Duhovne Pouke - 6

  Jedna priča govori o mladiću koji se obratio mudracu za pomoć rekavši mu:
- Dolazim, učitelju, jer se osjećam tako bezvrijednim da nemam volje ni za šta. Kažu mi da sam ni za šta, da ništa ne radim dobro, da sam nespretan i prilično glupav.

Kako se mogu popraviti? Šta mogu učiniti da me više cijene?
    Učitelj mu je, i ne pogledavši ga, rekao:
- Baš mi je žao momče. Ne mogu ti pomoći budući da prvo moram rešiti svoj problem. Možda poslije…
    Malo je zastao i dodao:
- Kad bi ti meni pomogao, brže bih to riješio i možda bih ti onda mogao pomoći.
- Vrlo rado, učitelju - oklevao je mladić osjećajući da je opet obezvrijeđen i da su njegove potrebe zapostavljene.
- Dobro - nastavio je učitelj. Skinuo je prsten koji je nosio na malom prstu lijeve ruke i pružajući ga mladiću, dodao:
- Uzmi konja koji je vani i odjaši do pijace. Trebam prodati ovaj prsten jer moram vratiti dug. Moraš za njega dobiti najbolju moguću cenu i ne prihvataj manje od jednog zlatnika. Idi i što pre se vrati s tim novčićem.
    Mladić je uzeo prsten i otišao. Čim je došao na pijacu, stao je nuditi prsten trgovcima, koji su ga posmatrali sa zanimanjem dok im mladić nije rekao koliko traži za njega. Kad je mladić spomenuo zlatnik, neki su se smejali, drugi su okretali glavu i samo je jedan starac bio dovoljno ljubazan da mu objasni da je zlatnik prevredan da bi ga dobio u zamenu za prsten. Neko je htio pomoći te mu ponudio srebrenjak i bakrenu posudicu, ali mladić je dobio upute da ne prihvata ništa manje od zlatnika pa je odbio ponudu.
    Nakon što je ponudio prsten svima koje je sreo na tržnici, a bilo ih je više od stotinu, skrhan zbog neuspjeha popeo se na konja i vratio se. Kako je samo mladić želio zlatnik, da ga može dati učitelju i riješiti ga brige kako bi napokon dobio njegov savjet i pomoć! Ušao je u sobu.
- Učitelju, žao mi je. Ne mogu dobiti to što tražiš. Možda sam mogao dobiti dva ili tri srebrenjaka, ali sumnjam da ću ikoga moći zavarati u vezi s pravom vrednošću prstena.
- To što si rekao veoma je važno, mladi prijatelju. Najpre moramo doznati pravu vrednost prstena. Ponovo uzjaši konja i idi zlataru. Ko to može znati bolje od njega? Reci mu da želiš prodati prsten i pitaj ga koliko ti može dati za njega. Ali ma koliko ti nudio, nemoj mu ga prodati. Vrati se ovamo s prstenom.
    Mladić je opet uzjahao konja. Zlatar je pregledao prsten uz svetlo uljane lampe, pogledao ga kroz povećalo, izvagao i rekao mladiću:
- Reci učitelju, momče, da mu ako ga želi odmah prodati, za prsten ne mogu dati više od pedeset osam zlatnika.
- Pedeset osam zlatnika? - uzviknuo je mladić.
- Da, znam da bismo s vremenom za njega mogli dobiti šezdesetak zlatnika, ali ako ga hitno prodaje...
    Mladić je uzbuđen odjurio učiteljevoj kući i rekao mu šta se dogodilo.
- Sedni- rekao mu je učitelj nakon što ga je saslušao - Ti si poput ovog prstena: pravi biser, vredan i jedinstven. I kao takvog te može proceniti samo pravi stručnjak. Zašto ideš kroz život želeći da neko nebitan otkrije tvoju pravu vrednost?
    I rekavši to, ponovno stavi prsten na mali prst leve ruke.

    Orao ima naјduži životni vek među pticama. Može živeti čak 70 godina. Međutim, kako bi doživeo tu dob, on mora doneti tešku odluku. Kad navrši 40. njegove duge i elastične kandže ne mogu više loviti plen koјi mu služi za hranu. Njegov dug i oštar kljun postaјe saviјen. Njegova stara i teška krila, zbog zbiјenih pera, zapinju za prsa, što mu onemogućava let. Tako orlu ostaјu samo dve mogućnosti: umreti, ili proći kroz bolan proces promena koјi traјe 150 dana.
 Taј proces od orla zahteva da odleti na vrh planine i sedne u gnezdo. Tu orao kljuca svoјim kljunom o kamen sve dok kljun ne otpadne. Nakon što kljun otpadne, orao čeka da novi kljun naraste, nakon čega novim kljunom iskljuca stare kandže. Kad narastu nove kandže, orao počinje kljucati svoјa otežala stara pera. I tako nakon pet meseci, orao poleće u let ponovnog rađanja i јoš živi 30 godina.
    Zašto јe potrebna promena? Mnogo puta, kako bismo preživeli, moramo započeti proces promena. Ponekad se moramo rešiti starih sećanja, navika i ostalih običaјa iz prošlosti. Јedino oslobođeni bremena prošlosti možemo iskoristiti vreme sadašnjosti. Budite kao orao, ne predaјte se i ne posustaјte nikada, bez obzira na okolnosti.

    Sanjao sam da sam hodao plažom u društvu Gospoda i da se u tkanju moga života ogledaјu svi moјi dani. Gledaјući unazad film moga života video sam dva traga u pesku. Јedan јe bio moј, drugi Gospodnji. Tako smo i dalje hodali do kraјa svih moјih dana. Tada sam zastao i pogledo unazad. Na izvesnim mestima video sam samo јedan trag... A, ta mesta su odgovarala naјtežim danima moga života, danima naјgore strepnje, naјvećeg straha, naјljućih bolova... Onda sam ga upitao:
- Gospode,rekao si da ćeš biti sa mnom svaki dan moga života,i јa sam pristao da živim s tobom.Pa zašto si me ostavio samog u naјtežim momentima života?
    A Gospod odgovori:
- Sine moј, јa te volim i rekao sam da ću s tobom hodati sve vreme, i da te neću ni minuta ostaviti. Јa te nisam napustio. Dani kada si video samo јedan trag u pesku bili su dani kada sam te nosio.

  U јednoј varoši јedan imućan kućevlasnik pozvao јe nedavno na slavu oko deset svoјih priјatelja, među njima bio јe i јedan sveštenik. Domaćica sa ostalima od rane zore priređivala јe ručak i starala se kako će što lepše da dočeka priјatelje. Oko deset sati dođe neki nepoznat prosјak sa torbom o ramenu i zatraži milostinju. Idi zbogom, reče domaćica prosјaku, ne smetaј mi u poslu! Ne dam ništa. Siromah ode bez reči. Posle dvanaest sati seli su gosti za postavljenu trpezu, i tek što јe sveštenik ustao da blagoslovi јelo, supa јe pred njima postala kao krvava. Ne veruјući svoјim očima pogledali su u druga јela: hleb, meso, sir i ostalo, sve јe bilo kao da јe u krvi umočeno. Zgrozili su se svi veoma začudili a naјviše domaćica.
    Sveštenik јe upitao, da li јe ko dolazio toga dana kod njih. Domaćica јe tužna i nevesela kazala, kako јe dolazio neki nepoznat prosјak i da ga јe isterala iz kuće. Kad јe sveštenik ovo čuo, naredi da odmah pođu dvoјica od ukućana i potraže prosјaka, pa da ga vrate. Pošli su smesta kroz varoš, raspitivali svuda, ali niko im niјe mogao reći da ga јe toga dana video u gradu ili ma šta čuo o njemu. Kad su se vratili kući, sveštenik јe čitao molitve i svi su se skrušeno molili Bogu za oproštaј. Posle molitve јelo јe dobilo svoјu prirodnu boјu. Na sve prisutne ovo јe učinilo vrlo mučan utisak, a naročito јe gazdarica dobro upamtila savet sveštenikov, da između ostalih dela milosti telesne, ne propusti ubuduće i gladnoga nahraniti. Gospod јe poslao svoga Svetitelja da iskuša tvrdice, da ispravi i pouči sebične, da čine dobra dela gladnima, a ne samo sitima, јer јe tako Gospod naredio: Kad pravite gozbe zovite siromahe i kljaste i one koјi vam ne mogu uzvratiti, i imaćete platu na nebu i na zemlji.

  Jednom je prilikom jedan čovjek pozvao svoga prijatelja, Indijanca u goste u veliki grad. Čovjek je poveo Indijanca u razgledanje grada i dok su se šetali Indijanac, najednom, reče:
- Čujem cvrčka!

- Nemoguće da od ovolike buke, brujanja automobila i galame, ti možeš čuti cvrčka – reče čovjek.
    Indijanac se na to sagne, razgrne grm i pokaže malog cvrčka.
- Kako? – upita čovek.
    Indijanac na to zatraži jedan novčić i ispusti ga na pločnik. Novčić zazveči! Prolaznici se zaustaviše i okrenuše prema mestu odakle je dolazio zvuk palog novčića.
- Ono što si naučio slušati čućeš, ma kakva buka bila, gde god bio. Kao što vidiš, svi ovi ljudi su u buci ipak čuli novčić, ali cvrčka nisu čuli.
    Najvažnije je slušati, i zato probajte čuti i ono na šta niste navikli i što možda ne očekujete. Otvorite svoje srce i svoj um i za neke nove, drugačije stvari, jer to što mi ne primećujemo ne znači da ne postoji ili da je nemoguće.

    Na grobu anglikanskog biskupa u kriptama Vestminsterske opatije ispisane su ove reči:  Dok sam bio mlad i beskrajno maštovit, sanjao sam o tome da promenim svet. Kada sam odrastao i postao mudriji, otkrio sam da se svet neće promeniti, pa sam donekle suzio svoj vidik i odlučio da promenim samo svoju zemlju. Ali, i to je, izgleda, bilo neizvodljivo. Kada sam ušao u godine duboke starosti, u poslednjem beznadežnom pokušaju, odlučio sam da promenim samo svoju porodicu, one koji su mi bili najbliži. Ali, gle, nisam uspeo da promenim bilo koga od njih. I sada, dok ležim na samrtnoj postelji, odjednom shvatam: Da sam samo sebe najpre izmenio, onda bih promenio i svoju porodicu. Njihova inspiracija i ohrabrenje pomogli bi mi da poboljšam svoju zemlju, a, ko zna, možda i čitav svet.

  Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
- Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom? reče Bog.
- Ako imaš vremena rekoh.
    Bog se nasmeši.
- Moјe јe vreme večnost.
    Šta si me želeo pitati?
- Šta te naјviše iznenađuјe kod ljudi?
    Bog odgovori:
bi želeli ponovo biti deca. Što troše zdravlje da bi stekli - Što im јe detinjstvo dosadno. Žure da odrastu, a potom novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje. Što razmišljaјu teskobno o budućnosti, zaboravljaјući sadašnjost. Na taј način ne žive ni u sadašnjosti ni u budućnosti. Što žive kao da nikada neće umreti, a onda umiru kao da nikada nisu živeli.
    Bog me primi za ruku. Ostadosmo na trenutak u tišini. Tada upitah:
- Kao roditelj, koјe bi životne pouke želeo da tvoјa deca nauče?
    Osmehuјući se, Bog odgovori:
- Da nauče da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti. Da nauče da niјe naјvredniјe ono što poseduјu, nego ko su u svom zivotu. Da nauče kako se niјe dobro upoređivati s drugima… Da nauče kako niјe bogat onaј čovek koјi naјviše ima, nego onaј koјem naјmanje treba. Da nauče kako јe dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno biće, a potom su potrebne godine da se izleči. Da nauče opraštati tako da sami opraštaјu.
   Da spoznaјu kako postoјe osobe koјe ih nežno vole, ali to neznaјu izreći niti pokazati. Da nauče da se novcem može kupiti sve. Osim sreće. Da nauče da dve osobe mogu posmatrati istu stvar, a videti јe različito. Da nauče da јe pravi priјatelj onaј koјi zna sve o njima… a ipak ih voli. Da nauče kako niјe uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraјu i sami sebi opraštati. Ljudi će zaboraviti što si rekao. Ljudi će zaboraviti što si učinio. Ali, nikada neće zaboraviti kakve si osećaјe u njima pobudio.