Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDogodilo Se Danas - 26. Maj
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 26. maja! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset šestog maja, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 604. - Umro
je Sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup i osnivač hrišćanske
crkve u Engleskoj. Papa Grgur I poslao ga je 596. godine sa 40
benediktinaca da utemelji hrišćanstvo i poveže Englesku sa Rimom. Sveti
Avgustin je 597. godine osnovao Kenterberijsku nadbiskupiju.
■ 735.
- Umro je engleski istoričar i kaluđer Sveti Bid, autor prve istorije
Engleske. Njegova 'Crkvena istorija engleskog naroda' (Historia
Ecclesiastica Gentis Anglorum), pisana na latinskom, najvažniji je
izvor anglosaksonske istorije između prvog i šestog veka.
■ 946. - Umro je Edmund I, engleski kralj.
■ 1421. - Umro je Mehmed I, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1465. - Elizabeth Woodville krunisana za kraljicu Engleske u Westminsterskoj opatiji.
■ 1512. - Umro je Bajazid II, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1521. - Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.
■ 1566. - Rođen je Mehmed III, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1602. - Rođen je Philippe de Champaigne, francuski slikar.
■ 1623. - Rođen je engleski ekonomista Vilijam Peti, tvorac teorije radne vrednosti, koji je postavio temelj političke ekonomije kao nauke. Smatrao je da vrednost robe - prema njegovoj terminologiji, 'prirodnu cenu' - određuje količina rada utrošena za proizvodnju. Dela su mu: 'Nešto o novcu', 'Traktat o porezima i dažbinama', 'Politička anatomija Irske', 'Politička aritmetika'.
■ 1659. - Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću.
■ 1799. - Rođen je Aleksandar Sergejevič Puškin, veliki ruski pesnik romantičar, koji se, međutim, smatra i začetnikom realističkog pravca u ruskoj književnosti. Stojeći na početku ruskog realizma, Puškin je odmah dao roman, i to u stihovima, 'Evgenije Onjegin'. U oblasti drame, njegov 'Boris Godunov' predstavlja značajno delo ne samo ruske dramske literature nego i svekolikog ruskog realizma. Kada je reč o Puškinovom dramskom stvaralaštvu, ne bi trebalo zaobići ni dramu 'Mocart i Salijeri'. Puškin je pisao i poeme ('Cigani', 'Poltava', 'Bakarni konjanik'), pripovetke ('Kapetanova kći', 'Stanični nadzornik'...), ali čini se da je ovaj pangenijalni ruski duh nenadmašan ipak pre svega u oblasti lirske poezije; pomenimo samo njegova najčuvenija lirska ostvarenja: 'Voleo sam vas...', 'Posvećeno (A. P. Kern)', 'Zimsko veče', 'Zimski put', 'Prorok', 'Sužanj', 'Arion', 'Taljige života', 'Podigoh spomenik', 'Eho', 'Oprosti snove ljubomorne moje...'
■ 1805. - Napoleon Bonaparta krunisan za kralja Italije u milanskoj katedrali.
■ 1806. - Napoleon Bonaparte okupirao je Dubrovačku Republiku.
■ 1822. - Rođen je francuski pisac Edmon Gonkur. Posle njegove smrti 1896, njegovim zaveštanjem je osnovana 'Akademija Gonkur' (1896) koja od 1903. svake godine nagrađuje najbolji roman francuske literature.
■ 1828. - U Nirnbergu je zatečen Kaspar Hauser, najslavniji slučaj divljeg deteta.
■ 1851. - U Londonu počeo prvi moderni međunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena.
■ 1854. - Francuska i Velika Britanija okupirale su Grčku luku Pirej posle objave blokade Grčke zbog pokušaja napada na Tursku.
■ 1864. - Montana je postala savezna država u sklopu Sjedinjenih Američkih Država.
■ 1865. - Predajom generala Kirbija Smita u Šrevenportu kod Nju Orleansa u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u američkom građanskom ratu.
■ 1867. - Rođena je Marija od Tecka, britanska kraljica, supruga kralja Georga V.
■ 1868. - Obešen irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj.
■ 1876. - Umro je češki istoričar i političar František Palacki, organizator i predsednik Sveslovenskog kongresa 1848. i jedan od osnivača Matice češke. Zastupao je ideju 'austroslavizma' i zalagao se za federativno preuređenje Austro-Ugarske.
■ 1877. - Rođena je je američka igračica Isidora Dankan, žena ruskog pesnika Sergeja Jesenjina. Unela je novine u plesnu umetnost, a osnovni princip te umetnosti bio je da telo i plesni pokreti moraju biti slobodni i predstavljati odraz unutrašnjeg doživljaja. Osnovala je nekoliko baletskih škola u Americi i Evropi.
■ 1878. - Rođena je je američka igračica Isidora Dankan, žena ruskog pesnika Sergeja Jesenjina. Unela je novine u plesnu umetnost, a osnovni princip te umetnosti bio je da telo i plesni pokreti moraju biti slobodni i predstavljati odraz unutrašnjeg doživljaja. Osnovala je nekoliko baletskih škola u Americi i Evropi.
■ 1889. - Otvoren je lift na Ajfelovom tornju.
■ 1894. - Završeno peto službeno Svetsko prvenstvo u šahu 1894. između Steinitza i Laskera, pobedom Laskera.
■ 1896. - Nikola II Romanov krunisan je za cara Rusije.
■ 1905. - Osnovano Udruženje književnika Srbije.
■ 1907. - Rođen je američki filmski glumac Džon Vejn (pravo ime Marion Majkl Morison), koji je igrao uglavnom u vesternima, tumačeći likove pravdoljubivih i usamljenih junaka. Filmovi su mu: 'Veliko suđenje', 'Poštanska kola', 'Dugo putovanje kući', 'Rio Grande', 'Pesak Ivo Džime', 'Miran čovek', 'Crvena reka', 'Tragači', 'Čovek koji je ubio Liberti Valansa', 'Rio Bravo', 'Eldorado', 'Alamo' ...
■ 1912. - Rođen je mađarski političar Janoš Kadar, lider komunista (1956-1988) i predsednik Vlade Mađarske 1956. posle antisovjetskih demonstracija i oružane pobune, ugušene intervencijom sovjetskih trupa.
■ 1923. - Održana je prva motociklistička trka '24 časa Le Mana'.
■ 1942. - U Londonu potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji dveju zemalja u ratu i posle njega.
■ 1942. - Vojska Nacističke Nemačke počela je napredovanje prema Staljingradu i Kavkazu, što je bio uvod u Staljingradsku bitku, ključnu vojnu operaciju Drugog svetskog rata.
■ 1946. - U SAD-u je patentirana hidrogenska bomba. Reč je o bombi koja oslobađa ogromne količine nuklearne energije pri vrlo visokim temperaturama. Kao 'upaljač' hidrogenske bombe služi atomska bomba.
■ 1954. - U Egiptu otkriven pogrebni brod faraona Keopsa.
■ 1955. - U Beograd doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom, što je bila prva zvanična sovjetska poseta Jugoslaviji nakon Rezolucije Informbiroa. Razgovori u Beogradu i na Brionima završeni su potpisivanjem Beogradske deklaracije u kojoj su sadržani principi odnosa dveju država.
■ 1966. - Britanska Gijana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.
■
1972. - U Moskvi potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju
strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).
■ 1976. - Umro je Nemac Martin Hajdeger, jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka, profesor univerziteta u Frajburgu ('Bivstvovanje i vreme', 'Kant i problem metafizike', 'Šta je metafizika', 'Šta je to filozofija', 'Niče', 'O suštini istine').
■ 1978. - Umrla je ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina, uz Anu Pavlovu i Vaclava Nižinskog jedna od najvećih zvezda Ruskog baleta Sergeja Đagiljeva.
■ 1978. - Otvoren je prvi legalni kazino u Atlantik sitiju.
■ 1979. - Izrael je vratio Egiptu sinajsko središte El Aris, okupirano u ratu 1967.
■ 1986. - Europska unija prihvatila je zastavu s 12 zvezdica.
■ 1991. - Zvijad Gamsahurdija je izabran za predsednika Gruzije.
■ 1991. - Austrijski putnički avion 'Boing 767', kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginulo je svih 223 putnika i članova posade. Među poginulim su bila i trojica Jugoslovena. Javnost je bila šokirana bestijalnim prizorima pljačke poginulih, u kojoj su učestvovale hiljade Tajlanđana, uključujući pojedine policajce i članove spasilačkih ekipa.
■ 1993. - Olimpik iz Marseja osvojio je 38. Evropski kup u fudbalu.
■ 1994. - Popularni pevač Majkl Džekson oženio se ćerkom Elvisa Prislija, Lizom Meri Prisli.
■ 1997. - Australijski premijer Džon Hauard izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije na silu uzeti od njihov roditelja.
■ 1998. - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore, čime je poništena univerzitetska autonomija.
■ 1999. - U napadu na Makiš avijacija NATO-a prvi put od početka bombardovanja SR Jugoslavije koristila kasetne bombe. Na širem području Beograda, u selu Ralja, raketa je pogodila jednu kuću, usmrtivši 29-godišnju ženu i njeno dvoje dece - od četiri i osam godina, a još dva deteta su ubijena i u bombardovanju sela Radoše na Kosovu i Metohiji.
■ 2000. - U toku požara u fabrici 'Trepča' u južnom - albanskom delu Kosovske Mitrovice, izgorela je 'Hala ćelija' - glavni pogon Metalurgije cinka. Fabriku su obezbeđivali francuski vojnici KFOR-a, a u obezbeđenju su, u smenama, bila angažovana i po trojica Albanaca. Ovaj pogon 'Trepče' bio je treća po veličini fabrika cinka u Evropi.
■ 2001. - Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) je nakon 38 godina postojanja zamenila Afrička unija.
■ 2002. - Francusko-poljski režiser, Roman Polanski, osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film 'Pijanista'.
■ 2003. - U avionskoj nesreći ukrajinskog aviona tipa Yak-42 u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana i 13 članova posade.
■ 2004. - Vlada Sudana i pobunjenici sudanske Narodne oslobodilačke armije potpisali su u Keniji dogovor o podeli vlasti i upravljanju u strateškim oblastima oko kojih su se borili.
■ 2006. - Šesnaestogodišnjak iz Berlina ranio nožem 28 osoba u centru Berlina neposredno posle proslave otvaranja nove željezničke stanice Hauptbanhof. Napad se dogodio blizu zgrade Rajhstaga (Skupština) posle proslave kojoj je prisustvovalo oko 500.000 ljudi. Mladić je počeo nasumice da napada ljude nožem iza zgrade Rajhstaga da bi zatim istrčao na glavnu ulicu u centralnoj četvrti Mite i nastavio s napadima.
■ 2008. - Umro je Sidni Polak, američki filmski reditelj, producent i glumac. Bio je producent 44 filma, glumio u 30, režirao 10 TV-serija i 21 film među kojima su: 'Konje ubijaju zar ne', 'Tutsi', 'Devojka koju sam voleo', 'Džeremaja Džons', 'Prevodilac', 'Igrač'. Za režiju filma 'Moja Afrika' dobio je Oskara 1985.
■ 2011. - Uhapšen Ratko Mladić u okolini Beograda u Srbiji.
■ 2012. - Osnovana polička partija Pozitivna Crna Gora u Podgorici.
■ 2013. - Posmrtni ostaci poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karađorđevića, njegove majke Marije, supruge Aleksandre i brata Andreja, preneti iz Amerike, Velike Britanije i Grčke, sahranjeni su na Oplencu.
■ 2014. - U željezničkoj nesreći u Indiji, država Uttar Pradesh, poginulo je najmanje 20 ljudi kada je putnički voz udario u teretni koji je stajao na stanici.
■ 2014. - Belgijski premijer Elio Di Rupo podneo je ostavku dan posle parlamentarnih izbora na kojima je u Flandriji većinu osvojila nacionalistička partija Nova flamanska alijansa (N-VA), a Socijalistička partija u Valoniji. U Flandriji živi oko 60 odsto od 11 miliona Belgijanaca.
■ 2017. - U poplavama i klizištima koje su izazvale monsunske kiše je poginulo 200 stanovnika zapadnog i južnog dela Šri Lanke.
■ 2018.- Umro je Zbignjev Kazimjež Bžežinski, poljsko-američki politikolog i geostrateg, savetnik predsednika Lindona Džonsona od 1966. do 1968. i savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džimija Kartera od 1977. do 1981. godine.
Najnovije
Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 946. - Umro je Edmund I, engleski kralj.
■ 1421. - Umro je Mehmed I, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1465. - Elizabeth Woodville krunisana za kraljicu Engleske u Westminsterskoj opatiji.
■ 1512. - Umro je Bajazid II, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1521. - Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.
■ 1566. - Rođen je Mehmed III, sultan Osmanlijskog carstva.
■ 1602. - Rođen je Philippe de Champaigne, francuski slikar.
■ 1623. - Rođen je engleski ekonomista Vilijam Peti, tvorac teorije radne vrednosti, koji je postavio temelj političke ekonomije kao nauke. Smatrao je da vrednost robe - prema njegovoj terminologiji, 'prirodnu cenu' - određuje količina rada utrošena za proizvodnju. Dela su mu: 'Nešto o novcu', 'Traktat o porezima i dažbinama', 'Politička anatomija Irske', 'Politička aritmetika'.
■ 1659. - Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću.
■ 1799. - Rođen je Aleksandar Sergejevič Puškin, veliki ruski pesnik romantičar, koji se, međutim, smatra i začetnikom realističkog pravca u ruskoj književnosti. Stojeći na početku ruskog realizma, Puškin je odmah dao roman, i to u stihovima, 'Evgenije Onjegin'. U oblasti drame, njegov 'Boris Godunov' predstavlja značajno delo ne samo ruske dramske literature nego i svekolikog ruskog realizma. Kada je reč o Puškinovom dramskom stvaralaštvu, ne bi trebalo zaobići ni dramu 'Mocart i Salijeri'. Puškin je pisao i poeme ('Cigani', 'Poltava', 'Bakarni konjanik'), pripovetke ('Kapetanova kći', 'Stanični nadzornik'...), ali čini se da je ovaj pangenijalni ruski duh nenadmašan ipak pre svega u oblasti lirske poezije; pomenimo samo njegova najčuvenija lirska ostvarenja: 'Voleo sam vas...', 'Posvećeno (A. P. Kern)', 'Zimsko veče', 'Zimski put', 'Prorok', 'Sužanj', 'Arion', 'Taljige života', 'Podigoh spomenik', 'Eho', 'Oprosti snove ljubomorne moje...'
■ 1805. - Napoleon Bonaparta krunisan za kralja Italije u milanskoj katedrali.
■ 1806. - Napoleon Bonaparte okupirao je Dubrovačku Republiku.
■ 1822. - Rođen je francuski pisac Edmon Gonkur. Posle njegove smrti 1896, njegovim zaveštanjem je osnovana 'Akademija Gonkur' (1896) koja od 1903. svake godine nagrađuje najbolji roman francuske literature.
■ 1828. - U Nirnbergu je zatečen Kaspar Hauser, najslavniji slučaj divljeg deteta.
■ 1851. - U Londonu počeo prvi moderni međunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena.
■ 1854. - Francuska i Velika Britanija okupirale su Grčku luku Pirej posle objave blokade Grčke zbog pokušaja napada na Tursku.
■ 1864. - Montana je postala savezna država u sklopu Sjedinjenih Američkih Država.
■ 1865. - Predajom generala Kirbija Smita u Šrevenportu kod Nju Orleansa u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u američkom građanskom ratu.
■ 1867. - Rođena je Marija od Tecka, britanska kraljica, supruga kralja Georga V.
■ 1868. - Obešen irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj.
■ 1876. - Umro je češki istoričar i političar František Palacki, organizator i predsednik Sveslovenskog kongresa 1848. i jedan od osnivača Matice češke. Zastupao je ideju 'austroslavizma' i zalagao se za federativno preuređenje Austro-Ugarske.
■ 1877. - Rođena je je američka igračica Isidora Dankan, žena ruskog pesnika Sergeja Jesenjina. Unela je novine u plesnu umetnost, a osnovni princip te umetnosti bio je da telo i plesni pokreti moraju biti slobodni i predstavljati odraz unutrašnjeg doživljaja. Osnovala je nekoliko baletskih škola u Americi i Evropi.
■ 1878. - Rođena je je američka igračica Isidora Dankan, žena ruskog pesnika Sergeja Jesenjina. Unela je novine u plesnu umetnost, a osnovni princip te umetnosti bio je da telo i plesni pokreti moraju biti slobodni i predstavljati odraz unutrašnjeg doživljaja. Osnovala je nekoliko baletskih škola u Americi i Evropi.
■ 1889. - Otvoren je lift na Ajfelovom tornju.
■ 1894. - Završeno peto službeno Svetsko prvenstvo u šahu 1894. između Steinitza i Laskera, pobedom Laskera.
■ 1896. - Nikola II Romanov krunisan je za cara Rusije.
■ 1905. - Osnovano Udruženje književnika Srbije.
■ 1907. - Rođen je američki filmski glumac Džon Vejn (pravo ime Marion Majkl Morison), koji je igrao uglavnom u vesternima, tumačeći likove pravdoljubivih i usamljenih junaka. Filmovi su mu: 'Veliko suđenje', 'Poštanska kola', 'Dugo putovanje kući', 'Rio Grande', 'Pesak Ivo Džime', 'Miran čovek', 'Crvena reka', 'Tragači', 'Čovek koji je ubio Liberti Valansa', 'Rio Bravo', 'Eldorado', 'Alamo' ...
■ 1912. - Rođen je mađarski političar Janoš Kadar, lider komunista (1956-1988) i predsednik Vlade Mađarske 1956. posle antisovjetskih demonstracija i oružane pobune, ugušene intervencijom sovjetskih trupa.
■ 1923. - Održana je prva motociklistička trka '24 časa Le Mana'.
■ 1942. - U Londonu potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji dveju zemalja u ratu i posle njega.
■ 1942. - Vojska Nacističke Nemačke počela je napredovanje prema Staljingradu i Kavkazu, što je bio uvod u Staljingradsku bitku, ključnu vojnu operaciju Drugog svetskog rata.
■ 1946. - U SAD-u je patentirana hidrogenska bomba. Reč je o bombi koja oslobađa ogromne količine nuklearne energije pri vrlo visokim temperaturama. Kao 'upaljač' hidrogenske bombe služi atomska bomba.
■ 1954. - U Egiptu otkriven pogrebni brod faraona Keopsa.
■ 1955. - U Beograd doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom, što je bila prva zvanična sovjetska poseta Jugoslaviji nakon Rezolucije Informbiroa. Razgovori u Beogradu i na Brionima završeni su potpisivanjem Beogradske deklaracije u kojoj su sadržani principi odnosa dveju država.
■ 1966. - Britanska Gijana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.
■ 1976. - Umro je Nemac Martin Hajdeger, jedan od najuticajnijih filozofa 20. veka, profesor univerziteta u Frajburgu ('Bivstvovanje i vreme', 'Kant i problem metafizike', 'Šta je metafizika', 'Šta je to filozofija', 'Niče', 'O suštini istine').
■ 1978. - Umrla je ruska balerina Tamara Platonovna Karsavina, uz Anu Pavlovu i Vaclava Nižinskog jedna od najvećih zvezda Ruskog baleta Sergeja Đagiljeva.
■ 1978. - Otvoren je prvi legalni kazino u Atlantik sitiju.
■ 1979. - Izrael je vratio Egiptu sinajsko središte El Aris, okupirano u ratu 1967.
■ 1986. - Europska unija prihvatila je zastavu s 12 zvezdica.
■ 1991. - Zvijad Gamsahurdija je izabran za predsednika Gruzije.
■ 1991. - Austrijski putnički avion 'Boing 767', kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginulo je svih 223 putnika i članova posade. Među poginulim su bila i trojica Jugoslovena. Javnost je bila šokirana bestijalnim prizorima pljačke poginulih, u kojoj su učestvovale hiljade Tajlanđana, uključujući pojedine policajce i članove spasilačkih ekipa.
■ 1993. - Olimpik iz Marseja osvojio je 38. Evropski kup u fudbalu.
■ 1994. - Popularni pevač Majkl Džekson oženio se ćerkom Elvisa Prislija, Lizom Meri Prisli.
■ 1997. - Australijski premijer Džon Hauard izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije na silu uzeti od njihov roditelja.
■ 1998. - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore, čime je poništena univerzitetska autonomija.
■ 1999. - U napadu na Makiš avijacija NATO-a prvi put od početka bombardovanja SR Jugoslavije koristila kasetne bombe. Na širem području Beograda, u selu Ralja, raketa je pogodila jednu kuću, usmrtivši 29-godišnju ženu i njeno dvoje dece - od četiri i osam godina, a još dva deteta su ubijena i u bombardovanju sela Radoše na Kosovu i Metohiji.
■ 2000. - U toku požara u fabrici 'Trepča' u južnom - albanskom delu Kosovske Mitrovice, izgorela je 'Hala ćelija' - glavni pogon Metalurgije cinka. Fabriku su obezbeđivali francuski vojnici KFOR-a, a u obezbeđenju su, u smenama, bila angažovana i po trojica Albanaca. Ovaj pogon 'Trepče' bio je treća po veličini fabrika cinka u Evropi.
■ 2001. - Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) je nakon 38 godina postojanja zamenila Afrička unija.
■ 2002. - Francusko-poljski režiser, Roman Polanski, osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film 'Pijanista'.
■ 2003. - U avionskoj nesreći ukrajinskog aviona tipa Yak-42 u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana i 13 članova posade.
■ 2004. - Vlada Sudana i pobunjenici sudanske Narodne oslobodilačke armije potpisali su u Keniji dogovor o podeli vlasti i upravljanju u strateškim oblastima oko kojih su se borili.
■ 2006. - Šesnaestogodišnjak iz Berlina ranio nožem 28 osoba u centru Berlina neposredno posle proslave otvaranja nove željezničke stanice Hauptbanhof. Napad se dogodio blizu zgrade Rajhstaga (Skupština) posle proslave kojoj je prisustvovalo oko 500.000 ljudi. Mladić je počeo nasumice da napada ljude nožem iza zgrade Rajhstaga da bi zatim istrčao na glavnu ulicu u centralnoj četvrti Mite i nastavio s napadima.
■ 2008. - Umro je Sidni Polak, američki filmski reditelj, producent i glumac. Bio je producent 44 filma, glumio u 30, režirao 10 TV-serija i 21 film među kojima su: 'Konje ubijaju zar ne', 'Tutsi', 'Devojka koju sam voleo', 'Džeremaja Džons', 'Prevodilac', 'Igrač'. Za režiju filma 'Moja Afrika' dobio je Oskara 1985.
■ 2011. - Uhapšen Ratko Mladić u okolini Beograda u Srbiji.
■ 2012. - Osnovana polička partija Pozitivna Crna Gora u Podgorici.
■ 2013. - Posmrtni ostaci poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra Drugog Karađorđevića, njegove majke Marije, supruge Aleksandre i brata Andreja, preneti iz Amerike, Velike Britanije i Grčke, sahranjeni su na Oplencu.
■ 2014. - U željezničkoj nesreći u Indiji, država Uttar Pradesh, poginulo je najmanje 20 ljudi kada je putnički voz udario u teretni koji je stajao na stanici.
■ 2014. - Belgijski premijer Elio Di Rupo podneo je ostavku dan posle parlamentarnih izbora na kojima je u Flandriji većinu osvojila nacionalistička partija Nova flamanska alijansa (N-VA), a Socijalistička partija u Valoniji. U Flandriji živi oko 60 odsto od 11 miliona Belgijanaca.
■ 2017. - U poplavama i klizištima koje su izazvale monsunske kiše je poginulo 200 stanovnika zapadnog i južnog dela Šri Lanke.
■ 2018.- Umro je Zbignjev Kazimjež Bžežinski, poljsko-američki politikolog i geostrateg, savetnik predsednika Lindona Džonsona od 1966. do 1968. i savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džimija Kartera od 1977. do 1981. godine.
� Klik
Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik -
Brisanje
Najnovije
Vesti - Balkan i SvetPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
