Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDogodilo Se Na Današnji Dan - 26. April
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 26. aprila! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset šestog aprila, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice: ■ 121. - Rođen je rimski filozof i car Marko Aurelije Antonije. Tokom svojih ratnih pohoda u Evropi i Aziji vodio je beleške koje su objavljene posle njegove smrti pod naslovom - Samom sebi.
■ 1452. - Rođen je italijanski slikar, vajar, pronalazač i naučnik Leonardo da Vinči. Njegovo najpoznatije slikarsko delo, čuvena 'Mona Liza', izložena je u pariskom Luvru, a crteži i rukopisi čuvaju se u milanskoj biblioteci Ambrosiana, londonskom Britanskom muzeju i Vindzoru. Od njegovih naučnih radova najznačajniji je 'Traktat o slikarstvu'.
■ 1514. - Kopernik je prvi put posmatrao Saturn.
■ 1532. - U pohodu na Beč turska vojska pod komandom sultana Sulejmana II ušla u Mađarsku.
■ 1573. - Rođena je francuska kraljica italijanskog porijekla Marija de Mediči, koja je poslije smrti kralja Anrija Četvrtog - 1610. upravljala zemljom kao regentkinja uz sina Luja Trinaestog. Pokušavala je da suzbije samovolju visokog plemstva, a kad nije uspela da nađe oslonac u parlamentu, raspustila ga je 1614, poslije čega se skupština nije sastajala do Francuske revolucije 1789. Tek je kardinal Arman Žan Rišelje, prvi ministar od 1624, suzbio težnje plemstva i ojačao kraljev apsolutizam, ali je onemogućio i njen upliv na državne poslove.
■ 1607. - Kapetan Džon Smit u Kejp Henri u Virdžiniji doveo prve koloniste koji su osnovali prvo stalno britansko naselje u Severnoj Americi.
■ 1711. - Rođen je britanski filozof škotskog porekla, Dejvid Hjum, preteča klasičnih engleskih ekonomista i autor kvantitativne teorije novca ('Rasprava o ljudskoj prirodi', 'Filozofski ogled o ljudskom razumu').
■ 1717. - U oluji kod Masačusetsa potonula gusarska galija Uida sa oko četiri tone zlata.
■ 1798. - Rođen je francuski slikar Ežen Delakroa, predstavnik romantizma u francuskom slikarstvu. Ilustrovao je Geteovog 'Fausta' i napisao 'Dnevnik' u kojem je izložio zapažanja o umetnosti ('Danteova barka', 'Ulazak krstaša u Carigrad', 'Na barikadama 28. jula 1830').
■ 1812. - Rođen je nemački industrijalac Alfred Krup, koji je prvi počeo praviti topove od livenog čelika i vrlo brzo stekao monopol u snabdevanju oružjem većeg broja evropskih zemalja. Koncern 'Krup' bio je glavni snabdevač oružjem Nemačke u Prvom i Drugom svetskom ratu. Međunarodni vojni sud u Nirnbergu osudio je 1948. godine Krupovog potomka na 12 godina zatvora i konfiskaciju imovine.
■ 1828. - Rusija objavila rat Turskoj u znak podrške Grčkoj u borbi za nezavisnost.
■ 1865. - Džon Vilkis But, ubica predsednika SAD Abrahama Linkolna, ubijen je u pucnjavi s federalnim vojnicima, 11 dana poslije Linkolnove smrti.
■ 1893. - Rođen je Dragoljub Draža Mihailović, armijski general i Načelnik štaba Jugoslovenske vojske u Otadžbini.
■ 1894. - U Aleksandriji, u Egiptu rođen je Rudolf Hes, nacistički lider i Hitlerov zamenik. Na sudenju u Nirnbergu 1946. osuđen je na doživotnu robiju zbog ratnih zločina. U avgustu 1987. izvršio je samoubistvo u zatvoru Špandau.
■ 1900. - Rođen je Čarls Rihter, američki seizmolog i fizičar. Poznat je po tome što je napravio Rihterovu skalu, koja određuje jačinu zemljotresa, u hipocentru.
■ 1904. - Umro je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete 1894. Uveo je zakon o metarskim merama u Srbiji.
■ 1906. - Prvi put je prikazan kino-film na Havajima.
■ 1909. - Jezična naredba austrijskog ministra Bienertha kojom je hrvatski jezik uveden u potpunosti kao službeni jezik u Dalmaciji.
■ 1910. - Rođen je srpski pisac Mehmed - Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio profesor gimnazije u rodnoj Tuzli. Dela su mu: romani 'Tišina', 'Tvrđava', 'Magla i mesečina', 'Krug' (nedovršen), zbirke pripovedaka 'Prva četa', 'Tuđa zemlja', 'Đevojka zlatne kose', studija 'Za i protiv Vuka', eseji 'Pisci, mišljenja, razgovori', memoarska proza 'Sećanja' i nekoliko filmskih scenarija.
■ 1911. - Osnovan je hrvatski fudbalski klub Dinamo iz Zagreba.
■ 1915. - Italija tajno potpisala Londonski ugovor s Velikom Britanijom, Rusijom i Francuskom i, u Prvom svetskom ratu, prešla na stranu sila Antante uz obećanje da će dobiti Tirol, Trst, Goricu, Istru, delove Dalmacije i Albanije.
■ 1931. - Umro je srpski glumac i reditelj Milorad Gavrilović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najdarovitijih i najobrazovanijih glumaca svog vremena. Znatno je uticao na stil igre koji odlikuje prirodni govor i neusiljeno ponašanje na sceni.
■ 1933. - Osnovana je tajna policija nacističke Nemačke, Gestapo.
■ 1937. - Da bi pomogli generalu Franku u vreme španskog građanskog rata, Hitlerovi avioni bombardovali španski grad Gerniku. Razaranje tog grada inspirisalo Pikasa da naslika istoimenu sliku.
■ 1942. - U najvećoj nesreći u istoriji rudarstva, u kineskom rudniku uglja u Benksiju, tada pod okupacijom Japana, poginulo najmanje 1.540 ljudi.
■ 1945. - Uhapšen maršal Anri Filip Peten, šef francuskog kolaboracionističkog režima, sa sedištem u Višiju, u Drugom svetskom ratu.
■ 1945. - Održano treće i poslednje zasedanje Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine (ZAVNOBiH) u Sarajevu.
■ 1954. - U Ženevi počela konferencija o Indokini kojom je okončana francuska dominacija u tom delu sveta. SAD nisu prihvatile rezultate skupa, pa je u junu 1954. diktator Ngo Din Dijem, uz podršku SAD, postao premijer Južnog Vijetnama.
■ 1962. - Britanija lansirala prvi satelit 'Ariel I'.
■ 1964. - Tanganjika, Zanzibar i Pemba osnovale Ujedinjenu Republiku Tanganjike i Zanzibara, koja je 29. oktobra 1964. promenila naziv u Tanzanija.
■ 1977. - Otvorena je čuvena njujorška diskoteka 'Studio 54'. U ovu diskoteku svraćali su arapski prinčevi, princeza od Monaka, Vorhol, Truman K. i mnogi drugi pripadnici svetskog džet seta tog vremena.
■ 1984 - Umro je američki džez muzičar i vođa orkestra Vilijam 'Kaunt' Bejzi. Članovi njegovog orkestra (1937) bili su i trubač Bak Klejton i pevačica Bili Holidej.
■ 1986. - Eksplodirao četvrti blok nuklearne centrale u Černobilu u Ukrajini. Radioaktivni oblaci prekrili gotovo celu Evropu, a posledice najveće nuklearne katastrofe još se ispituju. Nuklearna centrala zatvorena 15. decembra 2000.
■ 1988. - NBA liga je u sezoni 1988/89. uvela novinu u vidu trećeg sudije.
■ 1994. - U Južnoj Africi održani prvi izbori na kojima su učestvovali i crnci i belci, a koji su označili kraj režima aparthejda.
■ 1999. - Tokom vazdušnih udara NATO na Jugoslaviju Evropska unija zabranila ulazak u zemlje-članice Unije predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, članovima njegove porodice, zvaničnicima Jugoslavije i Srbije i uvela embargo na uvoz nafte.
■ 2002. - Bivši učenik gimnazije u nemačkom gradu Erfurtu počeo je pucati vatrenim oružjem na svoje bivše učitelje i ostale učenike ubivši 16 osoba pre negoli je počinio samoubojstvo.
■ 2003. - Na zasedanju Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava ozvaničen kraj mandata specijalnog izaslanika za ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori.
■ 2005. - Sirija je pod međunarodnim pritskom povukla poslednju grupu od nekadašnjih 14.000 vojnika stacioniranih u Libanu, okončavši tako 29-godišnje uplitanje u unutrašnje prilike u toj zemlji.
■ 2005. - Paragvajski pisac Roa Bastos, jedna od centralnih ličnosti u latinoameričkoj književnosti, preminuo je u 88. godini. Za knjigu 'Ja, vrhovni' (1974.) dobio je Servantesovu nagradu (1989.).
■ 2007. - Ruski predsednik Vladimir Putin suspendovao obaveze Rusije iz Sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi zbog američkog plana o postavljanju raketnog štita u zemljama istočne Evrope.
■ 2011. - Čileanski pesnik Gonzalo Rohas, preminuo je u 94. godini u Santjagu. Među njegovim najpoznatijim delima su knjige poezije 'Nesreća čoveka' (1948), 'Protiv smrti' (1964) i 'Tama' (1967). Dobitnik je više nagrada za književnost, uključujući i Nagradu Servantes, čileansku Nacionalnu nagradu za književnost, Nagradu kraljice Sofije za Iberijsko-američko pesništvo, meksičku Oktavio Paz nagradu.
■ 2012. - Bivši Liberijski predsednik Čarls Tejlor proglašen je krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom građanskog rata u Sijera Leoneu od 1991. do 2002. Tejlor je prvi bivši šef neke države osuđen pred Međunarodnim sudom. Uhapšen je 2006. a njegovo suđenje završeno je 2011.
■ 2015. - Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev ponovo je izabran za šefa države pošto je dobio podršku 97,7 odsto glasača na predsedničkim izborima kojima se odazvalo 95,22 odsto birača.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1514. - Kopernik je prvi put posmatrao Saturn.
■ 1532. - U pohodu na Beč turska vojska pod komandom sultana Sulejmana II ušla u Mađarsku.
■ 1573. - Rođena je francuska kraljica italijanskog porijekla Marija de Mediči, koja je poslije smrti kralja Anrija Četvrtog - 1610. upravljala zemljom kao regentkinja uz sina Luja Trinaestog. Pokušavala je da suzbije samovolju visokog plemstva, a kad nije uspela da nađe oslonac u parlamentu, raspustila ga je 1614, poslije čega se skupština nije sastajala do Francuske revolucije 1789. Tek je kardinal Arman Žan Rišelje, prvi ministar od 1624, suzbio težnje plemstva i ojačao kraljev apsolutizam, ali je onemogućio i njen upliv na državne poslove.
■ 1607. - Kapetan Džon Smit u Kejp Henri u Virdžiniji doveo prve koloniste koji su osnovali prvo stalno britansko naselje u Severnoj Americi.
■ 1711. - Rođen je britanski filozof škotskog porekla, Dejvid Hjum, preteča klasičnih engleskih ekonomista i autor kvantitativne teorije novca ('Rasprava o ljudskoj prirodi', 'Filozofski ogled o ljudskom razumu').
■ 1717. - U oluji kod Masačusetsa potonula gusarska galija Uida sa oko četiri tone zlata.
■ 1798. - Rođen je francuski slikar Ežen Delakroa, predstavnik romantizma u francuskom slikarstvu. Ilustrovao je Geteovog 'Fausta' i napisao 'Dnevnik' u kojem je izložio zapažanja o umetnosti ('Danteova barka', 'Ulazak krstaša u Carigrad', 'Na barikadama 28. jula 1830').
■ 1812. - Rođen je nemački industrijalac Alfred Krup, koji je prvi počeo praviti topove od livenog čelika i vrlo brzo stekao monopol u snabdevanju oružjem većeg broja evropskih zemalja. Koncern 'Krup' bio je glavni snabdevač oružjem Nemačke u Prvom i Drugom svetskom ratu. Međunarodni vojni sud u Nirnbergu osudio je 1948. godine Krupovog potomka na 12 godina zatvora i konfiskaciju imovine.
■ 1828. - Rusija objavila rat Turskoj u znak podrške Grčkoj u borbi za nezavisnost.
■ 1865. - Džon Vilkis But, ubica predsednika SAD Abrahama Linkolna, ubijen je u pucnjavi s federalnim vojnicima, 11 dana poslije Linkolnove smrti.
■ 1893. - Rođen je Dragoljub Draža Mihailović, armijski general i Načelnik štaba Jugoslovenske vojske u Otadžbini.
■ 1894. - U Aleksandriji, u Egiptu rođen je Rudolf Hes, nacistički lider i Hitlerov zamenik. Na sudenju u Nirnbergu 1946. osuđen je na doživotnu robiju zbog ratnih zločina. U avgustu 1987. izvršio je samoubistvo u zatvoru Špandau.
■ 1900. - Rođen je Čarls Rihter, američki seizmolog i fizičar. Poznat je po tome što je napravio Rihterovu skalu, koja određuje jačinu zemljotresa, u hipocentru.
■ 1904. - Umro je srpski matematičar Dimitrije Nešić, profesor na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i ministar prosvete 1894. Uveo je zakon o metarskim merama u Srbiji.
■ 1906. - Prvi put je prikazan kino-film na Havajima.
■ 1909. - Jezična naredba austrijskog ministra Bienertha kojom je hrvatski jezik uveden u potpunosti kao službeni jezik u Dalmaciji.
■ 1910. - Rođen je srpski pisac Mehmed - Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio profesor gimnazije u rodnoj Tuzli. Dela su mu: romani 'Tišina', 'Tvrđava', 'Magla i mesečina', 'Krug' (nedovršen), zbirke pripovedaka 'Prva četa', 'Tuđa zemlja', 'Đevojka zlatne kose', studija 'Za i protiv Vuka', eseji 'Pisci, mišljenja, razgovori', memoarska proza 'Sećanja' i nekoliko filmskih scenarija.
■ 1915. - Italija tajno potpisala Londonski ugovor s Velikom Britanijom, Rusijom i Francuskom i, u Prvom svetskom ratu, prešla na stranu sila Antante uz obećanje da će dobiti Tirol, Trst, Goricu, Istru, delove Dalmacije i Albanije.
■ 1931. - Umro je srpski glumac i reditelj Milorad Gavrilović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najdarovitijih i najobrazovanijih glumaca svog vremena. Znatno je uticao na stil igre koji odlikuje prirodni govor i neusiljeno ponašanje na sceni.
■ 1933. - Osnovana je tajna policija nacističke Nemačke, Gestapo.
■ 1937. - Da bi pomogli generalu Franku u vreme španskog građanskog rata, Hitlerovi avioni bombardovali španski grad Gerniku. Razaranje tog grada inspirisalo Pikasa da naslika istoimenu sliku.
■ 1942. - U najvećoj nesreći u istoriji rudarstva, u kineskom rudniku uglja u Benksiju, tada pod okupacijom Japana, poginulo najmanje 1.540 ljudi.
■ 1945. - Uhapšen maršal Anri Filip Peten, šef francuskog kolaboracionističkog režima, sa sedištem u Višiju, u Drugom svetskom ratu.
■ 1945. - Održano treće i poslednje zasedanje Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine (ZAVNOBiH) u Sarajevu.
■ 1954. - U Ženevi počela konferencija o Indokini kojom je okončana francuska dominacija u tom delu sveta. SAD nisu prihvatile rezultate skupa, pa je u junu 1954. diktator Ngo Din Dijem, uz podršku SAD, postao premijer Južnog Vijetnama.
■ 1962. - Britanija lansirala prvi satelit 'Ariel I'.
■ 1964. - Tanganjika, Zanzibar i Pemba osnovale Ujedinjenu Republiku Tanganjike i Zanzibara, koja je 29. oktobra 1964. promenila naziv u Tanzanija.
■ 1977. - Otvorena je čuvena njujorška diskoteka 'Studio 54'. U ovu diskoteku svraćali su arapski prinčevi, princeza od Monaka, Vorhol, Truman K. i mnogi drugi pripadnici svetskog džet seta tog vremena.
■ 1984 - Umro je američki džez muzičar i vođa orkestra Vilijam 'Kaunt' Bejzi. Članovi njegovog orkestra (1937) bili su i trubač Bak Klejton i pevačica Bili Holidej.
■ 1986. - Eksplodirao četvrti blok nuklearne centrale u Černobilu u Ukrajini. Radioaktivni oblaci prekrili gotovo celu Evropu, a posledice najveće nuklearne katastrofe još se ispituju. Nuklearna centrala zatvorena 15. decembra 2000.
■ 1988. - NBA liga je u sezoni 1988/89. uvela novinu u vidu trećeg sudije.
■ 1994. - U Južnoj Africi održani prvi izbori na kojima su učestvovali i crnci i belci, a koji su označili kraj režima aparthejda.
■ 1999. - Tokom vazdušnih udara NATO na Jugoslaviju Evropska unija zabranila ulazak u zemlje-članice Unije predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, članovima njegove porodice, zvaničnicima Jugoslavije i Srbije i uvela embargo na uvoz nafte.
■ 2002. - Bivši učenik gimnazije u nemačkom gradu Erfurtu počeo je pucati vatrenim oružjem na svoje bivše učitelje i ostale učenike ubivši 16 osoba pre negoli je počinio samoubojstvo.
■ 2003. - Na zasedanju Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava ozvaničen kraj mandata specijalnog izaslanika za ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori.
■ 2005. - Sirija je pod međunarodnim pritskom povukla poslednju grupu od nekadašnjih 14.000 vojnika stacioniranih u Libanu, okončavši tako 29-godišnje uplitanje u unutrašnje prilike u toj zemlji.
■ 2005. - Paragvajski pisac Roa Bastos, jedna od centralnih ličnosti u latinoameričkoj književnosti, preminuo je u 88. godini. Za knjigu 'Ja, vrhovni' (1974.) dobio je Servantesovu nagradu (1989.).
■ 2007. - Ruski predsednik Vladimir Putin suspendovao obaveze Rusije iz Sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi zbog američkog plana o postavljanju raketnog štita u zemljama istočne Evrope.
■ 2011. - Čileanski pesnik Gonzalo Rohas, preminuo je u 94. godini u Santjagu. Među njegovim najpoznatijim delima su knjige poezije 'Nesreća čoveka' (1948), 'Protiv smrti' (1964) i 'Tama' (1967). Dobitnik je više nagrada za književnost, uključujući i Nagradu Servantes, čileansku Nacionalnu nagradu za književnost, Nagradu kraljice Sofije za Iberijsko-američko pesništvo, meksičku Oktavio Paz nagradu.
■ 2012. - Bivši Liberijski predsednik Čarls Tejlor proglašen je krivim za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom građanskog rata u Sijera Leoneu od 1991. do 2002. Tejlor je prvi bivši šef neke države osuđen pred Međunarodnim sudom. Uhapšen je 2006. a njegovo suđenje završeno je 2011.
■ 2015. - Predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev ponovo je izabran za šefa države pošto je dobio podršku 97,7 odsto glasača na predsedničkim izborima kojima se odazvalo 95,22 odsto birača.
� Klik Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
