Ostali zanimljivi tekstovi na sajtuDogodilo Se Danas - 08. Maj
Šta se sve događalo i koji događaji su se desili na ovaj dan, 08. maja! Šta se sve nekada dešavalo osmog maja, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ - Danas je
praznik Sveti apostol i jevanđelist Marko. On je bio saputnik i
pomoćnik apostola Petra koji je u svojoj Poslanici Marka nazvao svojim
duhovnim sinom. Marko je napisao Sveto Jevanđelje, koje je i apostol
Petar posvedočio kao istinito.
■
1429. - Pobedom francuske vojske nad Englezima završena je opsada
Orleana u Stogodišnjem ratu.
■ 1794. - U Parizu je, po nalogu Revolucionarnog suda, giljotinom pogubljen francuski hemičar Antoan Lavoazje, osnivač moderne hemije. Formulisao je zakon o neuništivosti materije i otkrio proces oksidacije.
■ 1794. - Osnovana je prva pošta u SAD-u.
■ 1815. - Na brdu Ljubić kod Čačka, Srbi su u Drugom srpskom ustanku do nogu potukli trostruko jaču tursku vojsku. Oko 1.500 ustanika predvodili su Miloš Obrenović i Lazar Mutap, a oko 5.000 Turaka Imšir paša, poznat kao Ćaja paša. Pobeda je ustanicima ulila silno samopouzdanje i Srbe masovno podigla na oružje.
■ 1828. - U Švajcarskoj je rođen Henri Dunan, osnivač Crvenog krsta (1863) i dobitnik prve Nobelove nagrade za mir 1901.
■ 1840. - Aleksandar Volkot patentirao je postupak za dobijanje fotografija.
■ 1852. - Potpisan je Londonski protokol kojim se garantuje integritet Danske.
■ 1873. - Prvu knjigu o vinu, 'Iskusni podrumar', na srpskom je u Beču objavio Zaharije Stefanović Orfelin. U toj knjizi je pisao o berbi grožđa, spravljanju vina i podrumarstvu. Tvrdio je da su najbolja srpska vina manastirska, pre svih karlovačko.
■ 1873. - Umro je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil, jedan od osnivača filozofije liberalizma, političke ekonomije, tvorac teorije indukcije u logici i zastupnik utilitarizma u etici ('O slobodi', 'Principi političke ekonomije', 'Utilitarizam', 'Sistem logike').
■ 1880. - Umro je francuski pisac Gistav Flober, autor romana 'Gospođa Bovari' zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ('Sentimentalno vaspitanje', 'Salamba', 'Iskušenje svetog Antonija').
■ 1884. - Rođen je američki državnik Hari Truman, 33. predsednik SAD (1945-53). Predsednik je postao posle smrti Frenklina Ruzvelta. Uveo je doktrinu (Trumanova doktrina) o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim levičarskim pokretima.
■ 1886. - Džon Pemberton iz Atlante počeo s prodajom novog pića koje će kasnije postati poznato kao Coca-Cola.
■ 1894. - Mihajlo Pupin je u Americi patentirao aparate za telegrafski i telefonski prenos.
■ 1895. - Kina je ustupila Japanu Tajvan na Šimonisekijevom miru.
■ 1902. - Od erupcije vulkana Mon Pelje na Martiniku u Karibima, uništen je grad Sen Pjer, a poginulo je više od 30.000 ljudi.
■ 1903. - Na Tahitiju je umro francuski postimpresionistički slikar Pol Gogen 'Materinstvo', 'Beli konj', 'Plemkinja').
■ 1921. - U Švedskoj je ukinuta smrtna kazna.
■ 1926. - Benett i Byrd su prvi ljudi koji su preleteli avionom Severni pol.
■ 1933. - Mahatma Gandhi započeo je 21-dnevni post u znak protesta protiv britanske vlasti u Indiji.
■ 1944. - Sovjetske jedinice u Drugom svetskom ratu oslobodile Sevastopolj, izbacivši Nemce iz te strateški važne crnomorske luke na poluostrvu Krim.
■ 1945. - Francuska je vojska poubijala hiljade alžirskih civila u pokolju u Setifu.
■ 1945. - Partizanska vojska ušla je u Zagreb. Kraj NDH.
■ 1949. - Stvorena je Savezna Republika Nemačka, u čiji sastav su ušle dotadašnje zone pod američkom, britanskom i francuskom kontrolom, uspostavljene posle Drugog svetskog rata i poraza nacista. Formirana je privremena vlada na čelu sa Konradom Adenauerom.
■ 1952. - Umro je američki filmski producent Vilijem Foks, osnivač filmske korporacije 'Foks' (1915), kasnije 'Tventi senčeri Foks'.
■ 1962. - Trolejbusi u Londonu izlaze iz gradskog saobraćaja.
■ 1970. - Bitlsi izdali svoj poslednji album, 'Let It Be'.
■ 1973. - U Južnoj Dakoti, u SAD, okončana je pobuna Indijanaca koji su 10 nedelja u opsadi držali malo prerijsko naselje.
■ 1980. - U Beogradu je sahranjen predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Sahrani su prisustvovali najviši predstavnici više od 120 zemalja, kao i 200 partija. Direktan prenos sahrane preuzele su televizijske stanice iz više od 40 zemalja.
■ 1980. - Svetska zdravstvena organizacija je objavila podatak da su male boginje iskorenjena bolest.
■ 1984. - Sovjetski olimpijski komitet odlučio je da bojkotuje Olimpijske igre u Los Anđelesu, optuživši vladu SAD za kršenje Olimpijske povelje.
■ 1988. - Fransoa Miteran je izabran za predsednika Francuske.
■ 1992. - U SR Jugoslaviji je penzionisano 38 generala, među kojima i načelnik Generalštaba Blagoje Adžić. Novi šef GŠ postao je general-pukovnik Života Panić.
■ 1992. - Umro je ruski pozorišni reditelj i glumac Sergej Vladimirovič Obrascov, jedan od utemeljivača parodijsko-satiričnog žanra minijatura i romansi s lutkama i osnivač Državnog centralnog pozorišta lutaka, jedinstvenog u svetu.
■
1994. - Na parlamentarnim izborima u Mađarskoj pobedili su socijalisti
Đule Horna.
■ 1999. - U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođena je ambasada Kine u Beogradu. Poginulo je četvoro kineskih državljana, a najmanje 10 ranjeno. Incident je ozbiljno poljuljao odnose SAD i Kine i usledili su masovni protesti u Kini. Avioni NATO-a do temelja srušili zgradu glavne pošte u centru Užica, već oštećenu prilikom napada 16 dana ranije, a prilikom bombardovanja civilnih ciljeva u Nišu ubijene su dve osobe.
■ 1999. - Pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen je Fehmi Agani, najbliži saradnik lidera Demokratskog saveza Kosova i Metohije Ibrahima Rugove. Njegovo telo pronađeno je kod Lipljana na Kosovu.
■ 1999. - Umro je britanski glumac Dirk Bogard, poznat po ulogama u filmovima 'Smrt u Veneciji', 'Žrtva' i 'Sluga'.
■ 2001. - SR Jugoslavija je primljena kao punopravni član u Svetsku banku.
■ 2001. - Papa Jovan Pavle II okončao je svoju istorijsku posetu Siriji, čime je postao prvi papa koji je ušao u džamiju. Tu zemlju je napustio molitvom za mir između Jevreja i Arapa.
■ 2003. - U američkom Senatu jednoglasno je usvojen predlog o proširenju NATO-a za sedam bivših istočno-evropskih komunističkih zemalja (Letonija, Litvanija, Estonija, Slovenija, Slovačka, Bugarska i Rumunija).
■ 2003. - Marokanski kralj Muhamed je povodom rođenja svog sina, naslednika, oslobodio više od 9.000 zatvorenika, što je najveća amnestija u istoriji ove zemlje.
■ 2007. - Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić, izabran za predsednika Skupštine Srbije uz podršku poslanika Demokratske stranke Srbije.
■ 2008. - Lider italijanskih konzervativaca Silvio Berluskoni sastavio je 62. posleratnu Vladu Italije.
■ 2012. - Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izabran je u Donjem domu ruskog parlamenta za predsednika vlade, na predlog novoizabranog predsednika Vladimira Putina.
■ 2018. - Nikola Pašinjan je izabran za premijera Jermenije. U obraćanju poslanicima Pašinjan je rekao da će se založiti za priznavanje suvereniteta Nagorno-Karabaha, oblasti oko koje se Jermenija spori sa Azerbejdžanom.
Najnovije
Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1794. - U Parizu je, po nalogu Revolucionarnog suda, giljotinom pogubljen francuski hemičar Antoan Lavoazje, osnivač moderne hemije. Formulisao je zakon o neuništivosti materije i otkrio proces oksidacije.
■ 1794. - Osnovana je prva pošta u SAD-u.
■ 1815. - Na brdu Ljubić kod Čačka, Srbi su u Drugom srpskom ustanku do nogu potukli trostruko jaču tursku vojsku. Oko 1.500 ustanika predvodili su Miloš Obrenović i Lazar Mutap, a oko 5.000 Turaka Imšir paša, poznat kao Ćaja paša. Pobeda je ustanicima ulila silno samopouzdanje i Srbe masovno podigla na oružje.
■ 1828. - U Švajcarskoj je rođen Henri Dunan, osnivač Crvenog krsta (1863) i dobitnik prve Nobelove nagrade za mir 1901.
■ 1840. - Aleksandar Volkot patentirao je postupak za dobijanje fotografija.
■ 1852. - Potpisan je Londonski protokol kojim se garantuje integritet Danske.
■ 1873. - Prvu knjigu o vinu, 'Iskusni podrumar', na srpskom je u Beču objavio Zaharije Stefanović Orfelin. U toj knjizi je pisao o berbi grožđa, spravljanju vina i podrumarstvu. Tvrdio je da su najbolja srpska vina manastirska, pre svih karlovačko.
■ 1873. - Umro je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil, jedan od osnivača filozofije liberalizma, političke ekonomije, tvorac teorije indukcije u logici i zastupnik utilitarizma u etici ('O slobodi', 'Principi političke ekonomije', 'Utilitarizam', 'Sistem logike').
■ 1880. - Umro je francuski pisac Gistav Flober, autor romana 'Gospođa Bovari' zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ('Sentimentalno vaspitanje', 'Salamba', 'Iskušenje svetog Antonija').
■ 1884. - Rođen je američki državnik Hari Truman, 33. predsednik SAD (1945-53). Predsednik je postao posle smrti Frenklina Ruzvelta. Uveo je doktrinu (Trumanova doktrina) o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim levičarskim pokretima.
■ 1886. - Džon Pemberton iz Atlante počeo s prodajom novog pića koje će kasnije postati poznato kao Coca-Cola.
■ 1894. - Mihajlo Pupin je u Americi patentirao aparate za telegrafski i telefonski prenos.
■ 1895. - Kina je ustupila Japanu Tajvan na Šimonisekijevom miru.
■ 1902. - Od erupcije vulkana Mon Pelje na Martiniku u Karibima, uništen je grad Sen Pjer, a poginulo je više od 30.000 ljudi.
■ 1903. - Na Tahitiju je umro francuski postimpresionistički slikar Pol Gogen 'Materinstvo', 'Beli konj', 'Plemkinja').
■ 1921. - U Švedskoj je ukinuta smrtna kazna.
■ 1926. - Benett i Byrd su prvi ljudi koji su preleteli avionom Severni pol.
■ 1933. - Mahatma Gandhi započeo je 21-dnevni post u znak protesta protiv britanske vlasti u Indiji.
■ 1944. - Sovjetske jedinice u Drugom svetskom ratu oslobodile Sevastopolj, izbacivši Nemce iz te strateški važne crnomorske luke na poluostrvu Krim.
■ 1945. - Francuska je vojska poubijala hiljade alžirskih civila u pokolju u Setifu.
■ 1945. - Partizanska vojska ušla je u Zagreb. Kraj NDH.
■ 1949. - Stvorena je Savezna Republika Nemačka, u čiji sastav su ušle dotadašnje zone pod američkom, britanskom i francuskom kontrolom, uspostavljene posle Drugog svetskog rata i poraza nacista. Formirana je privremena vlada na čelu sa Konradom Adenauerom.
■ 1952. - Umro je američki filmski producent Vilijem Foks, osnivač filmske korporacije 'Foks' (1915), kasnije 'Tventi senčeri Foks'.
■ 1962. - Trolejbusi u Londonu izlaze iz gradskog saobraćaja.
■ 1970. - Bitlsi izdali svoj poslednji album, 'Let It Be'.
■ 1973. - U Južnoj Dakoti, u SAD, okončana je pobuna Indijanaca koji su 10 nedelja u opsadi držali malo prerijsko naselje.
■ 1980. - U Beogradu je sahranjen predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Sahrani su prisustvovali najviši predstavnici više od 120 zemalja, kao i 200 partija. Direktan prenos sahrane preuzele su televizijske stanice iz više od 40 zemalja.
■ 1980. - Svetska zdravstvena organizacija je objavila podatak da su male boginje iskorenjena bolest.
■ 1984. - Sovjetski olimpijski komitet odlučio je da bojkotuje Olimpijske igre u Los Anđelesu, optuživši vladu SAD za kršenje Olimpijske povelje.
■ 1988. - Fransoa Miteran je izabran za predsednika Francuske.
■ 1992. - U SR Jugoslaviji je penzionisano 38 generala, među kojima i načelnik Generalštaba Blagoje Adžić. Novi šef GŠ postao je general-pukovnik Života Panić.
■ 1992. - Umro je ruski pozorišni reditelj i glumac Sergej Vladimirovič Obrascov, jedan od utemeljivača parodijsko-satiričnog žanra minijatura i romansi s lutkama i osnivač Državnog centralnog pozorišta lutaka, jedinstvenog u svetu.
■ 1999. - U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođena je ambasada Kine u Beogradu. Poginulo je četvoro kineskih državljana, a najmanje 10 ranjeno. Incident je ozbiljno poljuljao odnose SAD i Kine i usledili su masovni protesti u Kini. Avioni NATO-a do temelja srušili zgradu glavne pošte u centru Užica, već oštećenu prilikom napada 16 dana ranije, a prilikom bombardovanja civilnih ciljeva u Nišu ubijene su dve osobe.
■ 1999. - Pod nerazjašnjenim okolnostima ubijen je Fehmi Agani, najbliži saradnik lidera Demokratskog saveza Kosova i Metohije Ibrahima Rugove. Njegovo telo pronađeno je kod Lipljana na Kosovu.
■ 1999. - Umro je britanski glumac Dirk Bogard, poznat po ulogama u filmovima 'Smrt u Veneciji', 'Žrtva' i 'Sluga'.
■ 2001. - SR Jugoslavija je primljena kao punopravni član u Svetsku banku.
■ 2001. - Papa Jovan Pavle II okončao je svoju istorijsku posetu Siriji, čime je postao prvi papa koji je ušao u džamiju. Tu zemlju je napustio molitvom za mir između Jevreja i Arapa.
■ 2003. - U američkom Senatu jednoglasno je usvojen predlog o proširenju NATO-a za sedam bivših istočno-evropskih komunističkih zemalja (Letonija, Litvanija, Estonija, Slovenija, Slovačka, Bugarska i Rumunija).
■ 2003. - Marokanski kralj Muhamed je povodom rođenja svog sina, naslednika, oslobodio više od 9.000 zatvorenika, što je najveća amnestija u istoriji ove zemlje.
■ 2007. - Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić, izabran za predsednika Skupštine Srbije uz podršku poslanika Demokratske stranke Srbije.
■ 2008. - Lider italijanskih konzervativaca Silvio Berluskoni sastavio je 62. posleratnu Vladu Italije.
■ 2012. - Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izabran je u Donjem domu ruskog parlamenta za predsednika vlade, na predlog novoizabranog predsednika Vladimira Putina.
■ 2018. - Nikola Pašinjan je izabran za premijera Jermenije. U obraćanju poslanicima Pašinjan je rekao da će se založiti za priznavanje suvereniteta Nagorno-Karabaha, oblasti oko koje se Jermenija spori sa Azerbejdžanom.
� Klik
Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik -
Brisanje
Najnovije
Vesti - Balkan i SvetPogledajte
i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
