj. Tako se telefon pretvara u elektronsku napravu za prisluškivanje, koju, sasvim naivno, nosite u džepu, a da za nju nije bio potreban ni sudski nalog.
    A kako su mobilni, tableti i PDA (Personal Digital Asistent) uređaji sve više kompjuteri koji nude ne samo telefoniranje i poruke, već i skladištenje raznih podataka, pristup 'sa strane' neće biti omogućen samo lokacijskim i telefonskim spajanjima, već i sadržajnim informacijama poput dnevnika, podsetnika, fotografija, adresara, šifri...
    Razvija se još više oblika nadzora koji koriste poplavu mikrotalasne radijacije, proizvoda globalne mreže pokrivenosti GSM-a. Određeni sistem, nalik na radarski, koji je razvijen u svrhu odbrane od terorističkih napada, sigurnosti i upravljanja saobraćajem - nudi mogućnost da se u realnom vremenu gleda kroz zidove, ili posmatraju pokretni objekti udaljeni i na stotine kilometara, i to merenjem devijacije u radijacionom polju koje proizvode antene za mobilne telefone, da bi se izračunala pozicija, brzina, smer, veličina i eventualno i oblik i sistem ciljnih objekata. Tako definitivno ulazimo u društvo kontrole, u kome su mehanizmi dominacije manje očigledni, ali znatno rašireniji, jer se bilo ko, u bilo kom trenutku i kontinuirano može podvrgnuti nadzoru, a da i ne zna kad se to zbiva. Ono što je novost u kompleksu kontrole i komunikacije u mobilnoj telefoniki nije samo njena mobilnost, već i činjenica da ona nije nametnuta, već prihvaćena, kako u poslovanju, tako i za zadovoljstvo, a to predstavlja sistem moći koji se širi pomoću marketinga, i dostupan je preko pretplatničkog servisa.

    Već sada postoje usluge koje, na primer, roditeljima preko Interneta omogućavaju pristup karti na kojoj će moći tačno da vide mesto gde im se nalaze deca, i to bez njihove saglasnosti ili servis preko kojeg roditelji mogu da kontrolišu kretanje dece, a koji ih upozorava kad izađu iz zadatog područja.
    I neki uređaji za koje ne biste ni pomislili da se preko njega možete pratiti i prisluškivati su tu, oko vas. Na primer, Apleov audio plejer iPad. Ovo je otkriveno kada je grupa postdiplomaca sa Univerziteta Vašington konektovala 'ipod' na serijski port laptopa, tako da je signal sa senzora slat na server na kome je bilo lako utvrditi lokaciju korisnika...


   Na udaru glavne kontrole, ako već i nije već danas, biće vaš kompjuter. Najlakše ga je prisluškivati, jer najviše emituje takozvano kompromitujuće elektromagnetno zračenje. Holandski inženjer Vim van Ek je 1985. godine praktično demonstrirao da svako može proizvesti jednostavnu opremu za radio-izviđanje PC-ija ili računarskih terminala. Oprema je tada koštala sto dolara i moglo se prisluškivati na udaljenosti od 300 metara. Ali to je bilo tada, već davne 1985. godine.
    Danas računari, a pogotovo prenosni laptopovi dolaze sa ugrađenom kamerom i mikrofonom koji se mogu daljinski aktivirati posebnim softverom - i eto vas u vašem Velikom bratu! Kad šaljete neki 'poverljiv' e-mail nekome i nakon slanja ga obrišete sa vašeg računara, niste baš mnogo postigli jer - vaš internet provajder je obavezan da čuva takve podatke minimum šest meseci! Ako ste mislili da postoji anonimno surfovanje - tek onda se grdno varate. Svaka vaša poseta bilo kojoj stranici se skladišti, a danas u svetu imate kompanije koje se jedino bave praćenjem surfovanja i na osnovu toga pravljenjem vaših psiholoških profila...
   Prisluškivanje je danas multidisciplinarna naučna oblast koja uključuje naučnike i istraživače iz mnogih oblasti. Pogrešno je smatrati da se njime bave samo zanesenjaci, avanturisti i ljudi skloni izazivanju raznih afera. Otkriveno je odavno i mogućnost prisluškivanja preko kablovske televizije. Televizor je danas idealan prislušni uređaj, tako da bez problema mož da se ozvuči stan ili kuća. Potrebno je samo malo prepraviti programe koji kontrolišu protok slike i zvuka kroz kablovski sistem i onda se lako može prisluškivati preko televizora. Inače, danas u eri IPTV memoriše se svaki program koji gledate. Radi se o takozvanim LOG fajlovima u koji se upisuje svaki program koji gledate kao i tačno vreme koliko ste šta gledali, kad ste prebacili sa ovog na onaj kanal i tako dalje. Ovi LOG fajlovi koriste se inače za pravljenje psiholoških profila korisnika koji se kasnije mogu upotrebiti u razne svrhe.
    Danas se mnoštvo sajtova nalazi pod nečijim nadzorom, a Amerika pretenduje da preuzme ulogu supervizora. Još tokom II Svetskog rata znalo se da se svaki radio operater može prepoznati po specifičnom ritmu ukucavanja poruka Morzeovom azbukom. Navodno je na ovaj način otkriveno da je jedan nacistički agent, koji je ordinirao po Francuskoj, nastavio svoju igru i u Norveškoj. Sličan sistem koristi se i danas, stručnjaci i posebno napravljen softver prepoznaju način ukucavanja poruka kod anonimnih učesnika četova i foruma. Program registruje udare  po tastaturi, dok istovremene drugi program fiksira ko se u tom trenutku nalazi na četu. A tu je i putanja - 'traceroute', to jest, terhnika koja saznaje odakle se ti ljudi povezuju na Internet.

    Ideja prepoznavanja digitalnog rukopisa začeta je još 1980. godine, kada su inženjeri američka firme Rand Korporejšn započeli istraživanje, u cilju da registruju 'individualni pečat' kompjuterskih korisnika, a zatim da ga iskoriste za obezbeđenje, pod parolom da tako štite sitem. A način kucanja korisnika pokazao se barem toliko jedinstvenim kao što je i sam otisak prsta. U međuvremenu, sve je više online špijunaža, sa ovim ili onim izgovorom. Ključno opravdanje za identifikaciju korisnika globalne mreže je - rat protiv terorizma. Činjenica je da postoji već nekoliko milijardi korisnika interneta i da, narvano, nisu svi prijateljski raspoloženi. Anonimna priroda globalne mreže (samo u njenom početku) omogućila je da dođe do buma radikalizacije mržnje, a bez direktne opasnosti po autore i podstrekivače. Teroristi i ekstremisti svake vrste imaju svoje mračne kutke na Internetu - pogotovo na Dark i Deep Webu, koje koriste za regrutovanje novih simpatizera, širenje propagande i planiranje novih napada svih mogućih vrsta.
    Ali, u jednoj zgradi u Tjusonu, tim naučnika je rešio da upotrebi tehnologiju za praćenje korake svetske terorističke mašinerije. Od događaja 11. septembra 2001. godine, udesetostručilo se prisustvo online terorista. Krajem 2000. godine bilo je 70 ili 80 većih terorističkih sajtova, a danas ih ima na hiljade. Ovi sajtovi šire militantnu propagandu, skiciraju sledeći talas nasilja, ali i daju uputstva za ručno pravljenje raznih eksplozivnih naprava. To čini Internet najmoćnijom alatkom za širenje ekstremističkog nasilja širom sveta.
    Da bi se sprečio terorizam, oformljena je gigantska baza podataka o ektremistima, a poseban program je sposobna da otkrije, popiše, katalogizira i analizira sve online sadržaje koje su generisali teroristi. Materijali se obrađuju na skoro svim jezicima sveta, a da bi se do podataka došlo, upotrebljava se 'web spider', softverski agent koj iradi na principu sličnom onom koji primenjuje i Google i slične kompanije za popisivanje sadržaja na Internetu.
    Da bi ovi podaci postali korisni, na red dolazi statistička analiza, analiza skupova, analiza sadržaja i analiza svih linkova, a tu je i razrađeni sistem koji registruje dokumenta koja sadrže emocionalno nabijene reči. Ova forma analize pokazala se efikasnom u predviđanju uspešnosti komercijalnih proizvoda koji treba da se prodaju narodu, ali ovaj program koristi 'sentimentalnu' analizu da ulovi emocije kao što su gnev i mržnja, ne bi li tako odvojio obične socijalne aktiviste od potencijalnih bombaša samoubica. Ovaj projekat uključuje i mapiranje ekstremnih mreža, kao i utvrđivanje organizacione hijerahije članova ekstremističkih organizacija.
    Tu je i alatka zvana 'writeprint', koja automatski detektuje hiljade različitih multilingvalnih, strukturalnih i semantičkih osobina, čime se određuje ko je kreator 'anonimnog ' sadržaja, a onda ga automatski upoređujući sa dopisivanjem negde drugde na Internetu. Analiziranjem ovih osobina, može se sa više od 95% sigurnosti utvrditi ko je autor - naravno, ukoliko se ikada ranije pojavljivao na mreži. Ovaj sistem može upozoriti analitičara kada isti korisnik stvara novi sadržaj, ili ako se negde na Internetu taj sadržaj kopira, povezuje ili se diskutuje o nejmu. Ali, ponekad teroristi uzvraćaju udarac, pa se tak odešava da postave klopku na svojim forumima i tako 'web spajder' može da unese viruse u mašine supervizora Interneta.
    Prava dilema je hoće li se onaj ko je u mogućnosti da vas kontoliše, zadovoljiti samo time? Hit među đacima, još pre izvesnog vremena, postao je piskavi alarm mobilnog telefona koji, za vreme nastave, mogu mirno pustiti da zvoni, a da ih nastavnik ne čuje.

Tehnološki osvešćeni učenici prilagodili su ovaj mosquito (komarac) alarm, koji se inače koristi za teranje tinejdžerskih bandi i sitnih lopova iz trgovačkih centara. Ovaj alarm, naveliko hvaljen i od policije, vrlo je efikasan. Njegov ultravisoki zvuk mogu čuti samo mladi, ali ne i većina ljudi iznad 20 godina. Zvuk je, inače, jednostavno pronaći na Internetu i preuzeti ga za sopstvene potrebe. Mosquito tehnologija bazira se na medicinskom fenomenu nazvanom presbycusis, odnosno postepenom gubitku sluha. Smatra se da počinje u 20. godini života i prvo utiče na najviše frekvencije od 18 do 20 kHz. Ovo je tek vrh ledenog brega moguće (zlo)upotrebe mobilne tehnologije na koju smo već gotovo svi predodređeni. Ne treba zaboraviti da mobilni telefon informacije od nas šalje, ali ih isto tako i prima, a priroda tih informacija mogla bi da bude različita.
    Odašiljanje zvučnih signala raznih frekvencija, nečujnih za ljudsko uvo, ali prijemčivih za našu podsvest, u uobičajenom mobilnom saobraćaju pruža mogućnost korišćenja raznih subliminalnih poruka i najrazličitijih sugestija koje suptilno prolaze sve naše odbrambene barijere. Drugim rečima, mobilni telefon može postati i prijemnik preko koga ćemo nesvesno primati razne neželjene poruke ili stimulanse - dok vodimo neke sasvim obične razgovore, ali i kad telefon smatramo potpuno neaktivnim, koji bi se mogli usmeriti na pojedinačnog korisnika, ili više njih, vezanih za određena teritorijalna ili mrežna područja. Spekuliše se da se i na ovom području već podosta eksperimentiše, i da je efekat isproban na nekim, pre svega, ratnim područjima. Ne smemo ni da pomislimo koliko daleko se može ići u zloupotrebi ovih mogučnosti.
    Ako mislite da koncept Velikog Brata predviđa samo prisluškivanje i kontrolu, gadno se varate - to je tek prvi nivo 'njihovih' očigledno mnogo konkretnijih ambicija. Prostori za manipulaciju ljudskim umom postaju skoro neograničeni, posebno sada kada ste svuda i uvek dostupni, i to ni više ni manje nego svojim umom, na koji će se moći uticati na mnoštvo različitih načina. Da li i vam ovo deluju potpuno zastrašujuće?
    Problem je u tome što stvarnost i inače ima naviku da prevaziđe i najsmelije zamisli pisaca horora i naučne fantastike ...