Hipnoza, Treće Stanje Svesti

  Umor, koji hipnotizer sugeriše postepeno nadvladava. 'Žrtva' ne može da pokrene svoje telo, kapci postaju teški, mora da ih zaklopi i - najzad tone u san. Ali, da li u san? Istina, sugestijom umora aktivira se centar odgovoran za stanje budnosti i sna. Ali, za razliku od sna, rad mozga pod hipnozom ne razlikuje se od rada u budnom stanju!

    Šta je onda u stvari hipnoza? San nije - mada joj ime dolazi od grčke reči 'hipnos', što znači - san, a slična je njemu. Nije ni budno stanje, a encefalogram ne beleži razliku. Zagonetku je razrešio čuveni ruski naučnik Pavlov - hipnoza je specifično stanje svesti koje bi se moglo nazvati delimičnim snom. Za razliku od sna, hipnoza izaziva kočenje samo jednog dela funkcija moždane kore.
    Kroz tu suženu svest, koju možemo zamisliti kao dvogled na čijem je jednom kraju hipnotisana osoba, a na drugom kraju hipnotizer, zadržan je kontakt hipnotisanog sa spoljnim svetom. Ali, nije bilo lako sa hipnoze hipnoze skinuti veo tajanstvenosti. Prvo ju je magija uzela pod svoje. Šta bi drugo mogla da bude hipnoza ako ne magićna moć pogleda koji omamljuje svakoga ko sedne preko puta hipnotizera. Tu predrasudu bilo je najlakše oboriti - hipnoza se može vršiti i bez 'magičnih' očiju hipnotizera. Dovoljno je da čovek fiksira bilo koji predmet ispred sebe.Čarolije nema - na taj način se brže umara!

    Jedna od prvih 'naučnih' teorija u vezi sa hipnozom, pojavila se na početku XIX veka, kada je nemački lekar Mesmer otkrio 'životinjski magnetizam' i počeo da organizuje prve magnetske seanse. Evo šta o čudima koja su se mogla videti u Mesmerovom salonu kažu tadašnji očevidci. Vreme radnje je početak XIX veka, a mesto Pariz!
    'Na sredini velike dvorane namešten  drveni kovčeg oko kojeg sede bolesnici. Svaki od njih drži po gvzdenu žicu koja izlazi iz kovčega. U sali je mrva tišina, a prozori su zastrti tamnim zavesama. Svi bolesnici sede nepomično, lica punih nade i iščekivanja. Ali, čim struja počne da deluje, dolazi do zastrašujućih promena - neki osećaju užasne bolove, od kojih i vrište, drugi se grče kao da su u groznici, treći se ritaju, a neki samo drhte. Svima su oči ukočene. Kroz ovaj haos od urlanja, kikotanja i plača, šeta mirno doktor Mesmer odeven u bogato odelo od plave svile, prilazi bolesnicima i magnetiše ih, što pogledom, što dodirom'.
    Može se samo zamisliti kakva je manija obuzela Pariz za ovakvim 'magnetskim sedeljkama', jer su svi hteli da na sebi osete dejstvo životinjskog magnetizma. Međutim francuske vlasti nisu imale razumevanja za Mesmera - magnetizer je morao da napusti zemlju!
    Ali, magnet je nastavio da golicaudsku maštu. Ispostavilo se da na mnoge ljude hipnoza ne deluje i da ne postoji nikakvo merilo na osnovu kojeg bi se znalo ko joj je podložan, a ko nije. Dovitljivi Ohorovic napravio je hipnoskop - aparat za raspoznavanje dobrih medijuma, odnosno, osoba koje lako padaju u hipnotički trans. Hipnoskop je, naravno, bio napravljen od magneta, preciznije, bio je to jedan obični šuplji cilindrični magnet. U tu šupljinu, potencijalni medijum je zavlačio prst i čekao. Bockanje u prst značilo je da je dotični 'pogodan' za hipnozu. U protivnom, kandidat je padao na ispitu. Ko zna koliko su dobrih medijuma Ohorovic i njegovi slebenici izgubili svojim načinom.
    Uglavnom, napušten je i magnetizam, a njegovo mesto zauzeo je elektricitet. Pojavila se nova teorija koja je trebala da obori staru. Tvrdilo se da je hipnoza, u stvari, prelazak struje sa hipnotizera na hipnotisanog. Tako je čovečanstvo stiglo do epohe psihoanalize i njenog tvorca Sigmunda Frojda. Frojd je, u skladu sa svojom teorijom da ljudska psiha potiskuje iz svesti sve događaje koji su joj na određenom stepenu psihičkog razvoja nepodnošljivi, i da se vraćanjem istog događaja u svest postiže oslobađanje od trauma, smatrao da se hipnozom može lakše postići oživljavanje potisnutog događaja.
    Po njemu, hipnoza bi, pre svega bila, vraćanje čovekovih nagona na stepen koji je postojao u njegovom najranijem detinjstvu. Tako bi se između hipnotisanog i hipnotizera uspostavio odnos koji bi donekle bio sličan odnosu deteta, punog poverenja, prema roditelju. Lekar bi dovodio neurotičnog pacijenta u stanje takozvane katartične ili duboke hipnoze, pod kojom bi se otkrivali motivi neurotičnih simptoma, nedokučivih kada je pacijent u svesnom stanju. Čim pacijent ponovo doživi zaboravljeni dogašaj, uz iste afekte koji su ga svojevremeno pratili, oslobađa se takozvani 'uklješteni afekat' - uzrok neuroze.

    Na žalost, u lečenju neurotičara, hipnoza je omanula. Bilo je, pre svega, nemoguće sve pacijente dovesti u stanje duboke hipnoze, a i oni nad kojima je uspešno sprovedena, nisu bili izlečeni uprkos oslobođenom 'uklještenom efektu'. Za izlečenje neuroze neophodno je da pacijent svesno učestvuje u pronalaženju uzroka bolesti i da svesno doživi potisnuti događaj. A, hipnoza je - sužena svest. Njena 'cev' široka je tek toliko da omogućava komunikaciju sa hipnotizerom. Naravno, hipnotizer sugeriše pacijentu da će, kada se bude probudio, biti svestn doživljaja koji ga je doveo u neurotično stanje. U ogromnoj većini slučajeva 'saznanje' je iščezavalo zajedno sa prestankom dejstva sugestije. I sam Frojd odustao je od hinoze u psihoanalizi. Hipnoza je sasvim odbačena kao način lečenja teških oblika neuroza.
    Ipak, hipnozom se ponekada može delovati na nesanicu, neurotičnu glavobolju i razne psihičke smetnje vezane za apetit, na neurotični kašalj i slične tegobe. Međutim, i u ovim slučajevima, hipnoza je samo jedna etapa lečenja. Poznato je da se hipnotisanom može sugerisati da promeni osetljivost na bol. Tako se danas pod hipnozom izvode neki lakši hirurči zahvati, kao što je vađenje zuba ili nameštanje polomljenih delova tela, a kod nekih žena može se pod dejstvom hipnoze izvesti bezbolan porođaj. Zanimljivo je kako se čovekom izraz lica i celokupno ponašanje upravljaju prema sugerisanim ulogama.
    Neku mladu ženu hipnotizer je 'pretvorio' u staricu i kada ju je upitao kako se oseća, ona je naslonila ruku na uvo i tihim drhtavim glasom rekla: 'Ne čujem dobro, govorite glasnije'. Zatim je umorno zabacila glavu u fotelju i rekla: 'Teško mi je, sve me boli', a onda počela da kašljuca.

    Jednom čoveku je sugerisano da ima deset godina. Čovek je počeo da skakuće po sobi i da se igra. Ako bi postao general, hipnotisani je zahtevao konja, mač i mapu da odredi strateški položaj svoje vojske!' Kada su jednu devojku, kojoj je sugerisano da je peć, zapitali gde joj se nalaze vratašca za loženje, ona je pokazala na svoj stomak, dok je neka druga devojka, koja je u hipnozi postala lampa, tvrdila za svoju glavu da je sijalica!
    Za vreme hipnoze mogu da se jave halucinacije. Lekar, koji je svog pacijenta pozvao da se u balonu provozaju nad gradom, dobio je sledeći odgovor: 'Pa, mi smo već gore!' Na kraju 'putovanja' pacijent se žalio da ga bole ruke od konopca koji su upotrebljavali prilikom spuštanja balona na zemlju. Ali, šta da se kaže za reakciju jedne histerične devojke - njoj je lekar za vreme hipnoze dodirivao ruku hladnim predmetom, sugerišući joj da je taj predmet vreo, i posle nekoliko časova devojci su se na ruci pojavili plikovi od opekotina!
    Ni životinje nisu izmakle hipnozi! Životinje se hipnozom mogu postaviti u najneuobičajenije položaje. Tu su se naučnici podelili - jedni tvrde da je u pitanju dejstvo hipnoze, a drugi da je reč o položajnom refleksu, a treći da do ukočenosti dolazi od najuobičajenijeg straha. Neki sisari i ptice mogu se dovesti u stanje hipnoze i kada im je odstranjen veliki mozak!
    Hipnoza se nekada primenjivala i u istražnom sudskom postupku. Verovalo se da se dovođenjem okrivljenog u stanje duboke hipnoze može dobiti priznanje za počinjeni zločin. U policijskoj terminologiji reč hipnoza zamenjena  je terminom 'serum istine'. Ali, šta se dešavalo! Otpor osumnjičenog bio je redovno toliki, da bi on celim svojim bićem odbijao krivicu - nikakva ispitivanja, čak ni 'serumom istine', nisu mogli da ga navedu da prizna. Ovaj metod neodoljivo podseća na srednjevekovni 'serum istine' kada je okrivljeni morao da stavi ruku u vatru, pa ako bi se ispekao proglašavanje krivim, a ako ne - nevinim!
    U proteklim decenijama, učinjeno je sve da se hipnoza vrati u život. Hipnotizeri su nicali kao pečurke na kiši i pompezno najavljivali: 'Ako imate suvišne kilograme, rešićete ih se hipnozom!'. Ili: 'Pušenje može biti smrtonosno, zato ne čekajte, već se obratite hipnotizeru, hipnoza će vam vratiti sreću i veru u život'. Ali, avaj! Punački su, istina, u početku gudbili kilograme, ali su ih brzo nadohnađivali, dok bi pušači ostavljali duvan, da bi mu se vrlo brzo ponovo vratili. Sreća je još jednom potvrdila da do nje nije lako doći.
    Hipnoza je, jednostavno, mogla da deluje u pojedinim slučajevima i čak da donese neke rezultate, ali se nikada nije znalo kada će njena čarolija prestati, a sve tegobe koje su pacijenta morile pre hipnotisanosti, ponovo doći.
    Hipnoza može da se koristi, ali samo kao 'nusproizvod' u psihologiji. Inače, mesto joj je u zabavnim emisijama, da za momenat, koliko traje, zabavi i zaprepasti gledaoce.

The Conoplja News

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Najbolja Zabava Na Svetu - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu