Dogodilo Se Na Današnji Dan - 07. April
Pogledajte događaje koji su se desili na ovaj dan, 07. aprila! Šta se sve nekada dešavalo sedmog aprila, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ - Danas su Blagovesti - dan kada je arhanđel Gavrilo Devi Mariji doneo vest o tome da je, promišlju Božjom, u blagoslovenom stanju i da će roditi Sina kojem će dati ime Isus.
■ 451. - Atila je opljačkao Mec i napao druge gradove u Galiji.
■ 1141. - Matilda od Engleske je postala prvi ženski vladar Engleske.
■ 1348. - Češki kralj Karlo IV osnovao univerzitet u Pragu, Karlov univerzitet, prvi univerzitet u centralnoj Evropi.
■ 1498 - Umro je francuski kralj Šarl VIII, koji je vladao od 1483, a pod pritiskom plemstva započeo je 1494. ratove za osvajanje Italije, okončane šest decenija posle njegove smrti. Uspeo je da privremeno osvoji Napuljsku kraljevinu, a pohodi na Italiju imali su krupne kulturne posledice, pošto su pokrenuli širenje humanističke kulture u Francuskoj.
■ 1614. - Umro je španski slikar i vajar grčkog porekla (sa Krita, tada venecijanskog) El Greko, čije je originalno slikarstvo prožeto tradicijama istočnog hrišćanstva (pravoslavlja) i italijanskom renesansom. S rodnog Krita, preko Venecije - gde je učio slikarstvo kod Jakopa Tintoreta - i Rima, dospeo je u španski grad Toledo (staru prestonicu Španije) u kojem je živeo 37 godina i ostao do smrti. Nepriznavanjem trodimenzionalnog prostora i klasične perspektive i tehnikom slikanja izduženih ljudskih figura, razlikovao se od svih slikara svog vremena, ali je tek početkom 20. veka shvaćeno da je jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Najviše je slikao portrete i obrađivao religiozne teme, jer su narudžbine Crkve bile njegov glavni izvor prihoda, ali nije prihvatao slikarstvo kao instrument verske propagande zbog čega je imao veoma rđavu reputaciju u rimokatoličkim krugovima u Španiji i često se sukobljavao sa verskim vlastima. I sam kralj Felipe II mu je prebacivao da je 'površan' u obradi verskih tema. Dela su: 'Pogreb grofa Orgaza', 'Duhovi', 'Blagovesti', 'Molitva na Maslinovoj gori', 'Laokon', 'Toledo', 'Ortensio Feliks de Paravisino'.
■ 1770. - Rođen je engleski pisac Vilijam Vordsvort, čija je poezija označila prelaz iz klasicizma u romantizam. Najznačajniji je stvaralac prve generacije engleskih romantičara i ideolog novih kretanja u poeziji, mada ih sam nije označio kao romantizam. Centralna tema njegove lirike bila je osećanje mistične povezanosti s prirodom. Boravio je 1791. i 1792. u revolucionarnoj Francuskoj, postavši vatreni republikanac. Dela su: zbirka pesama 'Lirske balade', autobiografija u stihovima 'Preludijum'.
■ 1772. - Rođen je francuski ekonomista Šarl Furije, socijalista-utopista koji je smatrao da je kapitalizam 'asocijalan', jer su u njemu pojedinci u stalnom ratu jedni s drugima. Ekonomsko-društveni razvoj razvrstao je u tri perioda: predindustrijski, 'rasparčanu, neprijatnu industriju' u kapitalizmu, i društvenu, privlačnu industriju. Smatrao je da se društvo može preobraziti u Harmoniju pomoću eksperimentalnih zajednica falangi u kojima ljudska individualnost dostiže vrhunac, što doprinosi opštoj harmoniji. Dela su: 'Novi industrijski i društveni svet', 'Teorija četiri pokreta', 'Sabrana dela'.
■ 1811. - Umro je Dositej Obradović, srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog, prvi ministar prosvete u obnovljenoj srpskoj državi, jedna od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda krajem XVIII i početkom XIX veka i srpske kulture uopšte. Svetovno ime bilo mu je Dimitrije. Školovao se u rodnom Čakovu (danas rumunski Banat) i Temišvaru, gde je učio zanat. Napustivši fruškogorski manastir Hopovo, gde je bio zamonašen, radio je kao privatni učitelj, najviše po srpskim mestima Dalmacije i u Trstu i Beču. Naučio je više stranih jezika, studirao na univerzitetima u Lajpcigu i Haleu, i bio je verovatno najučeniji Srbin svog vremena, uz Jovana Rajića. Na poziv vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, došao je u Srbiju 1806. i 1808. organizovao je Veliku školu u Beogradu. Postao je 1811. prvi popečitelj prosveštenija (ministar prosvete) u Srbiji. Znanja i ideje moderne Evrope njegovog vremena unosio je u narod, kako bi ga prosvetio i uputio ka napretku, čak je doneo u Srbiju i neke poljoprivredne kulture. Njegov književni rad označio je otvaranje nove epohe u istoriji srpske književnosti. Dela su: 'Život i priključenija', 'Basne', 'Hristoitija', 'Sovjeti zdravago razuma', 'Sobranije', autor je svečane pesme 'Vostani Serbie'. Njegova sabrana dela u 10 tomova, u izdanju Gligorija Vozarovića, objavljena tridesetih godina XIX veka, prva su sabrana dela u srpskoj kulturi uopšte. Sahranjen je u porti Saborne crkve u Beogradu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.
■ 1858. - Rođen je Đorđe Stanojević, srpski fizičar, profesor na Velikoj školi, rektor Beogradskog univerziteta, najzaslužniji za ranu elektrifikaciju Srbije. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu 1881. Zaslužan je za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: Užice na Djetinji, Vučje na Vučjanci, Niš na Nišavi, Veliko Gradište na Peku, Vlasotince na Vlasini, Ivanjica na Moravici i Zaječar na Timoku. Konstruisao je i Beogradsku termocentralu. Zaslužan je i za prvo demonstriranje radija u Beogradu 1908. kao i za električno osvetljenje Beograda.
■ 1866. - Zemunski štampar Ignjan Sopron, na poziv bosanskog vezira Šerifa Osman-paše, otvorio prvu štampariju u Sarajevu i pokrenuo prve novine štampane u Bosni i Hercegovini, nedeljnik 'Bosanski vesnik'.
■ 1910. - Na inicijativu srpskog naučnika Jovana Cvijića, u Beogradu je osnovano Srpsko geografsko društvo. Cilj tog društva bilo je širenje, kako je navedeno, naučno-stručnog rada i popularisanje znanja iz geografije i njoj srodnih nauka.
■ 1915. - Rođena je je američka pevačica Elinora Fejgn, poznata kao Bili Holidej. Nazvana je kraljicom džeza i bluza. Prema muzičkim kritičarima, još se ni jedan džez pevač nije približio njenim interpretacijama. Bila je i veliki borac za prava žena i rasnih manjina u svetu.
■ 1919. - U Münchenu proglašena Bavarska sovjetska republika.
■ 1929. - Beogradska radio stanica prvi put prenosila jednu fudbalsku utakmicu, prvenstveni susret BSK i 'Jugoslavije'. Reporter je bio Rade Stoilović.
■ 1929. - Rođen je Bob Denar, francuski profesionalni vojnik i plaćenik, znamenit po nizu državnih udara koje je izvršio u više frankofonih zemalja. Egzotična ličnost koja je poslužila kao predložak za više literarnih i filmskih ostvarenja, između ostalog, po uzoru na njega nastalo je delo 'Psi rata' Frederika Forsajta.
■ 1933. - Okončana je prohibicija u SAD-u.
■ 1939. - U Drugom svetskom ratu Italija je okupirala Albaniju.
■ 1939. - Rođen je američki filmski režiser, scenarista i producent Frensis Ford Kopola, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca u SAD u drugoj polovini XX veka, dobitnik pet Oskara i dve 'Zlatne palme' festivala u Kanu. Njegova ćerka, Sofija Kopola, krenula je njegovim putem i postala poznati režiser. Filmovi su mu: režija - 'Demencija', 'Sada si veliki dečko', 'Dolina sreće', 'Pleme kiše', 'Kum', 'Prisluškivanje' (Zlatna palma), 'Kum II' (Oskar), 'Veliki Getsbi', 'Apokalipsa sada' (Zlatna palma), 'Kum III', 'Kapetan Eo', 'Pegi Su se udala', 'Njujorške priče', scenariji - 'Demencija', 'Gori li Pariz?', 'Sada si veliki dečko', 'Pleme kiše', 'Paton - žudnja za slavom' (Oskar), 'Kum', 'Prisluškivanje', (Oskar), 'Veliki Getsbi', 'Kum II' (Oskar), 'Kum III', 'Njujorške priče', produkcija - 'Američki grafiti', 'Prisluškivanje', 'Kum II' (Oskar), 'Apokalipsa sada', 'Kum III'.
■ 1941. - U Drugom svetskom ratu Vlada Kraljevine Jugoslavije objavila proklamaciju o početku rata s Nemačkom i Italijom i izdala naredbu o opštoj mobilizaciji.
■ 1943. - Umro je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika izuzetne versifikacije, jezika i plastičnosti slika utisnula pečat na srpsku poeziju u prvoj polovini XX veka. Diplomirao je prava u Parizu i od 1912. do 1941. bio ambasador kraljevina Srbije i Jugoslavije u velikim evropskim gradovima. Dugo posle oslobođenja zemlje, komunističke vlasti su nastojale da ga ignorišu kao stvaraoca, n to zbog političkog opredeljenja, lepeći mu posmrtno, s vremena na vreme, etiketu velikosrpskog nacionaliste. Tokom Drugog svetskog rata među prvima je ukazivao na zločinačku prirodu ustaške Nezavisne Države Hrvatske i stravični genocid nad Srbima. Njegovi zemni ostaci preneti su u otadžbinu iz SAD-a, gde je umro u emigraciji, u jesen 2000, čime je ispunjena poslednja Dučićeva želja - sahranjen je u rodnom Trebinju. Već prvom pesničkom zbirkom 'Pesme', izdatom 1901. u Mostaru, predstavio se kao nadahnut liričar i pesnik obuzet temama bola i usamljenosti, ljubavi i smrti. Pisao je i prozu ('Jutra sa Leotara'), putopise ('Gradovi i himere', 'Pismo iz Ženeve', 'Pismo s Alpa', 'Pismo iz Španije'), eseje ('Blago cara Radovana', 'Moji saputnici', 'Staza pored puta'), studije ('Grof Sava Vladislavić'), istorijske spise ('Verujem u Boga i u srpstvo').
■ 1943. - U laboratoriji u Bazelu, u Švajcarskoj, prvi put proizvedena droga LSD.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu Američki avioni potopili najveći japanski ratni brod 'Jamato'.
■ 1947. - Umro je američki automobilski magnat Henri Ford, proizvođač i konstruktor koji je najviše doprineo naglom razvoju automobilizma. Počeo je kao kovač, ali je vremenom uspeo da izgradi čitavu industrijsku imperiju. Prve 'benzinske kočije' konstruisao je 1896. a od 1899. bavio se proizvodnjom automobila, kasnije i traktora. Prvi je uveo serijsku proizvodnju, kao i povoljno kreditiranje kupaca ustrojeno tako da prosečnom građaninu SAD automobili budu dostupni. Godine 1908. stvorio je 'model T', 'narodni automobil' koji je motorizovao SAD. Bio je poznat po neobičnoj brizi za svoje zaposlene i po podsticanju lične inicijative. Napisao je sećanja: 'Moj život i rad', ali i antisemitsko delo 'Međunarodni Jevrejin' kojeg se kasnije odrekao.
■ 1948. - Osnovana Svetska zdravstvena organizacija. Statut organizacije potpisalo 26 zemalja, a 7. april proglašen za Svetski dan zdravlja.
■ 1955. - Umrla je američka filmska glumica Teda Bara, prva 'vamp žena' u istoriji kinematografije, tip fatalne žene koja izaziva masovne erotske fantazije. Filmovi su joj: 'Kleopatra', 'Karmen', 'Saloma', 'Žena tigar', 'Dama s kamelijama', 'Pesma sirene' ...
■ 1961. - Uhapšen jugoslovenski političar i disident Milovan Đilas, nekada najbliži saradnik Josipa Broza Tita.
■ 1963. - Usvojen je novi savezni Ustav kojim je Jugoslavija promenila ime u Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ). Novi Ustav popularno nazvan „Povelja samoupravljanja“ jer je njime samoupravni model primenjen u svim sferama i na svim nivoima društvenog života.
■ 1965. - Preminuo je Dragiša Brašovan, srpski arhitekta. Po okončanju školovanja u rodnom Vršcu studirao je na Tehničkom fakultetu u Budimpešti gde, posle diplomiranja 1912. radi u arhitektonskom ateljeu 'Teri i Poganj'. U Beogradu je 1920. sa M. Sekulićem, osnovao projektantski atelje 'Arhitekt' a potom projektantsko preduzeće 'D. Brašovan' 1925. Autor je brojnih reprezantativnih zdanja širom Srbije, među kojima su najpoznatija: Sokolski dom u Zrenjaninu, 1924; crkva u Orlovatu, 1927; Vila Genčić (danas Muzej Nikole Tesle), Beograd, 1929; Komanda vazduhoplovstva, Zemun, 1935; Palata Dunavske banovine, Novi Sad, 1935 - 1940; Palata Državne štamparije Kraljevine Jugoslavije (danas BIGZ), Beograd, 1940. Bio je počasni član Kraljevskog instituta britanskih arhitekata, od 1953, a za dopisnog člana SANU izabran je 1961.
■ 1966. - Iz Sredozemnog mora kod španske obale izvađena američka hidrogenska bomba, ispala iz aviona zbog kvara.
■ 1980. - SAD su prekinule diplomatske veѕe sa Iranom.
■ 1988. - SSSR objavljuje povlačenje iz Avganistana i kraj zlosrećne vojne avanture u toj bliskoistočnoj grobnici imperija.
■ 1989. - Sovjetska podmornica Komsomolec je potonula u Barencovom moru, usmrtivši 42 mornara.
■ 1990. - Feribot 'Skandinavska zvezda' zahvaćen plamenom tokom krstarenja u Severnom moru između Norveške i Danske. U nesreći poginulo 158 ljudi.
■ 1992. - Dan pošto je Evropska zajednica priznala nezavisnost Bosne i Hercegovine, bosanski Srbi u Banjaluci proglasili nezavisnost Republike Srpske, a predstavnici bosanskih Srba u Predsedništvu BiH Biljana Plavšić i Nikola Koljević dali ostavke.
■ 1992. - SAD priznale nezavisnost BiH, Slovenije i Hrvatske.
■ 1992. - Republika Hrvatska odlukom predsednika Franje Tuđmana među prvima u svetu priznala nezavisnost, samostalnost i teritorijalni integritet Republike BiH
■ 1992. - Predsedništvo Srpske republike BiH donelo je odluku o osnivanju novinske agencije SRNA (Srpska novinska agencija).
■ 1992. - Vojska Hrvatske počinila je ratni zločin u srpskim selima kod Kupresa - samo u Malovanu brutalo je ubijeno 28 civila.
■ 1994. - U glavnom gradu Ruande Kigaliju ubijen premijer Agate Uvilingijimana.
■ 1997. - Vladini vojnici u Lumumbašiju, drugom najvećem gradu u Zairu (sada Kongo), položili su oružje i priključili se pobunjenicima, koji su napredovali prema glavnom gradu Kinšasi.
■ 1999. - Atinski list 'Atinaiki' objavio je da je NATO tokom prve dve sedmice agresije na Srbiju (SRJ) izgubio 32 borbena aviona i da se 88 vojnika vode kao nestali - 44 Amerikanca, 11 Nemaca, osam Francuza, sedam Britanaca i 18 vojnika ostalih NATO zemalja.
■ 1999. - U prvoj međunarodnoj utakmici od početka agresije NATO-a na Jugoslaviju, na stadionu 'Partizana', pred 15.000 gledalaca fudbaleri atinskog 'AEK'-a i beogradskog 'Partizana' igrali su 1:1. Oko 300 navijača grčkog kluba donelo je humanitarnu pomoć u vrednosti od milion maraka.
■ 2001. - Policija rasturila antivladine demonstracije u više gradova u Turskoj. Radnici i građani revoltirani naglim padom nacionalne valute i skokom cena tražili ostavku premijera Bulenta Edževita i njegove vlade.
■ 2004. - Više od 600 Iračana poginulo, a preko 400 povređeno u bombardovanju džamije u Faludži, iračkom gradu koji je danima bio pod opsadom američkih marinaca.
■ 2005. - Posle skoro šest decenija, od kako je 1947. povučena granica između Indije i Pakistana u Kašmiru, otvorena je autobuska linija između prestonica indijskog i pakistanskog dela Kašmira, Šrinagara i Muzafarabada.
■ 2006. - U severnom Bagdadu, u tri eksplozije bombaša samoubica, unutar šiitske džamije i ispred nje, poginulo je 70 ljudi, a ranjeno je 158.
■ 2009. - Umrla je Irena Grickat-Radulović, srpski filolog, leksikograf, istoričar jezika, član SANU. Bila je naučni savetnik Instituta za srpski jezik i načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.
■ 2014. - Predstavnici gradova regiona Donbas u istočnoj Ukrajini izglasali su rezoluciju o proglašenju 'Donjecke narodne republike', otcepljene od Ukrajine.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1141. - Matilda od Engleske je postala prvi ženski vladar Engleske.
■ 1348. - Češki kralj Karlo IV osnovao univerzitet u Pragu, Karlov univerzitet, prvi univerzitet u centralnoj Evropi.
■ 1498 - Umro je francuski kralj Šarl VIII, koji je vladao od 1483, a pod pritiskom plemstva započeo je 1494. ratove za osvajanje Italije, okončane šest decenija posle njegove smrti. Uspeo je da privremeno osvoji Napuljsku kraljevinu, a pohodi na Italiju imali su krupne kulturne posledice, pošto su pokrenuli širenje humanističke kulture u Francuskoj.
■ 1614. - Umro je španski slikar i vajar grčkog porekla (sa Krita, tada venecijanskog) El Greko, čije je originalno slikarstvo prožeto tradicijama istočnog hrišćanstva (pravoslavlja) i italijanskom renesansom. S rodnog Krita, preko Venecije - gde je učio slikarstvo kod Jakopa Tintoreta - i Rima, dospeo je u španski grad Toledo (staru prestonicu Španije) u kojem je živeo 37 godina i ostao do smrti. Nepriznavanjem trodimenzionalnog prostora i klasične perspektive i tehnikom slikanja izduženih ljudskih figura, razlikovao se od svih slikara svog vremena, ali je tek početkom 20. veka shvaćeno da je jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Najviše je slikao portrete i obrađivao religiozne teme, jer su narudžbine Crkve bile njegov glavni izvor prihoda, ali nije prihvatao slikarstvo kao instrument verske propagande zbog čega je imao veoma rđavu reputaciju u rimokatoličkim krugovima u Španiji i često se sukobljavao sa verskim vlastima. I sam kralj Felipe II mu je prebacivao da je 'površan' u obradi verskih tema. Dela su: 'Pogreb grofa Orgaza', 'Duhovi', 'Blagovesti', 'Molitva na Maslinovoj gori', 'Laokon', 'Toledo', 'Ortensio Feliks de Paravisino'.
■ 1770. - Rođen je engleski pisac Vilijam Vordsvort, čija je poezija označila prelaz iz klasicizma u romantizam. Najznačajniji je stvaralac prve generacije engleskih romantičara i ideolog novih kretanja u poeziji, mada ih sam nije označio kao romantizam. Centralna tema njegove lirike bila je osećanje mistične povezanosti s prirodom. Boravio je 1791. i 1792. u revolucionarnoj Francuskoj, postavši vatreni republikanac. Dela su: zbirka pesama 'Lirske balade', autobiografija u stihovima 'Preludijum'.
■ 1772. - Rođen je francuski ekonomista Šarl Furije, socijalista-utopista koji je smatrao da je kapitalizam 'asocijalan', jer su u njemu pojedinci u stalnom ratu jedni s drugima. Ekonomsko-društveni razvoj razvrstao je u tri perioda: predindustrijski, 'rasparčanu, neprijatnu industriju' u kapitalizmu, i društvenu, privlačnu industriju. Smatrao je da se društvo može preobraziti u Harmoniju pomoću eksperimentalnih zajednica falangi u kojima ljudska individualnost dostiže vrhunac, što doprinosi opštoj harmoniji. Dela su: 'Novi industrijski i društveni svet', 'Teorija četiri pokreta', 'Sabrana dela'.
■ 1811. - Umro je Dositej Obradović, srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog, prvi ministar prosvete u obnovljenoj srpskoj državi, jedna od najznačajnijih ličnosti srpskog naroda krajem XVIII i početkom XIX veka i srpske kulture uopšte. Svetovno ime bilo mu je Dimitrije. Školovao se u rodnom Čakovu (danas rumunski Banat) i Temišvaru, gde je učio zanat. Napustivši fruškogorski manastir Hopovo, gde je bio zamonašen, radio je kao privatni učitelj, najviše po srpskim mestima Dalmacije i u Trstu i Beču. Naučio je više stranih jezika, studirao na univerzitetima u Lajpcigu i Haleu, i bio je verovatno najučeniji Srbin svog vremena, uz Jovana Rajića. Na poziv vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, došao je u Srbiju 1806. i 1808. organizovao je Veliku školu u Beogradu. Postao je 1811. prvi popečitelj prosveštenija (ministar prosvete) u Srbiji. Znanja i ideje moderne Evrope njegovog vremena unosio je u narod, kako bi ga prosvetio i uputio ka napretku, čak je doneo u Srbiju i neke poljoprivredne kulture. Njegov književni rad označio je otvaranje nove epohe u istoriji srpske književnosti. Dela su: 'Život i priključenija', 'Basne', 'Hristoitija', 'Sovjeti zdravago razuma', 'Sobranije', autor je svečane pesme 'Vostani Serbie'. Njegova sabrana dela u 10 tomova, u izdanju Gligorija Vozarovića, objavljena tridesetih godina XIX veka, prva su sabrana dela u srpskoj kulturi uopšte. Sahranjen je u porti Saborne crkve u Beogradu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.
■ 1858. - Rođen je Đorđe Stanojević, srpski fizičar, profesor na Velikoj školi, rektor Beogradskog univerziteta, najzaslužniji za ranu elektrifikaciju Srbije. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu 1881. Zaslužan je za izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji: Užice na Djetinji, Vučje na Vučjanci, Niš na Nišavi, Veliko Gradište na Peku, Vlasotince na Vlasini, Ivanjica na Moravici i Zaječar na Timoku. Konstruisao je i Beogradsku termocentralu. Zaslužan je i za prvo demonstriranje radija u Beogradu 1908. kao i za električno osvetljenje Beograda.
■ 1866. - Zemunski štampar Ignjan Sopron, na poziv bosanskog vezira Šerifa Osman-paše, otvorio prvu štampariju u Sarajevu i pokrenuo prve novine štampane u Bosni i Hercegovini, nedeljnik 'Bosanski vesnik'.
■ 1910. - Na inicijativu srpskog naučnika Jovana Cvijića, u Beogradu je osnovano Srpsko geografsko društvo. Cilj tog društva bilo je širenje, kako je navedeno, naučno-stručnog rada i popularisanje znanja iz geografije i njoj srodnih nauka.
■ 1915. - Rođena je je američka pevačica Elinora Fejgn, poznata kao Bili Holidej. Nazvana je kraljicom džeza i bluza. Prema muzičkim kritičarima, još se ni jedan džez pevač nije približio njenim interpretacijama. Bila je i veliki borac za prava žena i rasnih manjina u svetu.
■ 1919. - U Münchenu proglašena Bavarska sovjetska republika.
■ 1929. - Rođen je Bob Denar, francuski profesionalni vojnik i plaćenik, znamenit po nizu državnih udara koje je izvršio u više frankofonih zemalja. Egzotična ličnost koja je poslužila kao predložak za više literarnih i filmskih ostvarenja, između ostalog, po uzoru na njega nastalo je delo 'Psi rata' Frederika Forsajta.
■ 1933. - Okončana je prohibicija u SAD-u.
■ 1939. - U Drugom svetskom ratu Italija je okupirala Albaniju.
■ 1939. - Rođen je američki filmski režiser, scenarista i producent Frensis Ford Kopola, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca u SAD u drugoj polovini XX veka, dobitnik pet Oskara i dve 'Zlatne palme' festivala u Kanu. Njegova ćerka, Sofija Kopola, krenula je njegovim putem i postala poznati režiser. Filmovi su mu: režija - 'Demencija', 'Sada si veliki dečko', 'Dolina sreće', 'Pleme kiše', 'Kum', 'Prisluškivanje' (Zlatna palma), 'Kum II' (Oskar), 'Veliki Getsbi', 'Apokalipsa sada' (Zlatna palma), 'Kum III', 'Kapetan Eo', 'Pegi Su se udala', 'Njujorške priče', scenariji - 'Demencija', 'Gori li Pariz?', 'Sada si veliki dečko', 'Pleme kiše', 'Paton - žudnja za slavom' (Oskar), 'Kum', 'Prisluškivanje', (Oskar), 'Veliki Getsbi', 'Kum II' (Oskar), 'Kum III', 'Njujorške priče', produkcija - 'Američki grafiti', 'Prisluškivanje', 'Kum II' (Oskar), 'Apokalipsa sada', 'Kum III'.
■ 1941. - U Drugom svetskom ratu Vlada Kraljevine Jugoslavije objavila proklamaciju o početku rata s Nemačkom i Italijom i izdala naredbu o opštoj mobilizaciji.
■ 1943. - Umro je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika izuzetne versifikacije, jezika i plastičnosti slika utisnula pečat na srpsku poeziju u prvoj polovini XX veka. Diplomirao je prava u Parizu i od 1912. do 1941. bio ambasador kraljevina Srbije i Jugoslavije u velikim evropskim gradovima. Dugo posle oslobođenja zemlje, komunističke vlasti su nastojale da ga ignorišu kao stvaraoca, n to zbog političkog opredeljenja, lepeći mu posmrtno, s vremena na vreme, etiketu velikosrpskog nacionaliste. Tokom Drugog svetskog rata među prvima je ukazivao na zločinačku prirodu ustaške Nezavisne Države Hrvatske i stravični genocid nad Srbima. Njegovi zemni ostaci preneti su u otadžbinu iz SAD-a, gde je umro u emigraciji, u jesen 2000, čime je ispunjena poslednja Dučićeva želja - sahranjen je u rodnom Trebinju. Već prvom pesničkom zbirkom 'Pesme', izdatom 1901. u Mostaru, predstavio se kao nadahnut liričar i pesnik obuzet temama bola i usamljenosti, ljubavi i smrti. Pisao je i prozu ('Jutra sa Leotara'), putopise ('Gradovi i himere', 'Pismo iz Ženeve', 'Pismo s Alpa', 'Pismo iz Španije'), eseje ('Blago cara Radovana', 'Moji saputnici', 'Staza pored puta'), studije ('Grof Sava Vladislavić'), istorijske spise ('Verujem u Boga i u srpstvo').
■ 1943. - U laboratoriji u Bazelu, u Švajcarskoj, prvi put proizvedena droga LSD.
■ 1945. - U Drugom svetskom ratu Američki avioni potopili najveći japanski ratni brod 'Jamato'.
■ 1947. - Umro je američki automobilski magnat Henri Ford, proizvođač i konstruktor koji je najviše doprineo naglom razvoju automobilizma. Počeo je kao kovač, ali je vremenom uspeo da izgradi čitavu industrijsku imperiju. Prve 'benzinske kočije' konstruisao je 1896. a od 1899. bavio se proizvodnjom automobila, kasnije i traktora. Prvi je uveo serijsku proizvodnju, kao i povoljno kreditiranje kupaca ustrojeno tako da prosečnom građaninu SAD automobili budu dostupni. Godine 1908. stvorio je 'model T', 'narodni automobil' koji je motorizovao SAD. Bio je poznat po neobičnoj brizi za svoje zaposlene i po podsticanju lične inicijative. Napisao je sećanja: 'Moj život i rad', ali i antisemitsko delo 'Međunarodni Jevrejin' kojeg se kasnije odrekao.
■ 1948. - Osnovana Svetska zdravstvena organizacija. Statut organizacije potpisalo 26 zemalja, a 7. april proglašen za Svetski dan zdravlja.
■ 1955. - Umrla je američka filmska glumica Teda Bara, prva 'vamp žena' u istoriji kinematografije, tip fatalne žene koja izaziva masovne erotske fantazije. Filmovi su joj: 'Kleopatra', 'Karmen', 'Saloma', 'Žena tigar', 'Dama s kamelijama', 'Pesma sirene' ...
■ 1961. - Uhapšen jugoslovenski političar i disident Milovan Đilas, nekada najbliži saradnik Josipa Broza Tita.
■ 1963. - Usvojen je novi savezni Ustav kojim je Jugoslavija promenila ime u Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ). Novi Ustav popularno nazvan „Povelja samoupravljanja“ jer je njime samoupravni model primenjen u svim sferama i na svim nivoima društvenog života.
■ 1965. - Preminuo je Dragiša Brašovan, srpski arhitekta. Po okončanju školovanja u rodnom Vršcu studirao je na Tehničkom fakultetu u Budimpešti gde, posle diplomiranja 1912. radi u arhitektonskom ateljeu 'Teri i Poganj'. U Beogradu je 1920. sa M. Sekulićem, osnovao projektantski atelje 'Arhitekt' a potom projektantsko preduzeće 'D. Brašovan' 1925. Autor je brojnih reprezantativnih zdanja širom Srbije, među kojima su najpoznatija: Sokolski dom u Zrenjaninu, 1924; crkva u Orlovatu, 1927; Vila Genčić (danas Muzej Nikole Tesle), Beograd, 1929; Komanda vazduhoplovstva, Zemun, 1935; Palata Dunavske banovine, Novi Sad, 1935 - 1940; Palata Državne štamparije Kraljevine Jugoslavije (danas BIGZ), Beograd, 1940. Bio je počasni član Kraljevskog instituta britanskih arhitekata, od 1953, a za dopisnog člana SANU izabran je 1961.
■ 1966. - Iz Sredozemnog mora kod španske obale izvađena američka hidrogenska bomba, ispala iz aviona zbog kvara.
■ 1988. - SSSR objavljuje povlačenje iz Avganistana i kraj zlosrećne vojne avanture u toj bliskoistočnoj grobnici imperija.
■ 1989. - Sovjetska podmornica Komsomolec je potonula u Barencovom moru, usmrtivši 42 mornara.
■ 1990. - Feribot 'Skandinavska zvezda' zahvaćen plamenom tokom krstarenja u Severnom moru između Norveške i Danske. U nesreći poginulo 158 ljudi.
■ 1992. - Dan pošto je Evropska zajednica priznala nezavisnost Bosne i Hercegovine, bosanski Srbi u Banjaluci proglasili nezavisnost Republike Srpske, a predstavnici bosanskih Srba u Predsedništvu BiH Biljana Plavšić i Nikola Koljević dali ostavke.
■ 1992. - SAD priznale nezavisnost BiH, Slovenije i Hrvatske.
■ 1992. - Republika Hrvatska odlukom predsednika Franje Tuđmana među prvima u svetu priznala nezavisnost, samostalnost i teritorijalni integritet Republike BiH
■ 1992. - Predsedništvo Srpske republike BiH donelo je odluku o osnivanju novinske agencije SRNA (Srpska novinska agencija).
■ 1992. - Vojska Hrvatske počinila je ratni zločin u srpskim selima kod Kupresa - samo u Malovanu brutalo je ubijeno 28 civila.
■ 1994. - U glavnom gradu Ruande Kigaliju ubijen premijer Agate Uvilingijimana.
■ 1997. - Vladini vojnici u Lumumbašiju, drugom najvećem gradu u Zairu (sada Kongo), položili su oružje i priključili se pobunjenicima, koji su napredovali prema glavnom gradu Kinšasi.
■ 1999. - Atinski list 'Atinaiki' objavio je da je NATO tokom prve dve sedmice agresije na Srbiju (SRJ) izgubio 32 borbena aviona i da se 88 vojnika vode kao nestali - 44 Amerikanca, 11 Nemaca, osam Francuza, sedam Britanaca i 18 vojnika ostalih NATO zemalja.
■ 1999. - U prvoj međunarodnoj utakmici od početka agresije NATO-a na Jugoslaviju, na stadionu 'Partizana', pred 15.000 gledalaca fudbaleri atinskog 'AEK'-a i beogradskog 'Partizana' igrali su 1:1. Oko 300 navijača grčkog kluba donelo je humanitarnu pomoć u vrednosti od milion maraka.
■ 2001. - Policija rasturila antivladine demonstracije u više gradova u Turskoj. Radnici i građani revoltirani naglim padom nacionalne valute i skokom cena tražili ostavku premijera Bulenta Edževita i njegove vlade.
■ 2004. - Više od 600 Iračana poginulo, a preko 400 povređeno u bombardovanju džamije u Faludži, iračkom gradu koji je danima bio pod opsadom američkih marinaca.
■ 2005. - Posle skoro šest decenija, od kako je 1947. povučena granica između Indije i Pakistana u Kašmiru, otvorena je autobuska linija između prestonica indijskog i pakistanskog dela Kašmira, Šrinagara i Muzafarabada.
■ 2006. - U severnom Bagdadu, u tri eksplozije bombaša samoubica, unutar šiitske džamije i ispred nje, poginulo je 70 ljudi, a ranjeno je 158.
■ 2009. - Umrla je Irena Grickat-Radulović, srpski filolog, leksikograf, istoričar jezika, član SANU. Bila je naučni savetnik Instituta za srpski jezik i načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.
■ 2014. - Predstavnici gradova regiona Donbas u istočnoj Ukrajini izglasali su rezoluciju o proglašenju 'Donjecke narodne republike', otcepljene od Ukrajine.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
