Indijske Mudrosti

■ Ako ne znate kuda idete, svaki put će vas tamo odvesti.

■ Ako nekoga proklinješ, pripremi dva groba.

■ Ako čovek voli sebe, neka ne čini zlo, ma kako ono malo bilo.

■ Bolje je živeti u svojoj domovin u nevolji, nego u tuđini u zadovoljstvu.

■ Vatra koja živi u drvetu ne može se videti dok se ne raspali.

■ Dobro vaspitanje je najveće dobro koje možemo ostaviti deci.

■ Dobrom čoveku kap vode je okean, a zlom je okean kap vode.

■ Drži glavu uspravno, makar se na tebe brdo rušilo.

■ U rasrđenog ni očiju ni ušiju.

■ Čak i bivo neće ostati u kući u kojoj nema sloge.

■ Čak i đavo ima potrebu za drugom.

■ Zlo i dobro pre ili kasnije dobiju šta zasluže.

■ Izgovoreno razume čak i stoka - neizgovoreno razume samo mudar čovek.

■ Izgubio si carstvo sveta - nemoj se žalostiti, nije to ništa. Osvojio si carstvo sveta - nemoj se radovati, nije to ništa.

■ Kad voliš, i majmun ti se čini lep, a kad ne voliš, ne mariš ni za lotosov cvet.

■ Kad se čovek rodi - on plače a drugi se smeju, a kad umire - drugi plaču a on se smeje.

■ Kap vode koja padne na usijano gvožde, ispariće. Ista kap, ako pad­ne na lotosov cvet, blistaće kao per­la, a ako padne na školjku, postaće biser. Tako i čovek postaje ono s čim se udružuje.

■ Zmija ponekad ugrize, a zao čovek na svakom koraku.

■ I nemoćan gnev vrlo je moćan.

■ I razbesneli slon može se umiriti ćutanjem.

■ Ko je opijen vinom, pre ili posle se otrezni, a onaj ko je opijen vlastoljubljem, ne trezni se do smrti.

■ Lonac i u more uroni - on će iscrpsti samo onoliko koliko u njega može da stane.

■ Ljudi mogu da izbegnu posledice zlobe svojih neprijatelja, ali nikad ne­će izbeći posledice svojih grehova.

■ Majka je božanstvo, a otac bo­gatstvo doma.

■ Maštanje lenštine ne vredi ništa više od potonulog ćupa.

■ Može se probuditi čovek koji spava, ali ne i onaj koji bdije.

■ U gnevu možemo da skočimo u bunar, ali nikakav gnev neće pomoći da se otud izvučemo.

■ U napola punoj posudi voda igra i posuda se klati, a u punoj ona je mirna i posuda čvrsto stoji.

■ Neka ne čini zlo drugome onaj koji neće da živi u brizi i žalosti.

■ Nema prijatelja kao što je brat, nema neprijatelja kao što je brat.

■ Nemoguće je predskazati sudbi­nu kamena, drveta i čoveka.

■ Niko nije umro od prokletstva, ni preživeo od blagoslova.

■ O nebu i majci nikad ne govori­mo dovoljno dobro.

■ Onome kome nije došlo vreme umiranja, ni stotinu strela neće naškoditi, ali onoga kome je vreme došlo, usmrtiće oštrica trave.

■ Osveta donosi zadovoljstvo jedan dan, oproštaj za ceo život.

■ Može se raspući stena, ali se ne može uvek omekšati srce.

■ Može se upoznati dubina buna­ra, ali ne i dubina duše.

■ Mrtav slon ostavlja svoje kljove, tigar svoje krzno, a čovek svoje ime.

■ Napis na čelu ne može se izbri­sati.

■ Ne prekidaj nit prijateljstva, jer ako je budeš morao vezati, ostaće čvor.

■ Prijateljstvo nečasnog čoveka je kao senka ujutru: najpre velika, a zatim se smanjuje i nestaje. Prijateljstvo plemenitog čoveka je kao senka popodne: najpre je mala, a potom postpeno raste.

■ Prosjak koji traži mrvice isprosi više nego onaj koji traži kriške.

■ Reke ne piju svoju vodu, drveće ne jede svoje plodove, oblaci ne gutaju svoju kišu. Sve što je veliko uvek je korist drugih.

■ Sa istog izvora piju i mudrac i budala.

■ Sagrađenu kuću može svako da kritikuje, ali ne može svako da je sagradi.

■ Svet laska slonu, a gazi mrava.

■ Svojoj školjci biser je bezvredan.

■ Sigurno će propasti onaj koji smišlja propast drugome.

■ Sjedinjene, čak i male stvari postaju jake, jer besan, divlji slon može biti vezan sa malo strukova slame upredenih u konopac.

■ Sreća leži na vrhu tvog jezika: na njemu su i prijatelji i neprijatelji, i život i smrt.

■ Srdžba prelazi u bes samo kad je neprijatelj slab.

■ Stablo ne uskraćuje svoju senku čak ni onome ko je došao da ga obori.

■ Suviše brzo uzdizanje početak je pada.

■ Sudbina se smeje i onima veom odvažnim i onima veoma opreznim.

■ Treba dobro da znaš šta ti možeš progutati i šta tebe može da proguta.

■ Hleb siromaha slađi je od hleba bogataša, jer glad mu daje slatkoću.

■ U velikih i glavobolja je velika.

■ Škorpionov otrov nalazi se u njegovom repu, komarčev u njegovoj glavi, zmijin u njenim zubima, a čovekov - u celom njegovom telu.

■ Što je vo bez jarma, to je dete bez nadzora.