Gospodari Svetske Klime

    Manipulisanje klimom počelo je još 1946. godine kada je američki naučnik Vinsent Šefer otkrio činjenicu da ubacivanje zaleđenih čestica ugljen-dioksida (suvi led) u hladnu komoru dovodi do stvaranja ledenih kristala koji su isti kao i oni u oblacima. Znalo se da se topli vazduh prilikom dizanja od zemlje sve više hladi i da se jedan deo te vlage kondenzuje u sićušne kapljice koje formiraju oblake.

    Milioni tih kapljica moraju se spojiti međusobno da bi postale dovoljno teške i kao takve padale kao kiša. Tako je i dotičnom naučniku palo na pamet da bi oblaci mogli biti 'zasejani' da stvaraju kišu čak i nad sprženim pustinjama. U Južnoafričkoj Republici 1988. godine došlo je do jednog slučajnog otkrića koje će dosta uticati na tokove 'proizvodnje klime'. Njihov takozvani čarobnjak za proizvodnju kiše, Grejem Mater, stekao je utisak da izduvni gasovi iz jedne fabrike papira pospešuju kišu.
    Kad je testirao gasove ustanovio je prisustvo higroskopskih soli, koje privlače vlagu, i shvatio da bi one mogle biti iskorišćene za dramatično obogaćivanje oblaka. Polazeći od njegovih nalaza, Američki nacionalni centar za atmosferska istraživanja (a ko bi drugi) eksperimentisao je tokom četiri godine sa zasejavanjem higroskopnim raketama, koristeći okolnu vlagu u oblacima. Preliminarni rezultati pokazali su da zasejavanje oblaka funkcioniše. Tako danas najmanje 29 saveznih država SAD ima programe za modifikaciju vremena, a inače Pentagon već duže vreme veruje (a i praktično pokazuje) da će klima moći da se koristi kao oružje po snazi ravno nuklearnoj bombi.
     Godine 1998. Malezija je pretrpela najgoru sušu u poslednjih 15 godina. To je bio razlog da malezijska vlada otpočne sa razvojem jedne nove tehnike koja uključuje zasejavanje oblaka helikopterima Mi-17 (normalna letelica može da ponese 20 snopova raketa, dok malezijski helikopter može da ponese 60).


   Projekti modifikacije klime prilično su poodmakli u Kini.Tako su 2000. godine, zabrinuti što su zime u Pekingu bile suviše suve, zvaničnici iz pekinškog meteorološkog ureda pustili iznad grada balone napunjene paketićima srebrnog jodida od po pet grama.     Na visini od 2000 metara jedan fitilj sa sporim sagorevanjem aktivirao je raketu koja je razasula 500.000 milijardi veštačkih kristala iznad oblaka. Eksperiment je bio suviše uspešan: desetak centimetara snega palo je na centralni i istočni Peking, glavni aerodrom bio je zatvoren, a svi glavni drumovi sem dva bili su blokirani.
  I naučnici u bivšem Sovjetskom Savezu skrenuli su na sebe pažnju međunarodne javnosti svojim sposobnostima uticanja na vremenske prilike. Njihovi početni projekti bili su prilično primitivni: avioni su ispuštali ogromne količine betonske prašine iznad oblaka, očigledno verujući da će ih ona rasturiti. Ali kad su njihovi projekti modifikacije klime postali prefinjeniji odmah se povećala i stopa uspeha. Krajem osamdesetih godina ruski naučnici su koristili komplikovane hemikalije za regulisanje oblaka i bili su kadri da garantuju lepo vreme iznad Moskve za vreme održavanja parada i drugih masovnih javnih skupova.

    Manipulisanje klimom ne prolazi uvek bez problema. Kada su 1998. godine marokanski ratni avioni zasuli hemikalijama oblake iznad Burkine Faso izazvavši tako pljusak, lokalni vračevi opasno su se naljutili. Zapretili su da će stupiti u štrajk ako "mašine" ne budu vraćene tamo odakle su i došle. I u SAD rančeri i farmeri često tuže manipulatore oblacima tvrdeći da im oni odvlače 'njihovu kišu' na drugu stranu.
    Ali sve ovo izgleda prilično bezazleno prema onome za šta se danas najviše eksperimentiše sa klimom, a to je u vojne svrhe. Vojni krugovi su još odavno pokazali veliko interesovanje za projekte modifikacije klime. Tokom ratova vreme je često igralo važnu ulogu.U godinama posle Drugog svetskog rata američki vojni vrh je finansirao na desetine tajnih projekata uključujući i Projekt Argus, koji je proučavao načine izazivanja zemljotresa, Projekt Nebeska Vatra koji je istraživao mogućnost stvaranja minja i gromova, i Projekt Olujni Bes koji je proučavao načine kontrolisanja pravca kretanja moćnih uragana.
    Projekt Olujni Bes je uključivao zasejavanje hemikalijama oblaka okolo uragana sa ciljem da se izmene 'upravljačke struje' koje  usmeravaju njegovo kretanje. Prema izjavi jednog naučnika koji je radio na projektu, rezultati su bili 'dvosmisleni'. Snaga onoga što mi nazivamo nevremenom stvarno je ogromna. Tako razmišljaju i vojni vrhovi velikihsila. Tokom poslednjih godina američki vojni vrh sve više je kontrolu nad klimom počeo da shvata kao jedno moćno razorno oružje. Opipljiv dokaz je istraživački dokument 'Vreme kao multiplikator oružanih snaga: Ovladavanje vremenom u 2025.godini' u kome je sedam visokih oficira proklamovalo da manipulisanje klimom nudi ratnicima oruđa za oblikovanje bojnog polja kakvo ranije nikad nije bilo poznato.

    Prema tome izveštaju, američke oružane snage mogle bi da potope neprijateljsku vojsku, uskrate joj pijaću vodu, izazivu sušu i razore komunikacije i radarske sisteme.Šta mislite šta mogu sa gradom ovolike veličine kao na slici desno.Militaristički planeri već uveliko sprovode u delo zasejavanje  oblaka iznad neprijateljskih teritorija koristeći nevidljive avione, čime bi u ratnim uslovima pretvorili zemljište u kaljugu, stvorili uragane koji će moći da opustoše celu zemlju a uveliko su ovladali i stvaranjem veštačkih cunamija (setite se cunamija koji je nadavno poharao Šri Lanku i okolinu, priča o prirodnom cunamiju baš i ne pije vodu).
    Ujedinjene Nacije (zna se ko ih kontroliše) su 1977.godine donele razoluciju kojom se zabranjuje korišćenje klime kao sredstva za vođenje rata i američki militaristi tvrde da oni i dalje poštuju embargo.Po rečima njihovog šefa 'Odeljenja za klimu Američkog ratnog vazduhoplovstva' ; 'Mi samo želimo da predviđamo i koristimo vremenske prilike, a ne da ih modifikujemo' (koja komedija). Međutim bez obzira što većinu projekata za modifikaciju vremena sprovode civili, vrlo dobro se zna da iza svega stoji Pentagon.


    Stručnjaci koji se bave meteorologijom i manipulacijama klimom već odavno istražuju sumnje koje su još odavno izneli Vijetnamci, a radi se o tome da su Amerikanci tokom rata u Vijetnamu u atmosferu puštali čestice oko kojih su se gomilali kišonosni oblaci, sve sa ciljem da bi otežali uslove ratovanja za Vijetnamsku gerilu.U Americi sve te tvrdnje pobijaju, ali i dan danas se Vijetnamci žale da su im, od preobilnih padavina koje su se dešavale kad im i nije bilo vreme, istrulele sve šume.
     Profesor Acumu Omura, koji radi kao direktor Instituta za klimatološka istraživanja u Cirihu, tvrdi da SAD već imaju sredstva za četiri oblika meteorološkog ratovanja.
    Operacija poplave, predviđa masovnu upotrebu aviona koji će u slučaju potrebe, nad određenom teritorijom protivnika 'zasejati'  oblake velikim količinama srebrnog nitrata, što će prouzrokovati ogromne poplave na unapred određenim teritorijama.
    Operacija led, predviđa upotrebu rakete napunjene velikim količinama dioksida metana i ugljenika koja bi eksplodirala na visini od 17000 metara i razasula čestice tereta koji je donela. Te čestice u potpunosti će zakloniti Sunce što će izazvati nagli pad temperature na određenom prostoru na Zemlji. Ovo će izazvati smrt od smrzavanja ne samo neprijatelja nego i svega živog na toj teritoriji.
   Vatrena oluja, predviđa upotrebu lasera usmerenih na pustinjske predele. To će dovesti do pregrejavanja vazduha nad pustinjom čije će podizanje uvis dovesti do razornih uragana praćenih izazivanjem mnogih požara koji će uništiti vegetaciju, životinjski svet, ljude i njihova naselja, uključujući i višemilionske gradove.
    Podmorska bomba, sračunata je na izazivanje talasa visokih do 30 metara koji će se svom snagom srušiti na priobalna područja i u prečniku od nekoliko stotina kilometara uništiti sva plovila, luke, pomorske baze, ali i naselja (jel još neko veruje da je nedavni cunami koji je poharao Šri Lanku bio prirodna pojava). Džinovski talasi bi bili izazvani aktiviranjem velikog eksplozivnog punjenja, postavljenog u dubini okeana ili mora.


   O ovom zloslutnom projektu biće posvećena posebna stranica HAARP. Sad samo reč da se radi o jednom o najkontroverznijih projekata koji se bave modifikacijom klime.
    Američka vlada priča o tome kako HAARP služi da istraži načine za saniranje ozonskog omotača (što on i jeste u stanju da učini) i da istraži nove načine komuniciranja sa nuklearnim podmornicama. Međutim prava namena mu je kontrola klime tamo gde oni požele kao i manipulacija sa kontrolom ljudi.