Gde Otići Na Odmor

    Prestonica Portugala predstavlja savršenu toplu destinaciju za zimska putovanja, a ono što vas tamo očekuje je 'svet prošlosti' - veličanstvena zdanja podignuta na nekoliko vekova staroj kaldrmi, usporeni gradski ritam i uživanje u gostionicama na ušću reke Težo u vode Atlantika.

    Blagosloven blagom klimom i prelepom obalom Atlantika, Portugal važi za jednu od najatraktivnijih turističkih destinacija. Baš poput čuvenog fada, njegovi gradovi 'pevaju' o seti, romantici i nekim davnim vremenima, a u toj pesmi prednjači upravo prestonica. Sve ono što ste slušali o Portugalu i tamošnjem životu naći ćete u Lisabonu. Grad na sedam brda, kako su ga nazvali iskusni svetski putnici zbog stepenastih ulica, na prvi pogled se može učiniti napornim za obilazak. Međutim, već posle prve pešačke ture po lisabonskoj kaldrmi, a posebno nakon ispijanja 'portoa' u nekoj od tradicionalnih kafana uz fado muziku, poželećete da vaš boravak na Iberijskom poluostrvu traje zauvek.

    Lagani ritam - U Lisabonu definitivno vlada duh pređašnjih epoha na koje tamošnje stanovništvo pažljivo čuva uspomene. Da su gradske vlasti i te kako svesne da je upravo starinski šarm ono što privlači hiljade turista, jasno je već kada kročite u centar grada. Sve ulice prekrivene su originalnom kaldrmom po kojoj tramvajskim šinama jezde stari, ali savršeno očuvani tramvaji. 
    Ovo je ujedno jedini prevoz koji turisti mogu da koriste u centru, a budući da je prilično spor, ovde je nužno prihvatiti činjenicu da će vam za svaki obilazak trebati više vremena nego što ste planirali. Da u Lisabonu nema mesta nervozi, trci i panici, vidljivo je i po ponašanju tamošnjih stanovnika. Portugalci inače ne poznaju brz životni tempo, a budući da su vrlo ljubazni i domaćinski nastrojeni, sa njima je moguće uživati u dugim kafanskim pričama.

    Slagalica mape sveta - Središte grada čini široka pešačka zona Rua Avgusta, koja na jednu stranu izlazi na Kraljevski trg, na kome su smeštene zgrade ministarstava, a na drugu na trg Rosio, najstariji trg koji je zadržao izgled iz 18. veka. Zaštitni znak ovog dela grada su fasade zgrada sačinjene od najrazličitijih keramičkih pločica koje su u Portugal donosili Arapi. Pošto u 15. veku nije bilo moguće sprečiti mešanje boja na pločicama prilikom pečenja, stavljane su uglavnom one reljefne i izrezbarene. Iako je Lisabon živahna metropola, zbog izrazito niskih zgrada imaćete utisak da boravite u malom primorskom gradu.
Naime, zbog večito prisutnog straha od zemljotresa kakav je davne 1755. godine bukvalno razorio Lisabon, današnji stanovnici su zadržali manir starosedelaca, koji su gradili zgrade od po najviše tri sprata.
    Turistima je posebno zanimljiv i deo koji se zove Belem, jer se upravo sa tog mesta čuveni Vasko de Gama u 15. veku brodom zaputio ka Indiji. Tu se nalazi i manastir svetog Žeronima, biser manuelinske arhitekture i mesto na kojem počiva ovaj veliki moreplovac, a kraj obližnjeg ušća reke Težo u more je Tore de Belem, impozantna kula iz koje se pruža veličanstven pogled na grad.
    Preko puta manastira nalazi se spomenik Otkrićima iz 1960. godine koji se smatra simbolom Lisabona i portugalske istorije. Posebno je zanimljiv njegov oblik, budući da predstavlja karavan sa princom Henrijem Navigatorom na čelu broda, iza kojeg su poređane statue čuvenih moreplovaca i kraljevskih zaštitnika, aktera 'zlatnog doba' otkrića. Fascinantan je plato (na naslovnoj) koji se pruža oko spomenika na kojem je raznobojnim kamenčićima predstavljena karta novog 'otkrivenog' sveta.

    Ne propustite da posetite srednjovekovni dvorac Sao Horže sa 10 tornjeva, maorsku četvrt Alfama sa uskim, zavojitim uličicama i snežnobelim kućama i da, u predvečerje, prošetate crvenim, visećim mostom De Abril, koji je podignut u sećanje na 'karanfil revoluciju'.
    Ukusan provod - Onaj neodoljivi portugalski duh koji svi žele da osete krije se ipak iza vrata malih gostionica, pabova i restorana. Neki od njih su neugledne spoljašnjosti, neki su zbog savršenih terasa zauzeli glavno mesto u turističkim vodičima, ali koji god da odaberete, dobar provod i ukusno posluženje su zagarantovani. Za pravi vatromet ukusa kojim se portugalska kuhinja može pohvaliti najzaslužniji su portugalski moreplovci koji su sa svojih osvajačkih putovanja, pored raznih dragocenosti, u domovinu obavezno donosili i najrazličitije začine i namirnice. Do tada neviđeni u Evropi, crni biber, cimet, đumbir i čili, ubrzo su se odomaćili u Lisabonu, a kuvari su ih utkali u prepoznatljive osnove jela nacionalne kuhinje. Portugalci svaki obrok započinju gustom supom, obavezno serviranom sa hlebom, a nastavljaju specijalitetima od mesa, među kojima je najpoznatiji gulaš 'Corizo a portuguesa'. Blizina mora doprinela je da na meniju gotovo svakog lisabonskog restorana možete naći i vrhunska jela od morskih plodova koja se degustiraju uz portugalska vina. Ukoliko žudite za degustacijom ovakvih specijaliteta, najbolje je da posetite stare četvrti Baiša Šado i Baira Alta, smeštene tik uz reku Težo. Uživanje u hrani preko dana u Lisabonu se uveče nastavlja ludom zabavom. Brojni klubovi i diskoteke u četvrti Dokasina nude celovečernju zabavu, zbog čega je Lisabon posebno zanimljiv mladima.

    Maroko, najveća i najpoznatija od tri afričke kraljevine, zemlja je jako izraženih društvenih i prirodnih kontrasta ali i neobične lepote. Na meti turista su, pre svega, carski gradovi. 
    Najveća i najpoznatija od tri afričke kraljevine, razdvojena od evropskog kopna samo 15 km širokim Gibraltarskim moreuzom, jeste zemlja sa mnogobrojnim i jako izraženim prirodnim i društvenim kontrastima. U okviru istih granica nalaze se plodne ravnice, preko 4.000 m visoki vrhovi Atlasa, zelene oaze usred nepregledne Sahare, gotovo 3.000 km atlantskih i 500 km mediteranskih obala i predivni predeli na obroncima Srednjeg Atlasa, koji neobično podsećaju na alpske pejzaže po kojima je Maroko prozvan 'afričkom Švajcarskom'.
    Neizmerno bogati i krajnje siromašni žive na istom prostoru, ujedinjeni u istoj veri, sa zajedničkim predvodnikom nacije mladim i preduzimljivim kraljem Mohamedom VI, čiji se slavni preci, vladari Alauitske dinastije, smenjuju na marokanskom prestolu više od 350 godina.
    Običan svet, ljubazan, neposredan i gostoljubiv, danas ničim ne potvrđuje uvreženu predstavu o Marokancima kao rođenim vojnicima, koji su reputaciju stekli kao neustrašivi srednjovekovni ratnici i osvajači, a neosporno je potvrdili u novije vreme kao istrajni pobunjenici u borbi protiv okupacionih vlasti, i kao odvažni borci u redovima francuskih kolonijalnih divizija i španske Marokanske legije.
    Pored kosmopolitske Kazablanke, jedne od najlepših afričkih luka, čije ime izaziva romantične asocijacije, nezaobilazna mesta u poseti ovoj zanimljivoj i raznolikoj zemlji su drevni carski gradovi Rabat, Fes, Marakeš i Meknes, čije se vreme osnivanja, procvata ili primata u prošlosti uvek poklapalo sa zlatnim dobom neke od šest velikih marokanskih dinastija.

Šta videti? - Kazablanka - trgovi Mohameda V i Ujedinjenih nacija, Bogorodičina crkva, grandiozna nova džamija Hasana II, obalsko šetalište, kvart Ain Dijab.
    Rabat - Francuzi su ga početkom veka odabrali za administrativni centar zemlje i ukrasili trgovima, parkovima i građevinama po ugledu na francuske gradove. Tu su veličanstveni mauzolej Mohameda V, arapski lokalitet oko kule Hasan, diplomatska četvrt Mešuar sa kraljevskom palatom, stara kapija Bab Ruah.
    Meknes - carski grad koji je u 17. veku ulepšao vladar Mulaj Ismail po ugledu na Versaj i graditeljski poduhvat Luja XIV, koji mu je bio uzor. Videti: centralni trg El Hedim, dugačak gotovo 200 m, kapiju Bab al Mansur, najlepšu gradsku kapiju u Maroku, velike džamije...
    Fes - najstariji među carskim gradovima, koji je već više od deset vekova jedan od najsnažnijih centara duhovnosti i nauke čitavog islamskog sveta. Obavezna šetnja kroz bazar u kome vreme kao da je stalo pre nekoliko stotina godina i gde na jednom kvadratnom kilometru posluje 300.000 trgovaca, zanatlija, vidara, pisara, prodavaca i zabavljača.

    Marakeš - čudesni grad u podnožju Visokog Atlasa, izgrađen u 11. veku, i nekadašnja prestonica Maroka. Treba videti veliku džamiju sa 70 metara visokim minaretom Kutubija, podignutim u XII veku, rezervoare Menara, palate Bahija i El Badi, grobove Sa'adita, Trg Džema-el-Fna, najživopisniji u Maroku.


    Dubai je sam po sebi egzotika, pošto se u njemu 'sudara' sve ono što je na prvi pogled nespojivo. Lociran na raskršću Azije, Evrope i Afrike, Dubai je idealna destinacija za turiste koji traže nešto novo i drugačije.
    Sunce, more, šoping, razonoda i bezbednost pet su ključnih odlika koje su mu donele reputaciju jedne od najinteresantnijih destinacija za uživanje, koja se, zahvaljujući činjenici da kombinuje tradiciju istoka i komfor zapada, ubrzano razvija.
Centar trgovine - Dugo poznat kao trgovačko i komercijalno sedište Bliskog istoka, ovaj emirat spaja uzbuđenja poslovne metropole sa bezgraničnim prostranstvima i luksuznim risortima. U ovoj intrigantnoj zemlji svakog došljaka čekaju stare pijace i istovremeno najmoderniji šoping-molovi, peščane pustinje sa nekim od najboljih svetskih golf terena, ali i udaljena sela beduina naspram hotela sa pet zvezdica.
    Za razliku od Abu Dabija, koji je sedište naftne industrije i vladinih institucija, Dubai je postao glavni trgovački centar, razvijajući turizam neslućenom brzinom. Sa poznatom plažom Džumeira, tržnim centrima i užurbanim i bučnim bazarima, Dubai predstavlja pravu turističku oazu usred pustinje.
    Ono što ga čini gradom 21. veka nisu samo moderna arhitektonska čuda, već razna dešavanja tokom cele godine. Jedno od tih dešavanja je i godišnji šoping festival koji se ove godine održava od 20. januara do 20. februara. Mesec dana posvećenih kupovini već tradicionalno privlači na hiljade turista koji vole da se cenkaju i koji će, osim kupovine i zabave, imati mogućnost da svakodnevno osvoje LX570 i 100.000 dirhama (nešto više od 21.000 evra) u Leksus Mega lutriji.

Luda zabava - Smatra se da će na Dubai šoping festivalu učestvovati oko 6.000 maloprodajnih autleta i 50 šoping-molova, a tada se na ovim mestima nude brojne pogodnosti koje podstiču kupovinu. Jedna od njih i svakako najomiljenija olakšica za turiste jeste 'tax free', ali i sniženja do 75 odsto na razne vrste robe - od nakita, parfema, odeće i ručnih radova do tehničkih aparata. Dubai šoping festival je poznat i po pratećim događajima i odličnoj zabavi, a u to spadaju fenomenalni vatrometi na ceremonijama otvaranja i zatvaranja, internacionalni koncerti, Leksus Mega lutrija, Nisan Grand lutrija, Kriejšns (fešn šou), DSF pustinjski kampovi, noćni šoping i događaji posvećeni kulturnoj baštini koji privlače veliki broj turista. Tema ovogodišnjeg Dubai šoping festivala je 'Jedan svet, jedna porodica, jedan festival', a učesnici će postaviti svoje štandove u čuvenom Globalnom selu.


    Beč, grandiozna zaostavština Habzburga, dinastije koja je ostavila neizbrisiv trag u svetskoj istoriji, bio je centar kulture ali i najznačajnijih svetskih događaja. Bogata, ali turbulentna istorija verovatno je najzaslužnija za to što se do dana današnjeg grad na lepom plavom Dunavu bez ikakvog zazora može nazvati draguljem i srcem srednje Evrope. Beč - grandiozna zaostavština Habzburga, duša najmoćnije evropske carevine, centar umetnosti i kulture, ali i mesto odakle su dvaput krenuli tragični svetski događaji.
    Monumentalne građevine, prebogati muzeji, parkovi, opera i pozorište, diskretni šarm prohujalih vremena, ali i više nego uspešan spoj starog i novog zaslužuju status nezaobilazne destinacije. Šta još reći o gradu čija je kanalizacija poslužila kao scenografija za jedan od najvećih filmskih klasika, 'Treći čovek', Kerola Rida?
    Obale Dunava ljudi su naseljavali desetinama hiljada godina unazad. Ipak, u pisanim dokumentima Beč se prvi put pominje 1137, kad je njime vladao bavarski vojvoda Babenberg. Ono što je Beč učinilo Bečom desilo se 1282. godine, kada je ustoličen novi vladar, Rudolf od Habzburga. Bio je to početak vladavine najmoćnije dinastije koju je istorija zabeležila. U vekovima koji su usledili Beč se suočavao s brojnim opasnostima (uglavnom u vidu Turaka). No i pored čestih napada s istoka, Beč polako dobija svoj prepoznatljivi barokni izgled. Zlatna era počinje s Marijom Terezijom i njenim sinom Jozefom Drugim. Rezultati: dvorci 'Šenbrun' i 'Belvedere' i muzika Mocarta, Hajdna, Betovena i Šuberta.
    U XIX veku grad postaje centar likovne umetnosti - secesija i ekspresionizam - blagosloven imenima poput Klimta, Kokoške, Šilea, Mozera i mesto rođenja valcera i psihoanalize. Već u narednom veku događaji su se svom silinom obrušili na Beč. Prvi svetski rat, krah monarhije, rađanje nacizma, bombardovanja, ruševine, grad podeljen na četiri zone, ali vreme je prolazilo, a svet, pa i Austrija, polako su uplovili u mirnije vode. Iako Habzburga već odavno nema, njihova zaostavština se brižljivo čuva, a čak ni uplivi modernog ne narušavaju prepoznatljivu sliku tog baroknog lepotana.

Šta videti?
Katedrala Svetog Stefana -  Prepoznatljivi simbol Beča, najlepši primer gotske arhitekture, osveštana 1147. godine, katedrala je bila nevoljni učesnik brojnih događaja. Njena posebnost je u ornamentalnom, obojenom krovu, prekrivenom s 230.000 gleđosanih pločica, koje na južnoj strani zdanja čine mozaik dvoglavog orla, simbola habzburške imperije.

Dvorac Hofburg - Carska palata (1279), kuća najmoćnijih ljudi u austrijskoj istoriji, uključujući i Habzburge. Oni su u 'Hofburgu' boravili tokom zime, a tu se rodila i Marija Antoaneta. U 'Hofburgu' se nalazi i kolekcija carskih dragulja. Danas je rezidencija predsednika Austrije.

Državna opera - Jedna od najznačajnijih operskih kuća na svetu. Prestižno zdanje, prestižni repertoar i članovi. Gostovanja u Bečkoj operi u biografijama su najznačajnijih muzičara.

Albertina - Muzej koji je osnovao vojvoda Albert fon Zašen Tešen 1768. ima najveću kolekciju grafika na svetu. Između ostalog i crteže Direra, Rafaela, Rembranta, Šilea, Da Vinčija, Mikelanđela, Brojgela, Sezana, Pikasa.

Milenijumska kula - Najveća zgrada u Beču (171 metar). delo je arhitekata Gustava Pila, Borisa Podreke i Rudolfa Vebera. Ima 51 sprat, a dovršena je 1999. godine u čast dolazećeg, trećeg milenijuma.

Tirgarten - Najjstariji zoološki vrt na svetu osnovao je 1752. Franc Stefan. Dom je za 750 različitih životinjskih vrsta (čak i džinovske pande, lemura, armadilja i tigrića iz Srbije). Gotovo svi originalni kavezi su sačuvani i renovirani.

Gradski park - Jedan od najlepših parkova u austrijskoj prestonici, s najviše spomenika i skulptura. Jedan od najpoznatijih je bronzana skulptura Johana Štrausa iz 1921, ali tu su i kipovi Franca Šuberta, Franca Lehara, Roberta Štolca i drugih.

Burgteatar - Nacionalno pozorište u Beču i najznačajnije pozorište na nemačkom govornom području. Osnovala ga je Marija Terezija 1714. kako bi imala pozorište blizu kuće i sina cara Jozefa. Tri Mocartove opere svoju premijeru imale su u Burgteatru.

Belvedere - Barokna palata koju je izgradio Eugen Savojski (1714), jugoistočno od centra grada, ima jedan od najlepših vrtova. Danas se u njoj nalazi Austrijska galerija 'Belvedere'.

Prater - Zabavni park s velikim panoramskim točkom, najprepoznatljivijom atrakcijom. Maskota parka je Kalafati, devet metara visoka skulptura Kineza. Već pominjani džinovski točak postavljen je 1897. godine u čast Franca Jozefa Prvog, a projektovao ga je Englez Volter Baset. Točak je imao 30 gondola, ali pošto je oštećen u Drugom svetskom ratu, ostalo ih je 15. 'Glumio' je u već pomenutom 'Trećem čoveku', zatim u 'Dah smrti' iz ciklusa filmova o Džejmsu Bondu, 'Pismu nepoznate žene', 'Generaciji X', kao i filmu 'Pre svitanja'.

Šenbrun - Letnja carska palata i jedan od najznačajnijih kulturnih spomenika u Austriji. Od 1860. godine, takođe i glavna turistička atrakcija. Palata i vrtovi ilustruju ukus, interese i aspiracije monarhije.

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Otkačeni Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Mali Oglasi

Klik Bioritam Za Vas

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Turizam i Putovanja - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu