vrh
Meni

Džek Trbosek

   Misterija londonskog monstruma. London, 9.novembra 1888. godine. Noće je hladna i maglovita, poneka petrolejka jedvaosvetljava ulice Vajtčepela. Muškarac, elegantno odeven, obraća se prostitutki naslonjenoj na zid. Izmenjuju nekoliko reči i zatim odlaze u njen stan u Dorset Stritu. Niko nije video kad je muškarac izašao... Ser Čarls Voren, šef Škotland Jarda, dan posle ubistava dolazi na hitan poziv u kuću, u Dorset stritu. Prizor na koji nailazi je stravičan - devojčino lice je unakaženo ubodima noža, a glava skoro odsečena od trupa. Ser Voren, užasnut prizorom, vraća se u Škotland Jard i podnosi ostavku.
 
      


   Bilo je to, u stvari, poslednje ubistvo misterioznog zločinca. Od toga dana niko ništa nije čuo niti saznao o njemu: nestao je isto onako kako se i pojavio - niotkuda. Desetine osoba bile su osumnjičene, izneseno je desetine pretpostavki, ali su i dan danas ti delikti - dela nepoznatog ubice.
    Danas, više od 120 godina od poslednjeg ubistva, jedno novo otkriće zainteresovalo je takozvane riperologe (od engleskog naziva Džeka Trboseka - Jack the Riipper), ljude koji proučavaju sve što čuju i saznaju o Džeku Treboseku. Džejms Svonson, unuk inspektora policije koji je dugo bio na tragu ubici, slučajno je naišao na neke dedove beleške koje su do sada bile sakrivene među stranicama jedne knjige o Džeku Trboseku.
 
PRVA SUMNJA

    Inspektor Svonson je tamo napisao: 'Sumnjali smo u čoveka po imenu Aron Kosminski. Priveli smo ga, ali nije bilo dokaza da ga zadržimo. Nakon toga policija je danonoćno nadgledala kuću u kojoj je stanovao sa svojim bratom. Od tog dana nijedna prostitutka nije ubijena. Nakon kraćeg vremena, Kosminski je odveden u duševnu bolnicu u kojoj je uskoro i umro'.
    Aron Kosminski bio je zanatlija koji je sa bratom živeo u Trgovačkoj ulici, u četvrti Vajtčepel, gde su se dogodila sva ubistva. Njegovo ime se pojavljuje i u dnevniku komesara Melvila Mek Negtena koji je vodio istragu o ubistvima. Po njemu, Kosminski je bio poljski Jevrej koji je emigrirao u Englesku 'samo da bi se upuštao u ljubavne izopačenosti' jer nije bio u stanju da ima potpun ljubavni odnos sa ženom - neobičan oblik impotencije i labilna psiha naveli su ga na mržnju prema svim predstavnicama lepšeg pola.
     Mek Negten govori o ubilačkim tendencijama Kosminskog iako, tokom njegovog boravka u duševnoj bolnici, niko nije otkrio te nasilne nagone. Inače, Kosminski je bio pritvoren 1891. godine, skoro tri godine nakon poslednjeg zločina Džeka trboseka, a ne 'nakon kraćeg perioda', kako je tvrdio inspektor Svonson. Umro je 1919. godine. Da li je on bio ozloglašeni ubica koji je terorisao viktorijanski London? Do sada niko nije bio u stanju da utvrdi istinu, iako su desetine knjiga tu temu. Misterija je tolika da se ni istoričari ne mogu složiti o tome koliko je zločina u stvari bilo: neki kažu pet, dok drugi spominju i brojku dvadeset!
     Izvesno je da je istom rukom ubijeno najmanje pet prostitutki u četvrti Vajtčepel, i to u relativno kratkom periodu. Prva žrtva bila je 31-godišnja Ema Smit koja je prerezanog vrata i iznakažena nađena u proleće 1888. godine. Policija nije otkrila krivca pa je zaklopila dosije. Otvorila ga je nekoliko meseci kasnije, kada je 16.avgusta na isti način ubijena prostitutka Meri Tarner.
    O čudovištu se počelo govoriti tek krajem avgusta kada je u Baks Rou pronađeno izmasakrirano telo izvesne Meri En Nikols, zvane Poli, koja je imala 42 godine. Posle ovog zločina nastala je prava panika u četvrti. Policija je gonila zver, a novine su počele da spominju 'Džeka'. Videći da štampa piše o njemu, ubica se čak i bezobrazno osmelio. Uputio je prvo od brojnih ironičnih pisama Škotland Jardu gde im piše: 'U ovom prokletom gradu policija je u lovu na mene, ali je to isto kao da žele šeširom isprazniti Temzu, ili more. Nemam vremena da vam objašnjavam zašto je u meni rođen ubica, ali saznaćete i vreme će potvrditi da sam bio stub društva'. Pismo je bilo potpisano 'Džek Trbosek'.
    Poslednja rečenica dovela je do brojnih pretpostavki o identitetu Džeka, da li je član kraljevske porodice, ili član vlade, i pokazuje da je ubica dobrostojeći i obrazovan, u mogućnosti da se približi prostitutkama ne pobuđujući nikakvu sumnju.
   Samo nakon nedelju dana, u zoru 8. septembra, zadavljena je i obezglavljena 47-godišnja Eni Čepmen, zvana 'brineta'. Ubica je na njenom telu ostavio četrdesetak uboda nožem rasipajući unutrašnje organe po ulici.
    U Škotlan Jard su pristizale nove poruke: 'Moj nož je tako lep i oštar, ponovo ću delovati.' Džek Trbosek se potrudio da umiri 'uzorne' londonske gospođe koje više nisu smele same da izlaze iz kuće: 'Recite svim uzornim ženama da ne treba da se plaše Džeka. Mogu mirno da žive jer njima Džek ne preti.' Za policiju je to bio bar neki trag. Pomišljalo se na čoveka obolelog od sifilisa koji se želeo osvetiti zbog bolesti dobijene od neke prijateljice noći.

     U međuvremenu, u novinama su se počeli pojavljivati opisi čudovišta. Govorilo se o muškarcu starom između 30 i 35 godina, srednjeg rasta, elegantno obučenog, sa plavim brkovima i manirima obrazovanog čoveka.
    Neki mu pripisuju ubistvo 43-godišnje Elizabet Strajd, u mesecu oktobru, koja je umrla od krvarenja od povrede na vratu. Telo joj, međutim, nije bilo unakaženo, možda ubica nije bio Džek Trbosek ili - kako se tada pretpostavljalo - nije uspeo da dovrši svoje delo jer je na neki način bio ometen. Izvesno je, međutim, da je nekoliko dana kasnije, u istoj četvrti, izmasakrirao Ketrin Endouz.
     Panika i haos zavladali su u celom Londonu. Škotland Jard je mobilisao 600 policajaca. Bravari su uveliko zarađivali prodajući katance i brave. Očajni istražitelji čak su fotografisali zenice oka jedne žrtve u nadi da je u njima ostao lik ubice. A on je, u međuvremenu, u pismima Škotland Jardu, obećavao još dvadeset zločina pre odlaska u penziju.
    Ipak, poslednje ubistvo desilo se 9.novembra kada je nastradala Meri Džejn Keli. Bila je najmlađa žrtva, 25 godina je imala, a, kažu, i najzgodnija iako je alkohol već bio nagrizao njeno lice. Dan kasnije stiglo je novo pismo: 'Ubijaću prostitutke sve dok me ne uhvatite. Poslednje delo je bilo savršeno, devojka nije imala vremena ni da vrisne. Pa, kako ćete me uhvatiti? Volim svoj posao i nastaviću da se njime bavim.' Nakon ovoga više se ništa nije čulo o njemu. Policija je, nakon nekoliko nedelja, prekinula istragu, a prostitutke iz Vajtčepela ponovo su se vratile na ulice.
    Pa, ko je onda bio taj monstruozni ubica? Jedan od najsumnjivijih, čak i danas, je izvesni Montegju Džon Druit (slika levo), advokat i sin slavnog hirurga. Druit je stanovao nedaleko od kraja u kome su izvršena ubistva i više puta je viđan kako se krvav vraćao kasno kući. Fizički je dosta odgovarao opisima nekolicine svedoka. Međutim, uveče kada je ubijena Meri Keli, Druit je bio u Vinbornu, 500 kilometara od Londona. Policija ga je ipak pozvala u Škotland Jard. Druit se, pak, pre odlaska pred inspektore bacio sa mosta u Temzu sa džepovima punim kamenja. Ostavio je tajanstvenu poruku: 'Gone me, ne mogu više da izdržim. Ne mogu da spavam zbog krvi.' Neki sumnjaju u autentičnost ove poruke, i veruju da je Druit, u stvari ubijen jer je suviše znao.
    Sama kraljica Viktorija, zabrinuta zbog ubistava, pozvala je ženu-medija iz Škotske, i zamolila je da reši slučaj, stavivši joj u ruke neke delove odeće žrtava. Ova žena vidovnjak skoncentrisala se i opisala jednu belu kuću u dnu ulice. Policija je potražila tu vilu i našla je u Bruk stritu na broju 74. Kada je i žena tamo dovedena, veoma se uznemirila. Odmah je rekla da je to kuća ubice.
    U toj kući je stanovao serViljem Gal, dvorski lekar, koji je lečio vojvodu Edija od Klarensa, unuka kraljice Viktorije i naslednika, koji je inače bolovao o d sifilisa. Ser Gal je oterao policiju jer nisu imali nikakvog drugog dokaza osim reči vidovite žene. Međutim, uznemirujuće je bilo svedočenje supruge ser Gala, nešto kasnije, koja je ispričala: 'Jednom se Viljem kasno vratio kući sav isprskan krvlju.' Treba dodati da je ser Gal bio krupan muškarac, sa bradom - drukčiji od opisa svedoka.
    Interesantna je teza Stivena Najta, koju iznosi u knjizi 'Džek Trbosek', po kojoj ser Gal nije bio materijalni izvršitelj svih ubistava nego saučesnik u zaveri same kraljevske porodice. Teorija je sugestivna, čak i dokumentovana. Prema Najtu, kraljičin unuk, vojvoda Edi od Klarensa bio je tajno oženjen sa jednom neuglednom koja je ostala u drugom stanju. Saznavši za ovo, kraljica Viktorija je odlučila da zataška skandal, pa je Edijeva žena poslata u duševnu bolnicu a sam vojvoda Edi bio je zaključan u kraljevskoj palati. Ali bivša vojvodina guvernanta, izvesna Meri Keli, koju je kraljica otpustila, završila je kao prostitutka, pa je sa svoje dve prijateljice odlučila da ucenjuje kraljevsku porodicu. One bi mogle da budu Meri Nikols i Eni Čepmen, obe žrtve Džeka Trboseka. Prema Najtu, Viktorijina tajna služba, saznavši za ucenu, na najsigurniji mogući način ućutkala je tri prostitutke. Operacijom je rukovodio lekar ser Gal, kočijaš Džon Nitli i Volter Sikert, slikar blizak dvoru. Izgleda da je sin ovog poslednjeg čitavu priču ispričao Najtu.
Tako Džek Trbosek ne bi postojao, njegovo ime samo je poslužilo da se zataška zavera države.
    Zašto su onda tela ubijenih izmasakrirana? I zašto su i druge prostitutke, koje nisu imale veze sa navodnom ucenom, doživele tragičan kraj? Očitom nedostaje još dosta kockica da bi se kompletirao mozaik. Engleski hirurg Tomas Stouvel izneo je 1970. zanimljivu pretpostavku: 'Džek Trbosek je bio potomak plemićke porodice koji je, obolevši od sifilisa tokom jednog putovanja, ubijao prostitutke da bi se osvetio zubog bolesti koja mu je izjedala telo i mozak.' Stouvel je tvrdio da je policija znala ime ubice, ali je dobro pazila da ne otkrije njegovo ime. Krišom su ga deportovali.

JOŠ SE ČEKA ISTINA

    Ovo bi moglo biti objašnjenje za iznenadni prekid istrage, samo nekoliko dana nakon ubistva, kada ubica službeno nije bio uhvaćen. Prema Stouvelu, Džeka Trboseka je od sifilisa lečio doktor Gal što bi moglo objasniti ponašanje žene vidovnjaka koja je sa sigurnošću ukazala na njegovu vilu. Stouvel je čak tvrdio da zna pravo ime Džeka Trboseka, ali ga nije hteo otkriti. Hirurg je umro dve nedelje nakon ovog otkrića, a dosije pod imenom 'Džek Trbosek', njegovi naslednici odmah su bacili u kamin. Da li je bilo opasno posedovati jedan takav dokument u kome se razrešava ovakva tajna?
    U nekim novinama se nakon ovog spominjalo ime vojvode Edija od Klarensa, a istoričar Majkl Harison je Stouvelovog misterioznog čoveka identidikovao kao Džejmsa Keneta Stivena, potomka uglednih londonskih pravnika, učitelja i pratioca vojvode Edija. Prema Harisonovom tvrđenju, Stiven i vojvoda bili su u homoseksualnoj vezi. I upravo ta njihova ljubav, dovela je Stivena na rub ludila, pretvorivši ga u krvoločnu zver.
    Ipak, misterija i nakon više od jednog veka još uvek nije rešena, a ako je u nju umešana kraljevska porodica, najverovatnije nikada ni neće.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane