Kako Manipulisati Narodom

   Kako manipulisati javnim mnenjem putem propagande i tehnika 'pranja mozga' pokušala je razjasniti dr Sintija Boaz kroz četrnaest bitnih tačaka. Doktorica Boaz asistentica je profesora političkih nauka na Sonoma univerzitetu i ekspert za pitanja demokratije, nenasilnih demonstracija, građanskog otpora i političke komunikacije sa medijima.

    Doktorka Boaz kaže: 'Ironično je da u eri neprekidnog prenosa programa kabelskih televizija i 'kreiranja stvarnosti', odnos 'žute štampe' i istinitost vesti drastično se menjaju. Žuta štampa je daleko prestigla istinite vesti. Prosečan Amerikanac (može se projektovati i na druge delove sveta i druge nacije) gleda do 50 sati televizijskog programa nedeljno, a kulturni značaj svega toga šta gleda je gotovo neznatan.
    Više nisu samo mainstream mediji ti koji tolerišu krive interpretacije činjenica i istorijskih situacija, nego i ostali mediji sve potvrđuju prenosom informacija. Na primer, uzmimo u obzir ogromnu količinu krivih informacija putem medija, recimo: ljudi i danas veruju da je Sadam Husein imao oružje za masovno uništenje, da je Gadafi bio zločinac,  da muslimanski teroristi stoje iza napada 11. septembra na kule bliznakinje i slično...
    Jasno je da su te tvrdnje neistinite, ali mediji ih i dalje održavaju kao moguće. Doktorka Boaz navodi četrnaest tehnika kojima se manipuliše gledaocima, a vi sami ih uporedite sa današnjom situacijom ovde kod nas, možda vam posle ovoga štošta toga bude mnogo jasnije!


■ PRODAJA PANIKE - Ovo je samo korak ispod sijanja straha. Ovaj plan uključuje zastrašivanje i terorianje publike kroz svaki trenutak. Teroristi, korona i druge nepoznate bolesti zbog kojih se svi moraju akcinisati, gripa, recesija, homoseksualci, imigranti, komunisti, partizani, ustaše, strani neprijatelji koji ruše državu, ali kojima se nikada ne spominje ime, novinari koji su izdajnici države i koji rade za stranog neprijatelja, kome se opet ne saopštava ime, bankrot države ... Kao da televizija smatra da Vam refleksi neprestane borbe nisu aktivirani, pa samim time niste živi. Zašto terorisati vlastitu publiku? Pa jednostavno, jer je to najbrži način preskakivanja racionalnog uma - kada nismo racionalni, verujemo u bilo šta, a pogotovo počinjete verovati u ono čime vas mediji bombarduju desetinama puta na dan, pa sve to puda brojem dana, nedelja, meseci ...

■ UNIŠTAVANJE KARAKTER (AD HOMINEM) - Mediji, kao i neki pojedinci na vlasti, ne vole debatu, oni preferiraju napad na nečiji kredibilitet, motive, inteligenciju, karakter ili čak zdrav razum. Ad Hominem - 'argumentum ad hominem' - pokušaj je negiranja istinitosti neke tvrdnje ukazivanjem na negativne karakteristike ili verovanja osobe koja je iznela tu tvrdnju kao takvu, i totalno rušenje njenog krdibiliteta, na primer, dosta viđeno na ovim prostorima: 'To su ti što veruju u ravnu zemlju, u reptile na vlasti, ne slušajte njihova lupetanja o tome da ova vlast ima bilo kakve veze sa kriminalomi'). Ovo je takođe uspešan način, sve češće usmeren protiv čitavih grupacija ljudi, na primer, partiota, slobodoumnih ljudi koji razmišljanju svojom glavom. Ovi načini argumentacije nisu demokratski, a ne dopuštaju niti debatu. Ovakve tehnike se primjenjuju kada je voditelj emisije u nezgodnoj poziciji ili još češće kada postavi škakljivo pitanje koje se ni malo ne dopada njegovom sagovorniku sa vlasti. Tada počinje istresanje na voditelju.

■ PROJEKCIJA /  IZVRTANJE - Ovo frustrira gledaoca koji zaista pokušava slediti argument. Pod time se podrazumijeva da pomoću taktike upotrebljavate niz radnji i onda svog protivnika optužite da je on s tim počeo prvi. Tako vidimo anti-rasiste optužene za rasizam, patriote optužene da su izdajnici, pobornike teorije o ljudskom uticaju na klimu kako nemaju naučne studije na svojoj strani i slično ...

■ ISTORIJSKI REVIZIONIZAM - Razne medijske kuće koriste ovaj alat da bi vlastitu propagandu uklopili u određeni pogled na svet. Zašto lagati o proverljivim istorijskim činjenicama? Zato što će dogmatici lakše poverovati u odbijanje stvarnosti nego što će nadograditi svoj pogled na svet. Čak je podobnije i revizionirati istoriju ukoliko to odgovara njihovim interesima.  U školi smo učili da je u II svetskom ratu, u bici na Neretvi, dizanje mosta u vazduh bio genijalan potez Josipa Broza Tita, da bi se mnogo godina nakon njegove smrti ustanovilo da je most greškom dignut u vazduh, ali, pošto je sve ispalo kako je ispalo, sve je proglašeno genijalnim potezom.

■ ŽRTVENI JARCI / STAVLJANJE U ISTI KOŠ - Ovo je najbolji alat za nesigurne i preplašene osobe. Ovo je kombinacija izazivanja straha i diverzije. Pronađi grupu za etiketiranje i okrivljavanje za razne probleme da bi opravdao nasilje ili dehumanizaciju te grupe i banaliziraj odgovornost za bilo koju štetu koju im naneseš. Na primer: 'Crkva je kriva za sve' ili 'Patriote su rasisti, nacisti i šovinisti' najčešće su skrivene teme ovakvih tekstova.

■ SPAJANJE NASILJA SA MOĆI I BORBE PROTIV NASILJA SA SLABOŠĆU - Ovo je više 'meta-okvir' nego medijska tehnika, ali ih dnevne vesti konstantno lansiraju. Tako su termini poput 'demonstracija snage' često vezani uz represiju. Ciljevi ovoga su senzibiliziranje ljudi s prikazivanjem sile, pa ratovi postaju poput sportskih događanja. Takođe i političko nasilje postaje 'moralno' i 'borba za ljudska prava' - pa se izmjenjuju Ustavi i odlazi se u nepotrebne ratove 'zbog pomoći i širenja demokratije'. Nasilje postaje sinonim za patriotizam. Dobar primer je ideja izmene Ustava da bi sve radnje vlasti bile po zakonu i da bi sve prilagodili sebi.

■ NASILNIŠTVO - Omiljena tehnika pojedinih ljudi na vlasti. Nasilje nad voditeljima ili prema drugima u debati, izderavanje uz ismijavanje, najbolje odgovara osobama sa manjkom samopouzdanja ili argumenata prema sugovorniku ili temi. Vraćanje autoriteta nad 'nasilnikom' jedini je način borbe. Kod nas je ovakvo tehniciranje vidljivo u emisijama gde određeni političari gostuju i besramno se iživljavaju nad voditeljima i svojim protivnicimau diskusiji.

■ KONFUZIJA - Strategija koja odlično deluje na publiku s niskim samopouzdanjem i zabetoniranošću u problemima. Obavlja se na način da se namerno uzdrmava argument radi zbunjenosti - ukoliko se neko ne složi sa iznesenom 'istinom', ili je preglup ili je prefanatičan. Ljudi podložni manipulaciji će biti uvereni kako se radi o sofisticiranoj ideji što dodatno ojačava moguću dogmu. Kritičari vlasti se prozivajuo 'budalama', 'neinformisanima', 'neprijateljima države' i slično.

■ POPULIZAM - Tehnika koja uvek dolazi pred izbore. Komentatori se prozivaju 'jednima od nas' i 'glasom naroda', pa nastupaju protiv protivnika naroda koji je 'elitist', 'birokrat' ili neka treća nedefinisana osoba. Gotovo uvek ide ruku pod ruku s tehnikom 'žrtvenog jarca'. U svemu je skriven značaj, pa se pod napadima na 'zlog političara' krije napad na suprotnu političku opciju, koja može da predstavlja veliki problem opstanku sadašnje vlasti. Podobni mediji jasno svi znaju ko stoji iza pojedinog portala, štampe, radija ili televizije.

■ BUĐENJE VERSKOG ZAJEDNIŠTVA - Posebno slična tehnika sa 'stavljanjem u isti koš' i populizmom. Pojedinci promovišu moral, visoke ciljeve, patriotizam, tako da se 'busaju o prsa', a ko god ospori takvo njihovo razmišljanje je neprijatelj države i izdajnik kojeg nije briga za narod. Totalitaristi zato konstantno navode kako slede 'božju rič' i 'bogom dani Ustav', a zapravo samo promovišu svoje uske interese.

■ ZASIĆENJE - Moćna tehnika kojom laž plasiramo ponovivši je sto puta, te je javnost zbog zaluđenosti prihvata kao neospornu istinu samo da je se reši. Repetitivnost, širokopojasnost i jednoumlje tri su glavna aspekta s kojima ovo uspeva. Primeri su 'Irak ima oružje za masovno uništenje' i 'EU nema alternativu, bez nje ćemo propati'. Ljudi su opterećeni ličnim problemima i ovo je psihološki presing koji subliminalno ostvaruje ciljeve. Kasnije će manipulirani odbiti prihvatiti pravu istinu zbog problema s egom i time da su prevareni.

■ OMALOVAŽAVANJE OBRAZOVANJA - Mediji se konstantno bore protiv obrazovnog sistema, nauke i intelektualaca. Najviše obrazovane članove zajednice proglašava se 'elitistima' dok se oni sa boljom samopromocijom (i kupljenom diplomom) ističe kao 'genije'. Na taj način se onemogućava kritičko razmišljanje, te se nezavisne naučnike često uprkos visokom obrazovanju i stručnosti u području proglašava 'šarlatanima'.

■ INSTITUCIONALNA KRIVNJA - Diskreditacija ljudi zbog učestvovanja njihovih saradnika ili njih samih u 'sumnjivim' organizacijama u davnoj prošlosti.

■ DIVERZIJA - Situacija kada je voditelj programa ili komentator 'steran u ugao' pa je primoran odvesti debatu u čudnom smeru kojeg je ranije postavio kao 'plan B'. Primer bi moglo biti gostovanje neke istaknute političke figure koja tokom pitanja o 'strategiji za izlazak iz krize' počne zastajkivati ili izbjegavati odgovor, pa se voditelj umeša s pomirljivim tonovima poput 'bitan je fokus prema veliko ekonomskom iskoraku u neposrednoj budućnosti' sa čime se gost uvek složi. Neretko i voditelj izlazi iz njemu nepovoljnih tema koje kasnije okarakterizuje kao 'teorije zavere', 'aktivizam' ili 'fanatičnu agresiju'.

    Autorica sve zaključuje s razmišljanjem kako većina tehnika uteče na gledateljevo poistovećivanje s određenim medijem. Publika sve više generalizuje medijske kuće bez praćenja pojedinih novinara, što takođe odgovara manipulatorima - bilo kakav tekst će automatski biti branjen od strane čitatelja, jer će isti napad na takve sadržaje smatrati napadom na sebe. U budućnosti se sigurno može očekivati još veći rast tehnika za manipulaciju i spajanje sa propagandom.