Dogodilo Se Na Današnji Dan - 25. April
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 25. aprila! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset petog aprila, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 404. pre naše ere - Kapitulacijom Atene snagama spartanskog vojskovođe Lisandra, završio se peloponeski rat.
■ 1284. - Rođen je engleski kralj Edvard Drugi, čiju su vladavinu od 1307. do 1327. obilježile njegova ekstravagancija i teški vojni porazi u Škotskoj, posebno 1314. u bici kod Banokberna. Prije stupanja na presto 1301. je postao prvi princ od Velsa. U septembru 1327. u zamku 'Berkli' ubili su ga supruga Izabela od Francuske i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer. Kraljičin ljubavnik je potom vladao u ime prestolonasljednika Edvarda Trećeg, koji ga je 1330. zatvorio i pogubio.
■ 1512. - Turski sultan Selim I stupio na presto.
■ 1595. - Umro je italijanski pesnik Torkvato Taso autor epa 'Oslobođeni Jerusalim'. Jedan broj pesama posvetio je Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić koja je u svom salonu u Firenci okupljala književnike i umetnike.
■ 1599. - Rođen je Oliver Kromvel, engleski vojskovođa i državnik, najvažnija ličnost Engleske buržoaske revolucije. Kromvel je organizovao revolucionarnu vojsku kojom je porazio kraljevske pristalice kod Marston Mura i Nezbija, a potom je zarobio i kralja Čarlsa I, koji je kasnije osuđen na smrt. Odbivši titulu kralja, Kromvel je 1653. postao protektor triju kraljevina: Engleske, Škotske i Irske. Posle njegove smrti ponovo je uspostavljena monarhija.
■ 1644. - Zbačena je kineska dinastija Ming kada je car Čong Džen izvršio samoubistvo tokom seljačkog ustanka koji je predvodio Li Zičeng.
■ 1684. - Odobrena patentna zaštita za naprstak.
■ 1719. - Prvi je put objavljen Robinson Crusoe, roman Daniela Defoea.
■ 1744. - Umro je švedski fizičar i astronom Anders Celzijus, pronalazač jedne od skala za merenje toplote.
■ 1765. - Rođen je srpski guslar Filip Višnjić, najistaknutiji srpski pesnik u prvoj polovini 19. veka, 'Homer srpske epske književnosti'. Taj Srbin iz Bosne, slep od osme godine, rano je počeo da uz gusle stvara nadahnute pesme o borbama za oslobođenje od Turaka, krstareći balkanskim krajevima od Temišvara do Skadra, od Banja Luke do Smedereva. Priključio se 1809. Prvom srpskom ustanku i postao 'pesnik bune'. Posle sloma ustanka 1813, prešao je u Srem i nastanio se u selu Grk (Višnjićevo), u kojem je ostao do smrti 1835. U Sremu je 1815. upoznao Vuka Karadžića, koji je zapisao mnoge njegove pesme, uključujući 'Početak bune na dahije', 'Boj na Mišaru', 'Knez Ivo Knežević', 'Smrt Marka Kraljevića'.
■ 1792. - Na pogubljenju drumskog razbojnika Žaka Peletea na Trgu De Grev u Parizu u Francuskoj prvi put upotrebljena giljotina.
■ 1840. - Rođen je Petar Ilič Čajkovski, ruski kompozitor i najistaknutiji simfoničar 19. veka. Komponovao je šest simfonija, koncerte za klavir, violinu i orkestar, solo pesme i opere: 'Evgenije Onjegin', 'Pikova dama', balete: 'Labudovo jezero', 'Uspavana lepotica'....
■ 1848. - Josip Jelačić, hrvatski ban, proglasom ukida kmetstvo u Hrvatskoj.
■ 1859. - Prema projektu konzula Francuske u Aleksandriji Ferdinanda de Lesepsa počelo kopanje Sueckog kanala. Kanalom dugim 161 kilometar spojeno, u novembru 1869, Sredozemno i Crveno more i stvoren najkraći plovni put iz Evrope ka Srednjem i Dalekom istoku.
■ 1874. - Rođen je italijanski inženjer Guljermo Markoni. Radio je na usavršavanju bežične telegrafije i prvi je uspeo da pošalje radio signal preko Atlantika (1901). Nobelovu nagradu 1909. podelio je sa nemačkim fizičarem Braunom.
■ 1898. - Kongres SAD objavio rat Španiji dan nakon odluke Madrida da objavi neprijateljstva Vašingtonu. Tome je prethodio američki ultimatum Španiji da se povuče s Kube. Brojnija i bolje opremljena američka vojska i mornarica brzo su porazile Špance, a SAD su mirovnim ugovorom prigrabile španske posede Kubu, Filipine, Portoriko i Guam.
■ 1901. - Njujork postaje prva država u kojoj su automobili morali da nose registarske tablice. Taksa na tablicu iznosila je jedan dolar.
■ 1915. - Počela bitka na Galipolju, jedna od najvećih bitaka u Prvom svetskom ratu, u kojoj je Turska pobedila savezničke trupe pod britanskom komandom.
■ 1918. - Rođena je je američka pevačica Ela Ficdžerald, nekrunisana 'kraljica džeza'.
■ 1920. - Poljske trupe upale u Ukrajinu, brzo napredovale i 6. maja zauzele Kijev. Mirom u Rigi 12. marta 1921. Poljska dobila od Sovjetske Rusije teritoriju s više miliona Ukrajinaca i Belorusa.
■ 1926. - U Teheranu krunisan Reza Pahlavi kao novi iranski šah.
■ 1928. - Umro je ruski baron Petar Nikolajevič Vrangel, jedan od najznačajnijih belogardejskih generala, koji se posle Oktobarske revolucije borio u Ukrajini protiv sovjetske vlasti. Posle poraza u novembru 1920, kada je Crvena armija zauzela utvrđenje na Perekopu, s ostatkom snaga je napustio Rusiju. Sahranjen je u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Beogradu.
■ 1938. - Umro je srpski general i vojni pisac Živko Pavlović, član Srpske kraljevske akademije, učesnik oba balkanska i Prvog svetskog rata. U Prvom balkanskom ratu bio je načelnik štaba Primorskog kora koji je opsedao Skadar, a u Drugom načelnik Operativnog odeljenja srpske Vrhovne komande. U Prvom svetskom ratu bio je jedan od najbližih saradnika vojvode Radomira Putnika, a kao pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande rukovodio je povlačenjem srpske vojske preko Crne Gore i Albanije. Na Solunskom frontu komandovao je 1916. i 1917. Šumadijskom divizijom. Penzionisan je 1923. zbog neslaganja s kraljem Aleksandrom Karađorđevićem.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu sovjetske i američke trupe srele se kod mesta Torgau u Nemačkoj.
■ 1945. - U San Francisku 45 zemalja antihitlerovske koalicije, uključujući Jugoslaviju, počelo osnivačku konferenciju Ujedinjenih nacija.
■ 1950. - Chuck Cooper je prvi crnac koji je zaigrao u NBA ligi.
■ 1953. - Molekularna struktura nukleinskih kiselina: Džejms Watson i Francis Crick su u znanstvenom časopisu Nature objavili Strukturu deoksiribonukleinske kiseline.
■ 1961. - Robert Nojs je patentirao integrisano kolo.
■ 1971. - U Vašingtonu oko 200.000 ljudi demonstriralo protiv Vijetnamskog rata.
■ 1974. - U Portugalu u 'Revoluciji karanfila' oboren autokratski režim Marsela Kaetana. Istog dana godinu dana kasnije na prvim slobodnim izborima posle pola veka pobedila Socijalistička partija Marija Soareša.
■ 1975. - Na prvim slobodnim izborima posle pola veka pobedila Socijalistička partija Marija Soareša.
■ 1980. - Misija komandosa SAD, koja je trebalo da spase 53 člana Ambasade SAD u Teheranu, držane kao taoce, propala u iranskoj pustinji posle pogibije osam Amerikanaca u sudaru helokoptera sa avionom.
■ 1980. - Srušio se danski 'Boing 727' koji je prevozio britanske turiste na liniji Mančester-Tenerife. Poginulo svih 146 putnika i članova posade.
■ 1982. - Poslednji izraelski vojnici napustili Sinaj, okončavši petnaestogodišnju okupaciju tog egipatskog poluostrva.
■ 1993. - Na referendumu u Rusiji 62 odsto glasača podržalo reforme predsednika Borisa Jeljcina.
■ 1993. - U prisustvu mirovnog posrednika, lorda Ovena, predsednici Jugoslavije, Srbije i Crne Gore Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević i Momir Bulatović pokušali da ubede lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića da potpiše korigovan Vens-Ovenov mirovni plan.
■ 1994. - U Londonu formirana Kontakt-grupa za koordinaciju diplomatskih akcija SAD, Rusije i Evropske unije u ratu u BiH.
■ 1995. - Umrla je američka pozorišna i filmska glumica Džindžer Rodžers, koja je svetsku slavu stekla u mjuziklima kao partnerka Freda Astera. Oskar je dobila za film 'Kiti Foil'.
■ 1999. - Avijacija NATO srušila drumsko-železnički 'Žeželjev most', već oštećen u tri napada prethodnih dana. Novi Sad tako ostao bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu. U petom vazdušnom napadu na hemijsku industriju 'Milan Blagojević' u Lučanima avijacija NATO-a je sa 12 projektila uništila i poslednje preostale pogone tog kompleksa, koji je zapošljavao 4.000 ljudi. Pokrajinski sekretarijat Kosova i Metohije za informisanje saopštio da je tokom šestočasovnog bombardovanja civilnih ciljeva u okolini Prištine Protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije oborila tri borbena aviona NATO pakta.
■ 2000. - U Beogradu ubijen direktor 'Jugoslovenskog aerotransporta' Žika Petrović.
■ 2002. - Rusija saopštila da su ruske trupe ubile Kataba, jednog od najtraženijih ljudi u zemlji, čečenskog lidera arapskog porekla, za kojeg se sumnjalo da ima bliske veze sa Al Kaidom.
■ 2004. - Za predsednika Austrije izabran kandidat Socijaldemokratske partije Hajnc Fišer.
■ 2005. - U okviru bliskoistočne turneje predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je Egipat i Izrael. On je prvi i jedini ruski, odnosno sovjetski lider koji je posetio Egipat u poslednjih 40 godina i prvi ruski zvaničnik koji je posetio Izrael.
■ 2006. - Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je podiglo optužnicu protiv osam osoba za ubistvo 48 civila u Suvoj Reci, na Kosmetu, 26. marta 1999. godine.
■ 2008. - Preminuo je filozof Milan Kangrga, utemeljivač i višedecenijski šef i profesor Katedre za etiku zagrebačkog Filozofskog fakulteta. Bio je jedan od osnivača Hrvatskog filozofskog društva (1957), časopisa Praksis i Korčulanske letnje škole (1963).
■ 2009. - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da bi novi oblik gripa AH1N1, od koga je u Meksiku umrlo 68 osoba, mogao da preraste u pandemiju.
■ 2010. - Britanski književnik Alan Silito, poznat po prikazu porodičnih problema i posleratne stvarnosti siromašnih Britanaca, umro je u 83. godini. Pripadao je književnoj grupi 'gnevni mladi ljudi' a njegova najpoznatija dela su roman 'Subotom uveče, nedeljom ujutru' iz 1958. i kratka priča 'The Lonelineness Of The Long Distance Runer' iz 1959, oba kasnije pretočena u filmove.
■ 2015. - Više od 8.000 ljudi poginulo je u razornom zemljotresu magnitude 7,9 stepeni po Rihteru koji je pogodio Nepal. Povređeno je 16.000 ljudi i uništeno 300.000 kuća. To je bio najjači potres u ovoj zemlji u poslednjih 80 godina.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1512. - Turski sultan Selim I stupio na presto.
■ 1595. - Umro je italijanski pesnik Torkvato Taso autor epa 'Oslobođeni Jerusalim'. Jedan broj pesama posvetio je Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić koja je u svom salonu u Firenci okupljala književnike i umetnike.
■ 1599. - Rođen je Oliver Kromvel, engleski vojskovođa i državnik, najvažnija ličnost Engleske buržoaske revolucije. Kromvel je organizovao revolucionarnu vojsku kojom je porazio kraljevske pristalice kod Marston Mura i Nezbija, a potom je zarobio i kralja Čarlsa I, koji je kasnije osuđen na smrt. Odbivši titulu kralja, Kromvel je 1653. postao protektor triju kraljevina: Engleske, Škotske i Irske. Posle njegove smrti ponovo je uspostavljena monarhija.
■ 1644. - Zbačena je kineska dinastija Ming kada je car Čong Džen izvršio samoubistvo tokom seljačkog ustanka koji je predvodio Li Zičeng.
■ 1684. - Odobrena patentna zaštita za naprstak.
■ 1719. - Prvi je put objavljen Robinson Crusoe, roman Daniela Defoea.
■ 1744. - Umro je švedski fizičar i astronom Anders Celzijus, pronalazač jedne od skala za merenje toplote.
■ 1765. - Rođen je srpski guslar Filip Višnjić, najistaknutiji srpski pesnik u prvoj polovini 19. veka, 'Homer srpske epske književnosti'. Taj Srbin iz Bosne, slep od osme godine, rano je počeo da uz gusle stvara nadahnute pesme o borbama za oslobođenje od Turaka, krstareći balkanskim krajevima od Temišvara do Skadra, od Banja Luke do Smedereva. Priključio se 1809. Prvom srpskom ustanku i postao 'pesnik bune'. Posle sloma ustanka 1813, prešao je u Srem i nastanio se u selu Grk (Višnjićevo), u kojem je ostao do smrti 1835. U Sremu je 1815. upoznao Vuka Karadžića, koji je zapisao mnoge njegove pesme, uključujući 'Početak bune na dahije', 'Boj na Mišaru', 'Knez Ivo Knežević', 'Smrt Marka Kraljevića'.
■ 1792. - Na pogubljenju drumskog razbojnika Žaka Peletea na Trgu De Grev u Parizu u Francuskoj prvi put upotrebljena giljotina.
■ 1840. - Rođen je Petar Ilič Čajkovski, ruski kompozitor i najistaknutiji simfoničar 19. veka. Komponovao je šest simfonija, koncerte za klavir, violinu i orkestar, solo pesme i opere: 'Evgenije Onjegin', 'Pikova dama', balete: 'Labudovo jezero', 'Uspavana lepotica'....
■ 1848. - Josip Jelačić, hrvatski ban, proglasom ukida kmetstvo u Hrvatskoj.
■ 1859. - Prema projektu konzula Francuske u Aleksandriji Ferdinanda de Lesepsa počelo kopanje Sueckog kanala. Kanalom dugim 161 kilometar spojeno, u novembru 1869, Sredozemno i Crveno more i stvoren najkraći plovni put iz Evrope ka Srednjem i Dalekom istoku.
■ 1874. - Rođen je italijanski inženjer Guljermo Markoni. Radio je na usavršavanju bežične telegrafije i prvi je uspeo da pošalje radio signal preko Atlantika (1901). Nobelovu nagradu 1909. podelio je sa nemačkim fizičarem Braunom.
■ 1898. - Kongres SAD objavio rat Španiji dan nakon odluke Madrida da objavi neprijateljstva Vašingtonu. Tome je prethodio američki ultimatum Španiji da se povuče s Kube. Brojnija i bolje opremljena američka vojska i mornarica brzo su porazile Špance, a SAD su mirovnim ugovorom prigrabile španske posede Kubu, Filipine, Portoriko i Guam.
■ 1901. - Njujork postaje prva država u kojoj su automobili morali da nose registarske tablice. Taksa na tablicu iznosila je jedan dolar.
■ 1915. - Počela bitka na Galipolju, jedna od najvećih bitaka u Prvom svetskom ratu, u kojoj je Turska pobedila savezničke trupe pod britanskom komandom.
■ 1920. - Poljske trupe upale u Ukrajinu, brzo napredovale i 6. maja zauzele Kijev. Mirom u Rigi 12. marta 1921. Poljska dobila od Sovjetske Rusije teritoriju s više miliona Ukrajinaca i Belorusa.
■ 1926. - U Teheranu krunisan Reza Pahlavi kao novi iranski šah.
■ 1928. - Umro je ruski baron Petar Nikolajevič Vrangel, jedan od najznačajnijih belogardejskih generala, koji se posle Oktobarske revolucije borio u Ukrajini protiv sovjetske vlasti. Posle poraza u novembru 1920, kada je Crvena armija zauzela utvrđenje na Perekopu, s ostatkom snaga je napustio Rusiju. Sahranjen je u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Beogradu.
■ 1938. - Umro je srpski general i vojni pisac Živko Pavlović, član Srpske kraljevske akademije, učesnik oba balkanska i Prvog svetskog rata. U Prvom balkanskom ratu bio je načelnik štaba Primorskog kora koji je opsedao Skadar, a u Drugom načelnik Operativnog odeljenja srpske Vrhovne komande. U Prvom svetskom ratu bio je jedan od najbližih saradnika vojvode Radomira Putnika, a kao pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande rukovodio je povlačenjem srpske vojske preko Crne Gore i Albanije. Na Solunskom frontu komandovao je 1916. i 1917. Šumadijskom divizijom. Penzionisan je 1923. zbog neslaganja s kraljem Aleksandrom Karađorđevićem.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu sovjetske i američke trupe srele se kod mesta Torgau u Nemačkoj.
■ 1945. - U San Francisku 45 zemalja antihitlerovske koalicije, uključujući Jugoslaviju, počelo osnivačku konferenciju Ujedinjenih nacija.
■ 1950. - Chuck Cooper je prvi crnac koji je zaigrao u NBA ligi.
■ 1953. - Molekularna struktura nukleinskih kiselina: Džejms Watson i Francis Crick su u znanstvenom časopisu Nature objavili Strukturu deoksiribonukleinske kiseline.
■ 1961. - Robert Nojs je patentirao integrisano kolo.
■ 1971. - U Vašingtonu oko 200.000 ljudi demonstriralo protiv Vijetnamskog rata.
■ 1974. - U Portugalu u 'Revoluciji karanfila' oboren autokratski režim Marsela Kaetana. Istog dana godinu dana kasnije na prvim slobodnim izborima posle pola veka pobedila Socijalistička partija Marija Soareša.
■ 1975. - Na prvim slobodnim izborima posle pola veka pobedila Socijalistička partija Marija Soareša.
■ 1980. - Misija komandosa SAD, koja je trebalo da spase 53 člana Ambasade SAD u Teheranu, držane kao taoce, propala u iranskoj pustinji posle pogibije osam Amerikanaca u sudaru helokoptera sa avionom.
■ 1980. - Srušio se danski 'Boing 727' koji je prevozio britanske turiste na liniji Mančester-Tenerife. Poginulo svih 146 putnika i članova posade.
■ 1982. - Poslednji izraelski vojnici napustili Sinaj, okončavši petnaestogodišnju okupaciju tog egipatskog poluostrva.
■ 1993. - Na referendumu u Rusiji 62 odsto glasača podržalo reforme predsednika Borisa Jeljcina.
■ 1993. - U prisustvu mirovnog posrednika, lorda Ovena, predsednici Jugoslavije, Srbije i Crne Gore Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević i Momir Bulatović pokušali da ubede lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića da potpiše korigovan Vens-Ovenov mirovni plan.
■ 1994. - U Londonu formirana Kontakt-grupa za koordinaciju diplomatskih akcija SAD, Rusije i Evropske unije u ratu u BiH.
■ 1995. - Umrla je američka pozorišna i filmska glumica Džindžer Rodžers, koja je svetsku slavu stekla u mjuziklima kao partnerka Freda Astera. Oskar je dobila za film 'Kiti Foil'.
■ 1999. - Avijacija NATO srušila drumsko-železnički 'Žeželjev most', već oštećen u tri napada prethodnih dana. Novi Sad tako ostao bez poslednjeg od tri mosta na Dunavu. U petom vazdušnom napadu na hemijsku industriju 'Milan Blagojević' u Lučanima avijacija NATO-a je sa 12 projektila uništila i poslednje preostale pogone tog kompleksa, koji je zapošljavao 4.000 ljudi. Pokrajinski sekretarijat Kosova i Metohije za informisanje saopštio da je tokom šestočasovnog bombardovanja civilnih ciljeva u okolini Prištine Protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije oborila tri borbena aviona NATO pakta.
■ 2000. - U Beogradu ubijen direktor 'Jugoslovenskog aerotransporta' Žika Petrović.
■ 2002. - Rusija saopštila da su ruske trupe ubile Kataba, jednog od najtraženijih ljudi u zemlji, čečenskog lidera arapskog porekla, za kojeg se sumnjalo da ima bliske veze sa Al Kaidom.
■ 2004. - Za predsednika Austrije izabran kandidat Socijaldemokratske partije Hajnc Fišer.
■ 2005. - U okviru bliskoistočne turneje predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je Egipat i Izrael. On je prvi i jedini ruski, odnosno sovjetski lider koji je posetio Egipat u poslednjih 40 godina i prvi ruski zvaničnik koji je posetio Izrael.
■ 2006. - Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je podiglo optužnicu protiv osam osoba za ubistvo 48 civila u Suvoj Reci, na Kosmetu, 26. marta 1999. godine.
■ 2008. - Preminuo je filozof Milan Kangrga, utemeljivač i višedecenijski šef i profesor Katedre za etiku zagrebačkog Filozofskog fakulteta. Bio je jedan od osnivača Hrvatskog filozofskog društva (1957), časopisa Praksis i Korčulanske letnje škole (1963).
■ 2009. - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da bi novi oblik gripa AH1N1, od koga je u Meksiku umrlo 68 osoba, mogao da preraste u pandemiju.
■ 2010. - Britanski književnik Alan Silito, poznat po prikazu porodičnih problema i posleratne stvarnosti siromašnih Britanaca, umro je u 83. godini. Pripadao je književnoj grupi 'gnevni mladi ljudi' a njegova najpoznatija dela su roman 'Subotom uveče, nedeljom ujutru' iz 1958. i kratka priča 'The Lonelineness Of The Long Distance Runer' iz 1959, oba kasnije pretočena u filmove.
■ 2015. - Više od 8.000 ljudi poginulo je u razornom zemljotresu magnitude 7,9 stepeni po Rihteru koji je pogodio Nepal. Povređeno je 16.000 ljudi i uništeno 300.000 kuća. To je bio najjači potres u ovoj zemlji u poslednjih 80 godina.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
