Духовне Поуке Монаха Клеопе
Старац Клеопа, на основу духовног искуства светих отаца и из лично доживљеног, поучава и објашњава осам начина кушања човека од демоснких сила и о борби са њима.
Osmeh na lice:
Према старчевим речима, та искушења могу доћи отпозади, спреда, с леве стране, с десне стане, одозго, одоздо, изнутра и споља. Како демонске силе настоје да овладају човековим животом, према беседи мудрог румунског монаха Клеопе. Осам начина кушања човека и борба са њима.
■ 1. Отпозади човека куша ђаво онда када се човек стално сећа својих раније учињених грехова и рђавих дела, па их онда враћа у своју свест, претреса их, бави се њима, било са очајањем над њима или са сладострасним присећањем. Такво сећање на оно што смо учинили у прошлости јесте ђавоље искушење.
■ 2. Спреда човек бива кушан обично страхом од помисли на будућност која је пред њим. Шта ће бити са њим или са светом, колико ћемо још живети, да ли ћемо бити здрави, да ли се нећемо разболети, да ли ћемо имати шта да једемо, да ли ће бити рата или неких важних страшних догађаја пред нама. Све у свему, разна нагађања, предвиђања, прорицања и све оно што у нама изазива страх од будућности. То је лукаво ђавоље искушење које уноси велики немир у човекову душу.
■ 3. Слева човек бива кушан од ђавола изазивањем на директне грехе, на оне поступке и дела за које се зна да су греси и зло, али их људи и поред свега тога чине. То је кушање отвореним позивом на грех, да се греши директно и намерно.
■ 4. Здесна бива кушање од ђавола на два начина. Прво, када човек чини добра дела и добре ствари, али их чини са рђавом, недобром намером и циљем. То је, на пример, када чини и поступа добро из славољубља или да добије похвале или неки положај, или да се прослави, или да од тога извуче некакву корист за себе. Дакле, када чини добро из сујете, користољубља и похлепе. Такво чињење добрих дела ради лошег циља погрешно је и штетно. Свети оци упоређују тако чињена добра дела са телом без душе, јер циљ са којим се чини неко дело јесте душа тог дела, а само дело је тело. Зато и чињење добрих дела са циљем који није по Богу, јесте у ствари искушење за човека, које му долази са десне стране, то јест, под видом добра.
Друго пак искушење са десне стране бива од ђавола кроз разна привиђења и визије, када човек прима ђавоља јављања у виду Бога или анђела Божјег. То поверење у ђавоља приказивања или такво прихватање демонских јављања у виду анђелских, свети оци називају обманом, прелешћу.
■ 5. Одоздо човек бица кушан од ђавола онда када може да чини а не чини добра дела и свете врлине због своје лењости. Кад зна и може да улаже више напора и труда за подвиге, врлине и добра дела, а не чини то јер је лењ или тражи изговоре за своју лењост, те тако у ствари духовно подбацује и чини много мање него што би стварно могао.
■ 6. Кушање човека одозго опет бива на два начина. Прво, онда када човек узима на себе веће подвиге од својих сопствених моћи и тако се неразумно напреже. То бива, на пример, када је неко болестан па узима још и пост, а тај пост није по његовим моћима, или уопште када прегони у било каквим другим подвизима који надмашују његове духовне и телесне снаге. Такво упињање је несмирење и неразумно самопоуздање.
Друго искушење одозго бава када човек залази у то да сазна тајне Светог писма и уопште, тајне Божије, а чини то несразмерно свом духовном узрасту. То јест, када хоће да сам продре и тумачи тајне Божје у Светом писму и код светих, и да онда тим тајнама учи друге људем а сам духовно није до тога дорастао. Свети оци кажу да такв човек жели да загризе кост млечним зубима.
О томе нам говори свети Григорије Ниски у свом делу 'Живот Мојсијев'. Бог је, каже он, зато наредио Израиљцима као несавршенима да од пасхалног јагњета једу само месо, које је меко за зубе, и то да га једу са горким зељем, а кости од јагњета да не пребијају нити их једу него да их спаљују у огњу. Ово значи да и ми треба из Светог писма и уопште у нашој вери у Бога, да тумачимо само оне тајне које су прама нашем духовном узрасту и да их једемо - усвајамо са горким зељем, то јест са свим оних што нам живот доноси - страдања и горчине, а велике и узвишене, односно дубоке, тајне Светог писма и Божје науке и Божјег промисла, који су као неке тврде кости, оне се не једу млечних зубима, оне сагоревају само у огњу, то јест, постају схватљиве само у зрелом духовном узрасту, у душама искусних и опробаних у благодатном божанском огњу.
■ 7. Изнутра пак човек бива кушан оним што је у срцу његовом и што из тога срца произлази у куша га. Господ Исус Христос ту је јасно рекао да изнутра из срца човековог излазе грешне и нечисте помисли и жеље, похоте кроз које човека куша ђаво. Ипак, не куша човека само ђаво, него и човекове зле намере и зле навике, похлепе, зле жеље, говеково унутарње грехољубље из неочишћеног његовог срца.
■ 8. На крају, осма врста искушења ђавољег, човеку долази споља, кроз спољашње ствари и предлоге, то јест, кроз све оно што у човека улази споља кроз његова чула, која су као прозори душе. Те спољашње ствари нису зле саме по себи, али кроз њих преко чула може човек такође бити кушан и навођен на зло и грех.
Ето, то су тих осам начина кушања сваког човека, без обзира да ли се човек налази у свету или у самоћи. Старац Клеопа је напоменуо да се против свих наведених искушења треба борити трезвењем, то јест, пажњом, опрезом и будношћу духа и тела, бодрошћу и бдењем духа, трезвеношћу и разборитошћу, пажењем на своје мисли и поступке, или једном речју - расуђивањем, а са друге стране, сталним молитвеним приказивањем имена Господа Исуса Христа, то јест сталном молитвом.
Pravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 2. Спреда човек бива кушан обично страхом од помисли на будућност која је пред њим. Шта ће бити са њим или са светом, колико ћемо још живети, да ли ћемо бити здрави, да ли се нећемо разболети, да ли ћемо имати шта да једемо, да ли ће бити рата или неких важних страшних догађаја пред нама. Све у свему, разна нагађања, предвиђања, прорицања и све оно што у нама изазива страх од будућности. То је лукаво ђавоље искушење које уноси велики немир у човекову душу.
■ 3. Слева човек бива кушан од ђавола изазивањем на директне грехе, на оне поступке и дела за које се зна да су греси и зло, али их људи и поред свега тога чине. То је кушање отвореним позивом на грех, да се греши директно и намерно.
■ 4. Здесна бива кушање од ђавола на два начина. Прво, када човек чини добра дела и добре ствари, али их чини са рђавом, недобром намером и циљем. То је, на пример, када чини и поступа добро из славољубља или да добије похвале или неки положај, или да се прослави, или да од тога извуче некакву корист за себе. Дакле, када чини добро из сујете, користољубља и похлепе. Такво чињење добрих дела ради лошег циља погрешно је и штетно. Свети оци упоређују тако чињена добра дела са телом без душе, јер циљ са којим се чини неко дело јесте душа тог дела, а само дело је тело. Зато и чињење добрих дела са циљем који није по Богу, јесте у ствари искушење за човека, које му долази са десне стране, то јест, под видом добра.
Друго пак искушење са десне стране бива од ђавола кроз разна привиђења и визије, када човек прима ђавоља јављања у виду Бога или анђела Божјег. То поверење у ђавоља приказивања или такво прихватање демонских јављања у виду анђелских, свети оци називају обманом, прелешћу.
■ 5. Одоздо човек бица кушан од ђавола онда када може да чини а не чини добра дела и свете врлине због своје лењости. Кад зна и може да улаже више напора и труда за подвиге, врлине и добра дела, а не чини то јер је лењ или тражи изговоре за своју лењост, те тако у ствари духовно подбацује и чини много мање него што би стварно могао.
■ 6. Кушање човека одозго опет бива на два начина. Прво, онда када човек узима на себе веће подвиге од својих сопствених моћи и тако се неразумно напреже. То бива, на пример, када је неко болестан па узима још и пост, а тај пост није по његовим моћима, или уопште када прегони у било каквим другим подвизима који надмашују његове духовне и телесне снаге. Такво упињање је несмирење и неразумно самопоуздање.
Друго искушење одозго бава када човек залази у то да сазна тајне Светог писма и уопште, тајне Божије, а чини то несразмерно свом духовном узрасту. То јест, када хоће да сам продре и тумачи тајне Божје у Светом писму и код светих, и да онда тим тајнама учи друге људем а сам духовно није до тога дорастао. Свети оци кажу да такв човек жели да загризе кост млечним зубима.
■ 7. Изнутра пак човек бива кушан оним што је у срцу његовом и што из тога срца произлази у куша га. Господ Исус Христос ту је јасно рекао да изнутра из срца човековог излазе грешне и нечисте помисли и жеље, похоте кроз које човека куша ђаво. Ипак, не куша човека само ђаво, него и човекове зле намере и зле навике, похлепе, зле жеље, говеково унутарње грехољубље из неочишћеног његовог срца.
■ 8. На крају, осма врста искушења ђавољег, човеку долази споља, кроз спољашње ствари и предлоге, то јест, кроз све оно што у човека улази споља кроз његова чула, која су као прозори душе. Те спољашње ствари нису зле саме по себи, али кроз њих преко чула може човек такође бити кушан и навођен на зло и грех.
Ето, то су тих осам начина кушања сваког човека, без обзира да ли се човек налази у свету или у самоћи. Старац Клеопа је напоменуо да се против свих наведених искушења треба борити трезвењем, то јест, пажњом, опрезом и будношћу духа и тела, бодрошћу и бдењем духа, трезвеношћу и разборитошћу, пажењем на своје мисли и поступке, или једном речју - расуђивањем, а са друге стране, сталним молитвеним приказивањем имена Господа Исуса Христа, то јест сталном молитвом.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Pravoslavlje i Religija - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
